Planeta Srbija

Nismo ni svesni koliko jedno obično spremanje ručka / večere  može pokrenuti pogoršanje simptoma astme među ukućanima obolelim od astme.

Jako je važno da budemo svesni koliko se u kuhinji kriju okidači koji mogu ugroziti disanje kod obolelih od astme.

Isparenje koja dolaze iz kuhinje treba da su na najniže mogućem nivou.

Svako sagorevanje proizvodi gasove i čestice koje mogu izazvati bolesti disajnog sistema, uključujući i astmu. Kuvanje je samo jedan od obilka sagorevanja. Čestice koje su dovoljno male mogu se neprimetno taložiti u disajnim putevima, kao i gasovi poput Nitrogen Dioxida (NO2), mogu pogoršati simptome astme.

Šporeti na plin ugrožavaju asmatičare

Dim iz pržene hrane nije jedini problem koji vreba iz kuhinje.

Kuvenje na plinskom šporetu takođe je jedan od veoma opasnih uzročnika lošije kontrole astme. Plinske peći ispuštaju Nitrogen Dioxid, veoma moćan okidač astme.

Čak  i ako se dečija i spavaća soba nalaze na drugom kraju kuće ili čak na drugom spratu, daleko od kuhinje, nivo NO2 iz plinskih šporeta je dovoljno isok da može uticati na pogoršanje simptoma astme ili na lošiju kontrolu astme.

Savet je upotreba električnog šporeta prilikom kuvanja.

Ventilacija kuhinje

Drugi važan faktor ukoliko u kući živi asmatičar je dobra ventilacija kuhinje. Bilo bi poželjno imati aspirator (kuhinjska napa) koji izvlači paru i sva isparenja sa šporeta. Prevelika koncentracija pare tokom kuvanja  može pokrenuti simptome astme.

Ukoliko nemate aspirator obavezno otvorite prozor u kuhinji, dobro luftirajte kuhinju.

Ventilator koji izvači paru i gasove van kuhinje takođe može biti od koristi. Ventilatori koji samo samo vrte vazduh u krug nisu od koristi.

Šporeti na čvrsto gorivo i roštilj provociraju astmu

Ugalj i drva prilikom sagorevanja stvaraju gasove koji mogu pokrenuti simptome astme. Dim iz bilo kog izvora može biti pokretač za napad astme.

Roštilj na otvorenom

Isto kao što smo rekli za šporete na čvrsto gorivo, tako i kod roštilja, bez obzira što je na otvorenom, dim i sagorevanje mogu pokrenuti simptome astme i isprovocirati napad.

Roštilj sa porodicom ili prijateljima je jedna od lepih zabava sa druženejm, deluje vrlo opušajuće te ne treba da je 100% ukinete. Konsultujte se sa lekarom šta treba uraditi da što bolje zaštitite vaša pluća od mogućih okidača.

Redovna preventivna terapija ima veliku ulogu, kao i upotreba simptomatskih lekova.

Zdravija kuhinja za asmatičare

Ukoliko trenutno ne možete izbaciti plinski šporet ili kuvanje na šporetima tipa „Smederevac“, obavezno dobro luftirajte kuhinju, koristite sudove u kojima se hrana brzo priprema.

Kako bi izbegli udisanje gasova iz plinskog šporeta i dima prilikom prženja hrane na roštilju, koristite električni roštilj, non-stick tiganje i posuđe, toster, mikrotalasnu pećnicu.

Važno je znaiti i da upotreba oštećenih teflonskih tiganja i oštećenog emajliranog posuđa mogu izazvati isparenja koja pokreću simptome astme.

Ukoliko vi ili vaše dete i pored redovne terapija nemate zadovoljavajuću kontrolu astme, razmotrite situaciju u vašoj kuhinji..

Moja kuhinja

Ja koristim električni šporet, AMC posuđe, Metalac posuđe, non-stick tiganj, jena činije i mikortalasnu pećnicu za podgrevanje hrane. Imam ventilator koji izvlači isparenja iz kuhinje i uvek prilikom kuvanja držim otvoren prozor u kuhinji, a vrata od spavaće soba zatvaram.

Kako izgleda vaša kuhnija? Na koji način pripremate hranu? Koje posuđe koristite?

Slični tekstovi:

Kako izbeći pogoršanje astme leti?Kako postupiti u napadu astme?Simptomi astmeEdukacija pacijenata kao bitan deo lečenja astmeTipovi astme

Ponekad i pored redovne primene preventivnih lekova i izbegavanja faktora rizika, nastaje napad astme.Sa zdravstvenim radnicima obavezno razgovarati kako se postupa u napadu astme.

•Odmah inhalirati lek za otklanjanje simptoma

•Ostati miran i relaksiran koliko dozvoljava disanje

•Bolji je sedeći položaj, nego ležeći

•Ruke staviti na kolena radi oslonca

•Pokušati da se disanje uspori, pošto to smanjuje zamor

•Sačekati 5-10 minuta

•Ako se poprave simptomi, može da se vrati svakodnevnim aktivnostima

•Ako nema efekta, ponoviti inhalaciju i obratiti se lekaru.

Ne plašite se da uznemirite okolinu, čak ni usred noći.

Slični tekstovi:

Kako izbeći pogoršanje astme leti?Astma pod kontrolomKako se daje dijagnoza astme?Kako da se pravilno izborite sa kijavicomTipovi astme

Nespecifični bronhoprovokacijski test se koristi za dokazivanje hiperreaktibilnosti bronhijalnog stabla koje predstavlja bitan simptom astme. Izvodi se tako što se udisanjem različitih supstanci kao što su histamin, acetil-holin, meta-holin, karbahol, hladan vazduh ili izlaganje fizičkom naporu izaziva tj. provocira napad bronhospazama koji se manifestuje otežanim disanjem uz zviždanje u grudima i kašljem. Često se javljaju i simptomi od strane gornjih respiratornih organa, a u vidu promuklosti pa čak i potpunog gubitka glasa.

Sve tegobe su kratkotrajne i mogu spontano da prestanu, a brzo se otklanjaju davanjem odgovarajućih lekova, najčešće inhalacionim putem. Bronhospazam, tj. poremećaj plućne funkcije se dokazuje nekom od metoda i ispitivanja kao što su: spirometrija, krivulja protok-volumen i telesna pletizmografija. Test je pozitivan kada se na kraju testiranja dokaže klinički značajna promena vrednosti određenih parametara plućne funkcije koje se prate pre početka i za vreme testiranja.

Test počinje tako što se udiše rastvor sa najblažom koncentracijom a primljena doza se određuje pomoću gore navedene aparature i zavisi od broja udaha i dužine vremena udisanja.Kao kontrola se koristi fiziološki rastvor. Nespecifični bronhoprovokacijski test se preporučuje onim osobama koje klinički imaju simptome astme ali se poremećaj plućne funkcije ne može dokazati uobičajnim metodama. Testiranje se ne preporučuje osobama starije životne dobi zbog veće verovatnoće pridruženosti drugih bolesti i mogućnosti dobijanja lažno pozitivnih nalaza.

Testiranje posebno treba da obave mlađe osobe,u početku bolesti i kada ona ima epizodičan karakter kako zbog blagovremenog lečenja tako i zbog profesionalne orjentacije tokom školovanja (izbegavanja zanimanja koje bi zbog uslova na radnom mestu moglo dovesti do pogoršanja bolesti). Nespecifični bronhoprovokacijski test sa histaminom ne predstavlja opasnost za bolesnika kada se radi u odgovarajućim uslovima,praćen od strane edukovanog kadra i sa mogućnošću adekvatne inhalacione i ostale terapije u slučajevima pozitivnog nalaza. Takođe to je prilično komforna, neinvazivna metoda a od velikog dijagnostičkog značaja.

Prick-testovi na standardne inhalacione i nutritivne alergene predstavljaju osnovne alergološke testove pomoću kojih se dokazuje preosetljivost (senzibilizacija,tj.alergija) na neki od najčešće zastupljenih alergena spoljne životne sredine i hrane

Spoljašnji sloj kože u ovom slučaju predstavlja ”šokno tkivo” u kome dolazi do alergijske reakcije koja se manifestuje stvaranjem papule (blande) sa crvenilom okolo. Kao kontrola se koriste rastvor histamina i fiziološki rastvor.

Merenjem poprečnog preseka papula nastalih dejstvom alergena i onih od strane histamina i fiziološkog rastvora utvrđuje se da li postoji senzibilizacija na neki od alergena.Upravo zato što se reakcija antigen-antitelo odigrava u spoljašnjem sloju kože i zato što se izbegava ulazak antigena u cirkulaciju,ova metoda ispitivanja je skoro potpuno bezopasna,odnosno ne javljaju se sistemske reakcije u osoba sa pozitivnim nalazom. Kao jedina tegoba ispitanika javlja se svrab kože na mestu reakcije.

Krivulja protok-volumen

Od kako je Flajs 1926.g. otkrio pneumotahograf , završena je era glomaznih i nepraktičnih zatvorenih, poluzatvorenih vodenih i suvih spirometara. Postignut je napredak u ranom otkrivanju najčešćih hroničnih respiratornih obolenja pluća: HOBP – hronična opstrukcijka bolest pluća (hronični opstrukcijki bronhitis i plućni emfizem) i bronhijalna astma. Međutim i za ovaj test potrebna je saradnja ispitanika: nakon maksimalnog inspirijuma potrebno je izduvati maksimalno jako i brzo u otvorenu cev aparata.Na ovaj način pored standardnih spirometrijskih parametara, određuje se i mesto poremećaja optrukcije tzv male disajne puteve. To je ekspiratorna struja vazduha u završnom delu ekspirijuma koji uglavnom zavisi od kvaliteta elastičnih vlakana disajnih cevi, a manje od saradnje pacijenta. Pored toga  se HOBP može otkriti i u najranijoj fazi. Vrednost ovog testa je što se na osnovu oblika krivulje može registrovati i tzv. kolapsibilnost malih disajnih puteva.

Telesna pletizmografija

Telesna pletizmografijaje najvrednija ,neagresivna  metoda  kojomse  direktno meri suština patofizioloskog opstrukcijkog sindroma: povećan otpor vazdušnih puteva prema strujanju vazduha kao i njenu posledicu, tj .hiperinflaciju. Metoda je objektivna, ne zavisi od saradnje pacijenta, potpuno je  bezbedna, ne zamara  bolesnika a  mogu se pregledati i teški bolesnici. Metodu je ustanovio DuBois 1956.god. Odredjivanje ukupnog endobronhijalnog otpora-rezistance  (Raw) zasniva se na Omovom zakonu. Karakter krivulje protoka i alveolarnog pritiska odredjen je njegovim nagibom, tj. tangensom ugla krivulje prema apscisi.

Intratoraksni gasni volumen ( ITGV )  se izračunava  na osnovu  Boyl-Mariottovog zakona: konstantan odnos proizvoda plućnog volumena i varijacije pritiska koji nastaje u plućima prilikom disajnih pokreta kada se ventilom kratkotrajno zaustavi protok vazduha.

Merač vršnog protoka

Vršni protok pokazuje snagu izdaha vazduha iz pluća. Meri se jednostavnim, malim, plastičnim aparatom. Bolesnik kod kuće meri vršni protok dva puta dnevno.

Merenje vršnog protoka pomaže:

•Da se prati težina astme

•Utvrdi efikasnost terapije

•Otkriju pokretači astme i

•Prepozna pogoršanje astme.

DA LI SE ASTMA POBOLJŠAVA ILI POGORŠAVA

Pored merača vršnog protoka postoje i drugi načini praćenja astme. Bolesnik se odmah obraća lekaru ako se:

•Budi noću zbog kašlja, zviždanja, gušenja ili teskobe u grudima.

•Guši ga više ujutru posle buđenja.

•Koristi sve više inhalacija lekova za brzo otklanjanje simptoma -bronhodilatatora.

•Ne podnosi uobičajeni stepen aktivnosti ili napora

Ako bolujete od astme, niste sami. Od astme boluje svako sedmo školsko dete i jedan od 25 odraslih.

Ali ne brinite, uz odgovarajuće lečenje, podršku i savete, većina obolelih od astme vodi normalan i aktivan život.

Slični tekstovi:

Alergo test – Prick kožni testoviTelesna pletizmografijaDa li postoji alergija ako su alergološki testovi negativni?Kako se daje dijagnoza astme?Alternativna terapija astme

Ukoliko je kašalj veoma jak, dobro je piti sok od crne rotkve, pošto smiruje upaljenu sluzokožu i kašalj. Taj domaći, stari recept se pravi na sledeći način:

Količina soka od crne rotkve sa pomeša sa dva dela meda i uzima se jedna supena kašika 3-4 puta dnevno.

Sirup može da se napravi i sa šećerom:

Izrendanu crnu rotkvu posuti debljim slojem šećera i ostaviti u zatvorenoj tegli 12 sati. Dobijeni sirup uzimati po jednu supenu kašiku na svakih sat vremena.

Ovo je samo pomoć u olakšanju kašlja i nije zamena za lekarski pregled i lekove koje vam je prepisao lekar.

Slični tekstovi:

Sirupi za kašalj omamljuju decu Hrana koja najčešće uzrokuje alergijske reakcije Kašalj sa otežanim disanjem – da li moje dete ima astmu? Alternativna terapija astme Tipovi astme

Šta je astma?

Astma je hronična bolest disajnih puteva koji sprovode vazduh u i iz pluća. Disajni putevi su u astmi crveni i osetljivi (upaljeni) i burno reaguju za vreme prehlade, virusne infekcije ili pri kontaktu sa izazivačima astme.

Koji su simptomi astme?

Najčešći  simptomi astme: kašalj, otežano disanje te karakterisitčno “zviždanje” u plućima uz izdisaj duži od uobičajenog.

Kako započinje napad astme?

Napada astme započinje hripanjem te ubrzanim disanjem. Disajni i vratni mišići postaju sve aktivniji, stežu se, što otežava govor.

Kada se napadi najčešće javljaju?

Napad astme se može javiti u svako doba, izazvan različitim faktorima. Najčešće se javlja noću.

Kada zatražiti pomoć?

Astmu uvek treba da leči i prati pulmolog. Često je teško odrediti kada treba zatražiti pomoć, ali ako ste u nedoumici, bolje je da iz predostrožnosti pozovete lekara, a obavezno treba da zatražite medicinsku pomoć ako bolesnik gubi vazduh i ne može da govori, sedi mirno ili nagnuto napred boreći se za vazduh, ili mu se stanje ne popravi deset minuta od uzimanja leka. Astma je oboljenje opasno po život i svakom napadu treba posvetiti  pažnju.

Koje su vrste astme?

Nekoliko je osnovnih vrsta ove bolesti: alergijsku astmu uzrokuju tipični alergeni poput polena, prašine, dlaka ili perja životinja; nealergijsku astmu pokreću razni aerosoli, onečišćivači zraka, duvasnski dim itd.  Profesionalna astma uzrokovana je inhaliranjem različitih agresivnih para, hemikalija i prašina na radnom mestu. Zatim postoji i astma izazvana dodacima hrani ili aspirinom, kao  i astma uzrokovana fizičkom aktivnošću.

Koji su osnovni lekovi  za kontrolu astme?

Osnovni lekovi podrazumijevaju lekove koji sprečavaju pojavu napada astme. Postoji dva tipa osnovnih lekova: protivupalni (antiinflamatorni) lekovi i bronhodilatatori.

Protivupalni lekovi smanjuju upalu disajnih puteva koja se pojavljuje u astmi. Najefikasniji i najprimenjivaniji protivupalni lekovi su glukokortikosteroidi, kao što su budezonid, beklometazon i flutikazon.

Kako deluju protivupalni lekovi?

Ovi lekovi pomažu u sprečavanju napada astme ukoliko ih uzimate redovno kao što je preporučio vaš lekar (uobičajeno jednom ili dva puta svaki dan), te vas u potpunosti ili veći deo vremena mogu osloboditi od simptoma. Ukoliko vam pulmolog propiše inhalacioni kortiksteroid morate ga koristiti redovno čak i kada nemate simptome.

Šta se deševa kada astma nije kontrolisana?

Ako upala nije kontrolisana, disajni putevi postanu otečeni, uži i pojačano osetljivi. U plućima je prisutan određeni stepen upale, čak i ako ne primećujete simptome. Pogoršanje upale može dovesti do napada astme.

Šta su bronhodilatatori?

Bronhodilatatori su lekovi koji pomažu u prevenciji pogoršanja napada na način da brzo otvaraju sužene disajne. Oni opuštaju mišiće koji okružuju disajne puteve.

Da li  svi bronhodilatatori imaju isto dejstvo?

Ne. Neki bronhodilatatori (Ventolin, Spalmotil, Berodual) imaju brzodelujuće ali kratkotrajno dejstvo i ne bi se trebali koristiti redovno  kao osnovni lekovi. Dugodelujući bronhodilatatori, kao što su formoterol i salmeterol, efikasni su kontroleri kada se koriste redovno u kombinaciji s inhalacionim kortikosteroidom. Sami dugodelujući bronhodilatatori se ne bi smeli redovno koristiti iz razloga što nemaju učinak na upalu u disajnim putevima i što njihov učinak može zamaskirati simptome astme i njihovo pogoršanje.

Što su simptomatski lekovi?

Simptomatski lekovi ili bronhodilatatori su lekovi koji brzo oslobađaju od napada astme tako što “otvaraju” sužene disajne puteve (bronhe). Oni opuštaju mišiće koji okružuju disajne puteve.

Postoje dve vrste bronhodilatatora: kratkotrajni i dugotrajni bronhodilatatori. Najčešći kratkotrajni i brzodelujući bronhodilatator je salbutamol. Salmeterol je dugotrajan bronhodilatator koji ima sporije dejstvo, pa se koristi za dugotrajnu kontrolu, a ne za brzo oslobađanje od simptoma.

