Planeta Srbija

Veći broj puta bio sam svedok razočaranih, zluradih, začuđujućih (…) komentara na temu da je Internet u Srbiji definitno pokazao svoju nemoć (ne-uticaj) kada stranke koje su “bile najaktivnije” online nisu osvojile zbog toga više glasova (u ovom kontekstu se najviše pominje URS, a neki pominju i Dveri). O online uticaju sam pisao mnogo puta, ali bih ovaj put ponovo skrenuo pažnju na to da postoji mnogo veoma različitih vrsta uticaja. Ova tematika izgleda nije baš najjednostavnija za shvatanje, pa bih ovom prilikom opisao zašto postoje nedoumice koje se odnose na uticaj društvenih medija na protekle izbore u Srbiji…

Za menjanje mišljenja o organizaciji putem društvenih medija potrebna je realna suštinska (proverljiva) pozitivna promena organizacije tokom vremena!

Početkom godine sam pisao o veoma važnom trendu koji je direktna posledica ozbiljnog višegodišnjeg poslovnog korišćenja drušvenih medija – Radikalna transparentnost.

U osnovi, karakteristika ovog trenda koji se može povremeno videti u razvijenijim državama sadržana je u naslovu ovog dela teksta – ozbiljan angažman organizacije na društvenim mrežama tokom vremena (u proseku – nakon tri godine) dovodi do pozitivnih promena u organizacijama, uglavnom u domenu povećanja njene transparentnosti u svim segmentima poslovanja.

Ova pojava je očigledna kod svih organizacija koje napokon počinju da čuju realne (utemeljene) kritike njenih ciljnih javnosti, i u odnosu na ove kritike i realne potrebe korisnika – organizacija se menja na bolje.

Zašto su političke stranke “pukle” na društvenim mrežama?

Političke stranke u ovom kontekstu ne zadovoljavaju ni jedan jedini kriterijum da bi bile shvaćene kao neki entitet zbog kojeg bi se desila promena poverenja u njih:

• Intenzivno korišćenje društvenih mreža od strane političkih organizacija je počelo nešto pre zvaničnog početka kampanje, ili nakon početka kampanje. U kratkom periodu vremena (ispod 18 meseci ili dve godine) ne možete ništa ozbiljno da postignete na društvenim medijima.
• Kompletan sadržaj aktivnosti i angažmana u i oko političkih partija je bio skoro isključivo vezan za “pa(t)roliranje” (izbacivanje parola), a ne i na načine kako sprovesti ono što se obećava u kampanji. To nisu kvalitetni sadržaji koji donose nove uvide u aktivnosti stranaka.
• U strankama imate iste ljude, iste parole, a ne neke nove proverljive promene u koje bi ljudi realno i poverovali.
• Negativna kampanja kao osnova (trolovanje) sigurno nije sredstvo koje uspeva nekoga da ubedi nešto na društvenim mrežama.
• “Kreiranje virala” je samo jedna od specijalnih varijanti “kampanjskog” delovanja. Društvene mreže nisu “kampanjskog” karaktera.
• …

Da zaključim: “Puno će vode proteći Dunavom i Savom” dok političke organizacije ne usvoje “radikalnu transparentnost” kao način svog delovanja!

Manje vidljivi uspesi političkih stranaka na društvenim mrežama

U javnosti je manje poznata činjenica da sve ozbiljne političke organizacije u svojoj kampanji za izbore se prvenstveno obraćaju tzv. “sigurnim glasovima”, odnosno svom članstvu i simpatizerima. Ona politička organizacija koja više uspe u tome da “ne raspe” svoje glasačko telo u pravcu nekih drugih političkih opcija, ta politička organizacija ima bolje startne pozicije. Pridobijanje neopredeljenih i “preletanje” iz drugih političkih opcija je kod ovakve strategije kampanje uvek sekundarni cilj.

Jedan od retko inventivnih momenata u ovoj kampanji

Upravo iz pomenutog razloga, nove i/ili “prepakovane” političke opcije imaju mnogo lošiju startnu poziciju (jer nemaju sigurne glasove), i u zavisnosti od aktuelnog  društveno-političkog konteksta imaju manje ili više uspeha kada kreću “od nule”.

Kada se aktivnost raznorodnih političkih organizacija na društvenim mrežama pogleda u ovom kontekstu, sve one organizacije koje su “sačuvale i pridobile” svoje glasačko telo, a da su bile aktivne na društvenim mrežama – uspele su u aktivaciji svojih “sigurnih glasova” i putem Weba. Po mom mišljenju, to se najbolje vidi u primerima online aktivnosti DS-a i SNS-a, generalno posmatrano.

A zašto mislim da neke “veoma vidljive” online aktivnosti nisu donele rezultat:

• URS nije imao dovoljno jasnu poruku šta je to promena koju sada sa sobom donose oni koji su poznati u drugom kontekstu godinama unazad.
• LDP baš i nije imao neku naročitu online kampanju, iako su mnogi to očekivali.
• Za Dveri sam više puta imao prilike da čujem kako su baš oni najaktivniji na društvenim mrežama (FB) i najbolje koriste Web za svoju kampanju (to uopšte nije i moje mišljenje), a mišljenja sam da njihova ciljna grupa nije baš toliko aktivna i da ne može baš daleko da prenese poruku na samom Webu…

Pobednik ovih izbora je – Twitter (a i Facebook)!

Nakon ovih izbora, Tviter je potvrdio svoju važnost i uticaj u Srbiji, i za razliku od onih koji tvrde da su izbori pokazale “nemoć” društvenih mreža, od početka predizborne kampanje pa do danas, na Tviteru se nalaze svi važniji novinari. Novinari su osnovni povod pojave i većeg broja političara na Tviteru, a sa novinarima pristižu i estradne zvezde, pripadnici pokreta pod nazivom “Džet-Set”, a za svima njima dolaze i njihovi “fenovi”…

Veliki broj pomenutih novinara zna ko su  tzv. “online domoroci“, što ima za posledicu da njihova reč u slučaju potrebe može da se čuje mnogo dalje nego što je to bio slučaj pre početka izborne kampanje. Tviter je u Srbiji postao još brži medij nego što je to bio pre pola godine…

Veći broj političkih stranaka je kao osnovni alat online komunikacije u ovoj kampanji koristio Fejsbuk, što samim angažmanom svojih članova i simpatizera, što aktivnostima na sopstvenim nalozima (manje lokalnim, više glavnim nalozima), a ne mali broj njih je koristio i Fejsbuk oglase.

