Planeta Srbija

Šta je astma?

Astma je hronična upalna bolest disajnog sistema. Često započinje već u detinjstvu. Iako ponekad sama nestane, veliki je broj bolesnika ima ceo život.

Važna  odlika astme je trajna prisutnost upale bronhija. Hronično zahvaćeni upalom, disajni putevi posta­ju preosetljivi na nadražaje iz oko­line. Nakon što se izlože određenim nadražajima, disajni se putevi zbog grča muskulature, čepova sluzi i otoka sluznice sužavaju, a protok vazduha postaje ograničen. To suženje disajnih puteva po pravilu nije trajno, prolazi spontano ili primenom lekova.

Glavni  pokretači (trigeri) upale u disajnim putevima  (u genetski predis­poniranih osoba)su  specifični nadražaji (alergeni) i nespecifični nadražaji (duvanski dim, zagađen vazduh, hladan vazduh, fizički napor), kao i razne bakterijske i virusne upale disajnih puteva.

Šta je imuni sistem?

 Imuni sistem je  temelj odbrane ljudskog organizma!

   Funkcija imunog sistema je da štiti organizam od svih činilaca koji bi mogli narušiti naše zdravlje. Teško oštećen imuni sistem nikako ne može da se izbori protiv bolesti  uprkos terapiji  najefikasnijim antibioticima i lekovima.

   Imuni sistem se aktivira svaki put kada se bilo koje strano telo ili organizam nađu u ljudskom telu.To su najčešće mikroorganizmi ( bakterije, virusi, gljivice ), kao i čestice zagađenja, ili toksini, a takve činioce nazivamo antigenima.Postoje milioni antigena koji među sobom mogu imati čak i neznatne razlike, a koje imuni sistem prepoznaje i protiv kojih započinje reakciju zvanu imuni odgovor.Veoma važan zadatak ovog sistema je da pamti strane materije i razlikuje ih od onih koje pripadaju ljudskom organizmu.

                         Značaj probiotika u jačanju imunog sistema

Svedoci smo intenzivnih istraživanja koja ispituju povezanosti debelog creva, mikroflore i zdravlja, a čiji nam rezultati donose bogata saznanja. Debelo crevo se sve do kraja 20-og veka smatralo samo mestom gde se reapsorbuju joni i voda, i gde se sakuplja nesvarena hrana.

 Međutim, postoji tesna veza između funkcionisanja debelog creva i zdravlja čoveka. A prvobitan razlog za to se može potražiti u kvalitetu brojnih biohemijskih procesa koji se odvijaju u crevima. Preovladavanje mikroorganizama koji izazivaju truljenje, štetne materije (na primer toksini, metan, amonijak, itd.) mogu da prouzrokuju pojavu nekih bolesti.

Eli Mečnikov (Eli Metchnikoff), naučnik nobelovac, otkrio je pre 70 godina da stanovništvo u nekim delovima Evrope u proseku duže žive nego drugde u svetu. Istražujući ovu zanimljivu pojavu, ustanovio je da se ishrana ljudi sa tih područja u velikoj meri zasniva na kiselom mleku, u čijem pripremanju odlučujuću ulogu ima jedna specifična „dobroćudna“ bakterija koju je on nazvao Lactobacilulus Bulgaricus. Kako su ljudi iz tih krajeva unosili mnogo kiselog mleka, njihovi organi za varenje kontinuirano su sadržali ovu bakteriju.

Dalja istraživanja su otkrila da postpji jedna druga bakterija, još efikasnija od Lactobacillus Bulgaricus, a to je Laktobacillus Acidophilus, koja se popularno naziva samo Acidofilusom. Ova bakterija može unutar probavbih organa da opstane čak 10 dana i duže. Ovo je značajan podatak zbog toga što većina korisnih (saprofitnih) bakterija crevne flore ugine vać nakon 4-5 dana, ukoliko im se kontinuirano ne obezbedi priliv mlečne kiseline ili mlečnog šećera (laktoze), koji pak može da se obezbedi posredstvom Acidofilusa.

