Планета Србија

Detelinara - stara dama grubog srca

DraganBabic — Fri, 03 Feb 2012 21:26:24 +0000

Posetite stranicu http://dnevnikeklektika.com/blog/detelinara---stara-dama-grubog-srca/ kako biste videli sadržaj posta.

Zašto ovaj fid ne uključuje sadržaj posta →

Servisiranje Apple računara u Srbiji

Ilija Studen — Fri, 03 Feb 2012 15:05:01 +0000

Jednostavno, blagi užas, posebno ako ste kućni korisnik.

Mi kada imamo problema sa nekim računarom (jako retko, na svu sreću), poručujemo novi kako zaposleni ne bi bio u praznom hodu, a stari kad se popravi, popravi. Svi računari se bekapuju na Time Capsule, pa se restore profila reši za sat vremena. U tom momentu nam više nije bitno koliko će stari komp biti na servisu. Kada ga dobijemo nazad, stoji kao rezervna mašina (za slučaj da se neki od novih računara pokvari) ili dok ne zaposlimo nekog novog kome taj računar može raditi posao.

I tako to ide već 4 godine…

PS: Mašine uzimamo u Srbiji i ne koristimo Apple Care. Možda bismo trebali… Iapk sve računare koristimo za rad minimum tri godine…

User Interface Win: Novi Air Port Utility

Ilija Studen — Fri, 03 Feb 2012 12:51:39 +0000

Ja i mreže smo dva pojma. Nikada me nisu interesovale, a pošto je Goran to preuzeo na sebe još od dana kada smo otpadali u Medija centru na Fakultetu tehničkih nauka, nisam imao ni potrebu da se sa njima bakćem (fala Godžo!)

Pošto je umreženost sastavni deo onoga što radim i načina na koji živim, silom prilika sam video niz kojekakvih panela za konfiguraciju mreže. Kroz firmu, stan i Kopaonik se izmenjalo dosta rutera u zadnjih 5, 6 godina i gotovo svi paneli za njihovo konfigurisanje su blagi užas: web aplikacije koje koriste IFRAME-ove, nisu upoznate sa JavaScriptom i mogućnošću asinhronog osvežavanja podataka itd. Bilo je tu i skupljih i jeftinijih rutera, ali su svi imali slično rešene panele za administraciju.

Krajem 2007. smo uzeli prvi AirPort Extreme za kancelariju i od tada smo gotovo isključivo na Apple mrežnoj opremi. Panel za upravljanje ovim uređajima je nativna aplikacija koja dolazi uz Mac OS i osvežava se kroz Software Update servis koji Apple pruža.

Najnovije osveženje AirPort Utility softvera (v6.0) moju trenutnu konekciju prikazuje ovako:

Iskusnom administratoru će se ovo verovatno učiniti kao čist eye candy, ali ljudima koji imaju kućne mreže ili vlasnicima malih firma, svaki korak ka pojednostavljenju rada i administracije mreža je i više nego dobrodošao. U vreme kada se proizvođači utrkuju ko će napraviti što komplikovaniji interfejs sa što više kriptično imenovanih opcija, pomak u ovom smeru je i više nego dobro došao.

Како да укључим Фејсбук временску линију?

Aleksandar — Fri, 03 Feb 2012 12:44:54 +0000

Знате за Фејсбук временску линију (енг. Facebook Timeline), где је комплетна активност фејсбукаша уместо у облику класичног профила представљена у облику временске линије са огромном „билборд“ сликом на врху и садржајем спакованим у две колоне? Ако сте у тренутку кад вам је понуђено да активирате временску линију кликнули на дугме за одбијање (чини ми се да сам ја то урадио пре неких месец и јаче па зато немам нигде опцију активирања тог режима приказа), више нигде нећете пронаћи дугме за њено активирање. Read more ...

Зар већ осам?

Aleksandar — Fri, 03 Feb 2012 09:55:45 +0000

Некако случајно, услед честих дуготрајних пауза у писању узрокованих офлајн животом, запазих да је већ трећи дан фебруара и сетих се да сам 31. јануара 2004. године Read more ...

