Planeta Srbija

Jedan od dobrih saveta svima koji pretenduju da podaju reklame (oglase/banere) na Internetu jeste da se upoznaju sa advertajzing terminologijom marketinških agencija (i većih kompanija), ako to već nisu uradili ranije.

Kada se u klasičnom advertajzingu kreiraju kampanje (ili predlozi kampanja), prvo pitanje koje se postavlja jeste da li će kampanja biti ATL ili BTL, ili će se u kampanji koristiti i ATL i BTL segmenti putem različitih kanala komunikacije.

Potpuno neverovatan detalj u vezi sa terminima ATL (Above the Line) i BTL (Below the Line) jeste da se na mnogo mesta mogu videti potpuno različita objašnjenja šta ti termini uopšte znače:

U osnovi, ATL kampanje su brend tipovi promotivnih aktivnosti, dok je kod BTL kampanja osnova efekat promotivnih aktivnosti na rezultate prodaje.

ATL, BTL online

Ova priča o ATL i BTL tipovima kampanja je interesantna zbog činjenice da se mnoge osobe iz oblasti klasičnog advertajzinga pitaju kako bi mogli da definišu ovakav tip aktivnosti posmatrajući raznorodne tipove online promocije.

Ovakva pitanja se kreću od postavke da je internet marketing (generalno) ATL aktivnost, sve do varijacija na temu gde pripada SEO – u ATL, ili u BTL.

Kada se pogledaju različiti tipovi online promocije, jasno se može razgraničiti koji tipovi promocije imaju dominantno brend efekte, a koji imaju efekte na prodaju:

Praktično sve online promotivne aktivnosti mogu biti rađene u svrhu brendinga ili u svrhu prodaje, što najviše zavisi od primenjenih znanja.

1. E-mail promocija i SEO imaju podjednake potencijale i za efekte brendinga i za efekte prodaje (i ATL i BTL).

U slučaju e-mail promocije, u zavisnosti od koncepcije mailing lista, ili čistog oglašavanja preko npr. iznajmljenih mailing lista (oglašavanje u e-mail magazinima), kreiraju se ili prodajni ili brending efekti promotivnih aktivnosti.

SEO aktivnosti mogu za efekat da imaju veću vidljivost na pretraživačima koja donosi brending efekte, a u slučaju ozbiljnijih primena SEO za postizanje merljivih efekata prodaje, ova tehnika promocije se može koristiti isključivo upravo za unapređenje prodaje (za šta je potrebno dosta znanja).

2. Klasičan display advertajzing (npr. reklamiranje putem banera) jeste dominantno ATL aktivnost. Isto važi i za promociju putem raznorodnih vrsta online malih oglasa (oglasi za posao, za automobile, genralni oglasnici, itd).

3. Varijante promocije putem kontekstualnog oglašavanja (oglašavanje na pretraživačima, ili tekstualni oglasi na sajtovima – PPC oglašavanje) su dominantno BTL aktivnosti, odnosno tako bi ih trebalo najviše koristiti. To ne znači da se ove aktivnosti ne mogu koristiti za ATL kampanje (što ne-mali broj oglašivača i radi).

4. Affiliate marketing je dominantno BTL aktivnost, jer affiliate makreting uvek za rezultat ima neki merljivi efekat (bilo to prodaja, ili nešto drugo).

5. Korišćenje raznorodnih varijanti društvenih medija (npr. od korišćenja foruma, preko blogova, pa npr. do FB-a i Twittera) sa aspekta angažmana (klasično oglašavanje na društvenim medijima obično ulazi u varijantu display ili PPC oglašavanja) je dominantno ATL aktivnost.

U osnovi, veoma je važno znati šta je cilj neke kampanje – brending ili prodaja. Naravno da je važno znati koji kanal online komunikacije daje efikasnije rezultate za neki od ovih tipova promocije. Po mom mišljenju nije problem takve aktivnosti zvati i ATL, BTL, ali i ne mora.

Rating: 10.0/10 (1 glas cast)

U poslednje dve godine desilo se puno novosti u svetu display oglašavanja, i ova dešavanja se u poslednjim mesecima oblikuju i kao vidljivi trendovi, koji bi trebalo da odgovore u kom pravcu će se kretati aktivnosti advertajzing agencija, online izdavača i oglašivača u narednim godinama.

Ovaj članak se bavi pojavom novih platformi iz oblasti online oglašavanja (akcenat je na pogledu iz ugla velikih online medija i velikih oglašivača), i obzirom da se radi o dosta kompleksnoj materiji, preporuka je da pročitate linkovane tekstove u članku, ako želite da dobijete što bolju sliku o tome šta će se dešavati na polju online oglašavanja u narednim godinama.

Geneza i značaj razvoja display oglašavanja

Sve do pre nekoliko godina, kompletan razvoj display oglašavanja u svetu je uglavnom (pojednostavljeno posmatrano) bio u vezi sa prilagođavanjem potreba online medija i advertajzing agencija (za velike oglašivače čijim budžetima “gazduju” advertajzing agencije), sa akcentom na promociju CPM oglašavanja (cene prikaza oglasa na hiljadu impresija).