Što su kombinovani lekovi?

Kombinovani lekovi sadrže dugodelujući bronhodilatator i inhalacioni kortikosteroid u istom inhaleru (pumpici, disku, turbuhaleru). Ovaj tip inhalera otvara disajne puteve (sprečavajući osećaj stezanja u grudima i pogoršanja napada) i smanjuje upalu koja je uzrok astme.

Šta se postiže upotrebom kombinovanih lekova (inhalera)?

Kombinovani inhaleri omogućavaju  bolju kontrolu simptoma astme i smanjuju broj inhalera koje  treba koristiti.

Kombinovanim inhalerom svaki put uzimate istu količinu leka. Noviji kombinovani inahaleri omogućavaju sigurnu upotrebu doze kombinovanog leka kako bi ga prilagodili lečenju astme. Ovo omogućuva  da u pravo vreme koristite odgovarajuću dozu leka i da ukupno koristite manje lekova.

Kakav je učinak protivupalne terapije?

Astma je uzrokovana upalom disajnih puteva što dovodi do oticanja, suženja i pojačane osetljivosti disajnih puteva na iritanse. Protivupalni lekovi smanjuju upalu, pa se na taj način smanjuje i sprečava dalje oticanje disajnih puteva, smanjuje se njihovo suženje uzrokovano kontrakcijom mišića, a disajni putevi postaju manje osetljivi na pokretače astme.

Koliko su delotvorni protivupalni lekovi?

Protivupalni   lekovi su vrlo delotvorni i u većine ljudi i dece mogu kontrolisati astmu.

Koji su protivupalni lekovi najefikasniji?

Najefikasniji protivupalni lekovi su inhalacioni kortikosteroidi, kao što su budezonid, beklometazon i flutikazon.

Kakav je učinak bronhodilatatora?

Bronhodilatatori otvaraju sužene disajne puteve. Oni opuštaju mišiće koji okružuju disajne  puteve, te na taj način vazduh  lakše ulazi i izlazi iz pluća.

Što su glukokortikosteroidi?

Glukokortikosteroidi, takođe poznati kao kortikosteroidi,  su protivupalni lekovi. Koriste se za smanjenje i sprečavanje upale disajnih puteva koja je uzrok astme. Glukokortikosteroidi se u astmi obično primenjuju udisanjem (inhalacijom), pa ih zovemo inhalacioni kortikosteroidi ili inhalacioni steroidi. Najdelotvorniji i najkorišteniji su budezonid, beklometazon i flutikazon.

Zašto se glukokortiosteroidi primenjuju udisanjem (inhalacijom)?

Glukokortikosteroidi se u lečenju astme udišu tako da na taj način lek odlazi ravno u upalom pogođene disajne puteve. Ovako se znatno smanjuje rizik mogućeg štetnog (sistemskog) dejstva  na ostatak organizma. Mala količina leka koja dođe do krvotoka brzo se uklanja pa ne nastaju nuspojave koje se mogu pojaviti prilikom drugačijeg načina primene steroidne terapije (oralno, muskularno, venski).

Kada se i zašto koriste kortikosteroidne tablete ili injekcije?

Kortikosteroidne tablete (obično prednizolon ili prednizon) ili injekcije mogu pomoći u lečenju teških napada astme kada inhalacioni kortikosteroidi nemaju zadovoljavajući učinak ili nisu dostupni.

Da li je opasno dugotrajno lečenje kortikosteroidnim tabaletama ili injekcijama?

Kratkotrajno lečenje kortikosteroidnim tabletama ili injekcijama uzrokuje nekoliko nuspojava. Visoke doze mogu privremeno uticati na raspoloženje. Dugotrajno lečenje kortikosteroidnim tabletama ili injekcijama može prouzrokovati nuspojave kao što su osteoporoza, kožna preosetljivost, porast telesne mase, porast krvnog pritiska, glaukom i porast vrednosti šećera u krvi.

Kako izbeći rizike od kortikosteroidnih tableta ili injekcija?

Ovi se rizici izbegavaju ukoliko što pre u dogovoru s vašim lekarom ponovno nastavite redovnu primenu inhalacionih kortikosteroida i izbegavate dugotrajnu primenu kortikosteroidnih tableta ili injekcija.

Koja je razlika između kortikosteroida i anaboličkog steroida?

Kortikosteroidi i anabolički kortikosteroidi se ponekad zovu samo steroidi. Međutim, kortikosteroidi se dosta razlikuju od anaboličkih steroida. Kortikosteroidi smanjuju oticanje disajnih puteva koje otežava disanje i u plućima smanjuju količinu proizvedene sluzi. Anabolički steroidi imaju učinak sličan učinku muškog polnog hormona testosterona. Neki ga sportistii koriste ilegalno kako bi povećali mišićnu masu, snagu i izdržljivost. Kortikosteroidi nemaju ove učinke.

Što su inhalacioni nesteroidni protivupalni lekovi?

Inhalacijski nesteroidni protivupalni lekovi, kao što su kromoni (natrij kromoglikat i nedokromil) imaju slabiji protivupalni učinak od kortikosteroida.

Postoji li efikasna zamena za inhalacione kortikosteroide?

Ne postoji! Inhalacioni nestroidni protivupalni lekovi poput kromona, u većini slučajeva nemaju takvu efikasnost i ne smajuju upalu jednako kao inhalacioni kortikosteroidi.

Da li su antileukotrijeni zamana za inhalacione kortikosteroide?

Antileukotrijeni (Singulair) nisu zamena za inhalacione  kortikosteroide u dugotrajnoj

kontroli i sprečavanju napada astme.

Što su antileukotrijeni?

Antileukotrijeni su relativno nova vrsta lekova za lečenje astme, a primenjuju se u obliku tablete. Pomažu u zaštiti od napada astme, posebno u slučajevima alergijske astme udružene sa alergijskom kijavicom, jer antileukotrijeni  koji se uzimaju u obliku granula, odnoso tableta  imaju efekat i na gornje i na donje disajne puteve odnosno i na alergijsku kijavicu i astmu istovremeno.

Šta je lek Singulair?

Singulair (Montelukast generičko ime) spada u grupu antileukotriena. Montelukast je selektivni, oralni antagonist leukotrienskih receptora koji specifično inhibira cisteinil leukotrien CysLT1 receptor. Time dolazi do blokade učinka leukotriena i smanjene osetljivosti bronhija na alegene.

Moje dete je lečeno sa Flixotide a na kontroli mu je uveden Singulair? Da li znači da mu se stanje pogoršalo?

U lečenju dečije astme tzv blagih oblika prvi korak u lečenju je monoterpaija malim dozama inhalatornih kortiksoteroida (recimo Flixotide do 200 mikrograma) ili alternativno nesteroidnimantitinflamotrnim lekovima tj Singulair. Ukoliko samo  na male doze Flixotide nema potpune kontrole astme postoje dve opcije: povećati dozu inhalatornog kortikosteroida ili ostati na malim dozama Flixotida ali dodati u terapiju Singulair. Isto tako ako se monoterapija Singulairom pokaže kao nedovoljna u kontroli astme u terapiju se uvode male doze inhalatornih kortikosteroida.

Da li antihistaminici pomažu u lečenju astme?

Tablete antihistaminika ne pomažu u lečenju astme.  Antihistaminici se koriste za sprečavanje simptoma izazvanih alergijom.

Moje dete ima alergijski rinitis. Koju se najefikasniji lekovu u lečenju alergijskog rinitisa?

Alergijski rinitis se leči intranazalnim kortikosteroidima (Nasonex, Flixonase)  koji imaju protivupalni efekat.

Moje dete je dobilo Nasonex. Koliko vremena treba da ga koristi da bi se simptomi smirili?

Intranazalni kortikosteroidi (kao što je Nasonex, Flixonas) ne ispoljavaju trenutno dejstvo ali nakon 7 dana redovne primeme simptomi se odlično smiruju.

Imam alergijski rinitis, pijem Pressing. Da li to dobra terapija?

Pijući samo antihistaminike ne delujete na proces inflamacije. Prema važeći preporukama u lečenju perzistentnog alergijskog rinitisa (svaki rinitis čiji simtpomi su više od 4 dana u nedelji  ili više od 4 nedelje godišnje) leči se intranazalnim kortikosteroidima.

Šta su sporooslaobađajući teofilinski preparati? (retard)

U ovu grupu spadaju Durofilin, Aminofilin. Imaju bronhodilatatorno a manje protivzapaljensko dejstvo. Daju se oralno (u vidu tableta) ili putem injekcija najčešce u infuziji. Imaju malu terapijsku širinu, odnosno mogućnost predoziranja. Neželjna dejstva su glavobolja,nesanica,poremećaj koncentracije, lupanje srca.

Da li su preparati teofilina pogodni u lečenju astme?

Preparati teofilina mogu se uzimati oralno kao lekovi s dugim delovanjem. U određivanju sigurne i efikasne  doze potrebne određenom bolesniku te dobijanju najboljeg učinka trebalo bi meriti količinu leka u krvi i prilagoditi dozu. Upošteno, dugotrajni bronhodilatatori nisu zamena za inhalacijske kortikosteroide zato što ti lekovi ne utiču na upalnu podlogu astme. S vremenom upala teži pogoršanju što dovodi do češćih napada astme i težih simptoma. Iako neki bolesnici smatraju da je njihova astma zadovoljavajuće kontrolisana redovnom primenom tableta ili kapsula teofilina, ovi su lekovi uveliko zamenjeni inhalacionim lekovima. Ukoliko ste određeno vreme koristili teofilin, možda biste trebali porazgovarati s vašim lekarom o savremenijem načinu lečenja.

Osećam se dobro, treba li i dalje da koristim inhalacioni  kortikosteroid?

Da. Astma je hroniča bolest uzrokovana upalom, te posledičnim suženjem disajnih puteva. Vaša astma nije uvek ista već se sa vremenom menja, a određena  upala prisutna je čak i kada niste svesni simptoma.

Ne koristim više terapiju inhalacionim kortikosteroidima a stanje mi se pogoršalo. Šta da radim?

Bolesnici ponekad zaborave ili odluče ne uzimati svoj protivupalni lek pogotovo kada se osećaju dobro. Kada počnu osećati simptome astme povećaju dozu bronhodilatatora. Međutim, to neće imati učinak na upalnu podlogu astme. Na prvi znak simptoma trebali biste početi ponovno uzimati i svoj protivupalni lek uz istovremenu primenu bronhodilataora.

Inhalacijski kortikosteroidi su preporučeni u lečenju astme zbog svog protivupalnog dejstva. Acetilsalicilna kiselina je isto protivupalan lek, ali nije preporučen za astmatičare. Zašto?

Kortikosteroidi i acetilsalicilna kiselina su protivupalni lekovi, ali je njihovo delovanje različito i oni deluju na različitu vrstu upale. Acetilsalicilna kiselina nema učinka na upalu disajnih puteva koji se pojavljuju u astmi. Naprotiv, u nekih bolesnika acetilsalicilna kiselina može provocirati teži napad astme. Svaki bolesnik koji ima takvu osetljivost na acetilsalicilnu kiselinu trebao bi uvek izbegavati njenu primenu. I kod ostalih bolesnika s astmom acetilsalicilna kiselina nema povoljnog učinka na astmu.

Imam astmu, koji protivupalni nesteroidni lek mogu uzeti za bolove u mišićima, zglobovima, leđima ili za reumu?

Ukoliko imate astmu i koristili ste acetilsalicilnu kiselinu ili sličan lek (nesteroidni protivupalni lekovi ili NSAID) bez pogoršanja vaše astme možete ga nastaviti koristiti i dalje. Međutim, ako ste nakon primene acetilsalicilne kiseline ili NSAID imali simptome astme trebali biste izbegavati ove lekove i umesto njih koristiti paracetamol ili neki drugi lek.

Što je hiposenzibilizacija?

Hiposenzibilizacija se često odnosi na alergijsku vakcinaciju. To podrazumeva serijsku primenu injekcija poznatih alergena na koje ste alergični. Doza alergena se stepenasto povećava s ciljem navikavanja organizma na dotične alergene i izostanka razvoja astme prilikom budućeg izlaganja alergenima kojima smo se hiposenzibilizirali.

Hiposenzibilizacija je ponekad prikladna za lečenje astme izazvane polenom, dlakom životinja ili grinjama.

Koliko je efikasna hiposenzibilizacija?

Verojatnost uspeha je veća ukoliko je vaša astma uzrokovana samo jednim ili par alergena. Ako reagujete na više različitih alergena, ovim se lečenjem često ne postiže poboljšanje.

Imam problema sa astmom prilikom izlaska iz kuće po  hladnom vremenu. Što da radim?

Ukoliko hladan vazduh uzrokuje simptome astme, verovatno su vam potrebni inhalacioni  kortikosteroidi. Ako ih već koristite, pitajte svog lekara da li biste trebali povećati dozu ili uzeti dodatnu terapiju. Dugodelujući bronhodilatator, odnosno kombinovani lek bi mogao biti najbolji izbor.

Koje su prednosti primene kombinovanog leka u lečenju astme?

Zajedno, bronhokonstrikcija i upala uzrokuju suženje i smanjuju protok vazduha u pluća što može rezultirati pojavom simptoma kao što su sviranje, kašalj, stezanje u grudima i otežano disanje. Kombinovani lek pomaže u sprečavanju takvih simptoma. Primena kombinovanog leka klinički dokazano poboljšava plućnu funkciju.

Koji su  kombinovani lekovi  dostupani na našem tržištu?

Dostupna su dva kombinovana leka za lečenje astme, Seretide diskus u kojem se nalazi kombinacija flutikazon propionata i salmeterola, zatim Symbicort turbuhaler kao kombinacija budezonida i formoterola. U oba leka prva komponenta je inhalacioni kortikosteroid a druga dugodelujući bronhodilatator.

Kako kombinovani lekovi kontrolišu astmu?

Kombinovani lekovi deluju  na dve glavne komponente astme – bronhokonstrikciju i upalu.

Koja je ključna napomena za onoga ko boluje od astme?

Ključna napomena za onog ko ima astmu mogla bi da glasi: “iako je astma hronična bolest koja se ne može “izlečiti” u većine bolesnika se može odlično kontrolisati, što znači da je moguće uz pravilan tretman živeti pun kvalitet života, a to je bez tegoba ili sa veoma retkim i blagim tegobama koje ne ometaju životnu aktivnost, bez teških pogoršanja koja ugrožavaju život i zahtevaju intervenciju službe hitne medicinske pomoći. Pravilna terapija ne znači samo nemati tegobe već imati i normalnu funkciju pluća (ili bar približno normalnu) i to bez neželjenih efekata lekova.”

Koji je osnovi preduslov u lečenju astme?

Osnovi preduslov za lečenje svih bolesti pa i astme je dobra i tačna dijagnoza.  Dijagnostika astme počinje sa anamnezom i traženjem “tipičnih simptoma“, a to su: ponavljane epizode kašlja sviranja u grudima (engl. wheezing) praćeno osećajem nedostatka vazduha ili gušenjem.

Koji preparat je najbolji za sazrevanje i izbacivanje šlajma kod astme?

Dobro kontrolisana astma najčešće nije praćena prisustvom sekreta u disajnim putevima. Ukoliko imate astmu koja je praćena otežanim iskašljavanjem gustog, “žilavog” sekreta, akcenat treba staviti na lečenje same astme odgovarajućim preventivnim antiinflamatornim lekovima. Sa primenom “sekretolitika” tj preparata za olakašano iskašljavanje treba biti oprezan u osoba sa astmom, jer neki od njih mogu da potenciraju pojavu bronhospazma. Treba imati na umu da ni jedan sekretolitik ne može da deluje u uslovima slabe “hidracije” tj. ukoliko se uzima neki od sekretolitika potrebno je istovremeno i uzimati dovoljno tečnosti.

Vrlo često astma je udružena sa zapaljenskim promenama na nivou gornjih disajnih puteva (sinuzitis) koja idu sa povećanom produkcijom sekreta koji se sliva iz gornjih disajnih puteva – tzv “postnazalno slivanje”. Sekret koji je sliva izaziva čest  nadržajni kašalj praćen iskašljavanjem gustog sekreta, i u tom slučaju samo primenom lekova za olakšano iskašljavanje, a bez etiološkog lečenja zapaljenaj gornjih disajnih puteva ne može se postići trajno poboljšanje niti potpuna kontrola astme.

Zašto i pored redovne preventivne terapije za astmu imam čest kašalj, puno sluzi i sviranje u grudima?

U situacija u kojima se i pored adekvatne terapije ne uspostvlajnja kontrole astme, potrebno je pre daljeg povećanja terapije razmotirti i druga diferencijalno dijagnosticka stanja koja mogu astmu da čine teskom i nestabilnom…u prvom redu nelečen rinosinuzitis, pa primena lekova iz grube beta-blokatora.  Ono što je relativnočcesto a obično se na to ne misli je GERB, tj vraćanje sadržaja želuca  u jednjak, i disajne puteve sa čitavim spektrom respiratornih simtpoma i znakova medju kojima  su: osećaj stranog tela u grlu, stalno nahrkavanje i pročistacavnje grla, napadi kašlja sa epizodama i sviranja u grudima, promena boje glasa, promuklost, hronična upala ždrela, sinusa…..pa ukoliko postoji neki od ovih pokazatelja potrebno je sprovesti isptivanje i dalju terapiju u pravcu GERB ili LPR (laringofaringealnog refluks).

Moje dete ima astmu, od terapije je dobilo Flixotide, Singulair i inhalacije Berodualom. Da li je takva terapija u redu?

Redovno koristite Singulair uz inahalcije Berodualom i inhalacione kortikosteroide. Lekovi kao sto je Singulair i inhalcije su osnovna terapija dečije astme, i vrlo je važno da ih redovno koristite.

Koliko dugo dete moze koristiti inhalacione kortikosteroide?