Спуштање на ниво Чедовишта

Gray Falcon — Thu, 02 Feb 2012 21:44:00 +0000

На недавни ТВ-спектакл у Београду нико није остао равнодушан. Обожаватељи лика и дела Чеде Јовановића (Аваз, е-новине, Соња Бисерко, итд.) показали су како изгледа селективна перцепција, тј. кад се чује а не слуша, види а не гледа. Са друге стране, сматра се (оправдано, рекао бих) да је Додик одржао лекцију не само родомрзачкој перјаници Србије већ и самим властима, од којих се нико није усудио да дигне глас на клевете самопроглашеног либералдемократе. Можда зато што иза њега стоји Амбасада (зна се чија) којој и они подносе рапорт.

Гледано из те перспективе, примамљив је закључак да је ово „сучељавање епских размера“ у ствари било „генијална“ идеја (како вели Невенко Шкрбић, на пример). Гост-коментатор Србо међутим, сматра да је Додик појавом у Београду направио грешку:

Додик против Јовановића: Под чијим условима?

Милорад Додик има својих мана. Ефективна иагресивна одбрана права Српске на постојање изван доминацијефундаменталистичког Сарајева, међутим, није једна од њих. Као предсједникСрпске, он чврсто подржава њене историјске тековине, уназад до самих почетака,и то не само у погледу одлука који је он лично доносио и спроводио у оквирусвојих мандата. Онтакође чврсто стоји иза неотуђивог права српског народа у БиХ на независно опредјељење о свомполитичком статусу. Тако и треба.

Јуче је, међутим, направио грешку. Незнатну, али ипак грешку, бар у маркетиншком погледу. Поступио је потпуно непримјерено својим државничким надлежностима кад је пошао у Београд, да расправља о темама важним за државну политику Српске са маргиналним београдским политичарем који је увриједио њега и босанске Србе.Чедомир Јовановић је био у предности прије него што је расправа и почела.

За Јовановића, који је бахато, али нимало изненађујуће, назвао Српску „геноцидном творевином“ неколико данараније, ова утакмица је била скоро па добијена унапријед. Не зато што је мислио да је добије аргументима – ја од њега и не чух смислених аргумената или изношења чињеница током читаве расправе – него зато што је он, вођа једне странке која једва да има довољно подршке народа да пређе скупштински праг (што ЛДП чини нерелевантном), успио да се изједначи са изабраним предсједником Српске, који је, нажалост, загризао мамац. Милорад Додик нема обавезу да иде у Београд да доказује икоме ишта, сем можда српском патријарху, а камоли да понижава и себе и своју функцију одговарајући на Јовановићеве провокације идући му на ноге.

Нећу да улазим у Јовановићеве разлоге за давање онакве изјаве, која је уосталом само потврдила његов статус политичког отпадника, каквим га сматра велика већина бирача у Србији. Оптужбе типа „страни плаћеник“, које му се често упућују, никад нису добиле више на тежини него послије овог напада на босанске Србе. Можда је то само била изборна тактика. Или је то био само један ударац упућен у склопу шире пропагандне офанзиве против Српске. У сваком случају, било је то нагло појачање радарског сигнала Јовановићевог генерално досљедног анти-српског тона, увијеног у србијанство самонаметнутог комплекса ниже вриједности, које скоро нико у Србији не цијени и не прати. Овај напад на Српску, који Јовановић није био ни вољан ни способан да на адекватан начин оправда пред јавношћу, је био преоштар и рекао бих необичан, чак и ако је дошао из тако препознатљиво злонамјерног извора. Али баш та препознатљива злонамјерност извора пробудила је у мени злокобни осјећај да овај напад Јовановића на босанске Србе није могао бити само спорадичан испад.

