Скуп блогова на српском језику
Potreban materijal:
3 žumanca 100gr mlevenih badema 100gr mlevenog plazma keksa 250gr margarina 200ml gaziranog soka od narandže 100gr čokolade 200gr šećera 200ml slatke pavlake 1 kesica kremfiksa 2 kašike čokolade u prahu i još malo za ukrašavanje 100gr šećera u prahu
Priprema:
Penasto umutiti margarin sa šećerom i dodati žumanca. Zajedno dobro umutiti da se lepo sjedini. Dodati masi mlevene bademe, plazma keks i sok. Smesu podeliti na dva dela. U prvi deo dodati izrendanu čokoladu. Na manji poslužavnik dimenzija približno 15×25 rasporediti crnu kremu i staviti na pola sata u zamrzivač da se stegne. Izvaditi i preko rasporediti žuti deo. Ostaviti u frižider da se stegne. Slatku pavlaku umutiti sa šećerom u prahu i kremfiksom. Na kraju dodati 2 kašike čokolade u prahu i lepo sjediniti. Staviti preko žutog dela. Preko posuti sa još malo čokolade u prahu, ali nije obavezno. Ostaviti da se još malo stegne u frižideru pre sečenja.
Podeli:
Prolece je vreme kada sve buja, a alergije posebno. Sudeci po današnjim naucnim analizama lek koji je naden u Tutankamonovoj grobnici uspešno služi protiv ove sve rasprostranjenije moderne bolesti. Prema recima proroka Muhameda – leci sve osim smrti!
Ulje crnog kima ( Nigella sativa ) koristili su kao cudotvorno sredstvo egipatski faraoni. U Indiji ga i danas koriste i kao zacin i kao lek. Koriste ga u cilju poboljšanja probave, suzbijanja raznih infektivnih bolesti, pomaže izlucivanje mleka, njime teraju i insekte. Iz tih krajeva crni kim nam dolazi pod imenom „kalinji“ , što je izvorna verzija ovog imena na drevnom sanskritu, zabeležena još pre 5.000 godina u ajurvedskoj medicini . U Bibliji pominjan kao kumin, tokom hiljada godina korišcen je u borbi protiv žutice.
Prema najnovijim istraživanjima Dr Petera Šlajhera (Dr Schleichera) obavljenim u Nemackoj, ulje crnog kima, sadrživredne polinezasicene masne kiseline i oko 100 razlicitih aktivnih sastojaka, npr. Nigelon koji opušta mišice i širi bronhije-veliko olakšanje za astmaticare. Timocinon pojacava lucenje žuci, ublažava preveliku kiselost, smanjuje holesterol, i pomaže kod problema probave. Iz gama-linoleinske kiseline, teloproizvodi mocnu protiv-upalnu i protiv-alergijsku supstancu prostaglandin E1 (PGE1), a arašidna kiselina, proizvodi prostaglandin E2 (PGE2) koji pokazuje jako bronho-opuštajuce delovanje, ima i terapeutsko delovanje kod alergijske astme.
Svi ovi sastojci objašnjavaju fantastican ucinak koji ima ova biljka jer je poznato njeno blagotvorno dejstvo i na dermatološke probleme, ekcem posebno. Takode ima antibakterijsko i fungicidno dejstvo, sprecava gojaznost, opadanje kose, jednom recju, povoljno deluje na zdravlje organizma u veoma širokom spektru.
Savremene loše navike u ishrani, zagadena sredina i stres razaraju naš imunološki sistem. Ovo oslabljenje imuniteta dovodi do bolesti kao: alergije , atopic ekcema ( Neurodermitis ), psorijaze, bronhijalne astme , bronhitisa i problema debelog creva. Dobar imunološki sistem uništava mnoge štetne mikrobe i bolesti se više na javljaju. Hrana oplemenjena uljem crnog kumina ili kao terapija kroz period od minimalno 2-6 meseci kombinovana sa zdravim nacinom života uništava simptome bolesti i cak sasvim leci od bolesti.
PRIMENADrugi naziv za isto ulje je: Kalinji (Crni kumin)
Nigella sativa (poznata kao crni kumin, čurekot ili kalinji) je jednogodišnja biljka iz porodice Ranunculaceae, koja je poznata po svom plodu – crnom sjemenu koje se zove crni kumin (nemojte ga zamijeniti sa kuminom, Cumunum cyminum, koji možete pronaći skoro u svakoj trgovini).
