Planeta Srbija

read more

Materialicio.us je blog posvećen gore pomenutom naslovu. Sigurno ćete naći neke ideje kako bi poboljšali svoje životno okruženje. Super dnevna doza kreativnog dizajna putem rss-a

Филм “Скице Френка Герија” у режији Сиднија Полака (Sketches of Frank Gehry by Sydney Pollack, 2006.) је бљутава прича о америчком сну. Почевши од детаља као што је онај о неком графологу из Канаде који је прорекао да ће Френк Гери постати славни архитекта, читавим током филма доминира личност архитекте. У самом средишту “приче” је психотерапеут архитекте, који говори о емотивним проблемима свог дугогодишњег клијента (или пацијента). Такав је, ваљда, концепт тог филма. У свему бљутаво и незанимљиво осим једне појединости. А то је чин креације. Иако је то било затрпано другим, за архитектуру тотално неважним стварима, лепо је могло да се види како изгледа процес креирања простора.

Тако ваљда и човек, данас, као и овај филм, затрпан неважним стварима, заборавља колико се дух ослобађа у тим тренуцима креације.

Форшпан за филм: А ево и инсерта из Симпсонових о томе како је Френк Гери прошао у Спрингфилду:

Крајем прошле године, радећи на пројекту Поинт Тауер (”.” Tower), највише зграде у Даблину , имао сам прилике да упознам дело познатог америчког вајара Ричарда Сера. Наиме, једна од његових скулптура биће постављена на простору трга испред небодера. Ако је икаква генерализација о његовом стваралаштву могућа, можда би се у најкраћем могло рећи: монументална лимена платна са упадљивом наранџастом текстуром окидираног метала, постављена тако да омеђују простор, и заустављају, блокирају поглед или пролаз, преграђују и надограђују простор, и на тај начин допуњују и редефинишу просторне односе окружења у које су постављене, додајући потпуно ново, уметнуто значење. Данас, 3. јуна 2007. године, његова изложбе биће отворена у Музеју модерне уметнусти у Њујорку (МоМА).

Светску славу Ричард Сера је стекао, парадоксално, када је једна од његових скулптура уклоњена, односно, срушена и уништена. Скулптура “Нагнути лук” наручена је од стране једне од агенција Америчке владе да буде постављена у јавном простору, на тргу испред једне од зграда владине администрације у Њујорку. Више од 50 метара дугачак, нагнути метални зид, висок око 3,5 метра постављен је тако да препречује уобичајене путање којим се људи крећу тргом, приморавајући их да заобилазе џиновску препреку. Запослени у државној администрацији, пословни људи и остали нису више били у могућности да се најкраћим путем крећу ка свом одредишту. Нешто више од 3 године након што је Нагнути лук постављен, после тужбе и “саслушања” скулптура је уклоњена 1985. године. Од свих саслушаних, 58 се изјаснило против, а 122 за уклањање и премештање у други простор. Сам Сера је на саслушању изјавио да је скулптура осмишљена с обзиром на простор и да би њено пресељење у други простор практично значило њено уништење. Након уклањања скулптуре, Сера је изјавио: “Не мислим да је функција уметности да удовољава. Уметност није демократична. Она није за људе”. (I don’t think it is the function of Art to be pleasing. Art is not democratic. It is not for the people.)Трошкови уништавања износлили су 30% од цене подизања скулптуре.

Tilted Arc, Richard Serra, 1981, sculpture, steel, New York City (destroyed). Photo © 1985 David Aschkenas.

Даље:

Изложба у Музеју модерне уметности у Њујорку Фотографије скулптура Ричарда Сера.Видео снимци Сераових скулптура. Интервију са Ричардом Сераом из 1989.године.

Зграда осигуравајуће компаније Лојд, архитекта Ричард Роџерс, Лондон-Сити.

У околини ситија, после радног времена нема нигде никог. А тешко је видети и небо:

А и кад се види, више је него драматично:

Holandska firma Hofman Dujardin dizajnirala je ovo, da ga tako nazovem, prozorsko okno, koje se može rasklopiti u terasu. Mislim da je ovo odlično rešenje za sve one gomile spavaonica napravljene u socrealističko vreme, kada su ljudi utrpavani u što manji prostor vrlo često bez terasa. A i svim tim zgradama je već došlo vreme za renoviranje.

U znak sećanja na prof. dr Dušana Ilića (1943-2006), održaće se izložba pod nazivom "Skiciranje", u periodu od 19.-26. februara 2007. godine u Galeriji Društva arhitekata Niš. Više detalja ovde.

Fallingwater, takođe poznata kao i rezidencija Edgar J. Kaufmann-a, je remek delo od kuće koju je projektovao Frank Lloyd Wright 1935. godine. Jedna je od najlepših kompozicija objekta u prirodno okruženje koje sam video. Zvanična prezentacija kuće, koja je od 1964. muzej je ovde. Pogledajte i odličnu seriju fotografija eksterijera i enterijera kuće. A za kraj stvar koja me je oduševila. Evo mape

Ranije sam već spominjao slike napuštenog resorta na Tajvanu koje izgledaju prilično SF. Pored već spomenutog starog, tu je i novi serijal slika. Evo i pogleda odozgo, sa Google Maps.

Pogledajte Milk radni sto. Ima integrisan akvarijum, kantu za đubre, kutije za gadget-e, za olovke, pretenac za novine, mesto za kablove. Dizajner je imao Mac na umu, ali je sto prosto genijalan, uklopiće se uz svaki računar.

NY Times ima zanimljivu priču o modi pravljenja podova od blata u SAD. Pročitajte je pažljivo, jako su interesantni opisani načini gradnje, nešto što smo i mi, u malo drugačijem kontekstu, imali svuda oko nas.

Fenomenalna kolekcija lampi. Pogledajte celu...

Dubai ponovo prevazilazi sam sebe. Moram da im odam priznanje, uspevaju u tome da budu prvi u mnogo čemu. Najnovija vest je kula koja može da se okreće svih 360 stepeni, a napaja se solarnom energijom. Doduše, logičnije bi mi bilo da energiju dobiju od sunca koriste za napajanje zgrade, a ne za njeno okretanje, ali o ukusima ne treba raspravljati.

Pogledajte video. Jednostavno genijalno, boja vode se (uz pomoć ugrađenih LED dioda) menja zavisno od temperature.