Гледао сам расправу. Да, била је то расправа, иако је Додик започео тврдећи да није дошао да се расправља. Зашто сте онда дошли, Предсједниче? Зар нисте предвидјели да ће Јовановићева провокативна реторика, подупрта само агресивним ставом, да вас уздрма?Био сам запрепаштен од самог почетка модераторкиним напором ка подривању Додиковог положаја непотребним, значи прорачунатим, покушајем да објасни и оправда контекст у којем је Јовановићев клеветнички напад на босанске Србе и њихово историјско искуство изведен. Одужила је увод, бранећи клеветника и упорно настојећи да покаже да су Јовановићеве ријечи извађене из контекста, иако је било сасвим јасно да је његова изјава остајала иста и унутар контекста у којем је изговорена и да њена суштина није била промијењена широм идејом поруке. Он је рекао, недвосмислено, да је Српска изграђена на геноциду, не условљавајући ову суштину квалификације остатком поруке, не супротстављајући јој ништа и не остављајући простор за двојака тумачења. Иако јесте важно посматрати сличне изјаве у ширем контексту, шири контекст Јовановићеве поруке главном одбору своје странке ничим није мијењао значење контроверзне сржи те поруке. Контроверзна је, додао бих, само зато што је узбудила страсти, а не зато што има разлога да се сумња у неистину и злонамјерност изговореног. Да будем поштен према Јовановићу, он и није играо на карту вађења реченице из контекста. Било како било, тон овог догађаја у организацији Танјуга је био анти-додиковски од самог почетка. И појачан тон Јовановићевог микрофона у поређењу са Додиковим говори о незавидном положају у који је Додик сам себе довео.

Додик, на тренутке видљиво нервозан, сљедећу грешку је начинио покушавајући да расправља са Јовановићем аргументима - мада овај своје ставове није ни аргументисао, ослањајући се на клишее аманпурског поријекла и на низ анти-српских пропагадних парола на којим би му завидио и Мустафа Церић. Додик је упао у замку, спуштајући се на Јовановићев галамџијски ниво. Покушавао је да оповргне Јовановићеве дисквалификације, засноване на испразним предрасудама, посезањем за чињеницама и основаним тврдњама које је Јовановић одбијао као безначајне или перфидно изокретао у бесмислене. Јасна реторичка разлика се испољила између њих двојице: Јовановићева склоност ка исмијавању ослањања на себичне националне интересе као политичке мотивације је наоко надгласала Додиково инсистирање, помало неспретно, на очигледности тог интереса, што је природно својствено сваком прагматичном вођинарода.

Иако је побио све Јовановићеве инсинуације, једну за другом, посежући за чињеницама и логичким закључцима, Додик је на тренутке губио стрпљење са Јовановићевим агресивним настојањем на површним ставовима и плитким аргументима суоченим са тако убједљивим чињеницама. Упркос унапријед одређеним позицијама описаним на почетку, јасно је ко је добио ову расправу: нико. Расправа је била некоректна у старту, не због Јовановићеве надмоћи у било ком погледу, него зато што је Додик изабрани вођа чије је политичко дјеловање подложно критикама и преиспитивању, јер је транспарентно и јер је предмет природног позивања на одговорност у духу функције на коју га је народ изабрао. Јовановић, с друге стране, нема тај терет и може да млати по Додику и босанским Србима без посљедица и одговорности према јавности.

Због овога ме је Додиков долазак у Београд потпуно збунио. Нема сумње да су чињенице у овом расправи на страни босанских Срба и да их је Додик представио на начин којим би придобио разумног и незлонамјерног противника, али је требало да пошаље Сташу Котарца да се рве са бесмисленошћу Јовановићевих уједа, ако је уопште хтио да се тиме бави. Милорад Додик и Српска немају шта доказивати Чеди Јовановићу и његовој врсти Срба. Не само то, него предсједник Српске није смио дозволити себи расправу о државној политици са шефом минорне и екстремистичке политичке странке у Србији, који усто има и крајње лошу личну репутацију.