Preventivni lekove kao što su inhalacioni kortikosteroidi mogu da se  koriste duže vreme, i više od godinu dana,  a bez neželjenih efekata. Kada se stanje stabilizuje povremeno se prekida  prevencija, pa se  ponovo uvodi a, po potrebi smanjuje i povećava zavisno do potencijalnih okridača za pogoršanje astme.

Kako lečiti astmu u trudnoći?

LECENJE ASTME U TRUDNOĆI I VAN TRUDNOćE JE ISTO i primena lekova  je bezbedna, ali nelečena i nekontrolisana astma sa pogoršanjima i nedostatakom kiseonika predstavlja rizik kako po majku tako i po plod!

Ženama koje imaju astmu savetuje se  da ako je moguće planiraju trudnoću, da pre trudnoće se pravilnim lečenjem uspostavi potpuna kontrola astme i da se terapija primenjuje i tokom trudnoće a shodno težini astme.

Šta ako dobijem napad tokom trudnoće?

Veoma je važno da uradite sve što je moguće kako biste astmu držali pod kontrolom. Ako ne kontrolišete astmu, može doći do smanjenog protoka kiseonika do fetusa, čime se povećava rizik od usporenog rasta i male telesne težine po rođenju. Posledice mogu biti i drugi zdravstveni problemi kao što je preeklampsija, mrtvorođeno dete kao i problemi sa placentom.

Kako biste što bolje kontrolisali bolest u trudnoći, konsultujte se sa svojim lekarom.

Da li mogu dobiti asmatični napad tokom porođaja?

Astmatični napadi su retki tokom porođaja. Ali, ako se pojave, mogu se kontrolisati lekovima.Pijem flonidan i durofilin od 125 mg, ali nemam poboljšanja?

Antihistaminici-flonidan, i durofilin prema GINA smernicama nisu prva linija efikasne terapije, što i objašnjava da sada nema ni očekivanog poboljšanja.

Moje dete ima česte prehlade sa otežanim disanjem, dobio je flixotide pumipicu  koja mu je ne sledećoj kontroli ukinuta. Posle prve sledeće prehlade Flixotide pumpica je ponovo uvedena. Alergotestovi su negativni. Zašto mu je ponovo uvedena Flixotide pumica kad dete nema astmu?

Negativan alergoloski test ne isključuje astmu, postoji i neatopijska astma kod koje su upravo infekcije glavni okdači za pojavu simptoma. Incijalno, terapija  se koristi bar 6 meseci a ako se simtpomi vraćaju vraća se i preventivna terapija. Morate pitati Vašeg pulmologa koja je dijagnoza kod vašeg deteta i koji su kriterijumi bili za njeno postavljanje.

Mogu li se oboleli od astme baviti sportom?

Više je nego poželjna telesna aktivnost asmatičara, ne samo zbog fizičkog učinka, nego i zbog psihosocijalnih razloga. Astmatičari koji se bave sportom lakše će se uklopiti u društvo, imaće jaču muskulaturu, bolje komplertno psihofizičko stanje što sve zajedno utiče i na što manju frekvenciju pojave simptoma astme.

Kako da se bavim sportom kad mi fizički napor pokreće astmu?

Ukoliko je fizički napor dokazan pokretač astme potrebno je pre napora uzeti odgovarajući lek. Izabrati sport koji ne izaziva velike fizičke napore.

Koji se sportovi preporučuju asmatičarima?

Pogodni su svi sportovi, osim padobranstva i ronjenja koji se ne preporučuju. Posebno je pogodno plivanje.

Ako su pokretači astme polen, hladnoća, magla, aerozagađene izabrati sportove u sali.

Ako su pokretači astme parašina, grinje, izabrati sportove na otvorenom.

Da li je astma nasledna bolest?

Nasledna je sklonst ka bolesti ali ne i sama bolest. Postojanje astme u porodici može biti jedan od indikatora za potencijalno obolevanje od te bolesti, no uz to obavezno treba uzeti u obzir i uticaj okoline i prostora u kojem živimo na disajne puteve.

Da li postoji prirodni lek za astmu?

I pored svih istraživanja o alternativnoj medicini i prirodnim lekovima, odgovor je da do sada nije pronađen prirodni lek za astmu. Veoma je važno da ne nasedate na priče onih koji tvrde da  nekim prirodnim preparatu leče astmu.

Da li je astma opaka bolest?

Astma koja se leči i nije opaka bolest. Mnogi vrhunski sportisti imaju astmu, Olimpijski popednici, slavni teniseri, Novak Djoković… Do treće godine života respiratorne infekcije, posebno virusne mogu da se manifestuju ubrzanim disanje i škiripanjem u grudima. Obično prodju do trće godine. Ali, ako neko od roditelja ima alergijsku astmu, ili alergijsku kijavicu, ako dete ima ekcem po koži i slično, onda je potrebno i u tom ranom uzrastu uzeti u obzir mogućnost rane manifestacije astme.

Verujte mi astma nije „opaka“ bolest. Radim svakodenvno sa ljudima koji imaju astmu, moja majka ima astmu od rane mladosti i sasvim normalno i bez tegoba živi uz redovnu preventivnu terapiju koja evo za sve ove godine zaista nema ni jedan neželjeni efekat.

Slični tekstovi:

Odgovori na pitanja astmatičara – Dr Mirjana Dukić Hrana koja najčešće uzrokuje alergijske reakcije Mali podsetnik o alergijama i astmi Tipovi astme

U opsežnom istraživanju koje su sproveli naučnici franciskog Instituta „gistav Rusi“ i meksičkog Nacionalnog Instituta za javno zdravlja, učestvovalo je čak 58000 žene u menopauzi, a rezultati su pokazali da nadoknada hormona u znatnoj meri povećava rizik od astme.

Naučnici su utvrdili da su žene podvrgnute hormonskoj terapiji zbog tegoba u menopauzi izložene 21% većem riziku od astme od onih koje ne primaju takvu vrstu hormonske terapije. Kod žene koje su uzimale samo estorgen, opasnost od nastanka opstrukcije disajnih organa veći je za čak 54%.

Pretpostavke o ovakvim posledicama hormonske terapije, koja se primenjuje u menopauzi kako bi se ublažile tegobe prelaznog doba, postojale su i ranije, ali su rezultati ovog istraživanja u potpunosti potvrdili ovu vezu.

Žene sklonije obolenju

Stručnjaci su od ranije upoznati i sa činjenicom da se astma češće javlja kod devojaka polse prve menstruacije, kao i da se žene češće nego muškarci upućuju na bolničko lečenje zbog asmatičnih napada.

Stepen oboljenja takođe varira u zavisnosti od faktora kao što su dužina i trajanje menstrualnog ciklusa ili trudnoća.

Hormonska terapija- za i protiv

Od 2002. godine, kada su objavljeni rezultati studije pod nazivom „Inicijativa za žensko zdravlje“, hormonska terapija se znatno manje primenjuje, jer je dokazano da povećava rizik od raka jajnika i dojke, kao i šloga, astme i drugih zdrvstvenih problema žena koje su podvrgnute takvom tretmanu.

Sa druge strane, rezultati jedne od najnovijih studija koje se bave prednostima hormonske terapije, ukazuju da ova terapija smanjuje rizik od pojave raka debelog creva.

Lično iskustvo

Iz ličnog iskustva sam zaključila da mlađi lekari preporučuju hormosnku terapiju u menopauzi, dok su lekari starije generacija protiv. Kada sam osetlila prve tegobe koje izaziva menopauza ginekolog mi je preporučio hormonsku terapiju, ali u razgovoru sa pulmologom u kojeg imam neograničeno poverenje, ukazao mi je na rizik od pogoršanja astme upotrebom hormona.

Moje lično iskustvo takođe govori da se tegobe od stane astme pogoršavaju u PMS-u i da jako važno koristiti redovnu preventivnu terapiju za lečenje astme, uzimati puno tečnosi,  odmarati sa podignutim nogama, ne nositi tesnu odeću koja steže stomak, ne uzimati preobilne obroke, šetati po svežem vazduhu bar pola sata-sat. U slučaju tegoba sa disanjem uzeti neki od brzodelujućih bronhodilatatora i prihvatiti da se u tom periodu stanje može pogoršati i pored redovne terapije.

Za otklanjanje tegoba u menopauzi preporučujem da se koristi neki od preparata na bazi soje, tj soja lecitina. Lecitin je prirodna supstanca, koja se uobičajeno nalazi u našem organizmu, ćelijskog membrani, u sastavu je proteina odgovornih za prenos masti. Ima važnu ulogu u funkcionisanju nervnog sistema, što je veoma važno ženama u menopauzi. Pomaže u održavanju normalnog nivoa holesterola, pravilnom funkcionisanju vitalnih procesa, održavanju pravilne cirkulacije krvi, pravilnom funkcionisanju zglobova. Odličan preparat je Calivitin Super Soya Lecithin i Triple-Potency Lecithin.

Prirodni izvor lecitina su žumance, žitarice, mahunarke, posebno soja.

Za devojke i žene kao pomoć u otklajanju neugodnih simptoma od strane PMS može da pomogne ulje žutog noćurka (Evening Primrose Oil).

Najbolja prevencija za otklanjanje tegoba je izbalansirana ishrana. Svakodnevno treba unositi hranu bogatu kalcijumom, magnezijumom i D vitaminom i vitaminom K. Izbegavati crveno meso, industrijski prerađene namirnice, kola napitke, masnoću. Što manje mesa, jaja i proizvoda od punomasnog mleka.

Otkalnjanjem neprijatnih simptoma bilo PMS ili tegoba vezanih za menopauzu olakšaćemo i naše pobeleme vezane za astmu.

Veoma je važna i preko preporučena fizička i sportska aktivnost. Time se jačaju pluća, smanjuje stres, čuvaju i jačaju kostiju i smanjuju visoke vrednosti lošeg holseterola u krvi.

Da li ste  u menopauzu i kako uz astmu podnosite i simptome menopauze?

Slični tekstovi:

Žene imaju osetljive disajne organe Terapija Inhalatorna terapija Inhalatorna terapija – istina i zablude Biorezonantna terapija

Kortikosteroidi za sistemsku primenu

Mnogi naši čitaoci često postavljaju pitanja vezana za upotrebu sistemskih kortikosteroida. Evo jedan odličan tekst o sistemskim kortikosteroidma preuzet sa www.stetsokop.info

Kortikosteroide delimo na glukokortikoide i mineralokortikoide. Glukokortikoidi jesu steroidni hormoni čija je glavna uloga dejstvo na metabolizam glukoze, proteina i masti, a takođe i dugoročno prilagođavanje organizma na stresne situacije. Glavni prirodni glukokortikoid je kortizol. Mineralokortikoidi učestvuju u regulaciji koncentracije elektrolita u organizmu (natrijum, kalijum) a glavni predstavnik je aldosteron, hormon koji pojačava reasorpciju natrijuma u bubrežnim kanalićima i izbacivanje kalijuma u urin.

Glukokortikoidi imaju i jedno sasvim drugačije svojstvo a to je smanjivanje imunološkog odgovora organizma. To znači da imaju jako antiinflamatorno, imunosupresivno delovanje zbog koga su postali jedna od najznačajnijih grupa lekova.

Prirodno metaboličke funkcije kortizola jesu sledeće: porast glikogena u jetri, porast glukoze u krvi, razgradnja mišića i ostalih tkiva u aminokiseline, pretvaranje aminokiselina u glukozu. Takođe, kortizol se luči u stresnim situacijama kao što su mentalna i telesna opterećenja.

Kortizol je jako bitan za pravilan rad organizma. Kortizol jako inhibira zapaljenske i imunološke reakcije organizma i zbog toga je interesantan u farmakologiji. Naravno, prirodni kortizol se malo koristi dok se daleko više koriste njegovi sintetski analozi kojima je smanjena metabolička funkcija, a pojačana ona antiinflamatorna i imunosupresivna kao što su betametazon, deksametazon, prednizolon, prednizon i dr.

Mehanizam antiinflamatornog delovanja kortikosteroida leži u nekoliko nivoa i nije jednostavan. Na jednom nivou kortikosteroidi posredno blokiraju enzim fosfolipazu A2 koja katalizuje prvi stepen sinteze tzv. “medijatora upale”, a to su leukotrieni, prostaglandini i tromboksani.

Na drugom nivou blokirana je aktivnost ciklooksigenaze (COX) ključnog enzima u sintezi prostaglandina (medijatori upale). Na trećom nivou kortikosteroidi koče aktivnost NO-sintetaze a koja je odgovorna za širenje krvih sudova u upali. Zbog tog širenja krvnih sudova dolazi do razvoja otoka. Zbirno kortikosteroidi izazivaju smanjen imunološki odgovor i ublažavanje ili prestanak inflamatornog procesa.

Glukokortikoidi se mogu primeniti na različite načine. Većina je aktivna nakon oralne primene. Svi se mogu dati sistemski, intramuskularno ili intravenski. Takođe se mogu primeniti i lokalno – ubrizgati u zglobni prostor (intraartikularno), dati u vidu aerosola u respiratorni trakt (inhalacija), primeniti u obliku kapi za oči ili nos, ili naneti u vidu krema ili masti na kožu.

Kortikosteroidi se koriste za: supstitucionu terapiju – kod nedovoljnog lučenja glukokortikoida iz kore nadbubrežne žlezde, alergijske i autoimune bolesti (anafilaktički šok, lupus eritematosus, angioneurotski edem, alergijski rinitis, serumska bolest, urtikarija, reakcija na lekove, ubodi insekata, miastenia gravis, sarkoidoza, bronhijalna astma i sl), reumatske bolesti (reumatoidni artritis, osteoartritis, vaskulitis, artroze), reumatsku groznicu, šok (anafilaktički, endotoksinski), upale oka i uha, kožne bolesti (dermatitis), imunosupresiju nakon transplantacija, neke oblike leukemija, zapaljenske bolesti digestivnog trakta (ulcerozni kolitis, Chronova bolest) i dr.

Treba istaći da u velikoj većini upotreba kortikosteroida kod svih ovih bolesti samo ublažava ili uklanja simptome ali najčešće ne uklanja razloge nastanka bolesti. Kortikosteroide ima smisla koristiti samo kada paralelno s lečenjem simptoma lečimo i uzrok nastanka bolesti. Nuspojave kod sistemske upotrebe kortikosteroida su brojne i vrlo ozbiljne u slučaju dugotrajne terapije kortikosteroidima: peptički ulkus, Cushingov sindrom, supresija odgovora na infekciju ili povredu, osteoporoza, atrofija nadbubrežne žlezde, psihički poremećaji i psihoze, katarakta, metabolički poremećaji.

Na kraju je važno istaći da se sistemska upotreba kortikosteroida praktikuje samo kada za to postoji opravdan razlog. Svako nekritičko korišćenje kortikosteroida može imati nepovoljne posledice za pacijenta.

Registrovani lekovi

betametazondinatrijum fosfat, betametazon dipropionat – DIPROPHOS (Schering Plough Švajcarska),

deksametazon – DEXASON (Galenika Srbija),

metilprednizolon – NIRYPAN (Jugoremedija Srbija), LEMOD SOLU (Hemofarm Srbija), NIRYPAN SOLUBILE (Jugoremedija Srbija), LEMOD DEPO (Hemofarm Srbija),

prednizon – PRONISON (Galenika Srbija), PREDNIZON (Jugoremedija Srbija), PREDNISON (Farmakos Srbija), PREDNIZON (Bosnalijek Bosna I Herzegovina),

hidrokortizon (kortizol) – HYDROCORTISON (Galenika Srbija), HIDROKORTIZON (Hemofarm Srbija),

triamcinolon – KENALOG (Krka Slovenija)

Slični tekstovi:

Lečenje asmatičnog napada, preventivna terapija, sport, ishrana i zablude u lečenju PNEUMO 23 Lekovi za astmu – Singulair Terapija Alergija i alergijski rinitis

Marko Kešelj

Hronična bolest astma, o kojoj se stalno govori zbog visoke učestalosti u svetu i kod nas, ne mora uvek da bude kamen spoticanja kvalitetnom životu. Da je to tako, nedavno su u razgovoru sa osnovcima OŠ „Svetozar Marković“ potvrdili naši vaterpolisti Andrija Prlainović i Nikola Rađen, kao i košarkaš Marko Kešelj. Andrija je prisutnima rekao da je astmatičar od detinjstva, ali da mu to nije smetalo u postizanju visokih rezultata. Po savetu lekara roditelji su ga poslali na plivanje sa četiri godine, a sa navršenih šest počeo je da igra vaterpolo. Druga dvojica sportista, osim slabijeg imuniteta u detinjstvu, nisu imali nikakvih problema vezanih za ovu bolest.

O uzrocima nastanka i problemima koje prate male astmatičare govorila je doc. dr Zorica Živković, pedijatar pulmolog iz Dečije bolnice za plućne bolesti i tuberkulozu „Dr Dragiša Mišović“.

- Astma je alergijsko oboljenje zbog kojeg deca školskog uzrasta najčešće ostaju u bolnici. Procenjuje se da svako sedmo školsko dete i svaki dvadeseti odrasli stanovnik u Srbiji pate od ove bolesti. Sa početkom školske godine napadi astme kod dece su učestaliji, zbog brojnih faktora rizika koji do nje dovode. Prašnjavi tepisi i police, buđ u kupatilima i toaletima, prehlade i virusi, samo su neki od uzročnika. Ako se tome dodaju još i duvanski dim, gojaznost, fizička neaktivnost, polen i grinje, kao najčešći faktori rizika iz okruženja, uslovi za pojavu ili buđenje astme su više nego idealni. Na produkte grinja kod nas je alergično više od 80 odsto dece koja imaju astmu.