Prema istraživanju Booz & Company (2009. g.) Novinama u SAD je bilo potrebno 127 g. da bi stigli do prihoda od 20 milijardi dolara od oglašavanja, kablovskoj televiziji do te sume je bilo potrebno 25 g., dok je na Internetu to ostvareno za 13 g.

Prema istraživanju Magma Global (2010. g.) udeo online oglašavanja u celom svetu 2000. g. je bio ispod 3 odsto budžeta za oglašavanje, 2010. godine udeo online oglašavanja će biti 16 odsto (60 milijardi dolara), dok će 2015. g. udeo biti 21 odsto (99 milijardi dolara). Prema istraživanju ZenithOptiMedia (2010. g.) udeo Internet oglašavanja je 2008. g. bio 10.2 odsto, dok će 2011. g ovaj udeo biti 14.9 odsto.

Marketinške agencije i “digitalna odeljenja”

Od momenta pojave recesije u SAD, najveće agencije su se dodatno preusmerile na svoje “digitalne” delove, tako da npr. ove godine Publicis Groupe ima udeo od 25 odsto u profitu od svog digitalnog dela, a Havas ima u ovoj godini udeo od 16 odsto profita od digitalnog dela kompanije.

Bez obzira na ovakve rezultate, klasične advertajzing agencije veoma sporo usvajaju interaktivne tehnologije, prema Forresterovom istraživanju “The Future of Agency Relationships“, dok se na tržištu online advertajzinga nalaze još mnogi “igrači”, uključujući i interaktivne agencije, PR agencije, PPC i SEO agencije, Social Media agencije, itd.

Jedan od zaključaka ovog istraživanja jeste da marketinške agencije moraju više usvajati interaktivne tehnike rada kroz celu organizaciju (zbir aktivnosti i znanja pojedinaca u kompaniji veći od pojedinačnih efekata – nestanak digitalnih odeljenja), i trebalo bi da što pre napuste inerciju koja za osnovu ima mnogo jednostavnije vođenje oglašivača kroz klasične medije, u odnosu na mnogo kompleksnije online okruženje.

Pojava advertajzing platformi

Jedan od najboljih načina kako su godinama marketinške agencije rešavale problem svog ne-mešanja u online advertajzing bile su advertajzing mreže (Ad Networks). Advertajzing mreže daju mogućnost da se kompletan posao kupovine online medija (online media buying) prenese na njih (outsourcing), uključujući i samo izveštavanje i analizu online kampanja, tako da marketinške agencije nisu morale da ulaze u tu kompleksnu oblast.

Klasičan model poslovanja advertajzing mreža se zasnivao na pronalaženju jefinijeg prostora za oglašavanje (online ad inventory) i prodavanja tog prostora za višu cenu uglavnom kompanijama koje žele oglašavanje na velikom broju Web sajtova. U sklopu usluga advertajzing mreža dodaju se raznorodne usluge statistike, koje u poslednje vreme uključuju i kontekstualne i bihejvioralne podatke.

Ispostavilo se da je (velikim) online izdavačima (online publishers) godinama odgovarao  ovakav sistem prodaje za onaj prostor za oglašavanje koji oni sami ne uspeju da prodaju (remintenda – remnant inventory). Problem kod poslovnog modela advertajzing mreža bila je činjenica da je njihova profitna margina od 40-50 odsto veoma velika da bi ovakav model mogao dugo da opstaje.

Jedan od mogućih odgovora agencija na povećanje profita iz oblasti online oglašavanja jeste i preuzimanje uloge advertajzing mreže, kao što se desilo u slučaju platforme IPG Cadreon, ili kao što je Publicisova VivaKi platforma.

Ad Exchanges – Platforme za kupovinu i prodaju oglasnog prostora

Kao razultat povećanja efekata i cene prodaje preostalog prostora za oglašavanje za vlasnike online medija, a sa druge strane mnogo transparentniji proces kupovine impresija prema konkretnim potrebama oglašivača, 2008. g.  pojavile su se značajne platforme za kupovinu i prodaju online oglasnog prostora – Ad Exchanges.

Platforme za kupovinu i prodaju oglasnog prostora funkcionišu po principu aukcijskih Web sajtova, s tim da online medijima omogućuju nivelisanje cena oglasnog prostora na realnim osnovama ponude i tražnje, a oglašivačima omogućuju transparentnu kupovinu oglasnog prostora pružanjem veoma detaljnih podataka o ciljnim grupama korisnika koje su u vezi sa konkretnim prostorom za oglašavanje.

Praktično od 2007. g. počinje “otvorena borba” na polju ovog tipa platformi kada je Yahoo kupio u kompletu prvu Ad Exchange kompaniju RightMedia, kao odgovor na Google-ovu kupovinu DoubleClick-a. U Evropi, jedan od važnih igrača na ovom polju je je Orange Ad Market.

