Slični tekstovi:

1. Pušenje je kul, ali ubija
2. Astma i pušenje
3. Pasivno pušenje i astma školse dece u Nišu
4. Pasivno pušenje podstiče alergije kod dece

Duboko u duši

Nešto što želi da izađe

I da se prikaže

Ali duša je mrtva

I stega je velika postala

Tamnica za ono što je u njoj ostalo

I grob za ono sto pobeći nije uspelo

Kako iskazati bol

Ako bol se ne može iskazati

I rečima opisati

Bol koja cepa

Bol koja uništava 

Naš vrli mali svet

Čiji uništitelji smo postali

Kako da plačem 

Ako suze više nemam

Kako da vrištim

Ako glasa više nemam

I na kraju samo tama ostaje

Tama smrti moje duše

Jedino meso

U koje se mogu povući

Potreban materijal:

300gr fileta oslića
300gr tikvica
200gr polukuvanog integralnog pirinča
100gr smrznutog kukuruza šećerca
100gr smrznutog graška
pola struka praziluka
1 sveži paradajz
1 šargarepa
1 kašika ulja
so, biber i mešavina začina

Priprema:

U malo veći tiganj sa debljim dnom rasporediti filete oslića isečene na manje komade. Tikvice očistiti i iseći na kolutove, pa staviti preko ribe. Polukuvan pirinač ocediti od vode i staviti preko oslića i tikvica, pa dodati kukuruz i grašak, kao i paradajz isečen na sitne kockice. Malo posoliti. Na kraju rasporediti i sitno iseckani praziluk i sitno iseckanu šargarepu. Naliti vodom da prekrije povrće, poklopiti i staviti da se dinsta u narednih 45 minuta na umerenoj vatri. Povremeno lagano promešati, vodeći računa da se riba ne raspadne mnogo. Voda ne bi trebalo da se više dodaje pošto i povrće ispušta tečnost, ali ako je potrebno može se povremeno naliti. Na kraju začiniti biberom i mešavinom začina po ukusu.

Potreban materijal:

5 pune kašike kuvane pšenice
2 manje šargarepe
1 srednji krompir
Konzerva tunjevine od oko 180gr
Konzerva sardina od oko 90gr
1 kisela paprika iz turšije
1 veći kiseli krastavac
Biber, so
Sok od jednog limuna

Priprema:

Šargarepu i krompir očistiti i skuvati uobičajeno u vodi. Kada se ohladi iseći povrće na sitne kockice i staviti u sud. Dodati kuvanu pšenicu i lagano izmešati. Kiselu papriku i krastavac sitno iseckati i dodati kuvanom povrću. Tunjevinu i sardinu osediti pa sipati u sud sa ostalim sastojcima. Posoliti i pobiberiti po ukusu. Zakiseliti sokom od limuna. Pomoću kašike formirati „valjuške“ i servirati na tanjir za posluživanje.

Napomena: Predjelo se može i servirati u činiji, ne moraju se praviti posebni oblici.

Recept je objavljen u drugom specijalnom posnom izdanju časopisa “HRANA i VINO” pod nazivom “INTERNET@lije”.

Reč je o sistemu za upravljanje dokumentima koji će učiniti poslovne dokumente organizovanim i uvek dostupnim preko veba, a zajednički rad na projektima lakšim. Dokumenti su organizovani kao na lokalnom racunaru i moguće je uvesti kompletnu strukturu.

Nakon sigurne prijave (SSL koji se koristi i za elektronsko bankarstvo) svi dokumenti i arhiva su dostupni sa bilo kog računara, laptopa, pa i BlackBerry ili iPhone mobilnog telefona.

Napredni sistem za pretraživanje je integrisan u softver. Moguće je postaviti tokove dokumenata čime dokument automatski prelazi iz jedne virtuelne kancelarije u drugu po toku obrade.

Servis je razvijen u saradnji sa MediaSoft d.o.o. iz Slovenije i partnera/investitora Web Biz Networks Ltd iz SAD.

Osnova je napredni sistem za upravljanje dokumentima Alfresco, izvrstan slobodan softver koji je uz znanje i iskustvo sistem integratora prerastao u ovaj atraktivan servis. Sistem integriše serversku komponentu kancelarijskog paketa OpenOffice.org za automatsku obradu, konverziju i pretraživanje dokumenata, a između ostalih podržani su ISO standardizovani otvoreni-dokument format i Microsoft Office formati.

I dok će se veliki korisnici verovatno opredeliti za sopstvenu Alfresco instalaciju, mala i srednja preduzeća već od 15€/mesečno mogu svoju kancelariju da prebace u ovaj virtuelni prostor uz sve pogodnosti rada u oblaku.