Povijest crnog kumina
Crni kumin je jedna od najpoznatijih biljaka u povijesti medicine. U drevnom Egiptu su ga koristili za poboljšanje probave, kod prehlada, glavobolja, infekcija i zubobolja. Sjeme ćurukota bilo je pronađeno u grobnici faraona Tutankamona. Kalinji se spominje u Bibliji i Hadithu.
Islamski prorok Muhamed o njemu govori slijedeće:”Crni kumin liječi sve bolesti osim smrti.”
Poznati grčki liječnik Dioskorid koristio je čurekot za glavobolju i zubobolju.
Kršćani su ga upotrebljavali za čišćenje od parazita i crijevnih glista, i protiv nadutosti trbuha.
Znanstvena ispitivanja svojstva crnog kumina počela su prije 60-ak godina. Na različitim univerzitetima svijeta bilo je napravljeno oko 200 istraživanja, koja su potvrdila nevjerojatna ljekovita svojstva ćurukota.
Svojstva crnog kuminaZbog svog bogatog kemijskog sastava – sadrži preko 100 aktivnih sastojaka – čurekot je vrlo ljekovit. Kalinji blagotvorno djeluje na dišni, probavni i mokraćni sustav, imuni sistem i cirkulaciju.
Nigella daje odlične rezultate u liječenju astme i alergije, jer ima svojstva antihistamina (smanjuje i eliminira posljedice djelovanja histamina, koji se stvara kod alergijskih reakcija).
Liječi bronhitis, kronični kašalj i emfizem, bolesti želuca i kože (akne, dermatitis, psorijazu), sprečava napadaje astme.
Crni kumin je prirodni antibiotik, koji nema štetnih posljedica. Kalinji osnažuje i stabilizira imuni sistem i pomaže kod prehlada i infekcija. Ćurukot blagotvoran je za održavanje zdrave mikroflore želuca i crijeva, stimulira rad bubrega i jetre.
Zahvaljujući sterolu i beta-sitosterolu, koji imaju anti-tumorna svojstva, crni kumin je odličan način prevencije svih vrsta raka. Kalinji štiti zdrave stanice i potiče stvaranje u tijelu prirodnog interferona.
Istraživanja jordanskih i američkih znanstvenika su potvrdila, da je ćurukot anti-leukemik. Ulje ćurukota sadrži do 25% thymoquinona, koji je učinkovit u liječenju reume i drugih upalnih bolesti.
Popis svojstva crnog kumina:antibiotik, stimulant, aromatik, karminativ, digestiv, diuretik, emmenagogue, eksitant, galactatagogue, purgativ, resolvent, stomachic, sudorifik, tonik, vermifuge, anti histamine, antioxidant, antimikrobial, antiparazitik
Sastav crnog kuminaNigella sativa sadrži više od 100 nutrijenata, mnoge od njih još nisu poznate znanosti. Istraživanja crnog kumina se nastavljaju, a bogati sastav biljke sve više iznenađuje znanstvenike.
Glavni ljekoviti sastojci crnog kumina su crystalline nigellone i thymoquinone. Drugi važni sastojci su aminokiseline, probavni enzimi, masne kiseline i minerali.
Neki od njih su
Izvor: Suncokret.rs
Slični tekstovi:
Potreban materijal:
1kg junećih bubrega 10-12 režnja tanko sečene dimljene slanine 2 kašike prezli 2-3 manja lista lovora 1 glavica crnog luka peršun 2 čena belog luka bosiljak, biber, mešavina začina ulje
Priprema:
Bubrege očistiti od žilica i uzduž preseći na pola, ali ne skroz do kraja. Crni i beli luk očistiti i staviti u blender, dodati malo svežeg peršuna i malo suvog bosiljka, po ukusu. Sve zajedno isitniti u blenderu. Dodati prezle i začiniti po ukusu. Na svaki komad rasečenog bubrega po sredini staviti kašičicu nadeva i umotati u rolnicu. Rolnicu umotati režnjem dimljene slanine i pričvrstiti čačkalicom da se ne bi odvijalo. Ponavljati postupak dok se ne utroši sav materijal. Tepsiju nauljiti i na dno staviti listove lovora, poređati urolane bubrege i zaliti sa još malo ulja. Peći u predhodno zagrejanoj rerni na 180C oko sat vremena. Poslužiti sa krompir pireom.
