Planeta Srbija

Današnji dan će pored dana obeležavanja pobede nad fašizmom obeležiti još jedna pobeda GNU/GPL licence na sudu. Kakva "slučajnost". U pitanju je bio sudski spor "Welte vs. Skype Technologies SA". Kako vam ne bih prepričavao dešavanja sa suđenja predlažem da pogledate Haraldov blog na: http://laforge.gnumonks.org/weblog/2008/05/08/#20080508-olg_muenchen-skype Zaista dobar dan za svet Slobodnog softvera.

Ex, da sam ranije gluvario po jutjubu, pre bih nasao ovaj snimak,..ovako,... uzivajte: Pa sad da vidim mozgove koji ce glasati za to da jednog dana, u skorijoj buducnosti, ne budemo u mogucnosti otici na koncert devojke koja ovako peva - pravo u Brazil. (I to za vikend.)

Mesto događanja: Paraćin Park kod Hale sportovaVreme: večeras i sutra oko 22:00Za dobar štimung zaduženi večeras - "YU Grupa" sutra - "Partibrejkersi" Poglavica & Skalpirani indijanci po defoultu prisutni. Kome se može i ima dobru volju - Vidimo se!  

Ako vladajuća vrhuška preda kompaniji druge zemlje deo sopstvene zemlje na korišćenje i upravljanje, odričući se opcije da ikada povrati kontrolu nad time — da li se to smatra veleizdajom?

Kakvi šabani. Milošević je napravio mnogo bolji deal za Telekom u daleko gorim uslovima.

Napisala sam deo teksta o važnosti glasanja, neko opšte mesto, ali sam ga izbrisala. Niz stereotipnih rečenica koje svi znaju.

To mora da bude nešto lično, na primer: ja izlazim na izbore i glasaću za LDP, najverovatnije na svim nivoima iako su mi ovdašnji ljudi potpuno nepoznati, pa još uvek dozvoljavam sebi slobodu izbora i pravo da biram i da na lokalu menjam odluke do nedelje. Moja šira porodica je podeljena između glasača LDP i DS, s tim da nam se deo glasova i prelio u korist DS u odnosu na prethodne parlamentarne izbore. Kako? Ne zbog SSP-a i harizme Borisa Tadića (ja mislim da kisela voda ima više harizme od njega), već iz panike da je DS-u potreban svaki glas, što u meni izaziva neodoljivu asocijaciju o partiji na prosjačkom štapu. Toliko politički slaboj, da svaki jači građanin ima potrebu da pripomogne, kol’ko može, nekom milostinjom. (more…)

Nekada je ovde bio postavljen programčić koji je iz sata u sat obaveštavao u kom se trenutno satu nalazimo - tj, u satu koje planete. Skinut je jer više nije u funkciji iz nekog razloga,...

Levant, Liban i Bejrut. Vrelina, žega, prašina, vreme koje teče neizmereno i neopterećeno časovnicima, pripovedači, priče koje ispredaju i tuga: “U Bejrutu nije potrebno da imate pravi razlog za tugu, u njemu neko očajanje plovi vazduhom, udiše se, kroz tu mrenu se gleda na sve pa i na sebe u ogledalu.“

Tuga se ogleda kroz libanske doživljaje glavnog junaka, arhitekte srednjih godina, koji u Bejrutu pregovara o prodaji projekata svoga pokojnog oca (isto arhitekte) jer sam nije dovoljno uspešan na tom polju. U isto vreme pokušava da razluči kojoj zemlji stvarno pripada, Libanu u kome je njegov otac, koji mu je nedostajao tokom detinjstva, proveo dobar deo svog radnog veka ili ipak Srbiji u kojoj ga je čekao i koja sada njega čeka. Levant, takav kakav je, potpomaže njegovo posrnuće uz alkohol i hašiš.

Rečenice, bogate i pune opisa, pokazuju pripovedački dar Miomira Petrovića i njegovu fascinaciju Orijentom.

Počela je predizborna tišina. Konačan broj birača koji će moći da glasaju na vanrednim parlamentarnim izborima 11. maja je 6.749.688, utvrdila je noćas Republička izborna komisija. U Novom Sadu, pravo glasa ima 294.162 Novosađanina - saopštila je Gradska izborna komisija (GIK). Tokom izborne tišine zabranjeno je svako direktno ili prikriveno reklamiranje stranaka, koalicija i političkih

Da obavestim one koje ne mrzi da ovo čitaju, a išli su sa mnom u srednju ekonomsku: :-)krajem juna se obeležava 5 godina mature...Disclaimer:Ne pitajte me za detalje, još se ništa ne zna... :-)

Како је моја супруга одлучила да научи основе употребе рачунара преко знања укључивања и искључивања Windows система, покретања игрице чија је пречица на радној површини, и пуштања цртаћа деци са ДВД диска уз туторске инструкције старијег сина, а све у циљу конкурисања за нови посао, инсталирао сам на дечији рачунар, ни мање ни више него дистрибуцију Mandriva Linux 2008.1 Spring One.