U svakom slučaju, posle ovih izbora društvene mreže više nisu iste kao ranije… Nastavak ćemo videti eventualno nakon formiranja nove Vlade, a sigurno na nekim narednim izborima…

Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)

Svečana ceremonija dodela priznanja “Najbolji poslodavac 2012. – zaposleni biraju” u organizaciji Infostuda, održana je u prelepom ambijentu vile “Jelena” u Beogradu. Ove godine se prijavilo i učestvovalo 57 kompanija iz Srbije i preko 8K zaposlenih koji su ocenjivali svoje zaposlene. Najbolje poslodavac je preduzeće u kojem bi ljudi želeli da se zaposle, u kojem [...]

Potreban materijal:

1 pile 250g šampinjona 3 kašike maslinovog ulja 150g malih glavica crnog luka (veličine oraha) 2-3 čena belog luka 1 flašica (330ml) Somersbyja sa ukusom jabuke mleveni biber, so prstohvat šafrana kašičica rena iz teglice 2 kašike pirinča dugog zrna malo sveže mirođije parmezan

Priprema:

Iseći pile na komade. Nemojte skidati kožicu. Meso malo posoliti i pobiberiti. U šerpu staviti i zagrejati ulje, pa staviti isečene komade piletine. Pržiti ih sa obe strane da kožica i meso porumene. Izvaditi u drugi sud i ostaviti na toplom. Crni luk očistiti, ali glavice ostaviti cele. Beli luk očistiti i sitno naseckati. Šampinjone očistiti i ako su veliki, iseći na četvrtine. U šerpi gde se pržila piletina staviti luk i šampinjone, poklopiti i uz povremeno mešanje dinstati dok šampinjone ne puste vodu. Vratiti piletinu, još malo posoliti i pobiberiti. Dodati pirinač i naliti sa malo somersbyja, poklopiti i nastaviti kuvanje uz povremeno mešanje i nalivanjem tečnosti iz flašice dok sve ne utrošite. Kada je pirinač upola gotov, dodati šafran. Kuvati dok pirinač ne omekša. Pred kraj umešati ren. Jelo treba da ima softanu teksturu, ali ne i da bude preterano tečno, taman toliko da bude prilog piletini. Piletinu poslužiti uz pire od krompira i posuti seckanom mirođijom i parmezanom.

Napisah ovo za neki konkurs za koji niko nije čuo, za koji ne postoje rezultati, za koji postoji novčani fond ali je sve nekako zatvoreno i kvrgavo, tipično s

read more

 Prvi razred upisala sam u školi “Vladislav Ribnikar”, koju upravo sada završava moj stariji sin, Luka. U toj sam školi, posle svega mesec ili dva, dobila infektivnu mononukleozu, pa sam morala na lečenje koje je trajalo celu tu školsku godinu. Rastala sam se uz suze od učiteljice kojoj se ne sećam imena, ali dobro pamtim cvetiće i pčelice koje je stavljala u moje sveske. Negde baš u to vreme moj čiča, Sloba Stojanović, završavao je scenario za TV seriju “Učitelj” i film “Idemo dalje”. Napravljen je i lep propagandni materijal, pamtim izrazito velika slova tih reči, koje su mi značile od ranog detinjstva.“Ako čovek ne nauči da ide dalje, a nazad nema, neće znati gde je ni kako sada”, govorio je meni čiča Sloba, o kome ću pisati u narednom tekstu. Ovde je samo krišom upao, kao jedan od onih predivnih minijaturnih likova iz njegove serije “Više od igre”. Dakle, bolesna sam, idemo dalje. Moji roditelji ispunjavali su svoju dužnost izuzetno savesno, ali nisu imali dobrih uslova da me leče. Živeli smo po iznajmlje

Posetite stranicu http://dnevnikeklektika.com/blog/how-do-i-become-normal/ kako biste videli sadržaj posta.

Zašto ovaj fid ne uključuje sadržaj posta →

Potreban materijal:

360g brašna 2 kašičice cimeta 1/2 kačicice mlevenog muskatnog oraščića 1 kašičica mlevenog đumbira 1/2 kašičice mlevenog klinčića 1/2 kašičice sode bikarbone 1/2 kašičice soli 1/4 kašičice belog bibera 170g maslaca 110g tamnog muscovado šećera 80ml mleka

Priprema:

Prosejati brašno i dodati so, sodu bikarbonu i začine. Maslac sobne temperature penasto umutiti mikserom, postepeno dodavajući šećer. U maslac dodati 1/3 mešavine brašna, začina i mleko. Sve sastojke dobro sjediniti, pa sipati ostatak brašna i zamesiti testo. Testo uviti u foliju i ostaviti najmanje 2 sata u fružideru ili preko cele noći. Ja sam zamesila pre podne, a pekla ih baš kasno uveče, oko 24h. Testo izvaditi iz frižidera 45 minuta pre pripreme. Spremiti dva velika pleha od električnog šporeta i obložiti ih papirom za pečenje. Rernu zagrejati na 180C. Omekšalo testo podeliti na dva dela. Uzeti jedan deo pa ga razvući tanko, svega par milimetara na pobrašnjenoj površini. Vaditi modlicama oblike po želji i ređati na pleh, sa malim razmakom između. Ostatke testa skupiti, opet zamesiti i ponoviti postupak sve dok ima materijala. Peći 10-15 minuta. Kada blago poprime boju možete ih vadite iz rerne. Čim krajevi počnu da dobijaju boju mogu se vaditi. Pazite da ih ne prepečete, imajte na umu da će posle hlađenja dodatno očvrsnuti.

Zahvalnost što sam isprobala ove predivne keksiće (nisu nam trajali ni jedan dan) dugujem ovim redom: Mariji, pošto sam bila njen gost u trenutku kada ih je pravila i samim tim ih prva isprobala u njenom izvođenju, i Ani po čijem je receptu Marija pravila keksiće. Keksiće je Marija pravila povodom našeg odlaska na Mikser i promocije MEZZE magazina i mogu vam reći da su i tamo pobrali samo komplimente. Ovi keksići se prave veoma brzo i jednostavno i došli su na listu onih koji će se praviti često u mojoj kući.