Dok DoubleClick omogućuje kupovinu i prodaju različitih formata oglašavanja, RightMedia je koncentrisana na skuplje oglasne prostore (Premium Content) i na display oglašavanje. Trenutno, Right Media ima preko 120.000 kupaca i prodavaca, sa dnevnim prometom od 9 milijardi dolara!

Jedna od veoma važnih pojava koja se desila intenzivnim ulaskom platformi za kupovinu i prodaju oglasnog prostora jeste veoma direktna diferencijacija  brend tipova oglašavanja od oglašavanja koje za cilj ima direktne efekte. Tržište i usluge koje za cilj imaju direktne efekte je već godinama dominantno, i pojava novih tipova platformi za display oglašavanje upravo daje akcenat na mogućnost kvalitetnijeg odabira online medija u odnosu na osnovne ciljeve oglašavanja – brending ili direktni efekti.

Demand-Side Platforms – Platforme koje pomažu kupovinu oglasnog prostora

Pojava platformi za kupovinu i prodaju online oglasa i razvoj raznorodnih tehnika praćenja korisnika u realnom vremenu doveo je do logičnog razvoja advertajzing platformi u pravcu one strane koja je u centru advertajzing biznisa – oglašivač. U poslednje dve godine počele su da se razvijaju platforme u kojima se akcenat stavlja na to gde se nalazi konkretna ciljna grupa za oglašivača, a ne na kojem se to konkretnom Web sajtu dešava.

DSP – Demand-Side Platforms je termin koji opisuje servise zasnovane na uključivanju velikog broja advertajzing mreža, platformi za kupoprodaju oglasa i ostalih online medija koje imaju potrebu za prodaju svog oglasnog prostora, gde oglašivač bira određene demografske ili neke druge karakteristike korisnika Web sajtova, i na osnovu tih podataka reklama se plasira u realnom vremenu na onim Web stranicama gde se nalaze ti korisnici.

Ovaj tip platformi ima prodajnu ponudu za online medije po principu prodaje preostalog prostora za oglašavanje po cenama skupljih oglasnih prostora.

Značaj platformi sa strane oglašivača se može videti i po nedavnoj kupovini DSP kompanije Invite Media od strane Gugla. Ovo tržište je tek u fazi formiranja (ima već nekoliko stotina kompanija koje pokušavaju da se nametnu), i još nema sigurnih “dobitnika”. U ovom momentu, kompanija koja najviše obećava jeste AppNexus, koju vode bivši rukovodioci u kompanjama DoubleClick i Right Media.

Odgovor online izdavača – Supply-Side Platforms

Kompletan razvoj tržišta online oglašavanja nije naročito oduševio online medije, naročito one najveće sa najvećim apetitima za kontrolu prodaje najskupljeg oglasnog prostora po najboljim cenama.

Kako se radi o online izdavačima koji obično imaju veliki broj online medija, cilj platformi namenjenih online medijima (Supply-Side Platforms – SSP) je optimizovati performanse oglasnog prostora na jednom ili većem broju Web sajtova da bi omogućio sledeće prednosti online izdavač (oblast se naziva Yield Optimization):

Upravljanje postojećim slobodnim prostorom za oglašavanje Upravljanje cenama oglašavanja Optimizacija efekata oglašavanja za pojedinačne oglašivače Upravljanje raznorodnim kanalima prodaje online izdavača

Kako online mediji sve više osećaju da gube kontrolu nad karakteristikama prodaje svojih oglasnih prostora, putem SSP sistema omogućeno ima je da tu kontrolu povrate na najbolji mogući način.

Trenutno, najveći “igrač” na tržištu ovog tipa platformi jeste PubMatic.

Korisnici, oglašivači, agencije, mediji, platforme….

Prema g. Spanfelleru bivšem rukovodiocu Forbes Media digital operations zna se da 16 odsto korisnika Interneta generiše preko osamdeset odsto klikova na reklame. Veliki broj korisnika koristi softvere za blokiranje reklama, a poznato je da se procenti korisnika koji izbegavaju klikove na banere veoma poklapaju i sa procentom korisnika koji ne klikću ni na oglase na pretraživačima.

U ovakvom okruženju, gde je očigledno da tehnike prekidanja korisnika u nekoj akciji da bi mu se plasirala reklama (interruption-based advertising) jednostavno ne prolaze tako lako, u narednim godinama mediji, agencije i oglašivači će morati da pronađu adekvatan odgovor na potrebe samih korisnika, jer ovaj uzlet display oglašavanja neće dugo još trajati.

Oglašivači imaju sve više mogućnosti da veoma precizno dođu do ciljnih grupa koje ih interesuju, i postavlja se pitanje na koji će način rešavati ovu sve složeniju kupovinu medija – da li će to raditi samostalno, ili preko agencija koje će se u međuvremenu orijentisati na davanje realno kvalitetnih usluga oglašivačima.