(...)прочитајте остатак записа

©2008 Александар Урошевић за блог „Записи“ под BY-NC-SA CC лиценцом. Нема коментара

Dragi ljubitelji Evrosonga, imam izuzetnu čast da vam predstavim tekst mog prijatelja Željka Jankova, najvećeg poznavaoca ove manifestacije u Evropi. Željko je napisao knjigu o Evrosongu, ali nažalost u Srbiji niko nije našao interes da ovu knjigu i objavi. Većina izdavača se nije udostojila ni da se javi, dok su oni malobrojni se pravdali time kako "nemaju ediciju za to" i "da nije profitabilno". Nekima je čak smetao i "Evro" u nazivu. Bez obzira na sve, Željko se potrudio da specijalno za ovaj blog napravi skraćenu verziju ove veoma zanimljive i duhovite knjige čije ću delove objavljivati svakodnevno u nastavcima tokom sledećih 15 dana. Poseban željkov osvrt na Evroviziju možete pročitati u najnovijem broju časopisa Yellowcab. Danas možete pročitati o tome kako je sve počelo, o prvoj velikoj nepravdi, najuspešnijima i najslabijima. KAKO JE SVE POČELO Ideja o održavanju « Pesme Evrovizije » potekla je od Švajcarca Marcela Bezençona. Podstaknut velikim uspehom festival

Zanimljiva web aplikacija koju je napravila omladina DS-a. Uz pomoć ove web aplikacije možete kreirati mini strip u tri slike. Na svakoj slici imate mogućnost da ubacite dve osobe iz liste ponuđenih, kao i tekst koji izgovaraju. Lista ponuđenih osoba nije preterano velika, ali obzirom na to da su trenutno najaktuelniji izbori koji će se dogoditi u nedelju, u listi možete naći većinu političara aktuelnih na političkoj sceni, kao i neke estradne “zvezde.”

Evo mog remek-dela. “Pretočio” sam poznati vic u strip:

Овај блог се већ толико дуго бави политичким питањима, да ретко кад стигнем да било шта кажем о својим економским убеђењима - односно да објасним оно "слободарски" у заглављу. То, наиме, значи да сам симпатизер економске теорије Аустријске школе (тј. да нисам следбеник Кејнса, или Чикашке школе, а камоли комунизма), о којој се може сазнати више у делима Лудвига фон Мизеса, Фридриха фон Хајека, Мареја Ротбарда и Луелена Роквела. Сам себе кривим што нисам посветио више времена и пажње објашњавању ове економске теорије, уско везане са поимањем људске слободе и улоге државе и друштва. Правдам то убеђењем да константна политичка криза не оставља времена за лежерну дискусију о економским питањима. Проблем је у томе што је ова економско-политичка прича суштински везана за моје виђење политичке и економске ситуације на нашим просторима.Знао сам да ћу са овим морати да се суочим пре или касније када сам чуо за постојање магазина "Каталаксија." Први сусрет са тамо објављеним текстовима у мени је изазвао мучнину. Слободарство (у оригиналу: libertarianism) је у суштини врло једноставна, здраворазумска идеја, утемељена у хришћанском моралу и основној логици. А овде су је закомпликовали, замотали неком полуразумљивом причом и лошим директним преводима са енглеског (welfare state није "држава благостања," већ социјална држава, побогу!)...И онда чујем да је водећи "каталаксичар" Иван Јанковић написао економски програм никог другог до ЛДП - партије коју води идејно чедо Латинке Перовић и чија иконографија дугује највише Лењину! Деца некадашњих функционера ЦК, сада послушници неких других звезда, сада би да граде слободну привреду!? Апсурд до апсурда.Кад сам чуо за ово, на форуму Видовдана сам написао следеће:

У овом програму су сви кључни елементи слободне привреде по принципима аустријске школе - али изопачени, поремећени и извитоперени да би били у служби ЛДП-овим страним господарима. Ово раде намерно, да огаде људима стварну слободу, па да онда несметано харају у име "општег добра."Ово је програм за пљачку Србије на исти начин на који су Гајдар и Џефри Сакс опустошили Русију почетком деведесетих. Неке од идеја су добре, али ЛДП нема апсолутно никакву намеру да их спроведе; на пример, "развлашћивање политичара," рецимо - нико нормалан не може да ме убеди да би Чеда пристао да буде фигура у уставом ограниченој власти, кад је његов политички ментор другарица Латинка а његова идеолошка матрица острашћени бољшевизам.Нема никакве шансе да овај програм икада прође - али то му и није циљ. Права сврха је да Србима огади сваку помисао на слободно привређивање и да нас заувек зароби у бољшевичкој матрици поимања привреде и друштва.

