Planeta Srbija

Ako ste u skladu sa definicijama šta je spam i šta nije spam procenili da je poruka koju ste primili spam, veovatno ćete imati potrebu da na to reagujete.

Osim u izuzetnim slučajevima na spam se ne odgovara. Nemojte slati odgovor spameru, ma koliko da vas izvede iz takta svojim bezobrazlukom.

Uvek imajte u vidu da su spameri beskrupulozni i da ih uopšte ne dotiče šta vi mislite, a da najčešće zarađuju po broju poslatih spamova, te ste im vi samo još jedna recka. Ako takvom odgovorite na spam (pod uslovom da nije spam poslao sa lažne adrese), to će njemu samo biti odlična informacija da ste vi njegov spam dobili, to jest da je vaša imejl adresa zaista u upotrebi (spameri imejl…

Neophodnost odobravanja slanja poruka je kamen spoticanja za spamere i suština u nelegalnosti njihove delatnosti se sastoji upravo u tome što oni šalju poruke bez prethodnog odobrenja primaoca.

Oni, naime, uzimaju bilo kakav povod kao odobrenje za slanje imejla. Recimo, prijavite se na na neki sajt i između ostalih podatka on vam traži imejl adresu koju vi unesete (najčešće i ne možete da se prijavite na sajt ako ne date imejl adresu). To što ste vi dali imejl adresu, vlasnik sajta može da tumači kao odobrenje da vam na tu adresu šalje obaveštenja. To nije tačno, jer ste vi adresu dali kao informaciju o sebi a ne kao odobrenje da vam se bilo šta šalje na imejl.

Često, imejl adrese se ne…

S obzirom na količinu spama koja stalno protiče Internetom, nekada postane teško i razlučiti šta je spam, a šta nije. Primaocima poruka to obično i nije teško, ali pošiljaoicma jeste i vrlo je čest slučaj da ljudi prave spam zato što ne razumeju šta je spam.

Od kako je stupio na snagu Zakon o oglašavanju Republike Srbije možete preuzeti sa sajta Narodne Skupštine Republike Srbije, lakše je napraviti razliku. Pogledajte članak Kako da odbrusite spameru, da biste pročitali izvode iz ovog Zakona koji se odnose na spam, a ja ću ovde citirati samo najvažniji stav iz ovog Zakona:

“Zabranjeno je oglašavanje slanjem oglasnih poruka putem pozivnih sredstava sa i bez ljudskog posredovanja, putem telefaks uređaja ili elektronskih poruka, bez saglasnosti primaoca oglasne poruke.”

Dakle,…

Čime započeti ne-baš-toliko-ranojutarnji nedeljni zapis? Tema može da bude ono što se učini najzanimljivijim tog jutra. Eto, ja danima gledam administratorski odeljak Zapisa i redovno izbacujem smeće koje upadne u Akismet košaricu. I kad god ujutro pogledam u „kesu“ da bih video šta sve tamo ima, pošto ponekad upadne i koji komentar od novog domaćeg komentatora, [...]

Videvši vest na sajtu stop-spamu.org, rešio sam da se prijavim za testiranje novog Sezamovog antispam filtera.

Rezultat?

Za 24h, preko 100 odbijenih spamova, dve odbijene legitimne poruke! Odbijene poruke su bile sa yahoo grupa, a problem sam rešio ubacivanjem na belu listu.

Moja deset godina stara e-mail adresa je ponovo upotrebljiva! Sve pohvale Sezamu, nadam se da će i ostali provajderi krenuti njihovim stopama

Videvši vest na sajtu stop-spamu.org, rešio sam da se prijavim za testiranje novog Sezamovog antispam filtera.

Rezultat?

Za 24h, preko 100 odbijenih spamova, dve odbijene legitimne poruke! Odbijene poruke su bile sa yahoo grupa, a problem sam rešio ubacivanjem na belu listu.

Moja deset godina stara e-mail adresa je ponovo upotrebljiva! Sve pohvale Sezamu, nadam se da će i ostali provajderi krenuti njihovim stopama :)

Kao i polovini domaćeg Interneta, i meni je stigao spam za unosan posao “Internet Operatera”. Radi se o tipičnom regrutovanju novih spamera, pod geslom “Lako, brzo i pre svega legalno”.