Dragi moji,
Kako sam krenuo da se bavim trčanjem, uvideo sam neverovatan osećaj saradnje sa svojim telom. Kao neka vrsta osvešćivanja na šta ste sposobni i kako organizam reaguje na napore kojim ga izlažemo. Posebno mi je super da zimi posmtram kako hladan vazduh utiče na pluća koja se povremeno jave.. i kako ide proces oporakva i smirivanja i odmora.
Em, pošto sam veoma ozbiljno shatio svoju ulogu da dam primer šta se sve može sa astmom, a da se ne lažemo, i mnogo mi se sviđa, krenuo sam sa ozbiljnim pripremama za polumaraton. Negde pre par meseci se javila i želja da trčim u inostranstvu, a izbor je pao na Lisabon, kao prelep grad koji bi voleo da vidim i nezavisno od trčanja.
Na svu sreću, na moja pisanja i traženja sponzora oglušili su se neki divni ljudi… Vlada, vlasnik resotrana Zaplet prepoznao je ovu ideju i omogućio mi da učestvujem prvi put van Srbije na trci. A druga fantastična osoba koju mi je ovaj sajt dao u životu jeste, ni manje – ni više, naša doktorka Jarić, o kojoj nemam reči koliko je pažljiva i spremna da pomogne. Hvala vam srdačno!
Elem, Vredno sam trenirao u proteklih par meseci, i zbog toga je i trema tu. Nadam se da ću uspeti u svojoj nameri da istrčim svoj najbrži rezultat. A vi takođe sanjajte rezultate i uradite sve što je u vašoj moći da tu i stignete.
Polumaraton je u Lisabonu u nedelju 21.3.2010. Do tada budite mi pozdravljeni i držite mi palčeve :)
Slični tekstovi:
(Спомен-плоча у Блајбургу, са усташком шаховницом и муслиманским полумесецом, посвећен ”невиним жртвама”.)Крајем фебруара, Арапска телевизија Ал-џазира направила је репортажу о Радовану Караџићу, са све интервјуом. Прилог од неких четрдесетак минута почиње редовима зелених табута, наричућих Муслиманки, и имена на споменику у Поточарима. Веле, Срби су извели преко осам хиљада невиних, ненаоружаних цивила и стрељали их, малтене пред кућама. Нема везе што то није истина - у арапском свету, а и шире, мисле да се баш то десило. Од ове фиктивне Сребренице је направљен симбол за цели рат у БиХ: злочиначки Срби из чиста мира и мотивисани мржњом убијају невине, ненаоружане, мирољубиве Муслимане док Запад мирно посматра ”геноцид.”Годинама се узимало здраво за готово да је број жртава рата у БиХ био око 250.000, углавном Муслимана. Извештај демографа Хашке инквизиције (Ева Табо и Јакуб Бијак) из 2003. у ком се наводи да је укупан број жртава био око 100.000, дуго је био сакривен од јавности. Када је споменут, крајем 2004, изазвао је буру порицања у медијима и најава да ће званични извештај, на ком је радила комисија Мирсада Токаче, поставити ту цифру на 150.000. То се, међутим, није десило, и Токачина коначна бројка била је 97.000. Занимљиво је, међутим, да се, упркос тој значајној корекцији броја жртава рата, и у Токачиној студији тврди да је број страдалих у Сребреници осам хиљада!А ево шта кажу чињенице. Од 7.661 несталих на списку Трибунала, за које се тврди су погинули после пада Сребренице у Јулу 1995, њих 5.371 су припадници Армије БиХ. Идентификовани су посмртни остаци 3.837 особа. Од тога су 3.602 мушкарци старости 15-65 година, 201 мушкарци преко 65 година, 9 дечаци млађи од 14 година, 11 жене, а 14 особе непознатог пола и узраста. Истраживачи Трибунала нашли су 448 повеза за очи и 423 повеза за руке, што указује на стрељања. Закључили су да је 1.785 лица сигурно а 169 вероватно убијено ватреним оружјем, 67 је погинуло од шрапнела, 11 од ватреног оружја и шрапнела, 6 од трауме, а за 1.441 узрок смрти је непознат.Од ”осам хиљада цивила” стижемо прво до 5.300 војника, 3.800 идентификованих тела, 1800 жртава ватреног оружја, и око 450 стрељаних. А цело време стоји чињеница да су жене и деца, које су ”храбри борци” 28. дивизије и осталих формација под командом Насера Орића оставили у бази УН у Поточарима, безбедно превезени до Тузле камионима и аутобусима које је од цивилног српског становништва за ту сврху реквирирала ВРС. Какав је то ”геноцид” у којем цивили, жене и деца остану на животу?