Нажалост, изгледа да сам био у праву. Јер ево, данас на НСПМ читам критику Јанковићевог економског програма управо по социјалистичкој матрици. Аутор Владимир Марковић просто режи на каталаксичаре, Јанковића и ЛДП што не признају "универзална људска права." Исто тако напада Каталаксију што се противи демократији и што симпатише Дражу Михаиловића, који је по њему "домаћи ратни злочинац и колаборатор с фашизмом."Немојте ово што ћу сада рећи да схватите као одбрану Каталаксије, Јанковића, или ЛДП-а; о њима сам све већ рекао у горе наведеном цитату. Осећам се, међутим, обавезним да устанем у одбрану идеја за које мислим да су исправне и да оспорим неке Марковићеве наводе за које мислим да су погрешни.Узећу на зуб само три ствари из Марковићеве критике програма ЛДП-а. Прво, и најлакше, третман демократије као свете краве; о томе сам већ писао. Ханс-Херман Хопе је доказао да су поданици некадашњих краљева били слободнији од грађана данашњих република, и о томе заиста више нема шта да се прича. Друго, теза да је Југословенска војска у отаџбини била квислиншка формација не само да није тачна, већ илуструје једно опасно догматско поимање историје. Да је Марковић то рекао за Љотићевце, или можда колаборационистичку владу генерала Недића, па хајде. Али постоји мноштво доказа који недвосмислено показују да је генерал Михаиловић водио легитиман покрет отпора у име југословенске монархије. Сасвим је логично и разумљиво што су комунисти - чији је програм, заокружен још 1928. у Дрездену (видети овде, при дну странице), био разбијање "великосрпске монархије" - сатанизовали Михаиловића и "четнике" како би својој "народној" власти дали легитимитет. Али то не значи да ми, шездесет и кусур година касније и у поседу информација које више не могу да се прикривају, морамо да верујемо у агитпроп из педесетих. Треће, о каквим "универзалним људским правима" Марковић говори? Много се прича о "социјалној правди", али нико да ми каже шта се под тиме подразумева. Како може да буде правде за све, ако је нема за појединца? А по чему је праведно да се отима од Пере да би се дало Жики? "Социјална држава" није ништа друго него уравниловка, отимање од једних да би се дало другима. То је онај марксистички концепт, "од свакога по способностима, свакоме по потреби." Али, зашто би онај што ради морао да издржава нерадника? Сви знамо причу о цврчку и мраву; у "модернизованој" верзији ове басне, мраву Управа прихода конфискује жито да би нахранила цврчка, и као резултат и један и други крепају од глади. Али зато они што раде у Управи имају да једу...Ако ми поштујемо хришћански морал (јер, ако нема Бога, онда су добро и зло оно што ми одлучимо, и подложни променама како и кад нам је драго), онда у њему стоји да волимо ближњег свог. Људи сигурно треба да помажу сиромашнима, онемоћалима, болеснима. Али кад се каже да морају - јер их на то присиљава држава - да ли је то онда заиста морално? Слободарски филозофи (попут Мизеса, Ротбарда, Хопеа...) веле да постоје два основна људска права, из којих све остало произилази: право на живот, и право на својину. Слобода, по њима, може да се дефинише као "поседовање себе." Ако је неко жив, и поседује себе, онда самим тим има право и на рад. Ко то може и сме да му забрани? Али "право на рад" не значи "право да натерам некога да ми да посао." Зар то није логично?Шта значи "право на социјалну заштиту" него "обазева неког другог да ме издржава"? Исто то је и "право на заштиту од незапослености," или "право на задовољавајући стандард живота" (!). А о каквом то "праву на задовољавајуће услове рада" говоримо? Ако неко неће да ради под понуђеним условима, не мора. Е, у том грму лежи зец! Јер управо држава, тај наводни гарант свих ових "права" је та коју издржава неко други (односно њени поданици-грађани) и која присиљава и Перу и Жику и Мују и Иштвана и Бегзима да плаћају порезе и "доприносе" на све што ураде или поседују. Па самим тиме и да раде послове које не би добровољно прихватили, јер од тог силног паразитизма нема довољно капитала да буде посла за све. О каквим онда "правима" можемо да говоримо, а да то не буде смешно?Дакле, само зато што Каталаксија и ЛДП искривљују идеју слободе и добровољне размене не значи да су те идеје ни лоше у принципу, ни лоше за нас. Напротив (ево, рецимо, здравог слободарског размишљања које подржавају Радикали). Узмите за пример само чињеницу да се Император Буш и његова камарила куну у слободу и тржиште, а у ономе што раде нема ни "с" од слободе, ни "т" од тржишта. Немојте дозволити да вам неколицина кварних људи извитопери једну идеју која је у самој сржи наше историје, културе и традиције - а коју такви људи апсолутно презиру.