Haljina od lišća

Nekoliko godina unazad u Srbiji se, po ugledu na praksu iz drugih zemalja, održava Noć muzeja. Meni je ta manifestacija odličan način da se velikom broju ljudi približi umetnost, u bilo kom obliku. Možda je interesantna i sama činjenica da institucije rade noću? Sve u svemu, volim kad se nešto dešava.

Biblioteka u kojoj radim, već više od godinu dana ima odličnu saradnju sa aranđelovačkim umetnikom Dušanom Milovanovićem. Dušan koristi izloge biblioteke kao svojevrsnu galeriju i ulepšava nam radni prostor a prolaznicima pruža priliku da uživaju u njegovim slikama, fotografijama, neobičnim ramovima za slike, ručno rađenim lampama, skulpturama …

E, sad, u Noći muzeja, Dušan će na travnatom platou, odmah iznad ulaza Biblioteke, da postavi izložbu haljina od recikliranih materijala, koje smo imali priliku da vidimo u njegovim ranijim postavkama u Biblioteci. Biće tu i jedna nova – iznenađenje, tek da ne bude baš sve poznato. U isto vreme, dakle u subotu 19. maja 2012. godine, Biblioteka će raditi sa korisnicima od 18 do 23 h. Detalje možete videti ovde, uz primedbu da je naziv programa Čuvajmo prirodu lepotom  a da je u zvanični program, nekom greškom, upisan kratak opis umesto naziva, ali nije ni važno, važno je da se nešto događa

U prilogu je fotografija jednog dela jesenjeg izgleda Biblioteke – haljina od lišća i slike bez ramova i lampa, tek da vidite kako to fino izgleda.

 

Nikada nisam mislila da ću doneti ovakvu odluku, ali ono što sam saznala nisam mogla da ignorišem. Da vas zagolicam da čitate dalje, rećiću vam da kada sam bila mala, nisam htela ništa da jedem ako nema meso u sebi.Čitajte dalje...

Potreban materijal:

100g zelja 3 kašika maslinovog ulja 100g praziluka 1 srednja šargarepa 1 srednji paškanat 1 manji celer 300g tikvica 1 kašika pirinča 2 goveđe kocke za supu so, mleveni biber mešavina začina

Priprema:

Zagrejati ulje i propržiti na kolutove iseckani praziluk. Kada malo omekša, dodati izrendane šargarepu, celer i paškanat. Posoliti i naliti sa 1l vode. Dodati pirinač. Poklopiti i na umerenoj vatri kuvati dok ne provri. Dodati zatim na kockice iseckane tikvice i kuvati 15 minuta. Zelje iseckati na rezanca i dodati u čorbicu. Posle 10 minuta dodati kocke za supu. Ne dodavati više vodu. Kuvati još malo i na kraju po ukusu začiniti mlevenim biberom i mešavinom začina. Pre služenja ukrasiti svežim peršunom.

Restoran “Košava” (Taken with instagram)

Početkom aprila Metalac posuđe iz Gornjeg Milanovca, Minja – Minjina kuhinjica, Olivera – …Ja u kuhinji… i ja pokrenuli smo lepo druženje pod nazivom “Blog appétit”. Metalac je po odabiru svog žirija, tri najbolja recepta prosleđivao nama, mi bismo ga isprobale u fenomenalnom Metalac posuđu, a zatim prezentovale vama. Usledilo bi glasanje za najbolji od najboljih ponuđenih recepata, gde bi na kraju Metalac autora recepta sa najviše “lajkova” nagradio lepim poklonom iz svog bogatog asortimana. U predhodna pet kruga isprobale smo: kuvano jelo, prženo jelo, dezerte, jelo zapečeno u rerni, testenine i sada na samom kraju druženja sa vama – palačinke.

Na vama je da ponovo putem svojih “lajkova” – glasova na Facebook stranici Metalac posuđa odaberete ono najbolje iz ovog kruga, a Metalac će autora najboljeg recepta nagraditi.

Autor recepta po kome sam pripremala palačinke je Maja Panić.

Potreban materijal:

Testo:

3 jaja 200ml mleka 3 kašike kukuruznog brašna malo ulja so, šećer oko 17 kašika mekog brašna oko 300ml vode

Sos:

20g maslaca 2 kašike brašna 500ml mleka 1 čen belog luka vezica svežeg peršuna 300g suvog vrata 120g “Kiki” polumasnog sira za mazanje-classic 100g kačkavalja

Priprema:

Umutiti jaja, mleko, kukuruzno brašno, malo ulja, malo soli i šećera, pa postepeno dodavati brašno i običnu vodu dok se ne dobije željena gustina mase za palačinke. Ostaviti da smesa odstoji pola sata pa od toga ispeći palačinke uobičajeno.

Napomena: Da vam se palačinke ne bi lepile, najbolje je da u tiganju zagrejete ulje i preručite ga zatim u šoljicu. Papirnim ubrusom pokupite višak iz tiganja. Pomoću papirnog ubrusa pre nego što sipate smesu za palačinke, umočite papirni ubrus u zagrejano ulje u šoljici i premažite tiganj. Neće biti viška masnoće, a biće taman dovoljno da se masa ne lepi. Čak se i ne mora nanositi svaki put, ali to možete proceniti sami. Da bi vam bilo jasnije, možete pogledati u videu.

Za sos na kockici maslaca propržiti brašno pa dodavati mleko postepeno, stalno mešajući i skuvati bešamel. Dodati jedan gnječeni čen belog luka, so po ukusu i seckani sveži peršun. Suvi vrat narendati ili samleti u blenderu. Kada je bešamel gotov, skloniti ga sa vatre i dodati suvi vrat i sir za mazanje. Izmešati da se sve lepo sjedini. Palačinke premazati sosom (dve kašike sosa na jednu palačinku) uviti u rolnicu i ređati u posudu za pecenje malo podmazanu uljem. Ostatak sosa premazati preko poređanih palačinki. Zapeći palačinke u rerni zagrejanoj na 200C nekih 30-40min ili dok lepo ne porumene odozgo. Narendati kačkavalj i posuti preko palačinki, pa posudu vratiti 2-3 minuta u isključenu rernu, da se kačkavalj otopi.