Прави одговор би, у ствари, био позив Јовановићу да дође у Бању Луку и расправља са Котарцем, Драгом Калабићем или - најадекватније - са Миланком Михајлицом. Ако одбије и наступи са неким шупљим изговором, био би виђен као кукавица која не стоји иза својих ријечи. Додик је, с друге стране, показао да се не плаши изазова, али ипак није било мудро пристати на овакву спрдњу. Ова расправа му уопште није требала, осим ако није хтио мало да покаже зубе (иако се није баш прославио у томе). Србима који слиједе Јовановића неће мишљење промијенити Додик, јер га они свакако не разликују много од Радована Караџића. Већина Срба не сматра Јовановићев вербални пролив озбиљном политичком линијом и нема разумног Србина који би одједном повјеровао Јовановићу на ријеч да Српска јесте то што он каже да јесте. Такође сумњам да је у питању била нека намјештаљка платформе Додику која је послужила да он јавно одбије нападе на Српску и да понови свој став према догађајима везаним за Сребреницу, јер је изгледало се он далеко нелагодније осјећао у Танјуговој столици него његов противник.

Као што рекох, збуњен сам и вјероватно ће морати да прође неко вријеме, и да у јавностизађу додатне информације, да бих разумио разлоге Додиковог спуштања на ниво Чедомира Јовановића. Српска је стварност и - иако је одбрана њеног постојања и њених историјских тековина од непрестаних напада од непроцјењиве важности и задатак сваког разумног Србина - ја не мислим да је њен предсједник себи учинио услугу придајући политички значај неком Чеди Јовановићу.

Ова расправа је други по величини политички успјех у Јовановићевој каријери - само због чињенице да је у њој био учесник.

Grilijaš torta

Gaga — Thu, 02 Feb 2012 19:10:17 +0000

Potreban materijal:

4 čaše od 200ml šećera
4 čaše oraha
12 jaja
4 kašika brašna
27 kašika šećera
100g čokolade za kuvanje
50ml mleka
5 kašika šećera
250g margarina
200g šlaga u prahu
mleko
šećer u prahu

Priprema:

Na vatri pregoreti 4 čaše šećera pa dodati 4 čaše oraha. Izmešati pa izručiti na vlažan “plekani” tanjir. Kada se skroz ohladi samleti na mašini za orahe. Umutiti 6 belanca sa 6 kašika šećera, dodati zatim 12 kašika oraha (grilijaša) i 2 kašike brašna. Masu sipati u pleh obložen papirom za pečenje i peći u rerni dok lepo ne porumeni. Najbolje je proveriti iglom da li je kora pečena. Tako ispeći još jednu koru. Za fil umutiti 12 žumanca sa 15 kašika šećera na pari. Margarin umutiti mikserom i dodati rastopljenu čokoladu. Masu dodati u umućena žumanca i sve lepo sjediniti. Šoljicu mleka i 5 kašika šećera zagrejati i popariti 12 kašika mlevenih oraha (grilijaš), dodati malo margarina i kada se prohladi sjediniti sa filom. Šlag u prahu umutiti uobičajeno po uputstvu na kesici, uz dodatak po želji šećera u prahu.
Filovanje: kora – fil – šlag – kora – fil – šlag.

“A Pattern Language” has shipped!

Ilija Studen — Thu, 02 Feb 2012 11:05:35 +0000

Amazon reče:

Your Amazon.com order of “A Pattern Language: Towns, Buildings, Construction” has shipped!

#fakjea! Ovu knjigu poručujem već TREĆI put. Dva puta mi se poštar nije pojavio na vratima, da bih kroz ~30 dana uredno dobio obaveštenje od Amazona da im je pošiljka vraćena i da su mi vratili novac. Jedina reakcija tada: “Jebeš refund, ‘oću knjigu”, ali ne pomaže. Valjda će ovaj put stići…

Građani Vojvodine zapošljavaju doktore nauka

Ilija Studen — Thu, 02 Feb 2012 10:08:03 +0000

Kurir, via Infostud:

Posao za stručnjake

Vlada Vojvodine raspisala je konkurs i pozvala sve nezaposlene doktore nauka da se jave kako bi dobili posao na nekom od fakulteta i naučnih instituta u pokrajini.