Ukratko, veoma sam zadovoljan Prvi deo dana je bio u znaku ozbiljne implementacije društvenih medija u klasične online medije, kao i priča o građanskom novinarstvu…

Detaljnije, možete pratiti šta se dešavapreko linka http://pipes.yahoo.com/cybersoc/glocal20

Još jednom, veoma sam zadovoljan…

Posle jedne od diskusija na linuxo.net forumima palo mi je na pamet da sastavim jedno malo uputstvo za povećanje bezbednosti OpenSSH servera. OpenSSH je odlična aplikacija za udaljeni pristup računarima jer omogućava kriptovanu vezu i potpuni osećaj rada u komandnoj liniji kao na lokalnoj mašini. OpenSSH je projekat, pazi ti to, OpenBSD ekipe. Dakle, postoji više načina da zaštitite svoj SSH pristup od radoznalaca i loših ljudi. Ja ću se ovde koncentrisati na jedan konkretan - sertifikati. Upotreba sertifikata za pristup udaljenoj mašini je jedan od boljih načina da se poveća sveukupna bezbednost servera. Sertifikati se obično koriste za tzv. pristup bez šifre. Naime, da ne biste pamtili stalno svoju šifru kreiraćete sertifikat koji nema šifru i pomoću njega pristupati sistemu. Ovo je loše jer ako neko dođe u posed vašeg sertifikata onda nastaju problemi. Za ovu priliku ću ipak koristiti seritifkat sa šifrom. Dakle, pređimo na posao. # local$ ssh-keygen -t rsa - obavezno unesite šifru u dijalogu za nju # local$ scp ~/.ssh/id_dsa.pub udaljena_masina # local$ ssh username@udaljena_masina # remote$ cat ~/id_rsa.pub >> ~/.ssh/authorized_keys # remote$ chmod 644 ~/.ssh/authorized_keys - obavezno ovo uradite jer u suprotnom sistem neće čitati sertifikat nego će tražiti šifru. To je to. Prekinete vezu sa udaljenom mašinom i kada pokušate ponovo da se nakačite dobićete nešto ovako: Enter passphrase for key ‘/home/nightweaver/.ssh/id_rsa’: Unesete šifru RSA ključa i bićete na sistemu. OK, idemo korak dalje. Ukoliko neko nema sertifikat biće prebačen na obično logovanje. Mi to ne želimo. Želimo da samo ljudi sa sertifikatom mogu da pristupe sistemu. Slede momenti napredne paranoje. Pre svega, napravimo korisnika koji ima neko neobično ime. Nešto što će biti teško povezati sa vama. Recimo, gatto. Dakle, imamo korisnika gatto. Prebacimo onaj sertifikat od malopre u home DIR korisnika gatto. Proverimo da li radi tako što ćemo uraditi: ssh gatto@udaljena_masina Ako se traži šifra sertifikata onda je sve OK. Idemo dalje. OpenSSH server ne mora slušati na podrazumevanom portu 22. To je port koji će razni skeneri prvo napadati. Prebacimo taj port na nešto visoko i nestandardno. Recimo: 7000. Ovo sve radim na OpenBSD mašini ali je procedura identična i za FreeBSD i GNU/Linux. Dakle: vim /etc/ssh/sshd_config Pri vrhu datoteke ćete videti liniju: Port 22. Izmenite to u 7000. Sačuvajte izmene i restartujte SSH server. Sada čete se na sistem kačiti na sledeći način: ssh -p 7000 gatto@udaljena_masina a sftp če raditi ovako: sftp -oPort=7000 gatto@udaljena_masina Proverite da li sve radi kako treba. Radi? Sjajno, idemo dalje. Kao što sam već naveo, ukoliko neko nema sertifikat bićemu tražena obična šifra. Ali mi želimo da ti "brute force" pokušaji unošenja šifre budu potpuno onemogućeni. Izmenimo sshd_config podatke da izgledaju ovako: LoginGraceTime 1m PermitRootLogin no StrictModes yes MaxAuthTries 3 AllowUsers gatto Ovako postižemo sledeće: korisnik ima 1m da unese svoju šifru, logovanje root korisnika direktno nije dozvoljeno a na raspolaganju će imati samo tri šanse da unese šifru. Poslednji red je veoma koristan. Samo korisnička imena koja se tu nalaze će uopše moći da priđu SSH serveru. Dakle, čak i da ne koristite sertifikate samo čete korisnikom gatto moći da se ulogujete. Lukavo, zar ne? Idemo dalje. Ukažimo sistemu gde mu se nalate RSA ključevi: RSAAuthentication yes PubkeyAuthentication yes AuthorizedKeysFile .ssh/authorized_keys Isključimo sve ostalo: RhostsRSAAuthentication no HostbasedAuthentication no IgnoreRhosts yes Sledeći redovi su jako bitni. Stavite ovde NO samo ako ste prethodno testirali pristup RSA ključevima. Posto kada ovo prebacite u NO više neće biti moguće ući na sistem običnom šifrom. PasswordAuthentication no PermitEmptyPasswords no Dakle, sada samo korisnik gatto može pokušati da se uloguje i to ako i samo ako ima RSA sertifikat. No, ovo meni nije bilo dovoljno. Želeo sam da čak i ako neko uspe da uđe na sistem ne može tek tako doći do root naloga. Zato korisnika gatto nisam stavio u grupu wheel te samim tim komanda SU nije radila za njega. No, gatto se može prebaciti na nekog drugog korisnika. Napravio sam sebi radni nalog nightweaver koji je član grupe wheel i može postati root. Da vidimo sada malo skicirano kako izgleda ulaz na sistem: A nema sertifikat i ne zna dozvoljenog korisnika –> server - odbijen i pokušaj prilaska A ima sertifikat ali ne zna dozvoljenog korisnika –> server - odbijen i pokušaj prilaska A ima sertifikat, zna dozvoljenog korisnika ali ne za koji korisnik moze da radi SU –> ne može da napravi veliku štetu Putanja do sistema bi onda izgledala ovako: A mora imati sertifikat A mora znati koji korisnik koristi taj sertifikat i koja je šifra sertifikata A mora znati koji korisnik na serveru može da radi SU i koja je njegova šifra A se mora prebaciti na korisnika koji može raditi SU pa tek onda postati root Sve ovo može izgledati dosta komplikovano… verujte mi, nije. Probajte sami pa ćete videti. Kao neko ko se dosta dugo bavi bezbednošču računarskih mreža mogu vam reći da ni jedan sistem nikada neće biti najbezbedniji. Uz dovoljno truda i znanja svaka se zaštita može pre ili kasnije probiti. Ali zašto ne zakomplikovati put do sistema za one kojima tamo nije mesto?