Kada je na kraju svog prvog koncerta u Srbiji (Jun 2004-te) James Hetfield pitao raju treba li Metallica ponovo čekati 25. godina pre nego dođe u Srbiju, čuli su naravno jedno glasno i odlučno Noooo! I nisu slagali, premda kao i da jesu, ponovo smo ih čekali gotovo 10 godina! Za razliku od nekih “hard [...]

Došli su i prošli još jedni izbori. U Aranđelovcu predsednički i parlamentarni jer su vanredni lokalni bili 2010. pa smo sada bili pošteđeni i tog, dodatnog, stresa. Prošao je ceo jedan dan i dobar deo drugog od kada su zatvorene glasačke kutije, dovoljno da se objavljuju rezultati. Politički aktivisti koji ozbiljno shvataju svoje opredeljenje i ulogu u političkom životu opštine, uveliko analiziraju rezultate, porede sa onima iz 2008. kao i sa lokalnim iz 2010. Evo mog doprinosa za analiziranje.

Moram da napomenem da su ovi rezultati do kojih sam ja došla nezvanični a izgledaju ovako:

U ciframa:

Ukupno izašlih glasača 20.592 % DS 3.529 17,14 SRS 944 4,58 URS 940 4,56 LDP-Preokret 1.681 8,16 SNS 6.040 29,33 DSS 2.095 10,17 SPS-PUPS-JS 3.458 16,79 Dveri 1.157 5,62

 

 

Što se predsedničkih izbora tiče, rezultati su ovakvi (u tabelu i grafik nisam stavila sve kandidate već one koji su imali više od 4,5%):

Kandidat Br gl % Zoran Stanković 967 4,69 Vladan Glišić 1048 5,08 Boris Tadić 4137 20,06 Vojislav Koštunica 2251 10,91 Ivica Dačić 3352 16,25 Čedomir Jovanović 1350 6,54 Tomislav Nikolić 6195 30,03

Ovo je jedna od onih poslastica po sistemu: pogledaj šta imaš od namirnica u kući i napravi nešto slatko na brzaka. Moj muž inače jako voli puding i kuvam ga baš često. Uglavnom traži da mu spremim u kombinaciji sa keksom, kaže to ga podseća na detinjstvo. U stvari je ovo baš tako nešto, samo malo modernizovanije. Ispostavilo se na kraju da se njemu i deci poslastica mnogo dopala, pa su pojeli sve istog dana. Ovo je ujedno moja ulaznica za igricu “Ajme, koliko nas je” i šaljem je Zoki sa bloga “Pans and pots”, koja je naša ovomesečna domaćica, a tema su jagode.

Potreban materijal:

70g petit beure keksa sa čokoladnim punjenjem ili čoko plazma 250g jagoda iz zamrzivača 80g piškota 1 kesica pudinga od vanile 1 kesica pudinga od čokolade 50g čokolade za kuvanje 10g maslaca 125g želea u prahu sa ukusom jagode (Jello strawberry) 900ml mleka 13 kašika šećera

preliv od jagode šlag

Priprema:

Jagode izvaditi iz zamrzivača i staviti na cediljku da se odlede i puste sok. Tečnost koju otpuštaju nemojte bacati. Vatrostalnu posudu koja je na dnu široka približno 16cm, a na vrhu približno 20cm i duboka približno 9cm obložiti pažljivo prijanjajućom folijom. To je potrebno iz razloga što se kasnije stegnuta poslastica okreće na tacnu za serviranje kontra. Kada obložite posudu, izlomite na sitnije komadiće petit beure keks ili plazmu i stavite na dno. Puding od vanile skuvati uobičajeno u 400ml mleka sa dodatkom 4 kašika šećera. Vruć puding preliti odmah preko izlomljenog keksa. Preko pudinga od vanile izlomiti na krupnije komade piškote. U 500ml mleka skuvati uobičajeno puding od čokolade. U skuvani, vruć puding odmah staviti maslac i na kockice izlomljenu čokoladu, pa mešati dok se sve lepo ne sjedini. Sipati čokoladni puding preko piškota. Soku koji su otpustile jagode dodajte hladnu vodu da količina bude ukupno 500ml. Dodati 5 kašika šećera i staviti na šporet da tečnost prokuva. Skloniti sa vatre i umešati žele sa ukusom jagoda i same jagode. Mešati dok se prah ne istopi. Ostaviti da se prohladi. Kašikom vaditi jagode i ređati preko čokoladnog pudinga. Kada sve budu poređane, preko sipati pripremljeni žele. Tečnost će popuniti sve praznine koje su nastale ređanjem keksa i pudinga, ujedno i lepo natopiti piškote. Pripremljenu poslasticu ostaviti da se stegne u frižideru pre služenja, najbolje preko noći. Tacnu za serviranje preklopiti preko vatrostalne posude i lagano okrenuti i izvući poslasticu iz posude. Sada je keks na vrhu, a jagode na dnu. Ukloniti foliju. Pre služenja ukrasiti šlagom i prelivom od jagoda.

Posetite stranicu http://dnevnikeklektika.com/blog/i-have-a-neurological-condition-that-allows-me-to-quite-literally-see-and-touch-music-when-i-listen-/ kako biste videli sadržaj posta.

Zašto ovaj fid ne uključuje sadržaj posta →

Već duže vreme planiram da napišem ovaj tekst, još od perioda od pre više od godinu dana kada smo Goran Aničić i ja diskutovali preko Tvitera na temu – koliko je komplikovano doći do zarade koja je dovoljna da se živi od vođenja sopstvenog bloga (zarada veća od prosečne plate). Goran Aničić već godinama zarađuje od svojih blogova sasvim respektabilna sredstva, pa je samim tim sasvim adekvatan sagovornik na ovu temu.

U osnovi, ako imate nameru da zarađujete od bloga (oni koji pišu blog iz zabave, dosade i sl. nisu tema ovog teksta), postoje samo tri važna segmenta kreiranja i vođenja bloga – odabir tematike bloga, vidljivost (posećenost) bloga i znanje iz oblasti prodaje.