Prilikom javljanja astme dolazi do zapaljenja sluzokože disajnih puteva. Zapaljenski proces predstavlja reakciju na kontakt sa virusima, alergenima i štetnim agensima iz vazduha i životne sredine. U takvoj situaciji sluzokoža bronhija postaje crvena, otečena i prekrivena sa sluzi. Svi ovi simptomi dovode do sužavanja bronhija i otežanog protoka vazduha koji ometa normalno disanje. Ponekad stanje može da se zakomplikuje i dođe do potpunog zatvaranja bronhija, što se manifestuje simptomima pogoršanja astme u vidu kašlja, otežanog disanja, osećaja stezanja i sviranja u grudima.

Zato je vrlo važno, još u dečijem uzrastu, sprečavati hronične i teške simptome astme, održavati normalne plućne funkcije i fizičke aktivnosti i primeniti pravilan pristup lečenja, zato što je astma bolest koja može da se javi kod bilo koga i u bilo kom životnom dobu. U porodičnom okruženju od astme obično boluje više članova porodice, mada ima i pojedinačnih slučajeva gde je samo jedna osoba astmatičar.

Za potvrdu da li neko ima astmu ili ne, dovoljno je uraditi fizikalni pregled kod pulmologa, analizu krvi, alergijske probe na koži podlaktice i testove plućne funkcije kojima se utvrđuje prolaznost vazduha kroz disajne puteve. Ukoliko je odgovor potvrdan, u terapijske svrhe, osim specifičnih lekova, obavezno treba uvrstiti i pumpicu. Pumpica je najbolji način da lek brzo stigne u pluća i da tu deluje.

Pod nazivom pumpica nalaze se različiti lekovi i nisu sve pumpice iste. Tako imamo pumpice za brzo otklanjanje tegoba, takozvane brzodelujće bronhodilatatore (Ventolin Spalomtil, Berodual) i pumpice, diskuse, turbohalere za redovnu svakodnevu primenu u kojime se nalaze samo inhalacioni kortikosteroidi (Flixotide, Pulmicort, Alvesco) ili u kojima se nalaze i inhalacvioni kortikosteroidi i dugodelujući bronhodilatatodi (Seretide, Simbicort).

Pumpica je važna jer kontroliše simptome astme i sprečava pojavu njenog pogoršanja. Šireći bronhije brzo olakšava tegobe od kašlja, ali je nikako ne treba koristiti na svoju ruku. Poseta lekaru je od izuzetne važnosti, makar dva do tri puta godišnje, čak i onda kada ne postoje problemi sa disanjem i kada se oboleli dobro oseća.

S obzirom na to da su u pumpicama za preventivnu terapiju kortikosteroidi, roditelji se najčešće pitaju da li je njihova primena uputna. Steroidi u pumpicama nisu oni koji se koriste za jačanje mišića u teretanama, njihova doza je mala i uglavnom bez neželjenih efekata na druge organe.-rekao je dr. Živković

Astma ponekad nastaje postepeno, osoba se danima oseća loše pre nego što se napad ispolji. Otežano disanje nekada počinje naglo, pa ukoliko astmatičar nema vremena da stigne do lekara važno je da,  pogotovo kada se radi o deci, odgovarajući lekovi i pumpica budu pri ruci.

Ako se javi kašalj i stezanje u grudima praćeno teškim disanjem, preko pumpice treba uzeti duplu dozu leka i sačekati da disanje postane normalno. Ukoliko se za nekoliko minuta tako nešto ne dogoditi, terapiju sa pumpicom treba ponoviti, ali istovremeno potražiti i pomoć lekara.

KUĆNA PRAŠINA I GRINJE

Ako je dete alergično na kućnu prašinu i grinje, u njegovoj sobi treba da bude nameštaj, od drveta ili metala, koji može da se briše vlažnom krpom. Iz sobe treba izbaciti tepihe, prekrivače, tapiserije, zavese, plišane igračke i druge predmete koji sakupljaju prašinu. Prašina u stanu takođe treba svakodnevno da se briše vlažnom krpom. Posteljinu treba prati svakih sedam dana na najmanje 60 stepeni Celzijusovih. Jastuk nikako ne treba da bude perjani, jer grinje perje prosto obožavaju. Jastuci treba da budu sa sintetičkim punjenjem i da se, takođe, peru na 60 stepeni.

Ako dete ne želi da se odrekne plišanih igračaka, jednom nedeljno treba ih ostaviti da prenoće u zamrzivaču (grinje ne podnose niske temperature), a zatim ih oprati, osušiti i tek onda dati da se sa njima igra.

ODABIR SPORTOVA

Deci se preporučuju fizičke aktivnosti i sportovi na osnovu ispoljenosti njihovih alergija. Sportovi u zatvorenim prostorima kao što su karate, džudo, mačevanje, odbojka, odgovaraju deci osetljivoj na polene. S druge strane, sportovi na otvorenom, kao što su tenis, fudbal, biciklizam odgovaraju mališanima koji su osetljivi na grinje i kućnu prašinu. Plivanje se preporučuje svima zbog tople i vlažne sredine i jačanja disajnih mišića.

Ali, ne preporučuju sportovi koji se odvijaju u posebnim uslovima, sa manjom koncentracijom kiseonika i gde medicinska pomoć nije dostupna. U takve sportove spadaju padobranstvo, paraglajding, dubinsko ronjenje i planinarenje. Osetljivima na hladnoću, ne preporučuje se ni skijanje i klizanje.

JABUKE SPREČAVAJU ASTMU

Mališani, čije su majke u trudnoći jele veću količinu jabuka, imaju manju mogućnost da do pete godine obole od astme, tvrde stručnjaci sa Univerziteta Aberdin. U istraživanju kojim je obuhvaćeno 2000 trudnica, naučnici su vodili evidenciju o njihovim prehrambenim navikama, a pet godina posle rođenja dece proverili su i njihovo zdravstveno stanje.

Utvrđeno je da su mališani, čije su majke u trudnoći jele četiri ili više jabuka nedeljno, imali dvostruko manje izglede da obole od astme, u odnosu na decu majki koje su jele jednu jabuku nedeljno, ili ih uopšte nisu konzumirale. Ovakvo objašnjenje leži u saznanju da su jabuke najbolje voće za zdravo funkcionisanje pluća i kod odraslih, pošto su izuzetno bogate antioksidansima.

Da li vaše dete jede jabuke? Koji je sport odabralo?

Slični tekstovi:

Najčešći alergeni u dečijoj astmi Edukativni seminar o astmi sutra u Novom Sadu Koji sport izabrati?

Kašalj sa otežanim disanjem

Može biti u lakoj formi kad se čuje kao pucketanja u grlu, srednje teške forme se jasno primećuju po kašlju i otežanom disanju ili je izrazito otežano disanje sa napinjanjem stomaka, uvlačenjem medjurebarnih prostora, nemogućnošću sisanja i govora i jakom uznemirenošću.

Odrediti prirodu bolesti

 

U prve dve godine odgovorni su virusi a kasnije alergije iako je veoma teško odrediti oštre granice. Uvek se postavlja pitanje da li dete ima astmu što zavisi od broja napada kašlja sa otežanim disanjem i dobre reakcije na lekove koji se daju preko sprejeva ili inhalatora ili u vidu tableta. Potrebni su i alergotestovi. S druge strane postoji infantilna astma koja se manifestuje kašljem i otežanim disanjem u prve dve godine života, sa ili bez reakcije na lekove koji se daju u tretmanu astme, sa kasnijim proređivanjem i iščezavanjem.   

Dijagnoza astme-postavlja se na osnovu:

-anamnestičkih podataka -kliničkog pregleda -ispitivanja plućne funkcije ( u napadu, van napada, nakon inhalacione bronhodilatatorne i kortikosteroidne terapije) -gasnih analiza sa acidobaznim statusom -difuzijskog kapaciteta -imunoloških ispitivanja

Procenite ozbiljnost bolesti

 Astma je hronična bolest kojoj je teško predvideti trajanje, ozbiljnost napada i konačnu prognozu. Od ključnog značaja je dobra edukacija roditelja i prepoznavanje ozbiljnih napada i započinjanje tretmana još u kućnim uslovima. Infantilna astma ima dobru prognozu ali jedan procenat dece kasnije ima pravu astmu.

Samostalni tretman:

U svim oblicima astme rani i samostalni tretman ima veoma važnu ulogu i zahteva posebnu edukaciju roditelja. Kod lakših i srednje teških napada roditelju mogu započeti i završiti tretman pod uslovom da napad dobro reaguje na terapiju.

Savet  lekara:

S obzirom na prirodu bolesti potrebno je da roditelji uvek zatraže savet onda kad procene da je potrebno!

Slični tekstovi:

Simptomi astme – kašalj Hlor iz bazena – problemi sa disanjem i astma Budi deo tima sajta “Pobedi astmu” Da li je astma OPAKA bolest?

Prošla sam polovinu terapije u slanoj sobi i veoma sam zadovoljna učinkom na moj organizam.

Himalajska slana soba je imitacija prirodne slane pećine s njenom lekovitom mikroklimom. Vazduh je zasićen suvim, raspršenim, najfinijim česticama kamene soli.Koncentracija mikro čestica je puno veća nego na moru ili u slanim pećinama (0,5-15 mg/m3), a u slanoj sobi se održava mikroklima rudnika soli. Na jedanom kvadratnom metru ugrađena  je tona soli. Terapija  se zasniva na doziranom boravku u atraktivno dizajniranoj slanoj sobi koja je izrađena iz prirodne kamene soli a služi za tretman mnogih hroničnih i alergijskih bolesti.

Blagotvorni učinci su poznati vekovima i podkrepljeni su  medicinskom literaturom. Potvrđen je izvrstan terapijskii uticaj u lečenju astme i bronhitisa, smiruje i produbljuje disanje, čisti disajne puteve, deluje protiv upala i protiv alergija, ubrzava oksidaciju serotonina, te reguliše mineralnu uravnoteženost.

Širok je spektar bolesti koje se mogu lečiti ili ubalžiti boravkom u Himalajskoj slanoj pećini-sobi. Ova terpija je jednostavna, neinvazivna, jeftina i veoma efikasna. Sedenjem, ležanjem ili igranjem u slanoj sobi u koju se ubacuju najfinije slane mikročestice leči se i prevenira prehlada, ublažavaju srčane i vaskularne smetnje, bronhitis, astma, alergije, hipotireoidizam, gastritis, zapaljenje debelog creva, usporena cirkulacija, pospešuje oporavak posle srčanog udara, hronično zapalenje sinusa, uha, grla…U dermatologiji terapija u slanoj sobi leči akne, alergije, psorijazu, dermatitis, zatim pomaže u prevenciji gojaznosti i ublažava sve reumatske bolove.

Veliki broj minerala u vazduhu Himalajske slane pećine-sobe jača i obnavlja strukturu kože. U soli su antialergeni koji čiste kožu, detoksikuju je i usporavaju proces starenja, a veoma su efikasni u lečenju celulita.

Mikroklima u slanim sobama, u kombinaciji sa terapijom zvukom ima blagotvorni efekat i stimuliše centralni nervni sistem – poboljšava san i opušta um i telo posle stresnog dana. Preporučuje se rekreativcima i sportistima, kod napornih treninga, mobiliše sve rezerve u organizmu i sanira umor i nepovoljne efekate nakon takmičenja. Veoma je korisna osobama oslabljenog imunog sistema. Tretman za odrasle traje 45 minuta , a za decu 25 minuta.  

Posle svakog boravka u Himalajskoj slanoj pećini osećam se kao posle dobre, lagane šetnje po  morskoj obali. U slanoj pećini ne treba da šetate, tamo udobno ležite u ležaljki pokriveni ćebetom, slušate laganu opuštajuću muziku i sve što treba da radite je da dišete.

Kada sam otišla prvi put bila sam jako radoznala da bih mogla mirno ležati, lagano sam šetala po sobi, zavirila u svaki ćošak, dodirnu svaku slanu gromadu, igrala se kao dete sa slanim „peskom“ i kamenčićima sa kojima je prekriven pod.

(U dečijoj sobi ima kantice i lopatice i deca se zaista i igraju kao u pesku).

Devojke koje rade u Himalajskoj slanoj pećini, Ivana i Tanja su toliko zlatne i spremne da vam objasne sve što vas interesuje i da vam boravak u slanoj pećini učine još prijatnijim.

Ono što mi se jako dopalo je jedna divna i opuštena atmosfera i kad vas Ivana ili Tanja dočekaju sa osmehom već  imate utsak da ste došli kod nekog svog.

Za sada nisu velike gužve, tako da sam do sada uvek bila sama u sobi. Pošto sam prvi put sve proučila, drugi put sam lepo legla, pokrila se ćebetom, jedan veći kamenčić stavila na čelo (to je terapija koju sam ja sama smislila za glavobolju), opustila se i zamislila da sam na godišnjem odmoru i da uživam negde na morskoj obali. Naravno u roku od par minuta sam zaspala i svaki sledeći boravak sam odspavala. Na terapiju idem odmah sa posla, ustajem ujutru u 4,20, odradim svoj posao u firmi i 45 minuta spavanja u Himalajksoj slanoj pećini je za mene dovoljno da lakše dišem, izduvam iz nosa sve što me golica tokom dana i iskašljem sve što nadražuje moja pluća (radim u laboratoriji sa iritirajućim hemikalijama i često mi je zapušen nos, kijam i imam nelagodnost u plućima). Za tih 45 minuta se opustim, odmorim, nadišem slanog vazduha i spremna sam za kućne poslove.

Primetila sam da mi se mnogo manje sliva iz nosa i da noću odlično spavam.

Upoznala sam devojku koja je imala problema sa sinusima, počela je da dolazi u Himalajsku slanu pećinu, polse par dolazaka osetila je poboljšanje.

Srela sam se i sa izvesnim brojem roditelja koji dovode svoju dečicu, svi kažu da primećuju pozitivne učinke kod dece, da deca posle par dolazaka ne moraju da se inhaliraju Berodulom, da manje kašlju noću, da bolje spavaju, jedna majka je rekla da je dete polse terapije gladno i da mu se popravio apetit.

Svi koji dolaze u Himalajsku slanu pećinu kupili su i Himalajske lampe i svećnjake i koriste ih kod kuće kao dodatnu terapiju.

Prva tri dana išla sam svaki dan, a onda prešla na svaki drugi. Polse trećeg dana izbacila sam Singulair pre spavanja, naravno u dogovoru sa svojim pulmologom iz za sada nemam pogoršanja.

Preporučuje se 10-15 tretmana kako bi se postigao dobar učinak. Kad zvaršim 15 tretmana  uradiću spirometriju (koja polsednji put baš nije bila sjajna) i fiziklani pregled pa ću vam preneti postignute rezultate. Za sada sam zadovoljna i preporučujem svima koji su u mogućnosti da posete Himalajsku slanu pećinu u Novom Sadu u Balzakovoj 19.

BORAVAK U SLANOJ SOBI NE ZAMENJUJE LEKOVE, NEGO JE DOPUNA FARMAKOLOŠKOJ TERAPIJI!.

Nadam se da će nam se javiti i roditelji dece koja su dobila besplatan boravak u Himalajksoj slanoj pećini i preneti nam svoja iskustva.

Slični tekstovi:

Poseta slanoj sobi: Himalajskoj slanoj pećini u Novom Sadu Speleoterapija i haloterapija Himalajska slana pećina Kako izbeći pogoršanje astme leti? Kako (ne)lečiti astmu!?!

Stigli su na hladni dani, a sa njima i učestale respiratorne infekcije.

Infekcije respiratornog sistema predstavljaju najčešće infekcije u humanoj populaciji. Od akutnih respiratornih infekcija odrasli prosečno obole 3-5 puta godišnje, deca češće, u proseku 4-7 puta godišnje, dok ona koja borave u dečjim kolektivima još češće. Prema podatcima Svetske zdravstvene organizacije još iz 2002. godine, od infekcija respiratornog sistema umire gotovo 3,9 miliona ljudi godišnje.

Ovo je pravo vreme da se podetimo što je to uošte respiratorni sistem, kako funkcioniše i od čega se sastoji:

Respiratorni sistem je specijalizovan za razmenu gasova između okolnog, spoljašnjeg vazduha i krvi, što je omogućeno postojanjem sprovodnog, respiratornog i ventilacionog dela tog sistema.

Sprovodni deo čine: nosna duplja sa odgovarajućim sinusima, nazofarings, larings, traheja, bronhije, bronhiole i terminalne bronhiole. Na ulazu u grkljan se respiratorni i digestivni sistem razdvajaju sa malim mišićnim poklopcem zvanim epiglotis. Kod gutanja epiglotis zatvara grkljan. Kod disanja ili govora epiglotis je otvoren – zato nije dobro jesti i pričati. U grkljanu se nalaze glasne žice. Uloga sprovodnog dela je da sprovodi, prečišćava, zagreva i vlaži vazduh koji dolazi iz spoljašnje sredine. 

Respiratorni deo se sastoji od: respiratornih bronhiola, alveolarnih duktusa i alveola. Na nivou ovog dela se vrši razmena gasova. Pluća su sunđerasti, ružičasti (osim kod pušača) organ podeljen na levo i desno krilo. Obložena sa membranom (pleura, ima više slojeva) i tečnošću (surfaktant) koja omogućuje glatko kretanje pluća kod disanja. Na kraju disajnih puteva nalaze se plućne alveole. To su mehuri vazduha gde se obavlja razmena gasova. Svaka alveola je okružena kapilarima koji dovode krv zasićenu ugljen dioksidom a odvode krv zasićenu kiseonikom. Zid alveola i membrane kapilara su tanke tako da gasovi lako prelaze iz krvi i u krv čistom difuzijom.

Ventilacioni deo omogućava udisanje (inspiracija) i izdisanje (ekspiracija), koji su praćeni širenjem i skupljanjem pluća, grudnog koša i abdomena, što se postiže angažovanjem dijafragme, rebara, interkostalne muskulature, abdominalne muskulature i elastičnog veziva u plućima.