Ствари додатно компликују чињенице да се 3.000 људи са списка несталих налазило на бирачким списковима у БиХ 1996. Или се радило о зборној крађи (мртви гласају!) или ти људи у ствари нису мртви! Миливоје Иванишевић (”Лична карта Сребренице”) оптужује власти у Сарајеву да су у спомен-центру у Поточарима сахрањивале људе који су умрли давно пре рата, као и борце погинуле пре јула 1995. Бугарски истраживач Жерминал Чивиков доводи у сумњу сведочење Дражена Ердемовића, човека чије сведочења је у темељу сваке пресуде за Сребреницу у Хагу; Чивиков у својој књизи ”Крунски сведок” показује да просто није било физички издводљиво да Ердемовић и његове колеге за једну ноћ побију онолико људи колико је наведено у сведочењу (1.200). На локацији коју је Ердемовић навео нађено је 127 лешева. Генерал Крстић, који је први осуђен за ”саучеснштво у геноциду” није био ни близу Сребренице, већ је команду над Дринским корпусом преузео 20. јула 1995! Момир Николић, још један ”крунски сведок” у десетак процеса о Сребреници, разобличен је као лажов - али су његова сведочења свеједно остављена на снази! А Трибунал је у својим пресудама навео да, иако је ”немогуће са сигурношћу утврдити шта се заста десило”, судије свеједно ”верују да је убијено 8.000 људи.” Али у праву није битно шта ко верује, већ шта ко може да докаже. А ”геноцид” у Сребреници нити је доказан, нити је доказив, јер се није десио.У лето 1992. године, британски новинари монтирали су слику тешко болесног Фикрета Алића, који се налазио у избегличком логору Трнопоље, тако да изгледа као заточеник нацистичких логора смрти. По западним медијима се говорило о ”Белсену '92” и Србима као новим нацистима. Иако је лист који је објавио анализу трнопољске обмане натеран да банкротира тужбом за клевету (мада је британски судија рекао да нико не оспорава истину анализе, већ само тврдњу да су то репортери урадили са злим намерама!), истина је изашла на видело и данас се о Фикрету Алићу и ”логорима смрти” више и не говори. Али зато се инсистира на Сребреници, као ”највећем злочину у Европи од Хитлера.”У Поточарима, где је некад била база Холандских миротвораца, изграђен је велики спомен-центар. На свечаном отварању је био бивши амерички император Клинтон, то оличење искрености и врлине. Нема везе што је народ у Федерацији БиХ гладан, што муслимански повратници у Сребреницу немају посла, важно је било да се направи огромно светилиште у Поточарима. Да ”освета постане правда” како каже посвета на арапском. Да лаж о ”геноциду” постане истина. Баш како приказује Ал-Џазира.Крајем 2. светског рата, приликом повлачења из Југославије, један број Усташа и домобрана заробили су у Корушкој партизани. Енглези су такође предали неколико хиљада заробљеника Титу. Партизани су неколико хиљада тих заробљеника стрељали у селу Блајбург, баш као што су од 1944. па надаље стрељали десетине хиљада ”народних непријатеља” по Србији, рецимо. Али, усташка емиграција и католичка црква су од Блајбурга после рата направиле светилиште, а данашња хрватска историја назива повлачење Усташа ”крижним путем” и тврди да је у Блајбургу убијено 60.000 људи (!). Ево како то објашњава енглески историчар Д.Б. Мекдоналд:Паралелно са дизањем броја жртава Блајбурга, ишло се са смањивањем броја жртава Јасеновца, да би се успоставила морална једнакост Усташа и ”Србокомуниста” (које је водио Хрват Броз...), па чак и дотле да су Усташе проглашаване стварним жртвама, јер ето Јасеновац је био радни логор у којем су Јевреји убијали сами себе а Срба није ни било...Чак је Стјепан Месић, који тешко да се може назвати србофилом, својевремено изјавио да је Блајбург усташки фестивал о државном трошку, као и да су они у Јасеновцу жртве, а у Блајбургу јасеновачки џелати. Па ништа.