Potreban materijal:

250gr fileta oslića
300gr očišćenog krompira
50gr praziluka
3 čena belog luka
3 kašika ulja
so, biber
1 posna kocka za supu
3 kašike testenine u obliku zvezdica ili neka druga sitna

Priprema:

Na zagrejanom ulju malo propržiti izgnječen beli luk i sitno iseckani praziluk. Krompir iseći na manje kockice. Oslić iseći na manje komade. Krompir i oslić dodati u šerpu sa lukom i naliti sve sa 1l vrele vode. Posoliti i pobiberiti. Kada provri smanjiti temperaturu, dodati kocku za supu i šerpu poklopiti. Kuvati dok krompir i oslić ne budu mekani. Pred kraj dodati testeninu i ako je potrebno još malo posoliti i pobiberiti, već po ukusu.

Pre godinu dana napisao sam istoimeni tekst sa veoma kvalitetnim komentarima, koji na (možda) neutralan način opisuje situaciju sa načinima kako blogeri praktično doživljavaju svoje komentare i na koji ih način “nagrađuju”.

Ovaj put bih hteo da napišem šta realno mislim o različitim tipovima komentarisanja, bez obzira da li se radi o nekom poslovnom, stručnom, profesionalnom, ili zabavnom/opuštenom blogu, u odnosu na efekte koji različiti tipovi dijaloga imaju na SVE posetioce bloga.

Veoma je bitno razlikovati šta znači efektivno korišćenje nekog kanala komunikacije na osnovu sopstvenog osećaja, a sasvim je drugo korišćenje kanala komunikacije u odnosu na iskustva iz postojeće najbolje prakse.

U osnovi, pod vođenjem bloga podrazumeva se nekoliko bitnih aktivnosti:

1. Kreiranje sadržaja na sopstvenim blogu koji se mogu pratiti i putem RSS tehnologije.
2. Linkovanje drugih sadržaja na sopstvenom blogu i ka drugim online lokacijama koji dodatno objašnjavaju, potvrđuju ili opovrgavaju napisan/kreiran sadržaj.
3. Odgovaranje na komentare u sklopu sopstvenog bloga.
4. Komentarisanje na drugim blogovima.

Ove četiri aktivnosti čine pravo blogovanje i blogera, i ovo je praktično i odgovor na pitanje zašto veliki broj blogova klasičnih medija i nisu pravi blogovi – obično nedostaje neka od navedenih komponenti blogovanja (zato se ovakvi blogovi obično i ne nalaze na blog top-listama).

S jedne strane, na blogovima klasičnih medija veoma retko ćete imati priliku da vidite komentare samog autora bloga, naročito ako se radi o novinaru – oni nemaju naviku da nešto rade sa člankom kada ga završe i pošalju…

Sa druge strane sasvim je uobičajeno da su novi blogeri veoma zahvalni na svakom komentaru, pa iste i komentarišu. Najčešće, aktivnost komentarisanja svakog komentara tokom vremena prerasta u naviku koja ima i načelno dobru osnovu – “eto, kulturno je zahvaliti se svakome ko je uložio trud da nešto prokomentariše na mom blogu”.

Pravite žurku sa nekoliko desetina ili stotina zvanica…

Zamislite situaciju da u vašoj kući/stanu pravite “žurku/sedeljku” u kojoj pokrećete neku temu i vaši gosti kreću u razgovor. Postavlja se pitanje da li je baš potrebno svakome da odgovorite ako je nešto izrekao, naročito kada se ceo ovakav razgovor posmatra iz perspektive onih koji su prisutni ali se nisu uključili u razgovor?

Poenta ove priče je u činjenici da UVEK postoji veći broj posetilaca vašeg bloga koji ne komentarišu u odnosu na one koji komentarišu! Kako njima ide čitanje posta sa navedenim tipovima komentara – to je pitanje?

Stav blogera bi trebalo da je kreiran u samom blog postu, a suviše često uzvraćanje komentara od strane vlasnika bloga remeti kontinuitet čitanja bloga – stav blogera, i nakon toga mišljenja posetilaca.

Ne znam kako to izgleda vama, ali meni posebno smeta varijanta kada vlasnik bloga odgovara odjednom na veći broj komentara tako da pojedinačni odgovor za pojedinačnog komentatora stavlja u poseban komentar (jedan za drugim)! Kako vama izgleda 6-7, ili 10 komentara na nekom blog postu koje je zaredom ostavio vlasnik bloga?