Respiratorni sistem pogađaju mnoge bolesti, čiji uzrok ne mora biti u samom respiratornom sistemu. Bolesti gornjih disajnih puteva su razne upale: rinitis, sinuzitis, faringitis, laringitis, prehlada. Ove bolesti su često vezane, recimo simptomi prehlade su rinitis, sinusitis, ponekad i faringitis. Kašalj obično dolazi nakon same prehlade. Bolesti donjih disajnih puteva (pluća )su obično puno teže i opasnije, a ako se ne leče mogu završiti smrtnim ishodom. Najčešće bolesti su bronhitis (akutni i hronični), emfizem, hronična opstruktivna bolest pluća, pneumonije, astma. Alergija je prvenstveno bolest imuniteta, ali ako alergen ulazi u organizam preko disajnih puteva, simptomi će se takođe ispoljavati na disajnim putevima.

Slični tekstovi:

Astma, imuni sistem i probiotici Automobili truju Beograd Vitamin D i astma Šta su ustvari pluća? Alergija i alergijski rinitis

Gordana je asmatičar, ima dvoje dece, starije petogodišnje dete  ima astmu.

Svoje iskustvo je podelila sa nama. Evo šta nam mama Gordana poručuje:

Čitajući sva vaša pisma želim da Vam ispričam i moju priču.Imam 39 godina. Ja sam asmatičar a i moje starije dete (5 godina) ima teži oblik astme. Kao dete sam imala bronhitise i zapaljenja pluca, alergije na jagode, aspirine…, a pumpicu sam pocela da koristim u 25 godini posle 6 mesecnog lečenja od CitoMegalo virusa. Imam osetljiv imuni sistem. Do sad sam isprobala sve sto sam čula da moze da nam pomogne. Prvo na sebi a onda i na detetu. Pumpicu sam zadnji put koristila u trudnoci pre 3.5godine (Alvesko). Od biljnih preparata mogu da preporučim Todoxin 1 (kaša i sirup) koji mozete kupiti u BGD-u u Domu sindikata za jačanje imunog sistema – sastav je med, limun, maslačak. Alergična sam na polen korova pa mi ne prija livadski med zato koristim isključivo bagremov. Prijale su mi joga vezbe – Tibetanske vežbe za podmladjivanje, jer se primenjuju tehnike disanja. Takodje kada se prehladimo izbegavam antibiotike dokle god je moguće, jer ne leče viruse a obaraju imuni sistem. Pijem tada čaj koji jednaka mesavina majčine dušice i bokvice (1 kk) i sprema se tako što na šolju čaja ide 1 kk žutog šećera i kriška limuna, pa kad provri doda se čajna mešavina i vri tako 2-3 minuta a odstoji 1min. Treba piti što toplije. Dobar je čaj za kašalj, astmu i bronhitis. Što se mog deteta tiče on je imao do 8 meseca ekcem, a onda na mesec do mesec i po bronhitis pa zapaljenje pluća. Bili smo u bolnici sa 14 meseci, na aminofilinu, longacefu, inhalacijama. Posle smo startovali sa todoksinom. Tada sam koristila i gušću mast i Ivinu mast (iz Idvora – imaju sajt na internetu) naravno ne zajedno. Sinu je ojacao imuni sistem tako da je bolest mogao da prebrodi uz inhalaciju berodualom, eventualno sada uključujući durofilin. Na pumpici je flexotide skoro non stop, isključujemo samo preko leta 2-3 meseca. Sa 3 godine je krenuo u vrtić i dobro prihvatio. Sada ima dermatitis več 2 meseca, koristi flonidan, pulmikort i singular trenutno. Bili smo u avgustu na letovanju i vratili se 5 dana ranije jer smo pokupili virus od komsije i dobio je jak spazam tako da sam mu u toku puta morala da dala pronizon. Prošle nedelje smo radili alergiske testove iz krvi i alergičan je na belanac, žumanac, mleko, kikiriki i grinje, ecp mu je 38 (granica je 15.7), a IgE 192 (manje od 60 treba za njegov uzrast). Moj zaključak na kraju: astma je neizlečiva bolest koja može da se drži pod kontrolom i sa njom mora da se živi, mora da joj se prilagodi. Psiha ima veliki uticaj na bolest. Preterana debljina joj ne prija. Umereneost u svemu i disciplina u življenju je neophodna. Stres je okidač kao i za druge bolest. Barem je to moje iskustvo, pozdrav svima

16.09.2010. Gordana K.

Slični tekstovi:

Lečenje alergije i astme – iskustvo mama Sanje Moje iskustvo sa astmom – bolest pod kontrolom Pridruženost hroničnog rinitisa kod obolelih od astme Lečim astmu 100%??? Da li je astma OPAKA bolest?

Prema rezultatima američkog istraživanja koji su objavljeni u medicinskom časopisu Chest, oboleli od astme izloženi su 2,5 puta većem riziku od razvoja depresije  ili anksioznosti nego osobe koje nemaju astmu.

Da bi stvar bila još gora, autori studije otkrili su da kako se učestalost ozbiljnih psiholoških problema povećava, tako se pogoršavaju i simptomi bolesti.

Autor studije, Emeka Oraka, rekao je da se ovi nalazi mogu odnositi  i na druge hronične bolesti a ne samo astmu , (npr. Dijabetes) te da ozbiljni psihički problemi mogu  ometati sposobnost oboelog da se nosi sa svojom bolesti. “Stoga se ne sme zanemariti  važnost mentalnog zdravlja kod bolesnika s hroničnim bolestima ” istaknuo je Oraka.

Kod svihučesnika istraživanja , prosečna učestalost ozbiljnijih psihičkih tegoba  bila je 3 posto, dok je kod osoba koje imaju astmu   ta učestalost bila 7,5 posto, otkrili su istraživači.

Isto tako istraživanje je pokazalo da su odrasle osobe sa astmom   koje su imale i druge hronične bolesti, zatim  pušile ili konzumirale alkohol te imale niži socijalno-ekonomski status, bile izložene većem riziku od razvoja ozbiljnih psiholoških problema.

Izvor: Chest

Slični tekstovi:

Astmatičari, pozovite doktora ako… Gojaznost i astma Astmatičari i grip H1N1 Vitamin D i astma Astma

Slana soba- Himalajska slana pećina u Novom Sadu

Nedavno je u Novom Sadu u Balzakovoj 19 počela sa radom slana soba- “Himalajska slana pećina”

O blagotvornom dejstvu slane terapije na disajne puteve smo već pisali, Veki je preneo svoje iskustvo prilikom posete slanoj sobi “So relax” u Beogradu, pisali smo o rudniku soli Prajd u Rumuniji, mama Gabrijela Sili je pisala o povoljnom učinku boravka u slanoj pećini u Prajdu na njenog sina Ulija-dečaka obolelog od astme. Evo linkova:

http://www.astma.rs/istrazivanje/speleoterapija-i-haloterapija/

http://www.astma.rs/lecilista-astma/asmta-prajd/

http://www.astma.rs/lecilista-astma/tapolca-lekovita-pecina-u-madarskoj/

http://www.astma.rs/astma-bolest/prvi-odlasci-u-slanu-sobu/

 Juče sam bila u slanoj sobi- Himalajskoj slanoj pećini u Novom Sadu. Moji prvi utisci su više nego pozitivni.

Prijatan ambijent i  ljubazna, nasmejana i veoma poslovna Ivana su na mene ostavili jedan veoma snažan i pozitivan utisak. U trenutku sam shvatila da ne moram više da kukam što ove godine nisam bila na moru, koje bi jako godilo mojim plućima. Trenutno sam na godišnjem odmoru i odlaziću  u Himalajsku slanu sobi u svom gradu, a učinak će biti kao da sam na moru. Kažu da je četrdesetpet minuta u slanoj sobi kao tri dana provedena na moru, a pri tome ne moram da brinem o smeštaju, o tome da li će padati kiša i puhati bura, ne moram da pakujem kofere i mislim šta ću od stvari da ponesem, kako ću da se cimam u putu… Za mene ovo zvuči idealno. Uz mnogo manje troškova konačno mogu svojim disajnim putevima priuštiti  malo morskih uslova.

Poznato je da se još u IX veku sona terapija se uspešno koristila  u borbi protiv bolesti disajnih puteva, kao što su   astma, alergijski rinitis i polenska groznica, hronične upale gornjih i donjih disajnih puteva, hronične upale uha,sinuzitis, viroze sa čestim infekcijama, zatim kod dermatoloških i kardiovaskularnih problema, kao i kod hroničnog umora. Terapija u slanoj sobi pomaže čak i kod hrkanja.

Kristali kamene soli kao prirodni jonizatori poboljšavaju kvalitet vazduha jer proizvode negativne jone koji se nalaze samo na moru, kod vodopada, ili u vazduhu nakon oluje. Jonizovan vazduh ima pozitivan uticaj na ljudski organizam, dovodi do psihofizičke ravnoteže, te pomaže pri koncentraciji i povećanju radne sposobnosti. Jedan tretman od 45 minuta ima isti rezultat kao 3 dana provedena na moru.

 

 

Kako izgleda slana soba?

 Slana soba obložena je komadima himalajske kamene soli. Himalajska so je najčistija i najbogatija so mineralima, kao što su natrijum, kalijum, magnezijum i brom. U slanoj sobi- Himalakskom slanoj pećini ugrađeno je više od jene tone himalajske soli po metru kvadratnom. To omogućava da se postigne idealna koncentracija suvog aeroslola u sobama. Dečija soba je veoma lepa, ima malo gumeno “igralište”, tako da deci boravak u njoj neće biti dosadan. Higijena je besprekorana, a osoblje veoma ljubazno i spremno da vam odgovori na sva pitanja. Moram da naglasim da su u slanoj sobi napravljeni pravi pećinski uslovi, te je temeratuta od 19-21 stepen Celzijusa pa se shodno tome i obucite za terapiju. Ja sam danas bila obučena veoma lagano i letnje.

U Himalajskoj slanoj pećini možete kupiti i predivne himalajske lampe i svećnjake, kao dodatna terapija u vašem domu. Ja sam sebi kupila jednu ovakvu lampu i jedan svećnjak. Ove lampe i svećnjaci osim što su prelepi kao ukras u sobi služe i u terapeutske svrhe.

Sutra idem kod pulmologa na pregled a onda krećem sa tretmanima u slanoj sobi, pa ću polse 10 tretmna ponovo ići kod pulmologa.  O rezultatima pre i polse tretmana ću vas obavestiti.

Ukoliko ove godine niste imali prilike da odete na more, a vaša pluća čeznu za slanim vazduhom, toplo vam preporučujem da posetite Himalajsku slanu pećinu u Novom Sadu.

p.s.  sve dodatne informacije o slanoj sobi možete pronaći na:

http://www.slanapecina.com/index.php?option=com_content&view=category&layout=blog&id=35&Itemid=2

Slični tekstovi:

Himalajska slana pećina Speleoterapija i haloterapija Seminar o astmi 8.5. u Novom Sadu Svetski dan astme – radionica u Novom Sadu Edukativni seminar o astmi sutra u Novom Sadu

Rezultati desetgodišnjeg istraživanja sprovedenog na 50.000 dece iz 20 različitih područja i zemalja pokazali su da deca koja konzumiraju mediteransku prehranu imaju manji rizik od razvoja astme, dok deca koja konzumiraju tri ili više hamburgera nedeljno imaju veći rizik od razvoja astme.

Prema mišljenju lekara , naučnika i nutricionista deca koja jedu povrće, voće (odnos povrća i voća u toku dana treba da je 2:1) i ribu manje su podložna razjovu astme.

Istraživanje je sprovedeno anketom roditelja o prehrambenim navikama njihove dece, imaju li njihova deca simotome astme, odnosno sviranje u grudima, kašalj i eprzide teškog disanja (gušenja).

Što se tiče smanjenja rizika od astme pokazalo se da su povrće i voće veća zaštita u siromašnim zemljama, dok se riba pokazala boljom zaštitom u bogatijim zemljama. Isto tako pokazalo se da je konzumiranje tri ili više hamburgera nedeljno, rizik za razvoj astme samo kod dece iz bogatijih zemalja.

Rezultati istraživanja ukazuju da bi povrće I voće mogli pomoći u smanjivanju rizika od astme zbog zaštitnog efekta antioksidansa ivitamina C. Dok  masti u hamburgererima  burgerima povećavaju  rizik od razvoja astme.

Izvor: BBC

Naša slika:

Sprovela sam malu anketu među svojim prijateljima i poznanicima o prehrambenim navikama njihove dece i dobila zanimljive, ali i pomalo zabrinjavajuće odgovore:

- Trudimo se deca(dečaci 5 i 7 godina)  jedu povrće i voće, ali naša deca od voće vole samo banane, od povrća samo pečeni krompir. Često konzumiraju pizzu na parče.

-Moje dete ( 3,5 godine) jako slabo jede, najviše voli špagete sa kečapom, mesu kod kuće jako slabo jede, ali voli kad odemo na pljeskavicu.

-Trudim se da moja deca(devijčice 3 i 6 godina)  jedu kuvano, spremam raznovrsnu hranu, ali moram sate da provedam za stolom pored njih dok ne pojedu sve iz tanjira. Često jedu čips, smoki. Za hamburgere i pljeskavice nemam para, ali pizzu često pravim kod kuće.

-Moja ćerka (3 godine) jako slabo jede povrće, voće jedino u kolačinma sa puno krema. Hamburger ne jede, ali jede pomfrit i pizze na parče. Znam da nije zdravo, ali srećna kad pojede bilo šta.

-Zbog posla naša deca ( 6 godina blizanci)su često kod bake i deke. Moja majka im sprema raznovrsnu hranu, ali povrće u tanjiru slabo prolazi. Retko smo u prilici da odemo na pljeskavicu u lepinji ili hamburger. Veliki su “mesaroši”, sipaju kašiku španata i 2 šnicle. Od sezonskih salata jedu rotkvice, mladi luk i paradajz.

-Moj sin (8 godina) najradije jede testo sa sirom i krompirom. Od voća jede banane, breskve, trešnje i jagode.

-Nisam zaposlena pa svaki dan imam kuvanu hranu za ručak. Spremam razno povrće uz malo meso i dosta salate. Moja straija ćerka (7 godina) jede sve redom, a mlađa (4 godne) brlja po tanjiru. Najviše voli kremić na hlebu i mleko. Starija jede voće, mlađa samo jabuke i jagode.

- Da bi moj sin ( 9 godina) unoeo bili kakvu hranu često jede pljeskavice u obližnjoj roštiljnici. Uz pljeskavicu uzme dosta kečapa, pavlake, majoneza, paradjza, luka, kupus salate. Kad mu sve to ponudim kod kuće, kaže “to nije to”

-Moja tri sina (stariji 8,5 godina, blizanci 6,5 godina) od malih nogu jedu sve redom. Nikada nisam kupovala dečije kašice i sokiće, sve sam sama spremala. Od povrća i voća jedu sve, nikada ne jedemo van kuće i brzu hranu. Ručak je obaveno kuvanje, doručak raznovrstan od jaja, sira, mleka, jogurta, viršle, paštete, nekada keks i mleko ili corn fleks. Za večeru pravim gibanicu, palačinke, moče od ostatka hleba, tople snedviče.

-Kad pitam decu da li žele neko voće obično kaže ne, ali kad im podmetnem tanjir sa oljuštenimi sečenim jabukama, breskvama, kasijama, narandžom, kivijem, pojedu sve. Sa povrćem kao što je grašak, boranija, španat, karfiol, đuveč od mešanog povrća nisu baš oduševljeni. Sirovu šargarepu, kalerabu, paradajz, rotkvice i mladi luk rado pojedu. Momci (11,5 i 14 godina) često traže pare za pljeskavicu za večeru. To im je kao večernji izlazak i jako se raduju kad sami prošetaju do hamburgerije i na ulici pojedu pljeskavicu u lepinji.

-Moja devojčica (2,5 godine) ima alergiju na proteine kravljeg mleka pa mučim muku sa njenom ishranom. Pomfrit, pohovane tikvice, to jedino što voli od povrća. Voće jede slabo, banane najčešće.

Da li vaša deca često konzumiraju hamburgere, pljeskavice u lepinji, pizze na parče? Da li imate muku da ih naterate da pojedu tanjir buranije, graška, španata…Koliko voćki pojedu dnevno i koju vrstu voća vaša deca rado jedu?

Slični tekstovi:

Sveže mleko smanjuje rizik od astme Prvi edukativni seminar u okviru Programa kontrole astme Ciljevi lečenja astme Vitamin D i astma Tretman i terapija astme

   Alergije su nenormalne  reakcije imunog sistema prilikom kojih dolazi do pokretanja odbrambenog mehanizma u našem telu, kako bismo se suprotstavili potencijalno opasnim supstancama iz neposredne okoline sa kojima dolazimo u dodir – polen, životinjske dlake, ujed insekta, hrana i drugo.

Alergijsku reakciju može da izazove bilo šta, a intenzitet samih alergija može da varira od onih bezazlenih i iritantnih pa sve do onih opasnih po život.

Najbolje rešenje je upotreba preventivnih lekova kao što su Nasonex, Flixonase i sličnih.

Dlake životinja

 Proteini koje luče štitne žlezde u koži životinja i oni koji se nalaze u njihovoj pljuvačci takođe mogu biti uzrok alergijskih reakcija kod nekih ljudi. Međutim, alergija ne mora odmah da se pojavi, već ona može polako da se razvija tokom dužeg vremenskog perioda, čak i do dve godine, a do potpunog nestanka simptoma dolazi tek mesecima nakon prekida kontakta sa životinjom.

 Ukoliko je kućni ljubimac pokretač alergije, rešenje bi bilo da mu zabranite pristup spavaću sobu, izbegavate tepihe u stanu i redovno kupate ljubimca. Takođe bi vam od velike pomoći bilo i svakodnevno usisavanje prostorija.