Баш као што су у Блајбургу усташе направиле светилиште да од себе направе жртву (на страну сад што је инсинуација ”крижног пута” најгоре бохољуљење), тако је у Поточарима направљено светилиште лажном ”геноциду”, како би се једна агресивна идеологија - чије је инсистирање на унитарној босанској држави у којој би не-муслимани били мањине и довело до грађанског рата - камуфлирала ореолом жртве. Иде се чак дотле да се овај ”геноцид” ставља раме уз раме са холокаустом, као што је то прошле године урадио верски поглавар БХ муслимана, Мустафа Церић.Блајбург у Поточарима јесте симбол рата у БиХ, мада не онако како су његови творци намеравали. Он представља врхунац манипулација и лажи, који вређа не само жртве Хитлеровог ”коначног решења” већ и здрав разум.Преувеличавање броја мртвих у Блајбургу имало је више нивоа значења. Прво, Хрвати су тиме постали жртве Срба/комуниста, што им је омогућило да оспоравају геноцид над Србима у Јасеновцу тезом о геноциду над њима самима. Друго, омогућило је Хрватима да се дистанцирају од Срба и комунистичког режима који је починио масакр, и тако прикажу Хрватску као невољну чланицу СФРЈ, више затвореника него конститутивну нацију. Треће, кроз тај масакр Хрвати су прешли свој ”крижни пут,” како се то често описивало у хрватским текстовима.(Balkan holocausts?: Serbian and Croatian victim-centered propaganda and the war in Yugoslavia, David Bruce MacDonald, Manchester University Press, April 19, 2003)
Takmičenjem učenika prvog razreda nižih muzičkih škola, danas je počeo Treći međunarodni muzički festival u Aranđelovcu u organizaciji Osnovne muzičke škole “Petar Ilić” iz Aranđelovca. Festival će trajati do subote, 20. marta, kada se dodelom nagrada laureatima i koncertom, Festival svečano završava.
Prijavljeno je ukupno oko 290 učenika, od kojih je 11 učenika srednjih škola na odseku za gitaru.
Tokom nedelje biće održana tri koncerta (tj. jedan je već održan večeras) :
Večeras u 20:00h nastupio je Vladimir Pavlović, violončelo, u pratnji Ivane Karajkov na klaviru. Svirali su nekoliko Bramsovih i Debisijevih komada. Na bis su izveli Debisijevog “Labuda” i stvarno su bili odlični.
U sredu 17. marta u 19h na programu je koncert Vlada Vukazića na klarinetu (dela F. Polena i A. Grgina) i Miodraga Krstića na harmonici ( Skarlati, Mocart, Vurtner i Galiano).
U subotu 20. marta u 19:30 h će biti koncert Marka Kalajanovića, baritona, uz klavirsku pratnju Dane Džudović.
Eto. Jedno lepo višednevno događanje u Aranđelovcu.
Želim puno sreće svim takmičarima a organizatorima da sve prođe kako treba i da stignu da se odmore posle svega, za nove radne pobede 
Potreban materijal:
Za kore:
7 belanca 250gr šećera 300gr oraha 1 kašika brašna 1 kašika prezli
Za fil:
7 žumanca 7 kašika šećera 1 kesica vanilin šećera 1 mala kašičica brašna 5 kašika jake skuvane kafe 250gr maslaca
Potrebno je još:
100ml slatke pavlake prah šećer po ukusu 1 štangla čokolade pola šolje pripremljene bele kafe za potapanje kora
Priprema:
Orahe malo prepeći u rerni i samleti. Umutiti belanca sa 250gr šećera u čvrst sneg. Dodati i lagano mešati mlevene orahe, brašno i prezlu. Od pripremljene mase ispeći tri kore (3 kutlače mase za svaku) u okruglom plehu prečnika 26cm, u rerni zagrejanoj na 180C nekih 15 minuta. Pečene kore ostaviti da se ohlade. Na pari mutiti žumanca sa 7 kašika šećera. Dodati vanilin šećer, brašno i ohlađenu skuvanu kafu. Umućen fil ostaviti da se ohladi pa izmešati sa posebno umućenim maslacem. Ohlađeni fil podeliti na tri dela. Belu kafu pripremiti uobičajeno od mleka i kafe i svaku koru pokvasiti sa obe strane. Najbolje da tečnost sipate u pleh gde su se pekle kore i to tako odradite. Natopljene kore ocediti od viška tečnosti. Prvu koru staviti na tacnu i premazati filom. Poklopiti drugom korom i ponovo premazati filom, staviti preko treću koru i nju premazati filom. Slatku pavlaku umutiti uobičajeno sa prah šećerom po ukusu. Preko poslednjeg sloja fila narendati čokoladu, a tortu sa strane ukrasiti umućenom slatkom pavlakom. Od ove količine materijala izađe nekih 20-tak parčića.