“Želio sam da budem urednik ili novinar. Ali sam ubrzo shvatio da moram da postanem preduzetnik ukoliko želim da nastavim sa magazinom.” – Richard Branson

Ti nisi pisac. Ti nisi “content producer”. Ti nisi bloger. Ti si preduzetnik.

Preuzeto sa Copybloggera.

Biznis, 30.04.2008. Ministarka za telekomunikacije i informatičko društvo za Biznis Aleksandra Smiljanić: EPS razbija monopol nad internetom Nenad Milosavljević (BIZNIS) Elektroprivreda će do kraja godine početi da iznajmljuje optičku mrežu i digitalne kablove po komercijalnim cenama. Uskoro tender za bežičnu fiksnu telefoniju Telekom više neće biti jedini provajder nad provajderima za internet usluge u Srbiji, zato što će do kraja godine Elektroprivreda Srbije pustiti u rad optičku mrežu i digitalne vodove i iznajmljivanje tih kapaciteta naplaćivati po komercijalnim cenama, kaže u intervjuu za Biznis ministarka za telekomunikacije i informatičko društvo Aleksandra Smiljanić. Prema njenim rečima, ceo projekat EPS će finansirati kreditom iz fonda Evropske banke za obnovu i razvoj. „Telekom" je do sada bio nadprovajder za internet usluge, od koga zavise svi provajderi u Srbiji. Da li će se to sada promeniti? - Postoji nešto što se zove „okosnica". To je optička mreža koja povezuje gradove i lokalne mreže. To je ono što čini nadprovajdera. „Telekom" ima najrazvijeniju optičku infrastrukturu i zato svaki provajder koji recimo ima dva sajta u dva grada, mora da ih poveže preko „Telekoma", koji ima najbolje mogućnosti za tako nešto. Trenutno izvesnih mogućnosti ima i SBB, koji ima dosta razvijenu infrastrukturu, ali je to ipak nedovoljno. Izgradnja EPS-ove mreže će to promeniti. To preduzeće ima mrežu koja se meri hiljadama kilometara, tako da će to iskoristiti da uđu u ovaj posao. Internet provajderi se odavno žale da plaćaju znatno više cene kada internet vreme kupuju od „Telekoma" nego kada bi ga kupovali direktno u inostranstvu? - Slažem se da postoje izvesne anomalije kada je reč o politici cena. Mi smo o tome razgovarali sa „Telekomom" i oni su spremni da izvrše korekcije. Trenutno su veleprodajne cene više nego maloprodajne, što nema smisla. Mi smo im predočili da je to vid monopolskog ponašanja i Branko Radujko, generalni direktor „Telekoma", izrazio je spremnost da taj problem reši. Kada će i kako biti liberalizovano tržište fiksne telefonije? Prvobitno je bilo reči o dodeli licenci za klasičnu fiksnu telefoniju, ali je sada u opticaju priča o bežičnoj „Vajmaks" tehnologiji? - Tender za fiksni bežični pristup, konkretno za dodelu licenci za tehnologiju „Vajmaks", biće raspisan u narednih nekoliko meseci. Ovih dana će biti objavljen pravilnik o minimalnim uslovima za dodelu licenci. Posle toga, RATEL za 60 dana mora da objavi tender. Licence će biti deljene po regionima, a biće ukupno 25 regiona. U svakom od njih biće podeljeno po tri licence, sa izuzetkom Beograda, gde je 2005. godine već podeljeno nekoliko dozvola. Koje minimalne uslove zainteresovane kompanije treba da ispune da bi učestvovale na tenderu? - Najpre, operater treba da bude registrovan kod RATEL-a. Zatim, oni koji dobiju dozvolu moraće da u roku od šest meseci počnu da pružaju komercijalnu uslugu. Takođe, provajderi će imati obavezu da tokom prve dve godine pokrije 25 odsto svog područja, a posle tri godine 60 procenata. Operateri će morati da obezbede brzinu protoka od najmanje 256 kb/s po korisniku. Da li će početne cene biti visoke? Koliko će koštati licence? - Početne cene nisu suviše visoke. Hteli smo svima da omogućimo učešće, da i manje firme mogu da konkurišu. Ukupna početna cena svih licenci iznosi oko 2.000.000 evra. Cene smo određivali na osnovu broja stanovnika, visine prihoda stanovnika i broja kanala, odnosno