Odabir teme bloga

Veoma je dobro ako vam se tema vašeg bloga nešto što vas interesuje ili nešto o čemu puno znate, ali ako se radi o oblasti u kojoj ciljna grupa vašeg bloga sa datim sadržajem nije dovoljno definisana i/ili nema baš puno kompanija koje su zainteresovane za tu ciljnu grupu, tada ćete teško prodati bilo šta – neke proizvode/usluge preko vašeg sajta krajnjim korisnicima, podati oglasna mesta, ugovoriti praćenje aktivnosti određenih kompanija, i sl.

Najjednostavniji način da biste ustanovili u kojim vrstama oblasti/sadržaja ima dovoljno zainteresovanih korisnika (posećenost) i kompanija koje su zainteresovane za date ciljne grupe korisnika jeste da pregledate Web sajtove i reklame za koje znate da su sigurno plaćene.

Tema bloga bi trebalo da bude nešto što je autorski jedinstveno iz oblasti u kojoj se po mogućnosti “iz aviona” vidi ko je ciljna grupa, i u slučaju prodajne funkcije bloga da iz odabrane oblasti postoji potreba za kupovinom datih proizvoda i usluga. Ako se nešto prodaje u klasičnom biznisu, postoji velika mogućnost da se može isto prodavati i online, a ako je obrnuto – nećete ništa ni online prodati.

Ako npr. odaberete oblast koja je nešto u vezi sa ženama (veoma česta i zahvalna ciljna grupa), veoma ćete teško uraditi bilo šta ako niste preciznije definisali šta bi bila tema, i/ili jedinstveni način kako ćete predstaviti datu tematiku. Trenutno, na ovdašnjem Webu ima hiljade sajtova/blogova koji su posvećeni ženskim temama, i zašto bi neko baš kod vas došao nešto da čita/gleda/sluša, ako to isto može da pročita na ostalim sajtovima/blogovima.

Najjednostavniji način kreiranja jedinstvenog sadržaja jeste njegovo oblikovanje iz vaše percepcije, odnosno ispisivanje vašeg REALNOG i ARGUMENTOVANOG mišljenja o datoj tematici. Pregledajte najznačajnije sajtove/blogove iz date oblasti, ocenite iz kojih uglova nisu dovoljno dobro pokrili tu tematiku, pa pišite iz te perspektive.

U Srbiji trenutno ima puno oblasti u kojima nema dovoljno blogova koji kvalitetno pokrivaju date tematike, i tu postoji šansa za kreiranje isplativog bloga.

Vidljivost/posećenost bloga

Pod vođenjem bloga se podrazumeva i njegova promocija, i ako želite da imate koristi od njega, morate dobro naučiti kako da ga promovišete. Deljenje vaših sadržaja preko društvenih mreža nije problematično, ali je takođe potrebno da znate i osnove dobrog pozicioniranja vaših tekstova na pretraživačima (SEO). Preporučujem da proučite kratak SEO kurs Istoka Pavlovića iz ove oblasti.

Ipak, najjednostavniji savet za kvalitetno pozicioniranje na pretraživačima je kreiranje relevantnog i veoma kvalitetnog sadržaja, koji po mogućnosti može da bude aktuelan duže vremena. Možete na primeru pretrage fraze “MBA studije” videti u rezultatima pretrage visoko pozicioniran moj članak koji je napisan 2006. g. (pre 6 g.). Ovakva vrsta tekstova ima duže vremena značajniju posećenost, i kada posećenih tekstova koji su duže vreme aktuelni ima veći broj, tada imate obezbeđenu startnu veću posećenost, obzirom da je poznato da kod blogova posećenost raste kada se napiše novi tekst.

Prodaja, prodaja, prodaja!

Ako hoćete da živite od nekog posla, osnovno je pravilo da MORATE DA RADITE. Pare ne padaju s neba, prodaja ne pada s neba, oglašivači ne dolaze sami (sem ako nemate najposećenije sajtove) – što znači da morate da zasučete rukave i da krenete u prodaju onoga što nudite – bilo to vođenjem računa o prodaji na samom blogu, ili da idete do potencijalnih oglašivača kojima ćete objasniti zašto je važno da baš kod vas oni postave oglas.

Svaka osoba može da nauči kako se prodaje, a ako stvarno mislite da to ne znate i da niste talentovani – upišite kurs iz prodaje, pa naučite. Čovek od malih nogu nešto prodaje – prvo roditeljnima (kako ste ih ubeđivali da vam daju džeparac), pa dečku ili devojci, zatim ženi/mužu, rodbini, prijateljima, itd. U osnovi, odnosi među osobama su zasnovani na različitim tipovima interesa, i ako ste uspešni u bilo kakvoj varijanti odnosa sa vašom rodbinom, prijateljima, supruižnicima…, znači da dobro ostvarujete vaše određene interese, a prodaja je samo jedna od vrsta zadovoljenja vaših interesa.

Preporuka: Postavite sebi cilj na početku meseca koliko želite ovog meseca da zaradite, koliko treba za to da ostvarite prodaja – i krenite dok bar to ne zadovoljite (a možda može i više).

Jedna reklama na blogu znači samo početak

Kada ostvarite prvu prodaju, tada bi trebalo da još žešće krenete u predstavljanje onoga što radite na takav način da adekvatni predstavnici kompanija uvide da je njihopa ciljna grupa baš na vašem blogu. Naravno, prodaja ne može da krene od prvog meseca kada napravite blog… Mora proći vreme da vas vaši čitaoci upoznaju i počnu da vam veruju. Ako ste veoma dobri u vođenju bloga, već za tri-šest meseci se mogu očekivati efekti (hvala Deda).

Pokrenuta akcija samozapošljavanja blogera ulazi u svoj treći mesec, i izvesno je da će se pored kompanije Link Group uskoro pridružiti dodatne tri ili četiri komapnije, ali u ovom slučaju je fokus na činjenicu da ako dobijete jednog oglašivača na godinu dana, imate tih godinu dana da sami razvijete prodaju za vaš blog – i to morate sami da radite. Ne očekujte da će drugi da uradi prodaju za vas, i sigurno ćete imati bolje efekte nego da čekate da vam pare padnu s neba.