Ovo je moja prijava za igricu blogera kulinara “Ajme, koliko nas je!” koju je osmislila monsoon. Domaćica ovog meseca je Ljilja sa bloga Chocolate dust, koja nam je kao temu zadala kafu.
Podeli:
Poemu Prva ljubav napisao kad sam bio prvi put u životu zaljubljen. Činilo mi se tada: u beskonačnost, u nedogled. Sasvim sam siguran da nikad neću napisati knjigu o drugoj ljubavi, jer druga ljubav ne postoji. Postoji samo prva ljubav i nijedna više. Kad se čovek zaljubi drugi put, mora onu prvu ljubav da izbriše kao da nikad nije postojala i da ta druga postane njegova prva ljubav. To nije kao u školi: idem u drugi, treći, sedmi razred. I sedma ljubav mora biti prva ako je prava. Sve ostale se brišu. Ja to naročito govorim zbog devojčica, u ime nas muških. Devojčice nas muškarce slabo poznaju. Mi smo nežni, osećajni i često vrlo tužni kad primetimo da se neka od njih zaljubila u nas dvadeset četvrti put, a večito nas upoređuje sa nekim ko je bio šesnaesti ili osmi. Zaboravite da brojite. I dvadeset četvrta ljubav mora biti prva, ako je prava. I kad se jednom u dubokoj starosti sretnemo u nekom domu penzionera, pa pred Novu godinu ili neki drugi praznik odigramo zajedno jedan valcer ili tango i zaljubimo se jedno u drugo 3681. put, neka i to bude samo prva ljubav i nijedna više.
Mika Antić
Slični postovi:Danima odlažem pisanje novog teksta. Odlažem, jer mi se prevrće želudac kad počnem da ga pišem. Ne ide mi. Loše mi je, fizički loše. Muka živa, a na temu reforme pravosuđa u Srbiji. Zapravo, da budem preciznija - na temu "nezavisnog sudstva". Lepo stavim pred sebe svu dokumentaciju i krenem sa "Poštovani gospodine Homen.... ", napišem par rečenica... počne muka i stanem. Pa onda promenim adresu: "Poštovana gospođo ministarka".... Ne biva mi bolje, pa vičem: "Lavor, deco, lavor!". Znam da bi trebalo, znam i da ovaj blog neće biti jedino mesto na kojem ću morati to nekako da "povratim" iz sebe, ali se mučim. Jer zapravo odbijam da poverujem da toliko zlo postoji. U međuvremenu, a na jednu drugu temu od koje mi se takođe povraća, moj kolega Goran Jevtić dao je sjajan intervju u današnjoj "Politici". Uz njegovu saglasnost prenosim ga u celosti. To činim sa naročitim zadovoljstvom i uz sve pohvale pre svega za Gondžu, potom za novinarku Borku Trebješan
Potreban materijal:
300gr svežih šampinjona 1 manji krompir 2 čena belog luka 150gr smrznutog graška 50gr belog dela praziluka Malo svežeg peršuna 1 posna kocka supe Brašno Ulje, so, biber, mešavina začina 250gr posnog lisnatog testa
Priprema:
Šampinjone iseckati na tanke listiće. Sitno iseckati beli luk i praziluk, pa izdinstati zajedno na dve kašike ulja. Dodati šampinjone i dinstati na srednjoj temperaturi nekoliko minuta stalno mešajući. Posoliti i pobiberiti po ukusu. Dodati na male kockice iseckani krompir, kao malo iseckanog svežeg peršuna i grašak. Naliti sa 500ml predhodno skuvane supe od kocke. Kuvati dok povrće ne omekša. Kada je kuvano, povrće ispasirati i začiniti mešavinom začina po ukusu. Ispasirano povrće staviti u grnenu posudu prečnika nekih 20cm. Lisnato testo razvući na pobrašnjenoj podlozi i preklopiti činiju odozgo, vodeći računa da testo pada malo i sa strane posude, pa ga onda slepiti malo sa strane. Testo premazati sa malo ulja. Rernu zagrejati na 200C, staviti posudu i peći nekih 20 minuta, dok testo ne dobije lepu rumenu boju.