opsega koji će biti dodeljeni. Neke dozvole su već dodeljene. Da li će tu biti problema i kako će biti rešen status tih operatera? - Dozvole su 2005. godine dobili „Verat", „Medija vork", „Telekom" i „Telefonija". Oni su dobili dozvole za određene lokacije i određene kanale u Beogradu, ali nemaju ni obavezu ni pravo da postavljaju bazne stanice na drugim mestima. Taj problem ćemo morati da rešavamo u hodu. Iako oni pokrivaju okrug, nemaju dovoljno baznih stanica i ne mogu da obezbede visoke bitske brzine. Pri tom, nemaju prava da naprave nove bazne stanice, a s druge strane, niko drugi ne može da gradi, jer su oni tu. Te firme nisu dobile klasične licence, već su dobile dozvole, i to bez javnog nadmetanja. Pitanje je kako sada rešiti tu situaciju, jer im ne mogu biti oduzete, zato što rade regularno, a ne možemo ni da im dodelimo licence, jer su dozvole dobili bez javnog nadmetanja. U svakom slučaju, predviđen je još jedan kanal za Beograd, a onaj ko ga dobije, moći će da gradi bazne stanice u celom Beogradu, što će omogućiti razdvajanje dvojnika i uvođenje telefonskih linija tamo gde trenutno ne postoje. Kakve promene očekujete na tržištu posle njegove liberalizacije? Šta će se desiti sa cenama telefonskih i internet usluga? - Ne verujem da će pojeftiniti telefonske usluge. Cene ne mogu ići dole, jer su već jako niske. „Telekom" tvrdi da je u poslu sa fiksnom telefonijom cena održavanja mreže veća od zarade. Cene u Srbiji su najniže i u odnosu na Evropu i region. Očekujemo da će procedura za dobijanje telefonskih linija biti znatno ubrzana i pojednostavljena. Pad cena može se očekivati u oblasti brzog interneta, koji će se znatno brže razvijati nego sada. Srbiji predstoji realizacija projekata „E-Srbija" i „E-uprava", koji bi trebalo da građanima omoguće jednostavniju komunikaciju sa državom posredstvom interneta. U kojoj je fazi taj projekat i koji su sledeći koraci? - Pravilnik o primeni elektronskog potpisa, koji je jako bitan za realizaciju ovog projekta, završen je. Takođe, tokom narednih nekoliko meseci očekujemo da budu akreditovana tela koja će izdavati kvalifikovane digitalne sertifikate. „Pošta" je recimo već spremna za to, a evidentirali su se pre nekoliko dana. Osoblje svake zainteresovane firme ili institucije moraće da položi i određene testove o bezbednosti informacionih sistema. Sve to biće urađeno u sledećih nekoliko meseci. Koliko je državna uprava spremna za „E-upravu"? - Tu se sada postavlja pitanje šta je starije, kokoška ili jaje. Najpre, nije bilo potrebnih softvera koji bi omogućili primenu digitalnih sertifikata u državnoj upravi, a s druge strane, proces akreditacije tekao je sporo, jer nije bilo potrebnih softverskih servisa. Idejni projekti za softver koji će se primenjivati u državnoj upravi su već predstavljeni i ovih dana će biti raspisani i tenderi za projekte „E-uprave". U okviru tendera biće traženi ponuđači koji će razvijati softver i koji će sprovoditi neophodnu obuku osoblja u državnoj upravi, kao i ponuđači hardvera i potrebnih licenci. U Srbiji postoji između deset i 20 firmi koje bi mogle ozbiljno da pristupe tom poslu. Na inicijativu ministarstva lokalizovani su neki besplatni softveri, odnosno softveri „otvorenog koda". Da li će ih koristiti i državna uprava? - Moguće da će državna uprava koristiti besplatni softver, ali svaki organ državne uprave donosi samostalno odluku koji će softver upotrebljavati. U tom pogledu u Srbiji ne postoji centralizovano odlučivanje. Vrlo je teško koordinirati rad svih organa državne uprave i, iskreno, mislim da bi to unelo dosta tenzije oko izbora softvera, tako da nisam sigurna koliko bi to bilo dobro rešenje.http://www.biznisnovine.com/cms/item/stories/sr.html?view=story&id=9238