Ako alergijske reakcije postanu potencijalno opasne po život, najbolje rešenje je ukloniti ljubimca iz kuće.

   Svi kućni ljubimci sa dlakom ili krznom šire oko sebe majušne molekule, potencijalne alergene.   Oni se nalaze svuda, u njihovoj koži, pljuvačci, urinu…

 

PSI

Kada su psi u pitanju, bez obzira na to da li su kratkodlaki ili dugodlaki, mogu biti uzrok alergije nekog od ukućana.

Koliko dužina dlake utiče na jačinu alergije?

Smatra se da je dlaka koju vaši ljubimci ostavljaju za sobom, a na kojoj se nalaze i ostaci odbačene kože, zapravo glavni izazivač alergija. Količina dlake nije, međutim, od presudnog značaja. To znači da psi koji imaju dužu dlaku neće biti češći izazivači alergija od pasa koji imaju kratku dlaku. Neki ljudi su osetljiviji na kratkodlake pse, pa je samim tim i verovatnoća za pojavu alergije različita.

 Koji se psi linjaju manje od drugih?

 Iako ne postoji nijedna rasa pasa koja nije potencijalni izazivač alergije, to vas nikako ne treba odvratiti od čuvanja jednog ili više ljubimaca. Evo i kraćeg spiska američkog kluba obožavetelja pasa ljubimaca koji bi trebalo da budu manje opasni u pogledu izazivanja alergija: bedlington terijer, irski koker španiel, šnaucer, meksički bezdlaki pas,  francuska pudlica (ja sam je imala, veoma zahvalan pas, ne linja se, nema miris i nisam imala alergijskih reakcija na njegovu dlaku)

   Individualne odlike pasa koje mogu uticati na alergiju

 Kada je reč o tome u kojoj je meri pas alergijski opasan, u prvi plan se kao mnogo bitnije ističu individualne karakteristike samog psa, dok njegova rasa ili pol ostaju u drugom planu. Usled toga, oni psi koji imaju više peruti (odbacuju suvu kožu u većim količinama) u većoj meri šire supstance koje izazivaju alergiju. Čak postoje i rase kod kojih je to perutanje kože nasledno: koker španiel, labrador, zlatni retriver, nemački ovčar.

Mačke – česti izazivači alergija

 Kao i kad je reč o psima, i među mačkama ne postoje one koje ne izazivaju alergiju. I mačija pljuvačka sadrži supstance koje pokreću alergiju. Kao i kod pasa, dužina dlake nije merilo jačine alergije. Neke rase mačaka, poput sibirske mačke i ruske plave mačke, smatraju se manje opasnim kad je reč o izazivanju alergije.

Najčešći simptomi alergije na kućne ljubimce

 Alergije koje izazivaju kućni ljubimci imaju iste simptome kao i ostale alergije koje utiču na disajne puteve: jak i učestali kašalj, astma, svrab u predelu očiju, suzenje i crvenilo okiču, zapušen nos, curenje iz nosa, kijanje, svrab, kožni osipi.

  Ukoliko je neko u porodici sklon alergijama, treba uraditi analizu i tako otkriti na koje je sve to supstance alergičan, jer uzrok ne mora da bude kućni ljubimac.

Kako možete umanjiti efekat alergije?

    – Držite svog kućnog ljubimca što dalje od spavaće sobe

   – Izvodite ga što češće u šetnju i igrajte se sa njim napolju.

   - Posle svakog kontakta sa ljubimcem, obavezno operite ruke.

   – Kupajte svog ljubimca barem jednom nedeljno.

   – Redovno čistite tepihe i staze, kao i ostala mesta na kojima vaš kućni ljubimac provodi dosta vremena.

Kućni ljubimci ponekad mogu biti uzročnici alergije i ako ukućani na alergiju burno reaguju, ljubimce treba ukloniti iz kuće. Ukoliko nema alergije ukućana, onda, prema najnovijim istraživanjima, treba imati kućne ljubimce, jer oni razvijaju otpornost dece na mnoge bolesti, a psihološki u velikoj meri doprinose razvoju i vaspitanju dece. Pored toga, dokazano je da kućni ljubimci deluju umirujuće i otklanjaju stres u porodici.

Slični tekstovi:

Alergije i astma Kućni poslovi i astma Lečenje alergije i astme – iskustvo mama Sanje Život bez alergije Šta je astma?

UVOD:

Atopija je nasledna sklonost ka povećanoj sintezi lgE i nasleđuje se autozomno dominantno. Patološki gen je prisutan na dugom kraku 11-og hromozoma. Ne mora se nikada ispoljiti, a ako se ispolji onda se radi o alergiji. Danas se alergija definiše kao prekomjerno stvaranje lgE antitijela pri kontaktu sa supstancama u okolini.

MATERIJAL I METODE:

 U ambulanti dječjeg dispanzera Doma zdravlja Ulcinj izdvajana su djeca sa dijagno-zom astme koja je postavljena na osnovu kriterijuma datog od strane Američkog udruženja za pedijatrijsku pulmologiju iz 1995 godine. Analizom je obuhvaćeno 73 djece sa dijagnozom astme. Sva djeca su grupisana u lll grupe prema uzrastu: I grupa,0 – 3 godine, – 15, II grupa,3 – 7 godina – 30, III grupa,7 – 15 godina – 28. Kod sve djece rađene su kožne alergološke probe prick testom na inhalacione alergene: bakterije, buđ, kućna prašina, perje, duvan, dermatofagoides, polen drveća, dlaka psa, dlaka mačke, polen trave, polen korova. Kod sve djece su rađene kontrolne probe sa NaCL 0,9% i histaminom 0,1 mg/ml.

REZULTATI RADA:

  U prvoj grupi najčešći inhalacioni alergen je kućna prašina 6 (40%), dlaka psa 4 (27%), dermatofagoides 3 (20%), 2 je bilo bez alergije. U drugoj grupi najčešći inhalacioni alergen je dermatofagoides 18 (60%), kućna prašina 16 (53%), dlaka mačke 9 (30%), polen drveća 6 (20%), perje 4 (13%), dlaka psa 4 (13%), polen trava 1 (3,3%) i polen korova 1 (3,3%), buđ 1 (3,3%). U trećoj grupi najčešći inhalacioni alergen je dermatofagoides 22 (79%), kućna prašina 20 (72%), dlaka mačke 16 (57%), polen drveća 12 (42%), dlaka psa 9 (32%), polen trava 6 (22%), perje 5 (18%), buđ 3 (11%).

ZAKLJUČAK:

Najčešći alergen kod djece do 3 godine je kućna prašina, a kod ostale dvije grupe je dermato-fagoides. Interesantno je da ni u jednoj grupi djece nije detektovana alergija na duvan.

Izvor: JZU DOM ZDRAVLJA “BOGDAN VUJOŠEVIĆ”, ULCINJ, CRNA GORA

Slični tekstovi:

Mali podsetnik o alergijama i astmi Par reči o astmi u Pressu Edukativni seminar o astmi sutra u Novom Sadu Osnovne činjenice o astmi Alergija i alergijski rinitis

Broj obolelih od astme je u stalnom porastu, zbog čega je astma dijagnostički i terapijski problem u našoj sredini. Svi konsenzusni dokumenti o lečenju astme sadrže segment o edukaciji bolesnika čime se potencira njen značaj i stavlja u ravnopravni položaj sa ostalim vidovima lečenja ove bolesti.Edukacija je proces planiranog sticanja znanja o vrsti bolesti kako bi se osoba osposobila da donosi odluke na osnovu naučenih rešenja u vezi sa faktorima koji remete zdravlje.Porast obolelih od astme i još uvek prisutna panikazbog postavljene dijagnoze astme, kao i predrasude da je astma veoma teška i “strašna ” bolest, strah od primene pumpica, kortikofobije ukazuju na potrebu sprovođenje kontinuirane medicinske edukacije u primarnoj zdravstvenoj zaštiti i primeni koncepta samolečenja astme, formiranjem savetovališta za bolesnike sa astmom. Dijagnoza astme postavlja se u Domovima zdravlja i dispanzerima za plućne bolesti a hitne slučajeve pogoršanja astme zbrinjava služba hitne medicinske pomoći. Lekar u primarnoj zdravstvenoj zaštiti je zato najpozvaniji da, kao deo tima, sprovodi kontinuiranu medicinsku edukacija bolesnika kroz odgovarajuća savetovališta.

Kao i u svakoj hroničnoj bolesti, tako i u astmi, osnovni preduslov za uspešno lečenje ili bolje reći “kontrolu” nije samo primena lekova, već edukacija i prava i tačna informacija. Astma se više od 10 godina dijagnostikuje i leči na osnovu GINA smernica, odnosno internacionalnih smernica koje su obuhvaćene u Globalnoj inicijativi za astmu sa ciljem da se u svim zemljama usvoji jedinstven način dijagnostike i lečenja koji će garantovati uspeh. Ove smernice definišu “šest koraka” u programu lečenja od kojih se kao prvi navodi “edukacija bolesnika sa ciljem da se uspostavi partnerski odnos u vodjenju bolesti”. U našoj zemlji 1998 godine objavljene su nacionalne smernice za dijagnostikovanje i lečenje astme u odraslih, a 2000 godina smernice za astmu u dečijem uzrastu.

Cilj edukacije: pružanje aktuelnih informacija o bolesti, bolje prihvatanje predložene terapije, pravilna tehnika primene aerosola, smanjenje učestalosti hospitalizacije, smanjenje troškova lečenja i stvranje partnerskog odnosa lekar-bolesnik. Načini edukacije: predavanja zdravstvenih radnika, brošure, video kasete, kursevi, seminari, organizovanje “škole za bolesnike sa astmom”. Svi oblici edukacije mogu se najjednostavnije sprovoditi kroz savetovališta u primarnoj zdravstvenoj zaštiti timskim radom koji čine: lekar, medicinska sestra,psiholog i socijalni radnik. U savetovalištu je najjednostvnije sprovesti organizovani pristup ovom problemu pravljenjem registra ovih bolesnika, edukacija ciljnih grupa, i uključivanje porodice i šire društvene zajednice.

 

 Edukacija bolesnika i koncept samolečenja obezbedjuju maksimalnu efikasnost terapije, smanjenje troškova lečenja, smanjenje morbiditeta i mortaliteta od ove bolesti, čime se opravdava potreba postojanje ovakvih savetovališta.

Slični tekstovi:

Osnovni principi lečenja astme Kretanje vrednosti FEV1 tokom lečenja astme izazvane naporom Filozofija lečenja astme Ciljevi lečenja astme Astma

Veći sadržaj vitamina E u krvi kod dece smanjuje rizik od pojave ekcema za 67 %, dok vitamin A ne štiti od alergija, kako se do sada verovalo. Do ovog saznanja došli su japanski naučnici, ispitujući količinu ovih vitamina u krvi 396 mališana starosi od 10 do 13 godina, od kojih je 240 njih patilo od ekcema, šištanja pri disanju i astme. 

Ustanovljeno je da ne postoji povezanost između ovih obolenja i nivoa vitamina A, ali otkriveno je i da su ispitanici sa većom količinom vitamina E u krvi izloženi 60% manjem riziku od pojave ekcema u odnosu na decu koja imaju nizak sadržaj ovog vitamina.

Ipak, još nije precizno utvrđeno iz kog razloga razloga prisustvo vitamina E u krvi smanjuje rizik od ekcema, ali japanski tim pretpostavlja da je to zbog njegovih antioksidantnih svojstva, kao i činjenice da deluje podsticajno na imunološki sistem.

Slični tekstovi:

Vitamin D i astma Poštedite decu duvana! Sirupi za kašalj omamljuju decu ISHRANA I SUPLEMENTACIJA Koji sport izabrati?

Astma je hronična bolest što podrazumeva kontinuirano praćenje i dugotrajno lečenje.To se mora objasniti roditelju, odnosno pacijentu zbog saradnje i uspešnog lečenja.

U astmi se koriste dve grupe lekova:

1. lekovi za lečenje akutnog napada ( za otklanjanje bronhoopstrukcije )

2. lekovi za prevenciju ( za kontrolu bolesti )

            Lekovi za lečenje akutnog napada

Mogu se podeliti na :

-bronhodilatatore

- protivzapaljenske lekove

Bronhodilatatori

To je grupa lekova koji dovode do bronhodilatacije, odnosno širenja bronhija otklanjanjem mišićnog spazma (grča) u bronhijama a i ubrzava mukocilijarni klirens, odnosno pokretanje i izbacivanje sekreta.

Ovu grupu lekova čine:

-kratkodelujuci beta -2 agonisti (salbutamoli: Ventolin, Spalmotil, Aloprol )

-antiholinergici (Berodual )

-kratkodelujuci teofilini (Durofilin ), lekovi sporijeg ali dužeg delovanja.

Lekove iz prve dve grupe treba primenjivati inhalatornim putem mada postoji oblik i za oralno uzimanje a iz treće grupe oblici su za oralno i parenteralno davanje (putem injekcija, najčešce se daju putem infuzija ).

Prednosti inhalatornog načina davanja (udisanjem ):

-neposredni kontakt leka sa velikom površinom traheobronhijalnog stable

-dobar efekat sa niskim dozama, čime se izbegavaju veče koncentracije u krvi i neželjna  sistmska dejstva

Za efikasnu inhalatornu terapiju potrebno je:

-da su disajni putevi prolazni

-pravilna tehnika uzimanja leka

-da su čestice leka koji se udiše manje od 5 mikrona

Za primenu leka inhalacijom koriste se:

-merno-dozni raspršivaci (pumpice, sprejovi ),lek je u obliku aerosola

-inhalatori koji sadrže lekove u obliku suvog praha (diskhaleri, turbuhalaleri, disk )

-inhalatori (kompresorski ili ultrazvucni)koji tečan oblik leka pretvaraju u aerosol.

To je grupa lekova koji dovode do bronhodilatacije, odnosno širenja bronhija otklanjanjem mišićnog spazma (grča) u bronhijama a i ubrzava mukocilijarni klirens, odnosno pokretanje i izbacivanje sekreta.

Ovu grupu lekova čine:

-kratkodelujuci beta -2 agonisti (salbutamoli: Ventolin, Spalmotil, Aloprol )

-antiholinergici (Berodual )

-kratkodelujuci teofilini (Durofilin ), lekovi sporijeg ali dužeg delovanja.

Lekove iz prve dve grupe treba primenjivati inhalatornim putem mada postoji oblik i za oralno uzimanje a iz treće grupe oblici su za oralno i parenteralno davanje (putem injekcija, najčešce se daju putem infuzija ).

Prednosti inhalatornog načina davanja (udisanjem ):

-neposredni kontakt leka sa velikom površinom traheobronhijalnog stable

-dobar efekat sa niskim dozama, čime se izbegavaju veče koncentracije u krvi i neželjna  sistmska dejstva

Za efikasnu inhalatornu terapiju potrebno je:

-da su disajni putevi prolazni

-pravilna tehnika uzimanja leka

-da su čestice leka koji se udiše manje od 5 mikrona

Za primenu leka inhalacijom koriste se:

-merno-dozni raspršivaci (pumpice, sprejovi ),lek je u obliku aerosola

-inhalatori koji sadrže lekove u obliku suvog praha (diskhaleri, turbuhalaleri, disk )

-inhalatori (kompresorski ili ultrazvucni)koji tečan oblik leka pretvaraju u aerosol.

To je grupa lekova koji dovode do bronhodilatacije, odnosno širenja bronhija otklanjanjem mišićnog spazma (grča) u bronhijama a i ubrzava mukocilijarni klirens, odnosno pokretanje i izbacivanje sekreta.

Ovu grupu lekova čine:

-kratkodelujuci beta -2 agonisti (salbutamoli: Ventolin, Spalmotil, Aloprol )

-antiholinergici (Berodual )

-kratkodelujuci teofilini (Durofilin ), lekovi sporijeg ali dužeg delovanja.

Lekove iz prve dve grupe treba primenjivati inhalatornim putem mada postoji oblik i za oralno uzimanje a iz treće grupe oblici su za oralno i parenteralno davanje (putem injekcija, najčešce se daju putem infuzija ).

Prednosti inhalatornog načina davanja (udisanjem ):

-neposredni kontakt leka sa velikom površinom traheobronhijalnog stable

-dobar efekat sa niskim dozama, čime se izbegavaju veče koncentracije u krvi i neželjna  sistmska dejstva

Za efikasnu inhalatornu terapiju potrebno je:

-da su disajni putevi prolazni

-pravilna tehnika uzimanja leka

-da su čestice leka koji se udiše manje od 5 mikrona

Za primenu leka inhalacijom koriste se:

-merno-dozni raspršivaci (pumpice, sprejovi ),lek je u obliku aerosola

-inhalatori koji sadrže lekove u obliku suvog praha (diskhaleri, turbuhalaleri, disk )

-inhalatori (kompresorski ili ultrazvucni)koji tečan oblik leka pretvaraju u aerosol.

Najbolje je pumpice uzimati preko komora, jer se tako izbegava gubitak velike doze leka zbog nekoordinacije udah-pritisak a i čestice večeg promera koje ne prodiru u male disajne puteve istalože se na zidove komore tako da se udahne samo aktivni deo aerosola. Za manju decu koriste se komore sa maskom za lice a za veću sa nastavkom za usta.

Kortikosteroidi

Hormonski preparati, najćešce se daje Prednizon, Prednizolon i Metilprednizolon

Oni deluju protivzapaljenski, znači smanjuju otok sluznice i stvaranje sekret i daju se ukoliko nije nastupilo poboljšanje nakon primene bronhodilatatora koji su inicijalna terapija. U fazi akutnog napada treba ih dati na usta ili putem injekcija (u obliku spreja daju se samo u profilaksi). Oni su moćni lekovi i njihovo ne davanje ili davanje u malim dozama, zbog straha od neželjnih dejstava nema opravdanja jer se rizikuje napredovanje napada odnosno masivne bronhoopstrukcije i poremećaja gasne razmene na nivou alveola. Posledica je smanjenje koncentracija kiseonika u krvi, odnosno povećanje ugljen dioksida i razvoja hipoksije, odnosno hiperkapnije.