Online mediji moraju da sve veću pažnju usmeravaju na kvalitet i načine plasiranja oglašavanja svojim čitaocima, jer ako na što bolji način angažuju svoje korisnike, imaće više prilike da bolje plasiraju poruke svojim klijentima.

Same platforme kao posrednici između oglašivača, agencija i medija imaće sve veću ulogu u plasiranju kvalitetnih ciljnih sadržaja putem raznorodnih vrsta medija (uključujući i mobilne platforme), i tendencija je da će manji oglašivači sve više putem ovakvih platformi kupovati online reklame, naročito u slučajevima brand oglašavanja.

Napomena: Ovaj tekst nije uopšte ulazio u tematiku ostalih tipova online promocije, i njihov odnos sa display advertajzingom.

Rating: 10.0/10 (1 glas cast)

Najbitniji ciljevi servisa za praćenje statistika posećenosti Web sajtova jesu da omoguće oglašivačima bolji uvid u strukturu posetilaca sajtova koje prate ovakvi servisi. Sa druge strane, ovakvi servisi sajtovima dovode obično oziljnije oglašivače.

Servis Snajper.rs je u Srbiji jedinstven iz dva razloga:

1. Koristi Google Analytics na jednostavan način za praćenje podataka o Web sajtovima.

2. Ima posebnu (javnu) top listu blogova.

Sponzorisani blog postovi preko servisa Snajper.rs

Pomenuta top lista blogova na servisu Snajper.rs je već nekoliko puta donela upite za oglašavanje na određenim blogovima, a nedavno je počela i prva mala kampanja preko ovog servisa (naručilac Httpool) koja ide na četiri bloga sa pomenute liste:

Brogeri Dedabor, Debeljuca, Plagosus i Gaga-Grne dobili su određeni broj Maggi proizvoda da isprobaju i da napišu (vidno obeležen) sponzorisani tekst o svom  iskustvu sa korišćenjem datih proizvoda.

Za sada možete videti Dedin post na ovu temu.

Moje Grne i Debeljuca su blogovi koji su u direktnoj vezi sa ishranom, dok se kod  Dede i Plagosusa s vremena na vreme pojavljuju tekstovi na temu hrane.

Ovo nije prvi put da se pojavljuju sponzorisani tekstovi na ovdašnjim blogovima, ali ovim postom želim da skrenem pažnju na činjenicu da što se veći broj blogova prijavi na servis kao što je Snajper, biće češće kampanja na blogovima, a samim tim i direktnih prihoda od blogovanja.

Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)

Svakodnevni posao u oblasti online oglašavanja (i u ovim krajevima) ipak se značajno razlikuje od onoga što propagiraju trendovi online promocije.

Definisanje online budžeta

U Srbiji i dalje ogromna većina budžeta za online oglašavanje ne prelazi 2.000 EUR na mesečnom nivou, a u zavisnosti od percepcije kompanija kolike im efekte može doneti “online avantura”, formirani budžeti za online oglašavanje se kreću u vrednosti od 200 do 2.000 EUR mesečno (sa najvećim procentom od 200 do 500 EUR). Ovo ne znači da određeni broj kompanija ne daje i manje za oglašavanje – ali to onda ni ne može da se nazove “kreiranje kampanje”.  Za kreiranje online reklamne kampanje u našim uslovima trebalo bi da postoji za budžet najmanje 500 EUR za korišćenje različitih tipova online oglašavanja.

U okruženju ovakvih budžeta nije baš jednostavno raspodeliti pare “pametno”, a da se od toga ima evidentne koristi kroz različite sisteme online oglašavanja.

Što efekti od online nastupa budu veći, biće više i para za online promociju.

Prvi problem – Suočavanje brend oglašavanja i efekata

Većina firmi i usvetu i kod nas su orijentisani prema efektima u odnosu na sredstva koja su dali za oglašavanje. Kod ovakvog tipa kompanija, bez obzira što je svima poznato da treba koristiti brend tipove oglašavanja (oglašavanje putem banera – display advertising) za kreiranje prepoznatljivosti firme kod određenih ciljnih grupa, efekti ovakvog oglašavanja nisu direktno uporedivi po efektima (cena po kliku – CPC – cost per click) sa kontekstualnim oglašavanjem, koje već godinama daje mnogo efikasnije (merljive) rezultate u odnosu na reklamiranje banerima.

Veoma je dobro kada u kompanijama postoji razumevanje da brend oglašavanje ima drugačiji tip efekata u odnosu na PPC (kontekstualno) oglašavanje, a da bi se to i “dokumentovalo” na određeni način, potrebno je istraživati i konstantno pronalaziti one Web sajtove koji donose najbolje efekte za optimalnu količinusredstava.

Dugoročna saradnja sa pojedinačnim Web sajtovima

Proces kreiranja online reklamne kampanje obično počinje (ili bi trebalo da počne) pronalaženjem pojedinačnih Web sajtova na kojima bi se kompanija mogla oglašavati, po mogućnosti dugoročnije.