Recept je objavljen u drugom specijalnom posnom izdanju časopisa “HRANA i VINO” pod nazivom “INTERNET@lije”.
Podeli:
Potreban materijal:
250gr fileta oslića 300gr očišćenog krompira 50gr praziluka 3 čena belog luka 3 kašika ulja so, biber 1 posna kocka za supu 3 kašike testenine u obliku zvezdica ili neka druga sitna
Priprema:
Na zagrejanom ulju malo propržiti izgnječen beli luk i sitno iseckani praziluk. Krompir iseći na manje kockice. Oslić iseći na manje komade. Krompir i oslić dodati u šerpu sa lukom i naliti sve sa 1l vrele vode. Posoliti i pobiberiti. Kada provri smanjiti temperaturu, dodati kocku za supu i šerpu poklopiti. Kuvati dok krompir i oslić ne budu mekani. Pred kraj dodati testeninu i ako je potrebno još malo posoliti i pobiberiti, već po ukusu.
Podeli:
Pre godinu dana napisao sam istoimeni tekst sa veoma kvalitetnim komentarima, koji na (možda) neutralan način opisuje situaciju sa načinima kako blogeri praktično doživljavaju svoje komentare i na koji ih način “nagrađuju”.
Ovaj put bih hteo da napišem šta realno mislim o različitim tipovima komentarisanja, bez obzira da li se radi o nekom poslovnom, stručnom, profesionalnom, ili zabavnom/opuštenom blogu, u odnosu na efekte koji različiti tipovi dijaloga imaju na SVE posetioce bloga.
Veoma je bitno razlikovati šta znači efektivno korišćenje nekog kanala komunikacije na osnovu sopstvenog osećaja, a sasvim je drugo korišćenje kanala komunikacije u odnosu na iskustva iz postojeće najbolje prakse.
U osnovi, pod vođenjem bloga podrazumeva se nekoliko bitnih aktivnosti:
Ove četiri aktivnosti čine pravo blogovanje i blogera, i ovo je praktično i odgovor na pitanje zašto veliki broj blogova klasičnih medija i nisu pravi blogovi – obično nedostaje neka od navedenih komponenti blogovanja (zato se ovakvi blogovi obično i ne nalaze na blog top-listama).
S jedne strane, na blogovima klasičnih medija veoma retko ćete imati priliku da vidite komentare samog autora bloga, naročito ako se radi o novinaru – oni nemaju naviku da nešto rade sa člankom kada ga završe i pošalju…
Sa druge strane sasvim je uobičajeno da su novi blogeri veoma zahvalni na svakom komentaru, pa iste i komentarišu. Najčešće, aktivnost komentarisanja svakog komentara tokom vremena prerasta u naviku koja ima i načelno dobru osnovu – “eto, kulturno je zahvaliti se svakome ko je uložio trud da nešto prokomentariše na mom blogu”.
Pravite žurku sa nekoliko desetina ili stotina zvanica…
Zamislite situaciju da u vašoj kući/stanu pravite “žurku/sedeljku” u kojoj pokrećete neku temu i vaši gosti kreću u razgovor. Postavlja se pitanje da li je baš potrebno svakome da odgovorite ako je nešto izrekao, naročito kada se ceo ovakav razgovor posmatra iz perspektive onih koji su prisutni ali se nisu uključili u razgovor?
Poenta ove priče je u činjenici da UVEK postoji veći broj posetilaca vašeg bloga koji ne komentarišu u odnosu na one koji komentarišu! Kako njima ide čitanje posta sa navedenim tipovima komentara – to je pitanje?