Prethodno ne znači da bloger ne treba uopšte da komentariše na svom blogu, ali sigurno ne treba da to radi posle svakog komentara posetioca bloga, ili da napravi npr. u bruto iznosu 20 komentara zaredom.

Kompromisno rešenje je ono što koristi određeni broj ovdašnjih blogera koji se zahvaljuju svima koji komentarišu – sačekajte, pa u jednom komentaru odgovorite na pristigle komentare, pa opet sačekajte – i ponovo. Takođe, dopada mi se način zahvaljivanja blog-komentatora kako je to priredila Charolija u dva dela, ili Mala breskva…

Naime, ako ste pre 1. januara 2010. godine sklapali ugovor o kupoprodaji nekretnine, jedini način da se on nađe u novoj bazi podataka je da se isti ponovo overi u sudu i ponovo plati taksa koja je reda veličina par stotina eura.

Ovo je još jedan do pola odrađen posao koji je propraćen adekvatnim saopštenjima za javnost o lansiranju herojskog sistema koji rešava problem do koga nikada nije ni smelo doći.

Potreban materijal:

Za kore

10 jaja
300gr šećera
200gr seckanih oraha
10 kašika brašna

Za fil

250gr margarina
12 kašika šećera u prahu
2 pudinga od vanile
500ml mleka i malo za topljenje kora
80gr čokolade za kuvanje
100gr suvog grožđa

250ml slatke pavlake

Priprema:

Umutiti posebno 5 belanaca sa 150gr šećera. Kada bude umućen čvrst sneg, dodati lagano i izmešati 100gr seckanih oraha i 5 kašika brašna. Masu izliti u papirom obložen pleh prečnika 26-28 i koru peći u rerni ugrejanoj na 200C 15 minuta. Tako umutiti i ispeći još jednu koru. Kore izvaditi iz pleha i ostaviti da se ohlade.
Posebno umutiti margarin sa šećerom u prahu. Od 500ml mleka odvojiti malo pa razmutiti puding. Žumanca posebno umutiti i sjediniti sa pudingom. Sve to zakuvati u ostatak mleka. Mleko prvo staviti da provri, pa smanjiti temperaturu na najslabije i dodati mešavinu pudinga i umućenih žumanaca. Nemojte da vas zbuni to što je masa isuviše gusta kad se bude skuvala. Ostaviti da se ohladi, pa sjediniti sa umućenim margarinom. Fil podeliti na dva dela. Suvo grožđe očistiti i natopiti u malo mleka da omekša, pa procediti. Prvu koru natopiti u malo mleka. Najbolje da u pleh u koji ste je pekli sipate malo mleka, stavite koru i malo je prstima pritisnete. Okrenete drugu stranu i ponovite postupak. Na kraju je malo ocedite ako je potrebno. Ponoviti isto to i sa drugom korom. U jedan deo fila dodati suvo grožđe i izmešati mikserom da se sjedini. U drugi deo dodati rastopljenu čokoladu i takođe umutiti da se sjedini. Prvu natopljenu koru staviti na tacnu i premazati crnim filom. Prekriti drugom natopljenom korom i premazati žutim filom. Slatku pavlaku umutiti uobičajeno i ukrasiti tortu po želji.

Kao da je juče bilo kada sam šetala sa tetkom Beogradom, pravi prolećni dan, ni traga ovom snegu i bljuzgavici i pričala o nekim najobičnijim stvarima i onda … vesti, gužva po povratku kući, neverica.

Još uvek ne verujem. Verujem samo kad se nateram da otvorim oči i pogledam gde smo a gde smo mogli da budemo. I opet, samo da podsetim, Srbija je stala, vreme je da se Kapira.

Kompanija Google će se prvi put zvanično pojaviti u Srbiji na predstojećoj 10. jubilarnoj konferenciji E-TRGOVINA 2010. Predstavnik kompanije Google menadžer za Adriatic regiju g-din Hrabren Suknaić održaće jedno od keynote predavanja u okviru programa konferencije.

Drugog dana konferencije (četvrtak 22.04.) u toku popodneva biće održana Google radionica sa četiri segmenta na temu korišćenja sistema oglašavanja Google AdWords:

1) Kvalitetna struktura AdWords naloga
2) AdWords alati i izveštaji
3) Praćenje konverzija i optimizacija kroz AdWords i Analytics
4) AdWords najbolji primeri iz prakse

Ova radionica je namenjena svima koji su zainteresovani da se detaljnije upoznaju sa načinima unapredjenja efekata oglašavanja korišćenjem sistema Google AdWords.