Na žalost, u našim uslovima nije u svim oblastima (privrednim granama) jednostavno pronaći raznorodne Web lokacije iz kojih se mogu birati “pretendenti” za online oglašavanje. Još je veći problem činjenica da dugotrajno oglašavanje na jednom Web sajtu ne donosi željene efekte, sem ako se konstantno ne radi na tome da se sadržaj oglašavanja često menja sa akcentom na odgovoaranje na potrebe potencijalnih klijenata.

Praksa pokazuje da se dobri efekti promocije po pojedinačnoj Web lokaciji najjednostavnije održavaju na taj način da oglašivač pored zakupljene reklame  praktično priprema zanimljive vesti koje se odnose na kompaniju i njen posao, i da se na odabranim Web lokacijama “prate” aktivnosti oglašivača (kako to često kompanije rade i sa klasičnim medijima).

Oglašavanje na pretraživačima i kontekstualno targetiranje

Veoma je velika greška da se pod PPC (Pay Per Click) tip oglašavanja izjednačavaju efekti prikaza reklama na pretraživačima (kontekstualno oglašavanje u odnosu na zadate ključne reči od strane korisnika pretraživanja) i reklamiranje u mreži Web sajtova – kontekstualno targetiranje (kontekstualno oglašavanje u odnosu na ključne reči koje se dominantno pojavljuju kao sadržaj Web stranice).

Najefikasniji tip online oglašavanja jeste reklamiranje na pretraživačima (Paid Search), dok je kontektualno targetiranje tek sedma ili osma tehnika oglašavanja u odnosu na efekte koje daje.

Praktično posmatrano, oglašavanje na pretraživačima daje veoma precizne efekte – na žalost sa većim poznavanjem ove oblasti oglašavanja, dok je evidentna praktična svrha kontekstualnog targetiranja – jeftinije oglašavanje na sajtovima sa inače veoma skupim oglasima (obzirom da se reklama plaća po kliku). Ovo ne znači da kontekstualno targetiranje na Web sajtovima nema konkretne direktne efekte, ali su oni daleko manji od efekata plaćanja reklamiranja na pretraživačima.

Email oglašavanje

Na žalost, kod nas segment klasičnog email oglašavanja na većim mailing listama praktično NIKADA nije zaživeo (sporadični slučajevi sporadičnih lista se ne mogu računati u tip oglašavanja).

Ipak, najefikasnija tehnika promocije (u svetu i kod nas) i danas je korišćenje sopstvenih lista (house email) koje su kreirane na sopstvenom Web sajtu, gde su korisnici sajta EKSPLICITNO iskazali želju da prate informacije o vašoj kompaniji.

Najveća tajna uspeha svih kompanija koje ozbiljno koriste Internet jeste upravo intenzivno korišćenje sopstvenih mailing lista.

Da li koristiti advertajzing mreže ili ne?

Kada ovo pitanje postavite pedstavnicima neke advertajzing mreže, odgovor koji možete očekivati je sličan kada prodavca voća na pijaci pitate da li je njegovo voće  sveže. Mislite li da će vam odgovoriti da mu voće nije sveže?

Ako vam advertajzing mreža omogućuje da za opredeljeni budžet možete (vidljivo, evidentno) jeftinije da dobijete oglašavanje na željenim Web sajtovima, u odnosu na to da sami kontaktirate iste Web sajtove – onda koristite advertajzing mreže koje vam to omogućuju!

Da li koristiti advertajzing agencije da umesto vas vode online advertajzing kampanje?

Veliki broj kompanija nema resurse (zaposlene) koji imaju adekvatna znanja da bi mogli da se ozbiljnije uhvate u koštac sa online oglašavanjem. Sa druge strane, veće kompanije često imaju čudan običaj da bez obzira na zaposlene koji rade u marketing sektoru i koji bi mogli da u sklopu svojih aktivnosti rade i poslove planiranja i sprovođenja kampanja, da se poslovi oko kreiranja i sprovođenja kampanja ipak dodeljuju advertajzing agencijama (i advertajzing mrežama).

Moja je preporuka da se za poslove kreiranja i sprovođenja online kampanja, ako se to već ne radi in-house, angažuju specijalizovane agencije za online advertajzing (ima ih nekoliko u Srbiji, i sasvim su OK), sve dok se samostalno ne uverite da “DIGITAL” odeljenja klasičnih advertajzing agencija imaju stvarno znanje o tome kako se rade online kampanje.

Preporuka je da sigurno koristite (online) advertajzing gencije koje u konačnom proračunu daju veće efekte za date troškove oglašavanja od onih koje bi ste vi napravili ako biste samostalno radili ovaj posao.

Jednostavna preporuka za kreiranje online reklamnih kampanja

U našim uslovima, kako nema ogromnog broja Web sajtova od kojih bi trebalo izabrati one na kojima ćete se oglašavati, možete iskoristiti za proučavanje opcija sajtove kao što je Alexa-rs.com, gde imate spisak naših 1.000 sajtova, i gde bi trebalo da se nalaze svi oni sajtovi koji nude neku varijantu oglašavanja.