E-75 je softverska kuća specijalizovana za otvorene tehnologije, Java i LAMP okruženje, a uz partnere pored Alfresco instalacija pokrivaju i OpenBravo ERP sistem primenjen u Victoriagroup a.d., a po broju lokalnih partnera (Mikrokom, PSTech,...) sigurno da ima još većih instalacija.

Vratimo se servisu NetDokumenti. Na žalost, tu su i sve boljke rada u oblaku. Nedostaju informacije o politici izrade rezervne kopije podataka ili bilo koja garancija o pouzdanosti podataka. Nedostaju i informacije o preduzetim merama zaštite od neovlašćenog pristupa podacima narušavanjem bezbednosti servera. Zato će preduzeća sa dovoljno kapaciteta verovatno poželeti sopstvenu Alfresco instalaciju, a kako je reč o slobodnom softveru mogućnosti za integraciju tokom implementacije su neograničene.

Lično me raduje pojava ovakvih novih proizvoda. Primena rešenja zasnovanih na slobodnom softveru je svakako pravi put do novih autentičnih proizvoda sa izvoznim potencijalom. Vrednost koju je E-75 d.o.o. dobio usvajanjem Alfresca omogućila im je da u kratkom periodu ponude potpuno integrisan servis.

Podrška za kvalifikovani elektronski potpis i vremenski žig su možda već u planu, ukoliko je glavni cilj servisa lokalno tržište.

Učešće u međunarodnim otvorenim projektima omogućava pravi transfer znanja, i izlazak iz scenarija preprodavca stranog softvera, bez originalnog razvoja.

ne znam zašto, ali želim da ti objasnim suštinu svog poraza od koga se nikada više neću oporaviti. Prije svega moraš znati da moja nesreća nije puki ljubavni jad. Ili, točnije rečeno, jeste to, ako se ta moja ljubav shvati kao eros u spinozističkom smislu. Ta Žena nije bila tek moja ljubavnica. Ona je bila prva i osnovna potreba mog duha. Ona je bila i moja duhovna zaštita i zaklon. Ona je bila za mene zaštitni omotač od metafizičke studeni. Bez Nje ja sam potpuno i direktno izložen kosmičkoj besmislici i noći. Moja usamljenost je sada apsolutna. Za mene ne postoji oblast čistog važenja i pjevanja. Sad moje pjesme traže moju glavu. Više nema tko da me sa njima pomiri. To je samo Ona znala. A nije znala da zna. Pored nje najopasnije misli pretvararale su se u divne i bezazlene metafore. Sada je sve to podivljalo i bjesomučno kidiše na mene. Kada bih samo mogao pobjeći od onoga što sam rekao! Živim u užasnom strahu. Bojim se da govorim, da pišem. Svaka me riječ može ubiti. Ja sam najveći dio svojih pjesama napisao prije nego sam Nju zavolio, ali tek sa Njom ja sam postao pjesnik, to jest onaj koji nije ugrožen onim o čemu pjeva, koji ima jedan povlašten položaj u odnosu na ono što kazuje. Sada moja poezija gubi svaku vrijednost i izvrgava se u mog najžešćeg neprijatelja. Možda bih ja postao pravi pjesnik da je ta divna Žena ostala kraj mene. Ovako ja sam onaj što se igrao vatrom i izgorio. Poraz ne može biti pobjeda ma koliko veliki bio. Izgubivši nju ja sam izgubio i svoju snagu, i svoj dar. Ja više ne umijem pisati. Ostala je samo nesreća od koje se ništa drugo ne može napraviti osim nove nesreće. Sjećaš li se, dragi prijatelju, da sam ja napisao stih “Jedan nesretan čovjek ne može biti pjesnik”. Tek sada vidim koliko je to točno. Ja ću pokušati da živim i dalje, mada sam više mrtav od svih mrtvaca zajedno. Ali ova užasna patnja je posljednji ostatak onoga što je u meni ljudsko. Ako nju nadživim ne očekujte od mene ništa dobro. Ali ja ne vjerujem da ću je nadživjeti.

Želi ti sve najbolje Branko

P.S
Ako želiš da mi pišeš, piši mi o Njoj. Bilo šta. Ne u vezi sa mnom. Šta jede, kako spava, da li ima nazeb itd.; ti sve to možeš znati. Svaka sitnica koja se na Nju odnosi za mene je od neprocjenjive vrijednosti. Ako prestanem da mislim o njoj počet ću da mislim o smrti.
Ponoć je. Doviđenja.