Kotizacija za prisustvo Google radionici iznosi 6500 dinara, dok je za učesnike konferencije E-trgovina 2010 omogućeno prisustvo sa povlašćenom cenom kotizacije od 1200 dinara.

Detaljnije o prisustvu kompanije Google i prijava za Google radionicu na sajtu Etrgovina.org.

Potreban materijal:

Girice sa sosom od paradajza

500gr girica
1 manja glavica crnog luka
Malo svežeg peršuna
120ml tomatina
2 kašike ulja
½ limuna
2 čena belog luka
1 manji list lovora
So i biber

Girice sa belim lukom

500gr girica
2 kašike maslinovog ulja
1 manji limun
3 čena belog luka
1 kašičica origana

Pržene girice

500gr girica
So, mešavina začina
150-200gr brašna
Ulje za prženje

Priprema:

I način: Girice oprati, očistiti i odstraniti im glavu. Složiti u pleh, posoliti, pobiberiti i preliti sokom od limuna. Ulje zagrejati, dodati sitno iseckani crni i beli luk i izdinstati. Dodati sitno seckani peršun i tomatino. Izmešati da se sjedini i sos sipati preko girica u plehu. Peći u rerni zagrejanoj na 200C nekih 25 minuta.

II način: Girice oprati, očistiti i odstraniti im glavu. Složiti u pleh, preliti sokom od limuna, dodati izgnječeni beli luk, so, biber i origano. Zaliti uljem i peći u rerni zagrejanoj na 200C nekih 25 minuta.

III način: Girice oprati, očistiti i odstraniti im glavu. Izmešati brašno, so i mešavinu začina po ukusu. Girice valjati u brašno i takve pržiti na vrelom ulju dok ne postanu krckave.

Recept je objavljen u drugom specijalnom posnom izdanju časopisa “HRANA i VINO” pod nazivom “INTERNET@lije”.

Kao da je juče bilo kada sam šetala sa tetkom Beogradom, pravi prolećni dan, ni traga ovom snegu i bljuzgavici i pričala o nekim najobičnijim stvarima i onda … vesti, gužva po povratku kući, neverica.

Još uvek ne verujem. Verujem samo kad se nateram da otvorim oči i pogledam gde smo a gde smo mogli da budemo. I opet, samo da podsetim, Srbija je stala, vreme je da se Kapira.

Ameli Notomb ~ „Lastavičin dnevnik“

Kako šuplje zvuči ovaj naslov. Seks, pa još neprijatelj.
Bio sam mišljenja da ova najstarija ljudska zabava nije toliki problem ni nekoj domaćici u provinciji kojoj ćerka u junu ne bane na vrata sa overenim indeksom već sa stomakom do zuba, a kamo li nekom tamo svetu koji se bori sa krizom.
Ali, čitajući inostranu i srpsku štampu, ispada da je tako.

Onolika bura se onomad digla zbog toga što je najbolji golfer sveta Tajger Vuds varao suprugu Elin Nordgren. Čudna mi čuda.
I ‘aj da se to završilo na tabloidnoj priči između ovo dvoje supružnika, no su i sponzori počeli da se povlače. Pa nije te robne marke Vuds reklamirao u spavaćoj sobi, nije deci dao imena brendova koji mu uplaćuju silne dolare, već je mahao onim štapom, udarao lopticu i pogađao rupice. Izgleda češće no što je propisano.

I taman je, posle silnog izvinjavanja jadnog Vudsa i priznanja da su mu rupice došle glave, stvar malo legla kad eto ti nove teme.

Toni Teri, supruga fudbalera Čelzija i kapitena engleske reprezentacije Džona Terija navodno je pokupila njihovo troje dece i otišla u Dubai, posle otkrića da je Džon imao aferu, ili narodski rečeno kresnuo, ženu fudbalera Mančester SitijaVejna Bridža manekenku Vanesu Peronsel.  Polovina licemernog (zapadnog) sveta i gotovo cela Engleska horski su krenuli na ovog igrača. Aman. Jel’ igrao nameštenu utakmicu, jel’ dao neki auto gol. Jel’ pljunuo na grb države.

I najzad najnovija priča, kojom se bave i ozbiljni mediji u Srbiji, o navodnim bračnim izletima Nikole Sarkozija, francuskog predsednika i Karle Bruni, manekenke i prve dame Francuske.