Drage moje i dragi moji, raduje me što je došao još jedan četvrtak kada ću vas podsetiti da svoja dupeta prošetate do prve trafike jer vas tamo čeka nova epizoda Dilana Doga. Ja sam svoju kupio još sinoć na ulici. Izgleda da ulični prodavci novina dobijaju nove epizode malo ranije. No, ništa strašno. Dakle, pravac trafika! Ova epizoda nosi ime "Ubica veštica". Epizoda je zaista odlična. Ukoliko nemate običaj da čitate one uvodne tekstove uredništva raznih redakcija koje pripremaju stripove onda to verovatno i ovde preskačete. E pa nemojte. Ozbiljan sam. Za razliku od uobičajenih potpuno dosadnih naglabanja o novim epizodama koje će doći tekstovi uredništva Veselog ćetvrtka su zaista interesantni. Posebno mi se dopao današnji. Zašto? Pravac trafika pa vidite sami.

Povremeno dolazimo na intervencije kod pacijenta koji boluju od alkoholizama. Alkoholizam je hronična bolest, spada u grupu bolesti zavisnosti. Kao što nikotinom trujemo okolinu, tako alkoholičar svojim ponašanjem, brojnim psihičkim promenama, uzrokuje tešku bolest svoje porodice. Ukoliko, a to je česta situacija, alkoholičar svoju bolest ne priznaje "Šta ti meni govoriš? Šta ti znaš? Pa i ostali

Krenuli vozom iz Stare Pazove (nema ništa direktno iz Novog Sada) u 22:59, stigli u Zagreb oko 5:30. Do granice nema zaključavanja zbog kontrole gde smo stigli oko 1:00. Posle toga spavanje…

A sad još da rešimo ovu peripetiju sa sobom

Verovatno ste i vi ponekad (a poneko možda i češće) nešto "sakrili" sami od sebe, te da vam se čini da je stvar koju ste malo pre imali pored sebe - jednostavno nestala. Onda naravno sledi manje-više dugotrajno traganje i zagledanje u svaki ugao ne bi li pronašli ono što tražite. A prema profesoru Solomonu, koji sebe naziva ekspertom za izgubljene predmete, nema "nestalih stvari", već da smo u stvari mi ti koji koji smo se izgubili. Takođe ovaj stručnjak specifične vrste naglašava da se stvari koje smo privremeno izgubili iz vida mogu veoma brzo i efikasno pronaći samo ukoliko smo dovoljno sistematični i potragu obavljamo "hladne glave". Profesor Solomon se toliko posvetio ovom problemu da je čak i jednu celu knjigu od 130 strana posvetio pronalaženju stvari. Knjiga "How to find lost Object?" svojevremeno se mogla nabaviti pod komercijalnim uslovima, a od nedavno je možete besplatno preuzeti u PDF formatu. A ukoliko nemate vremena da se zamajavate sa čitanjem knjige, a želite da budete efikasniji u pronalaženju izgubljenih objekata možete pogledati ovaj video koji pruža sažetak 12 osnovnih principa kojih se treba držati da ne bi "gubili" stvari:How To Find Lost Objects

Čitam juče na b92 sajtu vest o tome kako je Gordana Pop Lazić izjavila da se “Srpska radikalna stranka zalaže za osvešćivanje omladine i borbu sa medijima koji podržavaju proevropske snage.” Da li je ova žena normalna? Kakva borba sa medijima i nevladinim organizacijama? Jesu li oni čuli za slobodu medija!? O kakvom osvešćivanju omladine ona priča? Verovatno misli na osvešćivanje u smislu prebijanje svih neistomišljenika od strane policije i/ili nekih njihovih organizacija.

Ostao sam bez reči, tako da ću samo citirati jednog komentatora (pisao pod imenom: Radule) čije mišljenje se prilično poklapa sa mojim:

Nažalost, u Srbiji je nacionalizam odavno sinonim za šovinizam, a patriotizam sinonim za paranoju. Jednom rečju - fašizam, koji je zahvaljujući vama radikalima i vašem spasitelju i zaštitniku Koštunici dobrano pustio korene u Srbiji. Mnogo ste mladih umova već zatrovali, uh pardon, osvestili, pa legitimno pale ambasade & nesrpske kuće i lokale, i demokratski prebijaju neistomišljenike i ‘ostale građane’, a ako vam, ne daj bože, školski sistem i mediji padnu u šake, onda, zbogom pameti i razume, Srbija se neće oporaviti ni za sto godina (optimistički gledano)… Ne, niste isključivo vi krivi za to! Još krivlji su oni koji veruju da glasom za SRS ili DSS overavaju svoju lojalnost srpstvu i pravoslavlju, a odavno su zaboravili koje su osnovne ljudske i hrišćanske vrednosti (ako su ikad i znali)…