Stav blogera bi trebalo da je kreiran u samom blog postu, a suviše često uzvraćanje komentara od strane vlasnika bloga remeti kontinuitet čitanja bloga – stav blogera, i nakon toga mišljenja posetilaca.
Ne znam kako to izgleda vama, ali meni posebno smeta varijanta kada vlasnik bloga odgovara odjednom na veći broj komentara tako da pojedinačni odgovor za pojedinačnog komentatora stavlja u poseban komentar (jedan za drugim)! Kako vama izgleda 6-7, ili 10 komentara na nekom blog postu koje je zaredom ostavio vlasnik bloga?
Prethodno ne znači da bloger ne treba uopšte da komentariše na svom blogu, ali sigurno ne treba da to radi posle svakog komentara posetioca bloga, ili da napravi npr. u bruto iznosu 20 komentara zaredom.
Kompromisno rešenje je ono što koristi određeni broj ovdašnjih blogera koji se zahvaljuju svima koji komentarišu – sačekajte, pa u jednom komentaru odgovorite na pristigle komentare, pa opet sačekajte – i ponovo. Takođe, dopada mi se način zahvaljivanja blog-komentatora kako je to priredila Charolija u dva dela, ili Mala breskva…
Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)
Kako se naš preglomazni državni aparat polako prebacuje na IT rešenja, sve više i više ćemo viđati ovakve slučajeve: Zaštićen samo onaj ko papreno plati.
Naime, ako ste pre 1. januara 2010. godine sklapali ugovor o kupoprodaji nekretnine, jedini način da se on nađe u novoj bazi podataka je da se isti ponovo overi u sudu i ponovo plati taksa koja je reda veličina par stotina eura.
Ovo je još jedan do pola odrađen posao koji je propraćen adekvatnim saopštenjima za javnost o lansiranju herojskog sistema koji rešava problem do koga nikada nije ni smelo doći.
Potreban materijal:
Za kore
10 jaja 300gr šećera 200gr seckanih oraha 10 kašika brašna
Za fil
250gr margarina 12 kašika šećera u prahu 2 pudinga od vanile 500ml mleka i malo za topljenje kora 80gr čokolade za kuvanje 100gr suvog grožđa
250ml slatke pavlake
Priprema:
Umutiti posebno 5 belanaca sa 150gr šećera. Kada bude umućen čvrst sneg, dodati lagano i izmešati 100gr seckanih oraha i 5 kašika brašna. Masu izliti u papirom obložen pleh prečnika 26-28 i koru peći u rerni ugrejanoj na 200C 15 minuta. Tako umutiti i ispeći još jednu koru. Kore izvaditi iz pleha i ostaviti da se ohlade. Posebno umutiti margarin sa šećerom u prahu. Od 500ml mleka odvojiti malo pa razmutiti puding. Žumanca posebno umutiti i sjediniti sa pudingom. Sve to zakuvati u ostatak mleka. Mleko prvo staviti da provri, pa smanjiti temperaturu na najslabije i dodati mešavinu pudinga i umućenih žumanaca. Nemojte da vas zbuni to što je masa isuviše gusta kad se bude skuvala. Ostaviti da se ohladi, pa sjediniti sa umućenim margarinom. Fil podeliti na dva dela. Suvo grožđe očistiti i natopiti u malo mleka da omekša, pa procediti. Prvu koru natopiti u malo mleka. Najbolje da u pleh u koji ste je pekli sipate malo mleka, stavite koru i malo je prstima pritisnete. Okrenete drugu stranu i ponovite postupak. Na kraju je malo ocedite ako je potrebno. Ponoviti isto to i sa drugom korom. U jedan deo fila dodati suvo grožđe i izmešati mikserom da se sjedini. U drugi deo dodati rastopljenu čokoladu i takođe umutiti da se sjedini. Prvu natopljenu koru staviti na tacnu i premazati crnim filom. Prekriti drugom natopljenom korom i premazati žutim filom. Slatku pavlaku umutiti uobičajeno i ukrasiti tortu po želji.
Планета Србија
је скуп одабраних блогова на српском језику.
Ако желите и да се ваш блог нађе на Планети Србија
све потребне
информације за пријаву вашег блога можете наћи овде.
Планета Србија извори:
RDF/RSS 1.0
RSS 0.92
RSS 2.0
ATOM
FeedBurner
OPML
|