Šta sam propustio? Od kada postoji znak jednakosti između “doktor nauka” i “stručnjak”? I da li je uopšte svaki “stručnjak” zaposliv? Na slobodnom tržištu odlučuje potražnja, ne diploma, ma kakva bila.

U osnovi, inicijativu podržavam pod uslovom da iza nje stoji neko “meso” i da nije prazna predizborna priča (podmazana parama građana). Ako trećina uradi nešto korisno sa stečenim znanjem (maksimalan respekt za upornost i disciplinu da se do jedne takve diplome dođe), ceo projekat će se isplatiti. Samo da ne ostanu predugo na državnoj sisi uz opravdanje: “Pobogu, pa oni su doktori nauka!” Neka tržište odluči da li je neko potreban ili ne, ne Vlada Vojvodine.

Sportom protiv astme

uros — Thu, 02 Feb 2012 05:00:41 +0000

Nekada kada se detetu postavi dijagnoza astme lekari bi obično govorili, vaše dete treba da odmara. Sport nikada nije dolazio u obzir. Najnovija saznanja i istraživanja pokazuju da je za svako dete,ali i odrasle osobe obolele od astme, poželjno da se bave sportom.

Bavljenje sportom višestruko pozitivno deluju na stanje pluća obolelih. Posmatranjem dugačke liste poznatih sportista koji su tokom svoje karijere bolovali od astme a pri tome postizali neverovatne rezultate jasno nam govori da uz sport astma moze biti vrlo dobro kontrolisana i da se mogu smanjiti ili čak ukinut lekovi koji se koriste za njenu kontrolu.

Najvažnije je da svaka osoba sebi zacrta cilj i da shvati da astma nije hendikep, već samo mala prepreka koju treba preći. Nikako detetu ne smete reći da ono to ne može zato što boluje od astme. Ono može sve što i ostala deca, ako to hoće to i želi.

Pre nego što počnete bilo kakvu aktivnost, posavetujte se sa svojim lekarom, prilagodite terapiju toj novoj fizičkoj aktivnosti.

Prvo i najvažnije jeste odabrati sport koji vama ili vašem detetu najviše odgovara, ali i onaj u kome će dete biti najmanje okružen faktorima koji aktiviraju astmu.

Kada počnete sa aktivnostima važno je da učinite nekoliko faktora predrostožosti koji bi sprečili neke nepoželjne pojave.

Recite ljudima sa kojima vežbate da imate astmu i način na koji mogu da vam pomognu ako se napad desi.

Povećavajte nivo vežbanja i napora postepeno, nikako to ne činite naglo!
Uvek nosite svoj bronhodilator (Berodual, Ventolin) sa sobom kada vežbate.
Ako vežbanje aktivira vašu astmu uzmite bronhodilatator pre zagrevanja.
Pre vežbanja se uvek dobro zagrejte.
Pokušajte da ne dođete u kontakt sa faktorima koji mogu da izazovu vašu astmu.
Ako vam se tokom vežbanja pojave simptomi astme, stanite, uzmite pumpicu i sačekajte da se stanje poboljša. ako se to ne desi nemojte nastavljati trening, odmorite i idite kući.

Nekada je teško izabrati pravi sport. U serijalu tekstova Sportom protiv astme naćićete podatke o nekoliko najpopularnijih sportova i o njihovim pozitivnim i negativnim uticajima na astmu. Sledeći tekst na ovu temu pročitajte sledeće nedelje.