Branko
Bjankinijeva 11
Zagreb

Branko Miljković

Potreban materijal:

1 srednja šargarepa
1/2 korena celera
1 koren paškanata
1 koren peršuna
3-4 kašike ulja
30gr brašna
1 veća glavica crnog luka
1 lovorov list
1 kafena šoljica pirinča
1 manja ljuta papričica
So, biber
1-2dl mlake vode
1l rasola (tečnost nastala kiseljenjem kupusa)

Priprema:

Šargarepu, celer, paškanat i peršun oprati, očistiti i naseckati na kolutove. U lonac zagrejati ulje, dodati pripremljenu zelen, malo je prodinstati, posuti brašnom, propržiti i dodati sitno seckani crni luk, ljutu papričicu i lovorov list. Sve zajedno kratko prodinstati i doliti malo mlake vode. Posoliti. Dodati opran i očišćen pirinač. Par minuta dinstati sve zajedno pa naliti rasol. Kuvati na umerenoj temperaturi dok se pirinač ne skuva. Pred kraj kuvanja začiniti biberom i dodati jedan list kiselog kupusa isečenog na rezanca. Čorba ne treba da bude suviše retka, već onako kremasta.

Tokom decembra 2009. i januara 2010. g. kompanije E-consultancy i Online Marketing Summit kreirali su istraživanje na temu vrednosti društvenih medija iz perspektive (uglavnom US) kompanija koje ih koriste. Anketirano je oko 430 kompanija (od kojih je oko 140 specijalizovanih agencija, a ostatak su marketingška i PR odeljenja kompanija).

Iz ovog istraživanja izdvojio bih nekoliko karakterističnih detalja koji direktno govore o tome šta i kako stvarno kompanije rade da bi iskoristili mogućnosti društvenih medija.

Ako poznajete svetske trendove iz oblasti poslovne upotrebe Interneta, i ako poznajete aktuelnu situaciju kod nas sa aspekta mogućnosti iskorišćenja online okruženja, moguće je ovakve podatke iskoristiti za kreiranje i sprovođenje strategija i taktika unapređenja online nastupa organizacije i u našim uslovima.

Sa aspekta sprovođenja strategije kompanijskog korišćenja društvenih medija, trend koji je očigledan i na nivou SAD, može se primeniti i kod nas – Najčešće korišćeni društveni mediji za poslovne svrhe su Facebook (FB), Twitter (Twt), Linkedin i Youtube. U ovom kontekstu, interesantno je da u prikazanom istraživanju fokus na poslovno korišćenje Linkedin-a imaju primarno kompanije koje se nalaze u B2B sektoru. Ovo je i logično obzirom da je Linkedin jedini društveni medijum (od navedenih) koji je prvenstveno namenjen poslovnim korisnicima.

Od ostalih prikazanih (tipova) društvenih medija kod nas značajno se strateški upotrebljavaju tzv. social news servisi kao što je u svetu poznati Digg.com, a kod nas su najčešće korišćeni Naslovi.net i Vesti.rs.

Wikipediju bi mnogi voleli više da koriste, ali je preovlađujuće “pravilo” da se baš i ne zna kako to iskoristiti na taj način da vas ne proglese spamerom na ovom servisu. Odgovor na ovo pitanje je isti kao i za sve druge društvene medije – angažman u kontekstu zadovoljstva korisnika servisa, ne u kontekstu onoga što vi želite da postignete.

Tzv. social bookmarking servisi (kao što je Delicious.com) kod nas nisu još uzeli dovoljno maha, a i pitanje da li će, obzirom da trend korišćenja ovog tipa društvenih medija opada poslednjih godina. Ipak, kod nas od nedavno postoji ovakav tip servisa – DobarDabar.com, pa ćemo videti da li će napredovati sa aspekta efekata, ili neće.

U ovim krajevima, ali i u svetu servis MySpace ostao je veoma važan za muzičku, filmsku i neke srodne umetničke privredne grane, ali za ostatak poslovnih korisnika Interneta, nije baš naročito efikasan.

Sa apekta taktika korišćenja društvenih medija, i dalje je veoma važno u razvijenom svetu kreirati i voditi kompanijski blog (što znači da je kod nas još važnije to uraditi), a od ostalih napomenutih taktika (ako se izuzme FB, Twt i video) jedino bih istakao (kod nas za sada veoma “naučno fantastičnu”) taktiku social reviews & ratings.