Zaključak – “Nema ‘leba bez motike”

Ono u čemu smo se složili Goran Aničić i moja malenkost je činjenica da u Srbiji ima odavno mogućnosti da se živi od blogovanja, ali je potrebno puno rada, truda i znanja iz oblasti promocije i prodaje. “Ko čeka, umire u nadi”.

Rating: 7.0/10 (6 glasova cast)

Mnogo ljudi u moderno vreme želi i pokušava da se hrani zdravo. Ali termin zdrava ishrana je toliko potrošen i toliko puta izrečen u najrazličitijem kontekstu da više čovek ne zna šta ona tačno znači. Kada nekog pitaš šta je zdrava hrana rekao bi jesti voće i povrće, drugi bi rekao da je to upotreba samo organske hrane itd.

Ja neću pokušati da dam definiciju zdrave hrane ali ću pokušati da vas usmerim na razmišljanje koji je smisao hrane i same ishrane.

Ishrana je potreba, bez hrane mi ne možemo opstati, hrana nam služi da preživimo. Zato hranu treba gledati kao potrebu a ne kao užitak, znam to je mnogo teže uciniti nego reci, ali opet vredi pokušati.

Prvo treba razumeti da ljudski organizam funkcioniše po principu depoa. Sva suvisna hrana koju unesemo u telo, tj. suvišna energija bice skladištena u obliku masti i šećera. Postepeno, to će dovesti do gojaznosti, a gojaznost ne prija ni zdravom čoveku a ponajmanje asmatičaru. Sa povećanjem telesne težine raste potreba za kiseonikom, povećava se mišićni tonus, srce brže pulsira, a najvise smeta to što masnoća u predelu abdomena podiže dijaframu i otežava disanje.

Jedi polako

Stari ljudi su uvek govorili tokom jela prekini kada ti je najslađe. Tokom jela trebate jesti polako jer na taj način se želudac postepeno puni i ravnomerno šalje signale u mozak da li ste siti ili ne.  Ta slast pri kraju obroka je prvi signal da ste pojeli dovoljno, sve ostalo što se pojede odlazi pravo u vaše depoe. Zato samo pokušajte da svaki put kada jedete sebi kažete: ,,E, sad ću stati.’’

Pravilno je jesti izbalansirano

Treća važna stvar je šta jesti. Trenutno smo preblokirani svim i svakakvim tekstovima, treba jesto badem, ne treba jesti meso, treba piti kafu, kukuruz snižav pritisak itd. Moje mišljenje je da mi nikada ne možemo pojesti sve što preporučuju. Zato se treba okrenuti prvo svojim potrebama.

Najgore je to što smo izgubili sposobnost da slušamo svoje telo. Iskreno mislim da vegetarijanci greše, ali  mislim da i ljudi koji jedu previše mesa greše. Pravilna ishrana je ona u kojoj sve jedemo balansirano. Povrće, voće i meso to je ono što su jeli ljudi od kojih smo mi potekli. Svaka piramida ishrane jasno pokazuje da se jede raznoliko.

Ako odete u studentsku menzu, ma koliko se studenti pa i ja sam žalili na hranu ona nam je tačno izbalansirana, nikada nećete jesti samo meso ili jesti samo povrće. Svaki obrok treba najvise sadržati hranu bogatu ugljenim hidratima ( šećer 55%), proteinima (30%) i mastima (najmanje od 5-15% ali je preporučljivo i manje). Time se omogućava pravilan rast i razvoj, omogućava se regeneracija organizma i održavanje imuniteta. Samo raznolikost, šarenilo u hrani može telu doneti sve što mu treba.

Sve je važno

Dosta ljudi će reći: ,,Ali bolje je da jedem što više voća i povrća zbog vitamina i minerala.’’ To jeste tačno, ali vitamini se dele u dve velike grupe: liposolbilni (A,D,K,E,F), to su oni vitamini koji se u organizam mogu uneti putem masti, a najveći izbor masti u hrani jeste meso, i druga gupa vitamina jesu hidrosolbilni vitamini ( B kompleks, niacin, folna kiselina…) i oni se unose u prisustvu vode, a to jesu najcešće voće i povrće, takođe telu trebaju proteini da bi se izgradilo, da bi se obnovilo, a proteina u voću i povrću skoro i da nema.

Masti su takođe vrlo važne bez njih se ne mogu sintetisati mnogi hormoni: testosteron, estrogen, progesteron, kortikosteroidi… Sve ovo vam može jasno pokazati da ljudskom organizmu treba hrana koja je raznolika i koja ima svega što treba.

Pošto je nemoguće hranu uneti u tačno određenoj kolićini vrlo je važno baviti se i fizičkom aktivnošću. Ona ljudskom organizmu omogućava potrošnju kalorija, pobuđuje nervni sistem, endokrini sistem kardiovakularno ali ima i vrlo pozitivan efekat i ka respiratornom sistemu. Mislim da svako treba odabrati ono što mu odgovara i da krene da pomaže sebi i svome telu.

Svako od nas ima svoje navike i potrebno je vreme korigovati ih. Ništa ne treba raditi naglo već postepeno i treba da sačuvati volju. Posle nekog vremena ćemo biti zadovoljni uspehom jer ipak kako naš narod kaže “lakše je sprečiti nego lečiti”.

Slični tekstovi:

1. Ishrana i pH ravnoteža organizma
2. Kako živeti sa alergijom na jaja
3. Prekomerno konzumiranje hamburgera povećava rizik od razvoja astme

Na izborima 2012.godine 4,19% je bilo belih listića. Ovo je ozbiljna poruka svima u Srbiji. Ovu poruku poslalo je 160K ljudi. Odredjene partije i grupe gradjana nisu dobile ni približno ovoliko glasova. Medju belim listićima najkreativniji su bili oni sa crtežima i grafitima preko celog lista. Poruke su više nego originalne. Beli listići su preplavili [...]

Umorih se od silnih političkih aktivnosti u zemlji bivšoj, zemlji sadašnjoj i svetu, te reko da skoknem malo do plaže da se opustim.