Uticajni tviteraši…

Ilija Studen — Wed, 01 Feb 2012 18:14:03 +0000

… prestaju biti uticajni onog momenta kada prestanete da pratite Twitter. Svako je car svog mehura.

iA Writer

Ilija Studen — Wed, 01 Feb 2012 15:46:02 +0000

Ukoliko koristite Mac i dosta pišete, iA Wirter je verovatno najbolje uloženih $9 koje ćete potrošiti ove godine. Po cenu jedne kole od 0.5l na benzionskoj pumpi, dobije se editor koji je pravo uživanje koristiti:

Aplikacija je toliko upeglana, da me vuče da pišem samo kako bih je koristio. Ono što vredi svaki cent (i mnogo više) je pomoć da se održi pažnja na samom tekstu dok se radi. iA Writer to postiže tako što pređe u Full Screen i sa ekrana skloni sve moguće distrakcije. Korak dalje u tom smeru je i Focus Mode (uključuje se sa Cmd + D) koji naglašena samo rečenica koju trenutno pišete.

Najtoplija preporuka.

SHARE2

DraganBabic — Wed, 01 Feb 2012 15:26:00 +0000

Posetite stranicu http://dnevnikeklektika.com/blog/share2/ kako biste videli sadržaj posta.

Zašto ovaj fid ne uključuje sadržaj posta →

Kopaonik – treći put

Bebika — Wed, 01 Feb 2012 11:20:35 +0000

Evo nas na Kopaoniku, treću zimu zaredom. Obično smo na skijanju one nedelje kada je Sretenje, zbog što manje izostanaka školaraca, ali ove godine tajming je drugačiji.

Elem, izabrali smo najhladniju nedelju ikada. Navikli smo da skijamo u februaru, kada nije mnogo hladno, duži su dani… Nije problem -16°C, nego vetar. Kada smo na žičari, srce nam se sledi zbog vetra. Iako smo bili dobro obučeni i prvog dana (drugi da ne pominjem, duple kape, duple rukavice, šalovi, čarape…vuna je najbolji izbor) kad duva, ne pomaže ništa.

Ove godine smo zakupili apartman u vili Marko, putem Kolektive, po jako dobroj ceni. Apartman je super (mi smo se sa vlasnicom dogovorili i na licu mesta doplatili za mnogo veći apartman od dogovorenog, nema mnogo gostiju u kući, nama odgovara veći i svi srećni). Apartman je na dva nivoa, sedmokrevetni, kupatilo dobro opremljeno, ne veliko ni malo – taman, dnevna soba sa kuhinjicom baš ok, čisto je i toplo, sami podešavamo željenu temperaturu na radijatorima. Kuća je žuta, pa u skladu sa tim i unutrašnji detalji, posteljine i peškiri . Nameštaj moderan i funkcionalan. Jedini nedostatak je udaljenost od skijališta, 5 km (iako svuda piše 3, mi merili juče i 5 je) i što ne postoji nikakav organizovani prevoz, ski-bus ili tako nešto. Tako da smo vezani za automobil i svi moramo u isto vreme i da idemo i da se vraćamo sa skijanja… No, takva prilika.

Skijališta – dobro sređena, ovih dana nema gužve, jedino što nam stvarno nedostaje su kabine ili bar štitnici od pleksigasa na žičarama da nas malo zaštite od ledenog vetra. Možda i zbog malog broja skijaša, čini mi se da je veća neopreznost bordera, naročito pri prilazu i silasku sa žičare. Juče je jedan dečko “pokupio” Jelicu desetak metara pre ulaska na žičaru a mene je jedan border, pri silasku sa korpe pokosio (bili smo zajedno u korpi i valjda je izgubio ravnotežu pri silasku, šta li) i udario daskom u list Sad sedim u apartmanu, gledam u sunčani dan, verovatno poslednji za ovo skijanje (popodne najavili sneg) utrljavam različite masti ne bih li razbila hematom i osposobila mišić za sutrašnje skijanje.