Obzirom da je ovdašnja online ponuda sajtova koji daju mogućnost prikaza proizvoda i/ili usluga i njihovo ocenjivanje veoma ograničena, tek kada se u većem broju oblasti pojave ovakvi tipovi sajtova (to je npr. oblast koju preporučujem onima koji ne znaju šta bi na Webu pravili), bićemo u situaciji da vidimo kako će se kompanije snaći u varijanti gde mišljenja korisnika direktno utiču na prodaju od strane većeg broja drugih posetioca ovakvih tipova sajtova.

Ako ste ikada birali u kom smeštaju da budete u odnosu na mišljenja drugih korisnika (kao što npr. nudi TripAdvisor.com), ili ako odaberete film za gledanje u odnosu na prikaz sa sajta IMDB.com, znate šta su social review sajtovi. Za primer ovakvog tipa generalnih sajtova možete pregledati Epinions.com.

Facebook

Twitter

Interesantno je videti kako kompanije realno koriste Facebook i Twitter u poslovne svrhe:

- Upravljanje reputacijom i upoznavanje sa brendom (brendovima) je veoma dobar cilj korišćenja društvenih medija, pa samim tim i Facebook-a, ali se postavlja pitanje koliko kompanija ima znanja da to stvarno uspešno i radi u kontinuitetu.

- Korišćenje društvenih medija i samog FB-a kao primarno kanala za oglašavanje je najjednostavnija taktika, ali se postavlja pitanje koliki su efekti ovakvog tipa korišćenja društvenih medija u odnosu na efekte koji se mogu dobiti kvalitetnim angažmanom organizacije. Najkvalitetnije korišćenje online oglašavanja u kontekstu društvenih medija, dobija se tzv. strategijom optimizacije tipova online promocije.

- Veoma je česta upotreba društvenih medija u cilju povećanja publiciteta novo-objavljenih sadržaja, ali ako je to jedina varijanta angažmana na FB (i Twt), pitanje je kakvi se dobijaju generalni efekti ovakvog tipa korišćenja društvenih medija.

- Online monitoring reputacije brenda je svakako aktivnost koja bi trebalo da se koristi u organizaciji i pre nego što se ona sama pojavi sa sopstvenim nastupom na različitim društvenim medijima.

- Moj je savet da ako niste naučili kako da uspešno koristite društvene medije, da pored monitoringa krenete u poboljšanje korisničkog servisa – rešavate upite korisnika, tražite njihova mišljenja o vašim proizvodima/uslugama, kao i njihovo korišćenje za svrhe kadrovskih službi (popularno – HR).

- Nemojte ulaziti u strategiju online prodaje putem društvenih medija dok ne budete ovladali ozbiljnije načinima kvalitetne upotrebe odabranih društvenih medija.

- Koliko na ovim prostorima ima kompanija koje su u mogućnosti da se bave ozbiljnijim korišćenjem drutvenih medija da bi došli do budućih trendova promocije, prodaje, poboljšanja korisničkog servisa (…) – Marketing Intelligence?

Svakako, mišljenja sam da ovakva istraživanja pokazuju pravce u kojima bi organizacije trebalo da u narednom periodu koriste društvene medije.

1. Cecil Beaton (1904-1980): legenda fotografije portreta, glamura i mode.
2. Platforma lokalne reportažne fotografije
3. Teorija fotografije (ponovo) u časopisu ReFoto

Potreban materijal:

300gr brašna
200gr krompir pirea
150gr šećera
120ml ulja
Kašičica sode bikarbone
450gr očišćenih i izrendanih jabuka
2 kašike pekmeza od šljiva
3 kašike grubo seckanih oraha
Prah šećer za posipanje

Priprema:

Krompir skuvati, prohladiti i ispasirati. Pomešati sa brašnom, šećerom, uljem i sodom bikarbonom i brzo umesiti testo. Podeliti na dva dela. U podmazanu i pobrašnjenu tepsiju dimenzija 20×30 staviti jedan deo oklagijom rastanjenog testa. Premazati pekmezom od šljiva, preko staviti narendane i oceđene jabuke, a preko jabuka staviti grubo sečene orahe. Preklopiti drugom polovinom testa. Iseći na kocke i staviti da se peče u rerni zagrejanoj na 200C nekih pola sata. Najbolje iglom proveriti da li je pečeno. Pitu ostaviti da se ohladi i pre služenja obilno posuti prah šećerom.

Napomena: Pita je mnogo lepša sutradan, pa je preporučljivo da se pravi dan unapred.

Recept je objavljen u drugom specijalnom posnom izdanju časopisa “HRANA i VINO” pod nazivom “INTERNET@lije”.