Možda je lako, nisam siguran koliko je brzo, ali jedno sigurno mogu da kažem: nije legalno.

Iako smo (što se zakonske regulative tiče) jako dugo bili crna rupa informacionih tehnologija, novi zakon o oglašavanju propisuje drakonske kazne za osobe koje šalju elektronske poruke bez prethodne saglasnosti primaoca – do milion dinara (+ zabrana obavljanja delatnosti) za firme, i do 50.000 dinara za fizička lica.

Ovaj zakon ne sankcioniše samo e-mail spam, već i slanje neželjenih SMSova i drugih tipova elektronskih poruka.

Pored toga, Krivični Zakonik u svom članu 304. propisuje kazne za neovlašćenu upotrebu računarske mreže radi sticanja protivpravne imovinske koristi. Pošto je slanje SPAMa zabranjeno pravilnicima većine domaćih provajdera, ono se može svrstati u neovlašćeno korišćenje računarske mreže, tako da postoje osnovi i za podizanje privatne tužbe protiv učinioca.

Čak i ako se ovi postupci ne pokrenu, provajder može korisniku da ukine nalog (bez vraćanja novca za neiskorišćeno vreme) i zabrani pristup sa njegovog broja telefona. Nije kao plaćanje 50.000 din i tri meseca u ćorci, ali nije baš ni prijatno.

Kao i većina načina za laku i brzu zaradu para, i ovaj je ILEGALAN.

Kompanija Microsoft će na konferenciji za potvrđivanje e-pošte (E-Mail Authentication Summit), koja se sredinom aprila održava u Čikagu, predstaviti svoj portal MSN Postmaster Services. Cilj kompanije je da davaoce Internet usluga obrazuje u pogledu borbe protiv neželjene e-pošte. Portal je u beta verziji razvoja još od prošle godine i jedan je od nekoliko Microsoftovih projekata za “istrebljivanje” masovnih neželjenih poruka koje zatrpavaju sandučiće e-pošte. Predstavnici Microsofta su prethodno obećali da će do juna 2006. uspeti da zaustave 98 do 99 procenata neželjenih poruka.

Inicijativa za borbu protiv neželjene e-pošte zasniva se na Microsoftovoj tehnologiji Sender ID, koja proverava da li se adresa e-pošte poklapa s odgovarajućom IP adresom. Pošiljaoci neželjenih poruka često koriste falsifikovanu adresu u polju “From” da bi sakrili svoj identitet i zaobišli filtre za proveru e-pošte. Sender ID radi na pretpostavci da je mnogo teže izmeniti IP adresu nego adresu e-pošte.

Tehnologija Sender ID zahteva od vlasnika domena da objave zapise takozvanog Sender Policy Frameworka (SPF), odnosno listu IP adresa koje se koriste za slanje e-pošte. Filtri za neželjene poruke koje razvijaju kompanije Symantec i Sendmail, kao i Microsoftova usluga Hotmail, podržavaju tu tehnologiju. Oko 2,2 miliona Internet domena trenutno objavljuje SPF zapise, a u Microsoftu tvrde da više od sto najvećih svetskih kompanija prihvata taj standard. Od dve milijarde e-poruka koje se pošalju svakoga dana, 3,3 miliona je usaglašeno sa standardom SPF; od tog broja približno 70 do 80 procenata čine neželjene poruke.

Sender ID je samo jedna od nekoliko tehnologija za borbu protiv neželjene pošte. Kompanije Cisco Systems i Yahoo su vodeći zagovornici tehnologije Domain Keys Identified Mail (DKIM). Ta tehnologija koristi šifrovani sertifikat koji omogućava primaocu e-poruke da proveri identitet pošiljaoca. Neusaglašenost sertifikata i adrese pošiljaoca je skoro sigurno rezultat neželjene pošte ili “pecaroške” (phishing) poruke. (M.Đ.)

Preuzeto iz Mikro Vesti