Preporuka je da primarno izaberete Web sajtove koji se direktno obrađaju vašoj ciljnoj grupi, a ne da krenete od oglašavanja na generalnim sajtovima (koji se bave raznorodnim tematikama). Drugim rečima, pri odabiru sajtova na kojima ćete se oglašavati, prvo uvrstite Web sajtove sa tematikom koja je u vezi sa vašim ciljnim grupama korisnika.

Krenite sami u proučavanje PPC oglašavanja (imate uputstva na srpskom jeziku za sve aktuelne tipove ove vrste oglašavanja), i kako vam raste znanje iz ove oblasti – povećavajte budžete. Znanje bi trebalo da raste u skladu sa porastom znanja upotrebe softvera za Web analitiku, kao što je Google Analytics.

Koristite mreže kontekstualnog oglašavanja na Web sajtovima primarno za brand oglašavanja – jer se isplati!

Omogućite posetiocima vašeg sajta da se prijave za primanje novosti putem email-a, i iskoristite maksimalno ovaj vid promocije kreiranjem korisnih tekstova i tekstova koji omogućuju povećanje prodaje onoga što prodajete.

Uopšte nije problem da isprobate različite varijante alokacije (usmeravanja) budžeta – na različite sajtove, različite odnose po tipovima oglašavanja i sl., jer sve možete pratiti preko alata za Web analitiku, kao i putem anketa korisnika Web sajta, pa te podatke posle iskoristite u biranju online medija i raspodele načina oglašavanja.

Rating: 10.0/10 (1 glas cast)

Pronađite još negde pare, sem u advertajzingu!

Veoma se često dešava da sam u situaciji kada objašnjavam (uglavnom studentima, na žalost) da kada kreirate Web projekat koji bi praktično trebalo da donosi zaradu isključivo od prodaje banera (advertajzing model zarade), morate znati da se nalazite u “polju gde se raspodeljuju mrvice”.

Gornja slika pokazuje raspodelu sredstava na tržištu oglašavanja (SAD) između top 50 sajtova u periodu od 8 godina. Sa dijagrama se može videti da 10 najposećenijih sajtova u proseku uzme 80 odsto para od tržišta oglašavanja, a da top 50 sajtova uzme dodatnih 10 odsto. Svima ostalima preostaje onih 10 odsto sredstava (postavlja se pitanje koliki je udeo u tržištu oglašavanja prvih 1.000 sajtova). Ovakva raspodela je slična na svim tržištima oglašavanja (i u Srbiji), a broj sajtova koji ulazi u 90 odsto raspodele kolača oglašavanja zavisi od razvijenosti tržišta (broj kvalitetnih Web sajtova) – što je manji broj kvalitetnih sajtova, manji broj sajtova uzima veći kolač tržišta.

VirtuelniGrad.com – Od poslovnog adresara do edukatora privrede

Obzirom na prethodno prikazane činjenice, podržavam i trudim se da predstavljam sve one online projekte koji uspevaju na smislen način (čitaj – poslovno održiv) da “pobegnu” iz advertajzing modela zarade.

VirtuelniGrad.com postoji osam godina i tokom prošle godine je uspeo da se izbori za status najposećenijeg specijalizovanog online poslovnog adresara u Novom Sadu.

Inače, kreiranje poslovnog adresara na Internetu je tehnički ne naročito zahtevno (naravno, sve zavisi od opcija koje se dodaju kod samog adresara), ali sa aspekta poslovnog modela ovog tipa sajtova – uspešni sajtovi ovog tipa moraju da imaju veoma kvalitetne klasične prodavce (tzv. tašna-mašna-laptop sistem prodaje, ili prodaja “od vrata do vrata”).

Tokom 2009. g. Dragan Nikolić, vlasnik kompanije Panonsoft koja stoji iza projekta Virtuelni Grad, sa svojim timom počeo je sprovođenje u delo konceptuelnog modela Grada kao komunikacionog modela koji koristi Privreda (kompanije, članovi ovog servisa) i Građani (posetioci samog sajta). VirtuelniGrad.com omogućuje građanima da “pronađu firme, usluge i proizvode, ali i da se informišu, upoznaju i zabave”…

Cela ova priča ne bi baš bila toliko interesantna za posebno predstavljanje da se u njoj ne nalazi odgovor na jednu veoma važnu (i strašnu) istinu – većina kompanija u svetu, ali i kod nas u stvari ne zna da posluje!

Ako ste ikada bili u kontaktu sa predstavnicima raznorodnih firmi i bili ste u situaciji da vidite kako te firme posluju, znate da većina firmi posluje po nekom automatizmu koji je stvoren na osnovu nekog osećaja, ali sigurno to poslovanje uglavnom ne postoji na osnovu poznavanja kako stvari u biznisu inače funkcionišu.