Moram da priznam da ja ne spadam u one ljude koji moraju da idu na more svake godine. Obala mora ili okeana mi nije ništa fascinantnija od drugih oblika reljefa. Klasične morske aktivnosti mi na primer ne pričinjavaju nikakvo preterano zadovoljstvo. Ako se već nađem pored neke “beskrajne” vode, najveće uživanje mi je da otplivam dovoljno daleko da ne razaznajem objekte na plaži i provedem sat-dva plutajući, uživajući u toj otcepljenosti od sveta. Ili da ustanem pre petlova i krenem u višekilometarsku šetnju plažom. Bilo kakve druge aktivnosti, tipa bacakanje po plićaku, ronjenje, vožnja brodićima od jedne do druge uvale, prženje na suncu itd. za mene je samo napor. Silno me zabavlja Miljanova potreba da na primer, nosi peraja na put, dok ja ne vidim ni svrhu nosenja peškira na plažu. No pošto nas je dvoje, a moja lepša polovina voli more na način na koji ga vole deca, odlazak na Kubu je podrazumevao i obilazak kubanske obale. Te sam se pre puta bacila na detaljno istraživanje kubanskih plaža. Nekako mi se, čitajući o ostrvcima razbacanim po Karipskom moru Kajo Koko (Cayo Coco) učinio kao savršen izbor. Nacionalni park s retkim vrstama, relativno jeftini hoteli, nasipani veštački putevi koji spajaju razbacana ostrva i čuvena plaža Pilar (Playa Pilar) obećavali su idiličan odmor.

Ostrvo Koko pripada arhipelagu Kraljevi vrtovi (Jardines del Rey). Kubanci nemaju slobodan pristup ovim koralnim ostrvima. Pristup je dozvoljen samo zaposlenima na ostrvu. Ovo je uobičajena praksa na većini turističkih ostrva sa hotelskim kompleksima. U pojedine hotele ne možete ući ako ne posedujete odgovarajući pasoš. Te tako postoje hoteli u kojima su samo Italijani dobrodošli. Iskreno mislim da ništa posebno nećete propustiti ako jednostavno zaobiđete kubanske turističke komplekse. Gotovo sve plaže na glavnom ostrvu su javne, otvorene i za turiste i za lokalce, i izuzetno lepe. Uglavnom su na svega par kilometara od većih gradova u kojima je jeftinije odsesti i do njih postoji lokalni prevoz ili neka jeftina taksi varijanta. Moja želja da ipak odem na ova ostrva proistekla je iz želje da uživam u njihovoj netaknutoj prirodi. Očekivala sam netaknutu romantičnu divljinu jer su ova ostrva bila nenaseljena dok nisu krenuli da grade skupe hotelske komplekse po njima. Ovo je doduše samo delimično ispunilo moja očekivanja. Priroda jeste divlja, ali nimalo očaravajuća, relativno nisko sagorelo rastinje koje ne može da posluži kao zaklon od sunca. Plaže koje ne pripadaju hotelaima su uglavnom prenatrpane smećem koje je verovatno more nanelo sa turistički eksploatisanih delova ostrva. Sreća u nesreći je da su gotovo svi hoteli bili poluprazni u vreme našeg boravka te su hotelske plaže bile gotovo puste. Kako su hoteli relativno načičkani jedni pored drugih, bilo je moguće šetati kilometrima uz sređenu obalu. Sređenu, samo u smislu čistoće. Na tim plažama gotovo ne postoji nikakva usluga (srećom), ili je toliko retka da je ja nisam ni primetila, verovatno jer su svi hoteli all-inclusive pa turisti nisu raspoloženi za dodatne troškove jer je sve i tako uključeno u cenu hotela. S druge strane, imali smo tu sreću očigledno, da totalno neplanski dođemo u najnepopularnije vreme. Vreme smo uglavnom provodili šetajući uz obalu. Vremenski uslovi su za mene bili idealni. Opet neko, ko je došao da leži na plaži i kupa se u moru, će verovatno proklinjati dugo svoju lošu sreću zbog konstantnih oblaka, upornog vetra i povremene kiše. No ja mislim da ne postoji romantičnija slika od oblačnog neba, beskrajne peščane plaže i te specifične plave boje koju more ima usled nedostatka svetla. Sve deluje nekako duboko, daleko i usamljeno, pomalo setno. Cene smeštaja na ostrvu su bile vrlo prijatno iznenađenje. Raspitujući se o cenama pre puta bilo je nemoguće iskopati all-inclusive hotel, a samo takvi na ostrvima postoje, jeftiniji od 100 evra. No kada smo došli do recepcije najjeftinijeg od njih, ispostavilo se da je cena svega nekih 50 evra za oboje. S obzirom koliko su prevoz, hrana, piće i smeštaj skupi ako plaćate u turističkim dolarima, 25 evra dnevno po osobi je bila više nego povoljna cena. Po Koko ostrvu, od hotela do hotela, i susednom Guiljermo (Cayo Guillermo) na kojem se nalazi čuvena Pilar plaža saobraća turistički autobus, a s obzirom na obično očajnu konekciju to mi se dodatno činilo bitno prilikom planiranja puta.

Plaža Pilar će verovatno prosečnog obožavaoca peščanih plaža ostaviti bez daha. Sitni, gotovo beli pesak i svetlo plava boja plitkog mora se neće mnogo razlikovati sa slika koje ste možda videli na razglednicama ili turističkim magazinima. Ako ste strasni plivač, kao i svaka druga peščana plaža, za vas će se kupanje na ovoj plaži pretvoriti u noćnu moru. Posebno što je ona obeležena onim plutajućim stiroporom koji ima tendenciju da vam ograničava daljinu plivanja a iz nekog razloga čuvari plaže daju sebi za pravo da vas opominju da ne plivate dalje od toga. Kao strasan plivač, a kao nestrasan sunčar (onaj što voli da se sunča) ili plićakar (onaj što voli da se brčka u plićaku) jasno je da ja verovatno nisam najbolja osoba za peščane plažne putopise. Ipak, od silnog stresa i umora, koji su nas gotovo samleli pred put na Kubu, trodnevni boravak na ovom ostrvu bio je pun pogodak. Sati provedeni u ležanju u debelom hladu s knjigom u rukama dok je bilo sunca i duge plažne šetnje po oblačnom i kišovitom vremenu su nam oporavile telo za predstojeće skitnje po Kubi.