U toku lečenja akutnog napada cilj nam je :

-da što brže otklonimo opstrukciju disajnih puteva

-da sprečimo poremećaj gasne razmene

-da izvedemo pacijenta iz teškog stanja.

Lekovi koji su beskorisni u akutnom napadu:

-antibiotici

-ekpektoransi (lekovi za izbacivanje sekreta)

-antitusici i sedativi koji su zabranjeni

-antihistaminici.

Lekovi za prevenciju (za kontrolu bolesti)

Za sada za lečenje astme ne postoji kauzalna terapija, odnosno lek koji bi izlečio astmu.Pored lečenja akutnog napada, postoje lekovi kojima možemo kontrolisati bolest a to znači:

-da su pogoršanja retka (egzacerbacija akutnih napada )

-da su hronični simptomi minimalni

-da je plućna funkcija normalnih ili što bliže normalnim vrednostima

-da je dobro tolerisanje fizickog napora

-da je svakodnevna aktivnost, odnosno kvalitet života što bolji

-da su što manji neželjeni efekti date terapije

-da je što manji mortalitet (broj smrtnih slučajeva )

Profilakticki lekovi:

Protivzapaljenski lekovi

Inhalacioni kortikosteroidi

To je najefikasnija grupa lekova,najjačeg protivzapaljenskog dejstva. Smirivanjem zapaljenja oni smanjuju učestalost akutnog napada, ublažavaju hronične simptome, snižavaju bronhijalnu hiperreaktivnost,povećavaju plućnu funkciju i kvalitet života.

Upotreba putem sprejova u dozvoljenim dozama smanjuje sistemska neželjna dejstva a upotreba putem komora i ispiranje usta vodom nakon upotrebe sprečava kandidijazu ( gljivicnu infekciju usne duplje). Inhalatornu terapiju treba primenjivati diskontinuirano, najćešce u proleće  i jesen kada su prisutni i okidači i favorizujući faktori. Praksa je pokazala, da u tom stepenastom načinu lečenja bolji su rezultati ako se počne sa većim dozama i davanjem više puta dnevno uz postepeno smanjenje i jednog i drugog sa poboljšanjem do doze održavanja.

Dugodelujuci bronhodilatatori

Koristi se Serevent (Salmeterol i Formoterol)

Oni nemaju protivzapaljenski efekat pa se ne primenjuju kao monoterapija već u kombinaciji sa kortokosteroidima (kombinovane pumpice Symbicort,Seretide ). Ne treba zaboraviti njihove neželjene efekte (lupanje srca, mišicni tremor, glavobolja, anksioznost )

Sporooslobadajuci teofilinski preparati

Koristi se Durofilin, Aminofilin

Imaju bronhodilatatorno a manje antizapaljensko dejstvo. Daju se oralno (u vidu tableta) ili putem injekcija najčešce u infuziji. Imaju malu terapijsku širinu, odnosno mogućnost predoziranja. Neželjna dejstva su glavobolja,nesanica,poremećaj koncentracije, lupanje srca.

Antagonisti leukotrijena

Montelukast (Singulair) Retko se daju  kao monoterapija, već u kombinaciji sa inhalacionim  kortikosteroidima.

Natrijum kromoglikat (Intal) i Nedokromil natrijum

Stari lek, skromnog protivzapaljenskog dejstva, nedovoljno proučenog mehanizma ali male toksičnosti.

Ketotifen (Galitifen)

Mehanizam dejstva nedovoljno poznat, misli se da stabilizuje membrane mastocita, neki ga ubrajaju u antihistaminike,ima efekta u lakšim oblicima, neželjene pojave su povecane telesne težine i sedacija.

Imunoterapija: 

 specificna hiposenzibilizacija   kontraverzna je u dečjem uzrastu pogotovo ispod 5god. Imunotreapija se sastoji u ubrizgavanju pod kožu manjih količina alergena. Na ovaj način se telo navikava na prisustvo supstanci. Važno je precizno utvrditi na koju vrstu alergena pacijent ima reakciju. Imunoterapija pomaže da se organizam izbori sa preosetljivošću na oderđeni alergen, ali je teško izvodljiva kod osoba koji reaguju na veći broj alergena.

   Nespecificne bakterijske vakcine su potpuno beskorisne u preventive astme a i kao metod za “jačanje imuniteta”

  Akupunktura je bez uticaja na kontrolu astme a diskutabilna je i njena bronhodilatacija, bez uticaja je na zapaljenje.

  Čajevi i biljni ekstrati su bez profilaktickog dejstva, mogu da deluju i štetno kao alergeni a neki imaju i mitogenu ulogu.

Klimatsko lečenje: povoljna klima za asmatičare je suv i topao vazduh bez aerozagadenja (vazduh sličan u pustinjama .) Kod nas se najviše preporučuje duži boravak na moru od 3-6 meseci (ko to može!?) . Često menjanje klime može da vodi pogoršanju jer predstavlja stres za pluća.

Astma  sport i ishrana:

 Fizička aktivnost se danas smatra vidom lečenja astme jer se dete pravilno fizički razvija a i ne izdvaja se od ostale dece što deluje i povoljno na  psihu deteta. Bavljene sportom podrazumeva u fazi mirovanja bolesti. Izbegavati sport koji zahteva ubrzano i plitko disanje i bavljenje pri hladnom i vlažnom vremenu. Najviše se preporucuje plivanje pri čemu se angažuje celokupna muskulatura, kao i sportovi koji imaju fazu aktivacije i fazu mirovanja. Sportske aktivnosti treba da bude spram mogućnosti kompletnog stanja deteta (pacijenta). Mnogi učesnici Olimpijskih igara, kao i neki slavni fudbaleri, teniser, maratoci, vaterpolisti su asmatičari.

Da bi se organizam uspešno borio protiv alergena, potrebno je unositi dovoljno vitamina B, C, E, D i A, kao i kalcijuma i magnezijuma, zatim cinka. U ishranu treba uključiti integralne žitarice, mahunerke, veće količine povrća, voće, posno meso i ribu (losos, skuša), mlečne proizvode sa manjim procentom masti, do tri jajeta nedeljno. Izbegavati veću količinu slatkiša, grickalice tipa Čipsa i Smokija, konzervisanu i masnu hranu, pohovana jela i pržena u dubokom ulju, kao i gazirene napitke, Preporučuje se konzumiranje lanenog semena, šljiva i suvih smokava, jer podstiču čišćenje organizma preko creva. piti dovoljne količine tečnosti, najbolje vode (najmanje 2 litre dnevno). voda pomaže da se sluz raredi i lakše izbaci iz organizma.

Slični tekstovi:

Inhalatorna terapija – istina i zablude Preventivna terapija za nekontrolisanu astmu Terapija Inhalatorna terapija ISHRANA I SUPLEMENTACIJA

Kortikosteroide delimo na glukokortikoide i mineralokortikoide. Glukokortikoidi jesu steroidni hormoni čija je glavna uloga dejstvo na metabolizam glukoze, proteina i masti, a takođe i dugoročno prilagođavanje organizma na stresne situacije. Glavni prirodni glukokortikoid je kortizol. Mineralokortikoidi učestvuju u regulaciji koncentracije elektrolita u organizmu (natrijum, kalijum) a glavni predstavnik je aldosteron, hormon koji pojačava reasorpciju natrijuma u bubrežnim kanalićima i izbacivanje kalijuma u urin.

Glukokortikoidi imaju i jedno sasvim drugačije svojstvo a to je smanjivanje imunološkog odgovora organizma. To znači da imaju jako antiinflamatorno, imunosupresivno delovanje zbog koga su postali jedna od najznačajnijih grupa lekova.

Prirodno metaboličke funkcije kortizola jesu sledeće: porast glikogena u jetri, porast glukoze u krvi, razgradnja mišića i ostalih tkiva u aminokiseline, pretvaranje aminokiselina u glukozu. Takođe, kortizol se luči u stresnim situacijama kao što su mentalna i telesna opterećenja.

Kortizol je jako bitan za pravilan rad organizma. Kortizol jako inhibira zapaljenske i imunološke reakcije organizma i zbog toga je interesantan u farmakologiji. Naravno, prirodni kortizol se malo koristi dok se daleko više koriste njegovi sintetski analozi kojima je smanjena metabolička funkcija, a pojačana ona antiinflamatorna i imunosupresivna kao što su betametazon, deksametazon, prednizolon, prednizon i dr.

Mehanizam antiinflamatornog delovanja kortikosteroida leži u nekoliko nivoa i nije jednostavan. Na jednom nivou kortikosteroidi posredno blokiraju enzim fosfolipazu A2 koja katalizuje prvi stepen sinteze tzv. “medijatora upale”, a to su leukotrieni, prostaglandini i tromboksani.

Na drugom nivou blokirana je aktivnost ciklooksigenaze (COX) ključnog enzima u sintezi prostaglandina (medijatori upale). Na trećom nivou kortikosteroidi koče aktivnost NO-sintetaze a koja je odgovorna za širenje krvih sudova u upali. Zbog tog širenja krvnih sudova dolazi do razvoja otoka. Zbirno kortikosteroidi izazivaju smanjen imunološki odgovor i ublažavanje ili prestanak inflamatornog procesa.

Glukokortikoidi se mogu primeniti na različite načine. Većina je aktivna nakon oralne primene. Svi se mogu dati sistemski, intramuskularno ili intravenski. Takođe se mogu primeniti i lokalno – ubrizgati u zglobni prostor (intraartikularno), dati u vidu aerosola u respiratorni trakt (inhalacija), primeniti u obliku kapi za oči ili nos, ili naneti u vidu krema ili masti na kožu.

Kortikosteroidi se koriste za: supstitucionu terapiju – kod nedovoljnog lučenja glukokortikoida iz kore nadbubrežne žlezde, alergijske i autoimune bolesti (anafilaktički šok, lupus eritematosus, angioneurotski edem, alergijski rinitis, serumska bolest, urtikarija, reakcija na lekove, ubodi insekata, miastenia gravis, sarkoidoza, bronhijalna astma i sl), reumatske bolesti (reumatoidni artritis, osteoartritis, vaskulitis, artroze), reumatsku groznicu, šok (anafilaktički, endotoksinski), upale oka i uha, kožne bolesti (dermatitis), imunosupresiju nakon transplantacija, neke oblike leukemija, zapaljenske bolesti digestivnog trakta (ulcerozni kolitis, Chronova bolest) i dr.

Treba istaći da u velikoj većini upotreba kortikosteroida kod svih ovih bolesti samo ublažava ili uklanja simptome ali najčešće ne uklanja razloge nastanka bolesti. Kortikosteroide ima smisla koristiti samo kada paralelno s lečenjem simptoma lečimo i uzrok nastanka bolesti.

Nuspojave kod sistemske upotrebe kortikosteroida su brojne i vrlo ozbiljne u slučaju dugotrajne terapije kortikosteroidima: peptički ulkus, Cushingov sindrom, supresija odgovora na infekciju ili povredu, osteoporoza, atrofija nadbubrežne žlezde, psihički poremećaji i psihoze, katarakta, metabolički poremećaji.

Na kraju je važno istaći da se sistemska upotreba kortikosteroida praktikuje samo kada za to postoji opravdan razlog. Svako nekritičko korišćenje kortikosteroida može imati nepovoljne posledice za pacijenta. Registrovani lekovi

betametazondinatrijum fosfat, betametazon dipropionat – DIPROPHOS (Schering Plough Švajcarska), deksametazon – DEXASON (Galenika Srbija), metilprednizolon – NIRYPAN (Jugoremedija Srbija), LEMOD SOLU (Hemofarm Srbija), NIRYPAN SOLUBILE (Jugoremedija Srbija), LEMOD DEPO (Hemofarm Srbija), prednizon – PRONISON (Galenika Srbija), PREDNIZON (Jugoremedija Srbija), PREDNISON (Farmakos Srbija), PREDNIZON (Bosnalijek Bosna I Herzegovina), hidrokortizon (kortizol) – HYDROCORTISON (Galenika Srbija), HIDROKORTIZON (Hemofarm Srbija), triamcinolon – KENALOG (Krka Slovenija)

http://www.stetoskop.info/kortikosteroidi-za-sistemsku-primenu-b13-bs260-p94-nc1-book.htm

Slični tekstovi:

PNEUMO 23 Lekovi za astmu – Singulair Aeroalergene biljke Terapija Lečim astmu 100%???

Ovo je komentar koji je napisala gospođa Zorica, dugogodišnji asmatičar.

Verujem da će njeno iskustvo pomoći mnogim asmatičarima koji još uvek previše često koriste brzodelujuće bronhodilatatore kao Ventolin a ne koriste preventuvne terapija za kontrolu astme. Ako niste zadovoljni vašim lekarom ili ustanovom u kojoj se lečite-menjajte ustanovu ili lekara i pronađite lekara sa kojim možete da ostvarite partnerski odnos, koji će vas edukovati o vašoj bolest, koji leči po GINA smernicama (globalna inicijativa za lečenje astme) i koji će vam na osnovu vašeg stanja prepisati terapjiu prema GINA smernicama i vaša astma će biti pod kontrolom. Uz pravu terapiju zaboravićete šta su brzodelujući bronhodilatatori i pogoršanje disajnih tegoba, odalzak u urgentne centre i bolnicu. To nam poručuje Zorica i hvala joj što je svoje iskustvo podelila sa nama.

Bilo bi šteta da iskustvo i poruka koju nam upućuje gospođa Zorica ostane “zarobljeno” samo kao komentar.

Pozdrav svima,

 želim samo da prokomentarišem lekove koje ja uzimam. Imam astmu već 15 godina i smatram da do izvesnog vremena nisam imala adekvatno lečenje. Svaka 3-4 meseca sam bila u bolnici na aminofilinu i urbazonu. Koristila sam Ventolin pumpicu veoma često – čak nekoliko puta na dan, odnosno svaki put kada sam malo aktivnija (žurim na bus, igram se sa detetom…). Medjutim, od kada sam promenila ustanovu za lečenje i od kada mi je doktorka uvela Singular 10mg i Symbicort stanje se promenilo. Od oktobra meseca nijednom nisam uzela Ventolin pumpicu, nemam potrebu za njom. Symbicort uzimam 2 puta, ujutru i uveče, a Singular uveče. Osećam se mnogo bolje i već me hvata panika kako ce biti kada prestanem sa Singularom, jer doktorka kaze da se on uzima godinu dana i šta je uradio u tom periodu- uradio je, više nema potrebe. Moj teks je malo duži, ali želela sam da kažem da je u mom slučaju kombinacija Singulara i Symbocorta pun pogodak

zorica19.07.2010. u 08:00

Slični tekstovi:

Symbicort pumpica za kontrolu astme Lečenje po GINA standardima deteta sa astmom Astma, HOBP ili udružene bolesti? Majka Milina savetuje vežbicu koju radi i svojim ćerkicama Terapija

Na tekstu i duskusiji na sajtu Lekovitog bilja javila se sledeća disksusija u kojoj vlasnik kompanije Cortex Lab i prodavac Primeda je objavio:

Preparate Jovana Stojkovća nisam probao, tako da ne bih ulazio u diskusiju oko njihove efikasnosti ali pouzdano znam da je Veroljub Zmijanac koji je vlasnik sajta Astma.rs koristio PRIMED 2 diši lako i da već posle prve teglice nije imao simptome astme. U gore navedenom komentaru i sam kaže da 9 meseci nije imao napade i da ne koristi pumpice, ali je propustio da kaže koji je glavni razlog tog poboljšanja. Trčanje je OK, ali on je trčao i pre nego što je koristio Primed 2 a prvi put kad sam ga video i upoznao šištalo mu je iz pluća i prilikom razgovora.

Jeste da mu doktorka Jarić iz Novog Sada fino popunjava sajt i odgovara na pitanja posetilaca i daje stručne savete i odgovaore ali mi deluje totalno nemoralno da na svom sajtu preporučuje one lekove i pumpice koje je on prestao da koristi, zahvaljujući prirodnim preparatima. Ne kažem da bi trebalo da forsira Primed 2 ili bilo koji drugi prirodan preparat već bi jednostavno trebao da bude objektivan i realan.

Primed nije rešenje

Primed sam koristio od februara 2009 do negde juna 2009. Na preventivi sam bio poslednji put u srednjoj školi što znači negde 2001. I tada sam bio savetovan da uzimam preventivu, ali sam i svojeručno odbijao da uzimam. Iz ovog ugla smatram da je to apsolutna greška.

Od početka 2009 godine do danas sam imao dva, tri puta ozbilje tegobe, koje sam u januaru ove godine morao da rešavam i sistemskim kortikosteroidima. Po potrebi jednom u npr 2 meseca UZIMAM VENTOLIN (tj pumpicu). I danas kada ovo pišem osećam blagu nelagodnost u plućima, iz prostog razloga što je ovo ludačko vreme nenormalno, a i što sam malo nazebao od trčanja po kiši…

Glavni razlog mog boljitka 2009, koji se održava i danas, jeste redovna fizička aktivnost, tj trčanje, zdrava ishrana, prestanak pušenja, sređen emotivni život, pa samim tim i povećanje imuniteta i uopšte napredak moj u svim sferama života.

Prilično je jasno iz mog primera, a pozivam i Mariju da napiše svoje iskustvo sa Primedom da ovaj preparat nije rešenje za simptome astme.