Većina vlasnika firmi u svetu i kod nas ne da zna na sistemskom nivou u svojoj firmi uspostavi tri osnovna segmenta održivog poslovanja kompanije na tržištu:

Kako ostvariti na sistemskom nivou dolazak do potencijalnih kupaca? (kako pronaži kupce?) – Sales Lead Management Kako potencijalnim kupcima sistemski uspešno prodavati proizvod ili uslugu? – Sales Funneling, Sales Pipeline Kako uspešno upravljati kompanijom? (kako donositi prave odluke o strateškim pravcima poslovanja kompanije)

Upravo odgovori na ova pitanja predstavljaju okvir trogodišnje online edukacije projekta VirtuelniGrad pod zajedničkim nazivom “Kako da poslujem Bolje?” (zbirka poslovnih znanja), čiji je cilj rešavanje konkretnih problema u vezi sa poslovanjem firme. Pored ove osnovne “literature” postoji još čitav niz aktivnosti i dokumenata koji imaju za cilj da reše drugi najveći problem kompanija – kako saznanje da se nešto u kompaniji mora menjati i sprovede u delo.

Kao što se i moglo pretpostaviti, nisu svi “članovi Privrede Grada” revnosni u usvajanju novih znanja koja im mogu pomoći da opstanu na veoma surovom tržištu, tako da možda nekih 10 do 20 odsto predstavnika firmi koji učestvuju u ovoj edukaciji stvarno i unose promene u svojim firmama.

Uspeh ovog sistema pretplatničkog modela počiva na veoma jednostavnoj, ali veoma zahtevnoj pretpostavci – ako korisnici servisa stvarno povećaju prodaju, koristiće i dalje ovaj servis. Upravo iz ovog razloga, ovaj tip poslovnog modela je veoma komplikovan za kopiranje (kao što je npr. jednostavno iskopirati sajt poslovnog adresara), jer je potrebno veliko znanje da se iskopira edukacija koja za rezultat ima povećanje prodaje klijenta!

Očigledna vrednost koja se daje klijentu omogućuje uspešnu prodaju!

Ovaj primer se lepo nadovezuje na prethodni tekst o načinima zarade online medija, obzirom da ako se pronađe način da se dođe do konkretnog zadovoljenja potreba klijenata, tada tržište koje je spremno da plati tu vrednost uvek postoji.

Rating: 10.0/10 (1 glas cast)

U razgovorima sa potencijalnim klijentima i u radu sa postojećim klijentima,  primetio sam da u kompanijama/organizacijama u kojima postoji izražena advertajzing/PR aktivnost, postoji veoma važan faktor usvajanja strategije komunikacije (advertajzing ili PR), koji se oslanja praktično isključivo na razmišljanje o komunikacionim aktivnostima na nivou pojedinačnih kampanja.

Ako se u takvim organizacijama odmah na početku uvođenja strategije komunikacije putem društvenih medija (ili šire – sistema online komunikacije) ne predoči veoma važna komponenta kontinuiranog sistema dvosmerne komunikacije putem Interneta, veoma često se dešavanju problemi u samom radu zaposlenih na Internetu u advertajzing i PR odeljenjima, obzirom da uobičajeni sistem razmišljanja o komunikacionim zadacima na nivou kampanja nikako nije u skladu sa kontinuiranim angažmanom putem online medija.

Kombinacija kampanja i kontinuirane online komunikacije

Jedna od najbitnijih razlika u komunikaciji putem Interneta i putem klasičnih kanala komunikacije jeste u činjenici da Internet omogućuje najbolje iskorišćenje efekata raznorodnih kanala online komunikacije isključivo na osnovu kontinuiteta komunikacije organizacije u online okruženju.

Smisao kontinuiranih aktivnosti online komunikacije leži u činjenici da su korisnici Interneta i pre pojave organizacije na Internetu okupljeni u raznorodnim online zajednicama. Kvalitetan nastup organizacije na Internetu podrazumeva ulazak organizacije u određene online zajednice, i sticanje poverenja članova odabranih online zajednica u organizaciju, što se isključivo postiže aktivnošću predstavnika organizacije u datim online zajednicama.

Kako se poverenje ne može steći odmah (u kratkom roku), to znači da nije moguće kreirati strategiju online komunikacije organizacije isključivo kroz sistem kreiranja određenih online kampanja, jer kampanje po definiciji imaju svoj precizan početak i kraj.

Jedini način kako se kreira održiva strategija online komunikacije jeste  uspostavljanje i vođenje kontinuiranih aktivnosti organizacije u online okruženju sa ciljem sticanja i porasta poverenja korisnika Interneta, i uporedno projektovanje i sprovođenje pojedinačnih kampanja koje se nadovezuju na kontinuirane online aktivnosti organizacije.

Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)

Tiraži padaju, pretplate nestaju, gasi se veliki broj magazina i dnevnih novina. Kraj prve dekade 21. veka donosi nove trendove i veliko usporavanje print medija.