Za razliku od ovih izolovanih turističkih plaža, plažu Del Este na istoku Havane ne bi trebalo propustiti. Prosto je neverovatno da se jedan takav dragulj nalazi blizu prebučne, prezagađene, uzavrele Havane. Ova plaža je javna i na njoj ćete sretati lokalce. Do ove plaže postoji organizovan prevoz od centra Havane. Toliko je dugačka da bez obzira na broj ljudi ne može biti prenatrpana. Mnogo je lepša od hotelskih plaža na ostrvu Koko ili se bar meni tako činilo od silnog šoka posle haosa u Havani. Bila mi je smešna jedna lokalna familija koja je došla sa zetom Amerikancem da uživa na plaži. Niko se sem njega i ćerkice nije kupao. Ostali su piknikovali na plaži jer je njima more bilo previše hladno za kupanje, a ja iskreno nikada nisam umočila svoje telo niušta toplije. Jedna od najačih slika koja me prati sa Kube su upravo ove duge peščane plaže. Neki drugačiji miris mora i svežina vazduha zbog izolovanosti ovih ostrva. Verovatno bih se pri sledećoj poseti zadržala isključivo na glavnom ostrvu daleko od turističkih kompleksa, no usled silne radoznalosti, to prvog puta nije bilo moguće. No ipak ukoliko niste obožavalac all-inclusive hotela jedan dan na ovim ostrvima je više nego dovoljan.

Više slika možete naći u mojoj galeriji:Cayo CocoPlaya PilarPlayas Del Este

Ovaj recept predstavljen je u prvom broju magazina o gastronomskoj kulturi “MEZZE”. Idejni tvorci su Ana i Marija. Pored njih dve saradnici u magazinu su Mihaela, Olivera, Lana, Jelena, Maja, Sanja, Milica, Ivana i ja. U majskom broju pridružila nam se i Milkica.

Šta smo sve lepo pripremile u majskom broju, pogledajte ovde:

Posetite i fan stranicu magazina na Facebooku i budite uvek u toku sa dešavanjima koja vas očekuju.

Potreban materijal:

800g jagnjećih crevca 400g jagnjeće maramice (skrame) 3 srednje glavice crnog luka 2 šargarepe 100g pirinča vezica svežeg peršuna mešavina začina, so, mleveni biber 4 jaja 150ml mleka ulje kiselo mleko

Priprema:

Crevca oprati i skuvati u malo posoljene vode. Ocediti i samleti na mašini za meso (ili što sitnije naseckati). Jagnjeću maramicu napotiti u hladnu vodu i ostaviti d odstoji makar pola sata. Crni luk što sitnije naseckati. Šargarepu narendati na krupno rende. Pirinač staviti u poseban sud i skuvati uobičajeno. Na malo ulja propržiti luk i narendanu šargarepu. Po potrebi dodati malo tečnosti, ali samo koliko je potrebno da se ne lepi. Dobro upržiti i dodati jagnjeća crevca. Posoliti i pobiberiti, promešati i dodati obareni pirinač. Sveži peršun sitno naseckati i dodati u šerpu. Promešati i začiniti po ukusu. Umutiti jaja sa mlekom žicom za mućenje. Vatrostalnu posudu za pečenje malo namastiti i izručiti smesu iz šerpe. Preliti preko umućena jaja i mleko. Jagnjeću maramicu dobro ocediti od vode i pažljivo prekriti smesu u posudi za pečenje. Peći sarmice u rerni zagrejanoj na 200C nekih 45 minuta, dok lepo ne porumeni. Jagnjeću sarmicu poslužiti uz kiselo mleko i proju od belog kukuruznog brašna.

Posetite stranicu http://dnevnikeklektika.com/blog/timeline-of-the-far-future/ kako biste videli sadržaj posta.

Zašto ovaj fid ne uključuje sadržaj posta →

Posetite stranicu http://dnevnikeklektika.com/blog/timeline-of-the-far-future/ kako biste videli sadržaj posta.

Zašto ovaj fid ne uključuje sadržaj posta →

Pli-pli-plip-pa-plip … SMS … pošiljalac ponovo BoTa lično … pratim procente izlaznosti pa mi je odmah jasno zašto se „šef“ u 6 po podne rešio da ponovo prekrši izbornu šutnju i obrati se vaskolikom stranačkom pučanstvu bez obzira na neplaćenu članarinu. … sa izlaznošću na 53-57 odsto vlast u Srbiji zajahaće dvojac bez kormilara Nikolić-Vučić.

Gubimo izbore ako se ovaj trend nastavi. SNS na crnim mestima izveo duplo više ljudi! Hitno izvodiite ljude, malo je vremena ostalo.Odjava, STOP na 2628

Gubimo izbore ako se ovaj trend nastavi - frka jasno, jasno mi je i koji trend je  u pitanju ali sumnjam da novo članstvo koje si navukao u prethodnim godinama što zbog posla što zbog lične sujete razume o čemu se radi … mora to jasnije.

SNS na crnim mestima izveo duplo više ljudi! - za neupućene crna mesta su ona na kojima SNS dobija kakvu god pipirevku druge stranke da odigraju za glasače. Prevedeno, SNS na ovim,a Boga mi i drugde, mestima ima aktiviste i glasače sa duplo jačim motivima.

Hitno izvodiite ljude, malo je vremena ostalo - sa ovim procentima izlaznosti jasno je i meni koliko je vremena ostalo, jebiga BoTa, juče si tražio jedan-dva glasa sad ni sam ne znaš koliko ti treba – da ponovim –  izvini, ne mogu, razumi me, sramota me i da pitam, daleko bilo, još da ostanem bez ovo malo prijatelja što imam. Prijateljski savet – ako ti Đilas dozvoli – posveti naredne četiri godine radu na stranačkoj organizaciji, reizboru ljudi koji predstavljaju stranku, otvori se za nove ideje … probaj, rezultat neće izostati!

Odjava, STOP na 2628 - vidim više nije džabe k’o juče- biće da stižu računi iz kampanje na naplatu

 © Bratislav Veličković a.k.a. Veličković::blog Slobodna upotreba sadržaja uz obavezno navođenje izvora

Odnedavno A51 pruža i konsultacije preko telefona, tako da moj help desk potpis izgleda ovako:

– Regards,

Ilija S.activeCollab Support

General and Pre-Sale Questions: 1-888-422-6260 (toll-free)Technical Support: support@activecollab.com

Supper happy zbog toga.