Još jednom molim sve čitaoce bloga i sve koji me smatraju za svog prijatelja, a i one koji ne misle tako, da doooobro razmisle za koga će glasati 11. maja. Takođe, molim one što redovno apstiniraju od izbora da pomere malo svoje guzice i da učine nešto za svoju, ali i moju budućnost. I još jedan mali podsetnik iz vremena kad su radikali zajedno sa socijalistima bili na vlasti. I obratite pažnju na 01:33 kako “gospodin” Vojislav Šešelj maše pištoljem prema studentima koji protestuju! Tu scenu ni jedan tadašnji ni današnji, a ni sutrašnji student ne treba nikad da zaboravi!

http://www.youtube.com/watch?v=T9ITtQ8SbRU

P.S. Iskreno se nadam da u skorije vreme neću morati da pišem o politici, ali ovo sam morao da zablogujem! Mislite o tome u nedelju…

To je valjda tako u životu. Kada se “manete” masovnog korišćenja knjiga kao obaveznog dela školovanja, dodje onaj period kada je lični razvoj i usavršavanje u prvom planu i kada odsustvo aktuelnih informacija, i nemogućnost da se prilagodite novim zahtevima posla mogu da vas dovedu do bankrota. Ali ne i samo stručne knjige, sve je lepše posle nekog vremena “osetiti papir”, sesti u gluvu sobu sam, i posvetiti se sebi i knjizi, daleko od buke, obaveza i često surove svakodnevice. Valjda je to i razlog što ove godine mnogo više čitam, uglavnom u vožnji busevima, jer dosta putujem, a to je ništa drugo do izgubljeno vreme… Probajte, predjene strane će vam reći sve…

Prva pomisao pri samom uzimanju knjige bio mi je, oh ne još jedan Fanki biznis i priča o tome kako treba da se oblačim u roze da bih bio milioner Šalim se naravno, FB je cool knjiga ali ogroman broj neautentičnih i dosadnih nastavaka je malo pomutio slavu iste. Medjutim, da se vratim na temu, Otkačena ekonomija (Freakonomics) nije takva knjiga. Jedino što ih vezuje jeste insistiranje na drugačijem pristupu, na posmatranju stvari iz nekog drugog ugla. Steven Levitt i Stephen Dubner su priznati američki ekonomisti, poznati upravo po svojim drugačijim pogledima na svet, i pisci ovog veoma prodavanog bestsellera (3 miliona prodatih kopija, da im i Mir Jam pozavidi).

Šta je to što mi se svidelo u ovoj knjizi? Brojke, insistiranje na istima, i taj ekonomski pristup koji nam često padne u drugi plan naspram kojekakvih moralnih ili društvenih normi. Na toj ideji leži i jedan od snažnijih citata u knjizi:

…ako moral predstavlja idealni svet, onda ekonomija ne predstavlja ništa drugo do stvarni svet…

i cela knjiga se bazira na objašnjavanju ove ideje, na raskrinkavanju nekih činjenica o kojima nikad ne bismo razmišljali a koje do tančina objašnjavaju kako funkcioniše društvo uopšte. Umetnost postavljanja pitanja, ali ne bilo kakvog pitanja već pravog pitanja. I uz sve ovo gomila zanimljivih primera, zašto je bazen opasniji od pištolja, ili zašto se mnogo više novca ulaže za borbu protiv terorizma nego za istraživanje srčanih bolesti koje statistički odnesu mnogo više života i slično. Verujem da ćete uživati, knjiga je zaista lagana, čitao sam je u busu do Ivanjice i nazad, i mislim da je to jedan od glavnih razloga njene popularnosti. Naravno, nije baš sve toliko sjajno, u nekim delovima ćete se smoriti gomilom detalja koje iznose, ali i pored toga generalni utisak je da je dosta solidna knjiga, i da ako imate malo vremena slobodno ga utrošite na ovu.

Berzanska dešavanja su nešto što mi na ovaj ili onaj način uvek privuče pažnju. Iako ne pišem o tome, često se igram na berzi, valjda posledica toga što sam studirala to Ali evo ponekada po koja reč, dođe o tome. Elem, prošle godine sam pisala nešto kratko o web aplikaciji za pregled berzanskih dešavanja. A od ove nedelje, već pomenuta web aplikacija ponudiće svojim korisnicima nove mogućnosti. Još je u test fazi ali vredi se zainteresovati!! Osnovna ponuda jeste praćenje vlastitog porfolija hartija od vrednosti na Internetu, u realnom vremenu. Ovo je novina na našem tržitu, jer će investitori tako svake sekunde biti upoznati o uspešnosti svog investiranja na berzi. Vreme je novac složićete se da je novina jako značajna. Takođe, postoje još neke nove funkcionalnosti tipa: poslovne vesti, grafikoni, istorijski podaci o zaključenim transakcijama, praćenje podataka o dubini tržišta itd. I sve to u novoj, poboljšanoj verziji QuoteStation-a.

Share This