Savet

Savet svima je budete strpljivi sa astmom. Ne verujte baš svakome, a posebno na internetu. Da postoji magičan lek za astmu, ili barem nešto što će vam omugućiti da nemate simptome to bi i Dejvid Bekam i mnogi drugi poznati astmatičari već imali.

Med je skroz dobra stvar koja treba da prati vašu ishranu. Ukoliko imate novca da za 12-15€ kupite 250 ml meda sa kalcijumom (Primed) moj savet vam je da probate. Uzmite i probajte.

Sa druge strane za 400 dinara imate kilogram meda.

Slični tekstovi:

Mešavina meda i trava leči astmu? Moj komentar. Primed 2 (drugi mesec) Symbicort pumpica za kontrolu astme Preventivna terapija za nekontrolisanu astmu Vaterpolo: Andrija Prlainović

Već svi znamo da velike vrućene loše utiču na hronične bolesnike, na prvom mestu asmatičare. Svaki dan u redovnim vestima i Dnevniku u okviru vremenske prognoze slušamo upozorenje za hronične bolesnike, posebno asmatičare i srčane bolesnike.

Po ovako velikm vrućinama naše telo se bori da održi normalnu telesnu temperatutu a to  zahteva veću potrošnju kiseonika iz arterijske krvi. Pored udisanja toplog i vlažnog vazduha koji iritira disajne puteve i izaziva suženje bronhija i nakupljanje sluzi, veća potrošnja kiseonika iz arterijske krvi kod asmatičara uzrokuje ubrzano disanje. Zbog svega ovog se smanjuje prohodnost te dolazi do gušenja i poznatog „zviždanja“ u plućima.

Još jedna loša stvar koja asmatičarima u ovom periodu koja stvara tegobe je i korov ambrozija, čije je cvetanje već uzelo maha. Polen biljke (korova) ambozija je jedan od najčešćih alergena. Već smo da sada naučili da je astma alergijska bolest. Zabrinjavajuća je činjenica da se broj onih koji su preosetljivi na ambroziju, tj čestice polena ambrozije drastično povećava. Najteža komplikacija alergije na ambrozije jeste astma.

Najveće količine polena oslobađuje se tokom toplih, vetrovitih i suvih dana (vlažnost vazduha 30-40%), posebno u jutarnjim časovima. Zbog toga se u tom periodu ne preporučuje provetravanje prostorija. Vazduh je najčistiji posle polučasovne kiše, te je to najbolji period za šetnju ili trčanje.

Osobe sa sezonskim alergijama trebalo bi da dva do tri puta dnevno ispiraju nosne šupljine i na taj način uklone polen iz nosa. Uvak kada je reč o alergijskom rinitisu i astmi, moram da naglasim ono što naša dr. Dušica Jarić stalno podseća-da nikada ne smemo da zaboravima da je disajni put jednistven i da lečenjem alergijskog rinitisa ujedno sperčavamo i razvoj i pogoršanje stanja kod astme.

Postoji čitav niz lekova za ublažavanje simptoma alergijskog rinitisa koji se mogu naći u slobodnoj prodaji, ali njihov glavni nedostatak su neželjeni efekti. Važno je naglasiti da ovi lekovi mogu da uzrokuju znatan niz komplikacija ukoliko se kombiniju sa nekom drugom terapijom, te sa pre upotrebe bili kog preparata iz slobodne prodaje OBAVEZNO KONSULTUJETE SA LEKAROM.

Najčešće korišćeni lekovi za lečenje alergijskog rinitisa su antihistaminici (mogu se kupiti u slobodnoj prodaji). Njihova glavana uloga je ublažavanje i zaustavljanje kijanja, curenja iz nosa i svraba, suzenja očiju. Ovi lekovi ne leče već samo ubalažavaju ili zaustavljaju simptome. Ovi lekovi mogu izazvati pospanost i umor, poremetiti koordinaciju pokreta, zatim suvoću usta, glavobolju, zamućen vid, bolu u želucu,mučninu i proliv,  lupanje srca, promene u glasu. Svi ovi simptomi prestaju odah po prestanku uzimanja antihistaminika. Kako bi izbegli neželjena dejsta najbolje je da o upotrebi antihistaminika porazgovarate sa lekarom, neka lekar bude taj koji je procenio da li treba uzeti antihistaminki ili ne.

Druga vrsta lekova čijoj su kupovini u slobodnoj prodaji skloni pacijenti sa alergijskim rinitisom su “obične” kapi za nos. Kapi za nos smanjuju začepljenje i otok sluznice nosa, olakšavaju oticanje sekreta i nelagodnost u području sinusa. I ovi lekovi (kapi) imaju neželjena dejstva u vidu iritacije, peckanja i svraba u nosu i kijanje i isušivanje sluznice nosa. Kapi za nos ne traba uzimati duže od 3 dana zaredom.

U slučaju alergijskog rinitisa najbolje je obratiti se specijalisti za ORL i alergologu koji će primeniti odgovarajući terapiju prema ARIA(Allergic Rhinitis and Impact on Asthma) smernicama. Najefikasniji lekovi za lečenje alergijskog (sezonskog) rinitisa sa sperjovi za nos koji sadrže kortikosteroide koji deluju protivzapaljenski. Sićišne čestice koje se rasprše u vaš nos pomažu da se smanji otok i nadražaj, svrab, kijanje, zapušenist ili curenje iz nosa.  Upotrebom nazalonog spreja sa kortikosteroidom otklanjamo upalu (inflamaciju) i time štitimo ceo disajni put, jer je nos “prvi ulaz” alergenima u naše disajne puteve. Ovakvoj vrsti leka (Nasonex, Flixonase) potrebno je nekoliko dana da počne da deluje i zbog toga je veoma važno da ga uzimate redovno i ne prekidate lečenje (čak i kad se osećate bolje) dok vam vaš lekar to ne kaže. Nikada nemojte povećavati dozu od one koju vam je lekar preporučio. Ako lek nema dejstva na vaše simptome, obavezno o tome obavestite lekara. U saradnji sa lekarom pronaćićete dozu koja će najbolje kontrolosati vaše simptome i biti bez štetnog dejstva.

Kako bi u ovo doba godine i pod ovakvim vremenskim uslovima sprečilo pogoršanje stanja sa astmom, najboljeje  pridržavati se praktičnih i jednostavnih saveta uz saradnju sa lekarom i poštovanju preporuke o preventivnoj terapiji i upotrebi odgovarajućih lekova. 

Savet asmatičarima :  da izbegavaju boravak van kuće od 10 do 18 časova. U tom periodu sa preporučuje mirovanje u umereno rashlađenim prostorijama uz nošenje odeće od prorodnih, laganih materijala ( sintetika  sprečava isparavanje znoja što dovodi do pregrevanja organizma). Ishrana asmatičara po ovakvim vrućinama trebalo bi da se bazira pretežno na voću i povrću, jogurtu i voćnom jogurtu, ribi.  Češći, manji obroci koji nisu masni i mesnati, umesto teških poslastica uzeti manji sladoled , zatim dovoljan unos vode (najmanje 2 litre dnevno), šetnja u periodu kad nije velika vrućina i kad je koncentracija polena najniža.

Mnogim osobama obolelim od alergijskih bolesti i astme pomaže i promena mesta boravka kao što je odlazak na more, planinu, vazdušne banje, slane pećine. Važno je naglasiti da osobe koje imaju urođenu sklonost ka alergijama na polen često i u novoj sredini “pronađu” nove alergne (drugih trava, drveća) na koje će reagovati.

Kako bi se što bolje zaštitili od pogoršanja disajnih tegoba po vrućini i dok cveta ambrozija, važno je da asmatičari redovno prate vremensku prognozu i dnevne izbeštaje o količini polenskih zrnaca u vazduhu, ta na osnovu toga planiraju svoje aktivnosti. Ovo je često teško izvesti zbog naših svakodnevnih obaveza, ali ipak je važno znati kakvi nas uslovi čekaju pa spram toga prilagoditi i terapiju i maksimalno se zaštititi kako ne bi došlo da pogoršanja. Primera radi, osobe koje se bave telesnim aktivnostima u prirodi (i po ovakim uslovima ne traba zaboraviti na telesnu aktivnost, samo je treba prilagoditi), tokom vežbanja u prirodi udišu veće količine vazduha (toplog vazduha) i u organizam dospevaju veće količine alergena.

Zbog toga se po velikim vrućina i kad je koncentracija polena visoka preporučuje fizička aktivnost u umereno klimatizovanim prostorima, a šetnje i trčanje u večernjim satima i na mestima gde nema zelenih površina,tj gde ima najmanje korova. Naravno to ne znači da treba šetati i trčati po zagađenim bukevarima i prometnim ulicama gde će nas “ugušiti” izduvni gasovi iz automobila.  Intenzitet telesne aktivnosti treba prilagoditi vašim mogućnostima i trenutnom zdravstvenom stanju. U slučaju pogoršanja disajnih tegoba prekinuti sa vezbanjem, odmoriti se, istuširati, pa nastaviti kad se budete osećali bolje.

Po savetu dr. Gailena D. Maršala, direktora odelenja za alergijske bolesti univerziteta u Mičigenu, sintetički materijali često isprovociraju alergijsku reakciju, jer trenjem proizvode elektricitet koji privlači prašinu i polen. Odeća mora da bude od prirodnih materijala, najbolje pamuka i treba je često menjati.

Često tuširanje (ne pod kišobranom kao na ovoj simpatičnoj sličici) može ubalažiti alergiske reakcije, jer se polen iz kose, obrva, trepavica i tela može efikasno skinuti dobrim trljanjem i vodom. Češće tuširenje umereno toplom vodom pomeže i da se naše telo rashladi. Ne treba preterivati sa upotrebom gelova, pena i sapuna prilikom tuširanja, ponekad je dovoljno istuširati se samo običnom vodom.

Takođe je veoma važno češće menjenje posteljine, kao i joga vežbe pred spavanje, koje pored relaksacije pomažu da se savladaju korisne tehnike disnja koje doprinose povećanju kapaciteta pluća, što je za asmatičare veoma korisno. Joga vežbe ne zahtevaju fizički napor i veoma su korinse za osobe sa astmom kojima su drugi vidovi fizičke aktivnosti teški.

Japanski naučnici su otkrili da moćni antioksidant EGCG iz zelenig čaja može pospešiti imunološki odgovor organizma na čitav niz alergena. Znači preventivno popite šolju-dve zelenog čaja.

Kako vi podnosti ove vremenske prilike i da li polen ambrozije utiče na vas? Da li  je vaša astma pod kontrolom?

Slični tekstovi:

Velike vrućine pogoršavaju asmatične tegobe! Stiže nam Ambrozija Ambrozija – pravi saveti protiv alergije Tipovi astme Statistika i učestalost astme kod dece u Srbiji

Šta je koprivnjača?

Koprivnjača (urtikarija) alergijsko obolenje kože i jedna od najčešćih bolesti u dermatologiji. Obolenjes emanifestuje crvenim osipom različite veličine i oblika, slično kao kad se opečemo koprivom (odatle i potiče naziv koprivnjača). Crveni osp praćem bolom i svrabom, ponekad i oticanjme, može se pojaviti na bilo kom delu tela, u naletima, u trajanju od 24 do 72 sata. Urtikarija nastaje kao posledica oslobađanja histamina, jedinjenja iz ćelija, koje omogućavaju da krvni sudovi propuštaju tečnost u najdeblje slojeve kože. Obolenju su podložne osobe svih uzrasta, ali su učestalija kod žena.

Koji su simptomi koprivnjače?

Simptomi su pojava tvrdih, kružnih, ružičastih papula (urtika), blago izdignutih iznad nivoa kože, najčešće na udovima i licu. Može se seliti sa jednog mesta na drugo ili se spajati (konfluirati), stvarajući urtike velikih dimenzija. Ove promene na koži nastaju brzo, traju kratko, od nekoliko minuta do nekoliko sati, naizmenično se pojavljuju i nastaju ne ostavljajući nikakvog traga. Osip i svrab ponekad traju i duže (nekoliko dana), a u slučaju hroničnog oblika javljaju se periodično, mesecima. Koprivnjaču prate i drugi subjektivni simptomi kao što su bockanje i peckanje kože. Kod nekih osoba dolazi i do otoka mekih tkiva-kapaka, usana, jezika i dlanova. Bolest može zahvatiti i respiratorni, gastrointestinalni i kardiovaskularni sistem. Ponekad se javljaju i asmatični napadi, prolov, kijavinje, otok zglobova, otežano disanje i povišena telesna temperatura. U težim slučajevima može nastupiti i anafilaktički šok, čiji ishod može biti fatalan.

Šta su uzročnici?

Najčešći uzročnici koprivnjače jesu fizički faktori kao što su napor, stres, hladnoća, sunčevi zraci, solarijum, pritisak, nagnječenje, grebanje, zatim virusne infekcije, crevni paraziti, polen, prašina, grinje, ubodi i ujedi insekata, otrovi insekata, životinjske dlake, perje, razne vrste hrane, aditivu u hrani, lekovi, kozmetički preparati i hemijski proizvodi. Pojavljuju se često kod osoba koje pate od različitih vrsta alergija, kao što su polnska groznica, angioedema, alergija na lekove ili određenu vrstu hrane. Uprkos tome, u 50% slučajeva nemoguće je pronaći pravi “okidač”. Kod dece, urtikarija je najčešće povezana sa respiratornim infekcijama ili hranom. U novije vreme, kao još jedan od okidača naprijatnog crvenog osipa navodi se i hroničan stres.

Vrste urtikarija

Urtikarija se može javiti u periddu od nekoliko meseci do nekoliko godina. U odnosu na vreme trajanja i učestalot razlikuje se nekoliko oblika (vrsta) urtikarija.

Ukoliko se osip pojavi odmah nakon kontakta sa alergenom, reč je o akutnoj urtikariji koja treje do 6 nedelja. Obično je posledica alergije na hranu, lekove, prašinu i obično nestaje spontano ili uz lečenje.

Hronična urtikarija traje duže od 6 nedelja a uzrok je nepoznat-idiopatski. Hronični intermitentni oblik koprivnjače traje godinama, s tim da se osip javlja periodično. Namirnice koje najčešće uzrokuju pojavu ovog obolenja su lešnici, bademi, kikiriki, čokolada, jaja, riba, morski plodovi, paradajz, bobičasti voće, agrumi i mleko.

Holinergična urtikarija obično se javlja na trupu prilikom fizičkog napora, mahanička je najčešće uzrokovana iritacijom kože (nagnječenja, pritisci, grebanje), dok do solarne urtikarije dolazi usled izlaganja sunčevim zracima.

Urtikatiju mogu uzrokovati različiti alergeni hemijskog ili organoskog porekla (biljke, životinje, ubodi insekta, perje, dlaka).

Dijagnostika i lečenje

Prvi korak u lečneju ove alergijske reakcije svakako je odlazak lekaru specijalsti-dermatologu. Dijagnoza se postavlja prema izgledu kože, uz utvrđivanje da li je kod pacijenta ranije postojala određena vrsta alergije. U dijagnostikovanju pomažu laboratorijske analize koje će ukazati na opšte stanje organizma.

Ukoliko je neophodno, rade se u specifične analize, probe ekspozicije i elimenacije alergena, ali i imunološki i provokacioni testovi. Najvažnije je otkriti uzročnika alergije, a nakon toga primeniti terapiju medikamentima koji ublažavaju ili otklanjaju simptome koprivnjače.

Terapije je  u većini slučajeva simptomatska i obično se prvo prepisuje lečenje antihistaminicima (lekovi protiv alergijskih reakcija) ili kortikosteroidima u težim slučajevima. Lekovi se primenjuju individualno u zavisnoosti od tipa urtikarije i opšte kliničke slike pacijenta, što se utvrđuje na dermatološkom pregledu. NEMOJTE SAMI LEČITI KOPRIVNJAČU, ONO ŠTO JE POMOGLO VAŠEM KOMŠIJI, PRIJATELJU ILI ROĐAKU MOŽDA NIJE PRAVI IZBOR LEKA TA VAS! OBRATITE SE DERMATOLOGU, ON ĆE PROCENITI ŠTA TREBA DA KORISTITE.

Ukoliko se tačno odredi uzrok koprivnjače, prostupa se hiposenzibilizaciji (alergijska vakcinacija ili specifična imunološka terapija).

Važno je napomenuti da treba izbegavati češanje oteklina, jer može doći do širenja osipa, ali i infekcije kože i stvaranja ožiljaka.

Osim terapije odgovarajućim lekovima, u lečenju i prevenciji koprivnjače (urtikarije) vežnu ulogi ima ishrana.

Predlog  jelovnika

U slučaju koprivnjače najvažnije je izbegavati alergene i ubrzati njihovu eliminaciju iz organizma. Ukoliko koprivnjača traje duže vreme, trebalo bi pristupiti dijetalnoj ishrani i smanjiti unos belančevina (mleko, jaja, sir, riba) jer su oni najčešći nosioci alergena.

Namirnice uvoditi u ishranu sledećim redom:

1. dan -čaj sa šećerom

2. dan -pirinač na vodi, dvopek, keks bez jaja

3. dan -supa sa kuvanom piletinom, krompir

4. dan- barena teletina, jabuka

5. dan- kuvana govedina, zelena salata i šargarepa

6. dan-uvesti mleko ili jogurt

Napomena:

Veoma je važno sprečiti oslobađanje histamina iz potkožnih ćelija (mastocita) za vreme trajanja alergijske reakcije. Osobe sklone koprivnjači iz ishrane treba da izbace namirnice koje dugo stoje, kao i podgrejana jela sa mesom, jer sadržev velike koločine histamina koji može pojačati reakciju organizma. Neophodno je izbegavati sireve, plavu ribu (skuša, sardela, haringa), konzervisnae namirnice i suhomesnate proizvode.

Slični tekstovi:

Alergo test – Prick kožni testovi Pomoć kod urtikarije Šta je alergija? Alergija i astma – epizode Dijagnoza