Cene – kao što se i očekuje na Kopaoniku, visoke, bar za standarde nas iz manjih gradova: čaj 140 din, kuvano vino 140 din, kafa 140 din, … Znatno povoljnije je u Rtnju gde obavezno pravimo pauzu u podne, jedemo preukusne krofne (50 din) a tamo je čaj 70 din, duži espreso sa mlekom 90, 0.5l vode 70 din. Fino je i toplo i odlično mesto za pauzu

To bi bilo to, za sada. Sutra ujutru ćemo videti kakvo će vreme a samim tim i skijanje biti.

Promeni. Pokreni. Podeli. Dobre priče su nam potrebne.

Eniac — Wed, 01 Feb 2012 01:24:06 +0000

Istina je da je zima period kada se svi malo lošije osećamo. Vreme je hladno, manje se krećemo, družimo i svi živimo za to proleće kada život ponovo treba da krene. Ove godine je to i dosta usporenije zbog činjenice da ulazimo u predizbornu godinu kada se, kao nusproizvod međusobnih političkih takmičenja, izdvaja sav prljavi veš i pokazuje već odavno demoralisanoj naciji. Šlag na tortu svakog pesimiste čiji uzdah karakteriše i ona čuvena – tek će da bude kriza.

U celoj situaciji nije lako biti pojedinac, a sve ređe se prepoznaju oni koji bi vas razumeli i koji će umesto ustaljenog kukanja pokušati da se pokrenu, nešto promene, podele i poguraju društvo napred onda kada su svi od njega digli ruke. Tako stopljeni u društveni plićak, u kome je najmasovniji sport bežanje od odgovornosti potrebno vam je dešavanje, upoznavanje ili motiv da istupite i kreirate pozitivnu promenu. Srećom, taj okidač postoji i vreme je da se desi drugi put međ Srbima – Šer konferencija.

Setiću se samo prvog dana prošlogodišnjeg Šera, koji se poput oaze budućnosti spustio u sam centar Beograda i okupio neke nove, lepe, šarene, usudiću se reći i čudne ljude. Moja sreća bila je utoliko veća što sam među tim ljudima video svoje prijatelje iz drugih zemalja po prvi put u Beogradu, nasmejane i oduševljene onim što ih je u sledeća dva dana čekalo. Dnevni program koji se prepričavao i noći koje nisu davale priliku za puno sna. Restart realnosti i poziv na pokret, promenu i deljenje baš kako i ime konferencije kaže. Komentari posle svega potvrdili su samo da su organizatori u tome itekako i uspeli.

Retki su oni koji znaju da je to šerovsko prodrmavanje i mene donekle motivisalo da krenem u svoju Arigato priču, da iskoristim svoju poziciju i uradim nešto dobro, nauštrb svog vremena ali u znak zahvalnosti prema određenom društvu koje poštujem. Nisam jedini, promene su krenule da se dešavaju a ekipa koja se okupila oko Šera tog aprila nastavila da radi u punom sastavu, dobrim delom i na How To Web konferenciji, Exitu i svemu što se tog leta desilo. A onda je došlo hladno vreme.

Share 2 dolazi!

Kao što vizual iz gornjeg paragrafa kaže – Šer nam dolazi! Poslednja nedelja aprila, tik pred izbore, da uskomeša društvo opterećeno najnegativnijom izbornom kampanjom u prethodnoj deceniji, i kaže da promene leže u ličnoj incijativi. On je tu da nauči, motiviše, inspiriše, kreira i predstavi nas drugom delu istomišljenika kroz teme koje su bliske prošlogodišnjim, ali sa drugim predavačima i kroz prikaz svega onoga što se desilo prošle godine. A desilo se – od Wikileaksa, do skorašnjih ACTA, SOPA i sličnih inicijativa koje se suprostavljaju revoluciji deljenja znanja koja nam se odvija pre očima.

Ne sumnjam da će biti zanimljivo, očekivanja svih su posle prošle godine prevelika, a period koji nas posle toga čeka sigurno intezivan. Dobre priče, pametni ljudi, zabava i inicijative su nam nikad potrebnije a Šer nam ih sve nudi na jednom mestu. I moram priznati, ne mogu da dočekam. Vidimo se u tamo!