Ovo poslednje mogu i da razumem. Čovek koji vara ženu nije dobar čovek. Pre svega nije pošten. A onaj ko nije pošten ne može biti ni predsednik mesne zajednice a ne države. (Mada, sklon sam da poverujem u tezu onih koji tvrde da bi nama Srbima bilo mnogo bolje da Sloba i Vuk nisu bili onoliki papučari). Ali mi nikako ne ide u glavu kome su Vuds i Teri krivi osim svojim suprugama. Da, Teri i svom saigraču iz reprezentacije i (do juče) iz Čelzija. Nikome. Nisu oni najplaćeni sportista i kapiten reprezentacije zbog toga što su fini prema svojoj ženi, što redovno okrenu taštu da je pitaju kako reuma, već zbog toga što su vrhunski  sportisti. Tačka.

Jedino što me u čitavoj priči veseli, jeste saznanje da sam glasao za poštene ministre, poslanike i predsednike. Bar ako je verovati medijima. Pogotovo srpskim. A ja im verujem.

I zaista promenio mi se promenio život. Računar bih kad tad dobio to stoji, ali tajming kupovine računara je bio idealan kako su se tek javljale tehnologije koje su omogućavale da kreiramo sve i svašta. Krenuli su prvi sajtovi, tezge, online prijateljstva, Internet je postajao sve brži i jeftiniji, a danas smo tu gde jesmo i bavimo se čime se bavimo a sve je to usko povezano sa računarima. Verovatno se sećate onih priča s početka 2000tih, gde su svi spominjali računare kao posao budućnosti i kako će tu biti para. Sećam se i da sam, kako nisam nikom mogao da objasnim šta je to FON, obično govorio Informatika, računari, nešto oko kompjutera i svi su kapirali da je to nešto od čega će moći pristojno da se živi. Danas živimo tu budućnost, poznavanje rada na računaru je ekvivalent pismenosti u savremenom društvu, kao što je Facebook mlađim generacijama pandan ličnoj karti (ako nisi tamo ne postojiš neki vole da kažu).

Druga lična revolucija je nastala u trenutku kada sam kupio “mališu“? Netbookovi su bili potpuni hit prošle godine, te sam se i ja podvrgnuo trendu, a zajedno sa Telenor internetom ispunio i svoju LWP (laptop wireless priroda) filozofiju. Ležaljka na Adi, ledena kafa i posao svakako deluju mnogo više motivišuće od svakodnevne kancelarijske atmosfere. Kreativa traži promenu, a mobilnost je upravo i omogućava.

Tehnologija nas je promenila, dala nam ono svoje najbolje i uvukla duboko u svoje okrilje. Kad sam menjao paket sad na mobilnom (a to sam radio u petak što je klasičan fail), četiri dana sam bio bez mobilnog. Dovoljno vremena da shvatite koliko ste vi zavisni od ovih stvarčica. Sa kevom se nikad ne bih čuo jer nikad nisam kući, a nisam siguran ni da bih uspeo da sa nekim dogovorim gde i kako da se nađemo, jer mobilni su nam dali tu fleksibilnost da u svakom trenutku možemo da menjamo planove, što verovatno i nije toliko dobro. A da ne pričam kako bi bilo bez nevidljive braće Googlea i Wikipedije onda kada se sa ortacima kladimo u pivo ko je kad rođen, koliko je visok ili koliko je poena da na nekoj tekmi… Znam da ima sve ovo i svojih mana, ali neka, ne bih da se menjam, volim svoje spravice :)

Ispričaj tvoju laptop priču

Obzirom da je jubilej red je da se počastimo kako dolikuje. Zajedno sa Toshibom, u okviru njihove akcije “Bez obzira na sve garancija” podeliću 4 Toshiba S20 Camileo kamere onima koji ispričaju najzanimljiviju laptop priču u komentarima. Akcija se nekako super pogodila sa ovim jubilejom, a pored mene učestvuju i Goran i Miloš pa bilo bi cool da učestvujete samo na jednom mestu da se ne biste ponavljali. Priča treba da ima 1000-1500 karaktera, dakle ne previše ali opet da dočara neki zanimljivi trenutak sa svojim laptopom. Bilo da je to ono čuveno padanje sa stomaka dok ste zaspali gledajući omiljenu seriju, nevolje sa flat kablom, ili iskopavanje blaga iz tastature totalno je na vama, a siguran sam da imate neku zanimljivu anegdotu. Akcija traje od danas do 5. aprila kada ću iščitati sve komentare i odrediti pobednike, pa onda zajedno uz piće negde da proslavimo. Možda 7 dana kasnije, kada budem slavio još jedan jubilej, a vi pogodite koji je ;)

Osvoji Toshiba s20 camileo kameru i na FB