NAA - američka asocijacija novinskih izdavača javlja katastrofalne rezultate:

novina The Rocky Mountain News koja izlazi 150 godina odštampala je poslednje izdanje krajem februara ove godine u SAD projektuje se pad prihoda od oglašavanja u visini od 22%, te dodatnih 10% sledeće godine u poslednje dve, tri godine u medijima je ukinuto skoro 20 hiljada radnih mesta prvi ovogodišnji kvartal doneo je rekordno smanjenje prihoda u iznosu od 2,8 milijardi dolara

Sledeća infografika još drastičnije ukazuje na pomenute izrazito negativne trendove:

© goran | Svakodnevnica blog, 2009. | Permalink | Nema komentara | Dodaj u del.icio.us zbirku Tekst označen ključnim rečima: advertajzing, Infografika, oglašavanje, print, štampani mediji

Takođe nepropustite IT vesti i dešavanja na Personal magazinu

Prema podacima “Stratedžik marketinga” u junu mesecu 2009. godine - u odnosu na isti mesec prošle godine - samo su magazini “Color Press Group” zabeležili rast prihoda od oglasa (+7,27%) dok svi ostali veliki izdavači dnevnih novina i magazina u Srbiji beleže pad.

Najveći pad prihoda od oglašavanja imali su izdavači dnevnih novina “Novosti” (-25,88%), “Kurir” (-28,21%) i “Politika” (-39,64%).

Ako se uporede podaci za prvu polovinu 2009. godine u odnosu na prvih 6 meseci 2008, rezultati su slični samo što su cifre koje govore o padu prihoda od oglasa gotovo zastrašujuće: “Novosti” - 147 miliona dinara, “Politika” - 121 miliona, “Kurir Info” - 101 milion, “Adria Media Srbija” - 66,5 miliona, “Ringier” - 66 miliona… I u ovom periodu rast prihoda od oglasa zabeležio je samo “Color Press Group” (+ 70 miliona dinara).

Ovi podaci će u atmosferi izostanka obećane državne pomoći medijima i planiranog usvajanja restriktivnih izmena Zakona o javnom informisanju samo dodatno pogoršati stanje u medijskoj industriji Srbije.

© goran | Svakodnevnica blog, 2009. | Permalink | Nema komentara | Dodaj u del.icio.us zbirku Tekst označen ključnim rečima: Adria Media Srbija, advertajzing, Kurir Info, Novosti, oglašavanje, Politika, prihodi od oglašavanja, PrintAdex, reklame, Ringier, Stratedžik marketing, Zakon o javnom informisanju

Takođe nepropustite IT vesti i dešavanja na Personal magazinu

Iako svi se, verujem svi, hvatamo za daljinske upravljače kada se na TV stanicama pojave reklamni blokovi, prosto je neverovatno kako oglašivači pristaju da plaćaju ogromnu cenu ovog sve neefikasnijeg načina oglašavanja.

Piplmetri uglavnom daju nepreciznu sliku, a da ne govorimo o veoma malim posmatranim uzorcima, tako da se oglašivači kod planiranja  medija planova odlučuju prema imaginarnoj “gledanosti”. Prosto, piplmetri vrše merenje na samom TV uređaju, a ne na gledaocu, a setite se samo koliko zapravo gledate TV (skoncentrisano), i koliko često vam je TV upaljen “u prazno” (i to se meri, naravno).

Čak i ovi “piplemtarski” podaci govore o totalnoj neefikasnosti TV reklama, ali kao što Google TV Ad ekipa kaže - “svaki sekund je bitan“. Zahvaljujući Google i podacima njihog sektoru za TV oglašavanje, dobili smo interesantne podatke o relativno preciznoj gledanosti oglasnih sekundi na TV.

Graf govori sve. Startom reklamnog bloka javlja se znatan pad gledanosti, da bi se cifra gledanosti vratila u normalu tek nekoliko minuta nakon završetka reklamnog bloka. Opet, unutar samog reklamnog bloka, najbolja pozicija za plasman reklame je na kraju bloka.

Naredni graf prikazuje moć daljinskog upravljača, odnosno frekvencu prebacivanja sa trenutnog kanala gde se emituje reklamni blok na neki drugi kanal. Start bloka je katastrofičan za oglašivače:

Pogledajte i Google video o ovom TV merenju:

© goran | Svakodnevnica blog, 2009. | Permalink | Nema komentara | Dodaj u del.icio.us zbirku Tekst označen ključnim rečima: advertajzing, Google, Marketing, piplmetar, TV Ads, TV reklama

Takođe nepropustite IT vesti i dešavanja na Personal magazinu

Kao što neko reče : ždrali smo reklame. Advertajzing je sam po sebi umetnost i zaslužuje svoj dan, ili svoju noć. Puna dvorana Sava Centra, pozitivna atmosfera i glad za dobrim reklamama. Teško je održati koncentraciju i propratiti sve te reklame. Fantastične reklame se ipak, jednostavno urežu. Izdvojio sam 2 reklame koje su mi se izuzetno [...]