U neposrednoj kao i daljoj mikrookolini Acidofilusa razvijaju se uslovi veoma nepovoljni za razvoj raznih štetnih mikrokoka, klostridija, coli bakterija i gljivica. Pored toga što obezbeđuje normalnu crevnu floru, Acidofilus ima još jednu povoljnu osobinu, on naime sintetiše jedan antibiotik relativno slabog dejsta, koji se naziva Kolicin (Colicin), ali koji je u nekim blažim oblicima crevnih infekcija dovoljno efikasan protiv uzročnika, tako da je lečenje antibioticima nepotrebno.

Acidofilus potpomaže i snižavanje nivoa holesterola u krvi, saučestvuje u procesu prerade i asimilacije mlečnog šećera (laktoze), belančevina, masti i aminomkiselina iz mleka. Ima određenu ulogu i u procesu sinteze vitamina B-grupe koji su neophodni u organizmu.

Ko uništava našu crevnu floru?

 Antibiotici koji se unose oralno mahom uništavaju crevnu floru, pa stoga posle upotrebe antibiotika često dolazi do poremećaja ravnoteže crevne flore. To rezultira bujanjem nekih kvasnih gljivica, konkretno Candide Albicans, koja često izaziva proliv, zatvor ili neke druge smetnje u radu organa za varenje. Kao sporedan neželjeni efekat antibiotskog lečenja često nastaje naseljavanje organizma gljvicama. Gljivične promene mogu da nastanu u plućima, u ustima, na rukama, nogama, između prstiju, ispod noktiju i u vaginalnoj sluznici. Razvoj gljivica često nastaje i kao neželjeni efekat usled upotrebe inhalacionih kortikosterodia,  (zato posle inhalacije usta treba dobro isprati rastvorom sobe bikarbone i vode), sistemskih kortikosteroida i imunosupresivnih terapija (metotreksat). Sve ove promene mogu sa primenom Acidofilusa izlečiti za nekoliko nedelja.

Kao povoljan sporedni učinak Acidofilusa treba navesti i nestanak neprijatnog zadaha iz usta (foetor ex ore), koji je čest pratilac dispepsija usled poremećaja crevne flore.

Redovno uzimanje Acidofilusa obezbeđeuje opstajanje uravnotežene crevne flore, odnosno “čistoću creva”.

Nauka ne poznaje niti jedan soj Acidofilusa koji bi štetno delovao po zdravlje čoveka!

Najpovoljniji učinak uzimanja kapsula Acidofilusa je ako se uzima na prazan želudac.

Kako uneti “dobre” bakterije u organizam?

Dobre bakterije, odnosno probiotike možemo uneti u organizam putem kiselo-mlečnih proizvoda ili putem dodataka ishrani sa sadržajem probiotika.

Da li su sve bakterije mlečne kiseline probiotici?

Probiotici su vrsta dobroćudnih bakterija koje dospevaju u organizam putem hrane i u stanju su da se nastane i razmnože u crevnom traktu, gde ispoljavaju blagotvorno dekstvo na zdravlje domaćina. Pošto su probiotici ustvari  bakterije, oni se dele na nekoliko vrsta, na primer bifidobakterije i laktobacilli. Važno je napomenuti da nisu sve bakterije mlečne kiseline probiotici.

Šta su prebiotoci?

Dok reč probiotik označava samu bakteriju, prebiotik označava molekule ugljenih hidrata (tzv. Ologosahraida) koji predstavljaju hranu za probiotike.

Znači prebiotici nisu bakterije, već kompleksni ugljeni hidrati, koji su eksluzivna hrana probiotika. Ovi nakon unošenja takođe neoštećeni stižu do debelog creva, gde – zbog činjenice da se na ovom mestu sakuplja pretežno svarena hrana – vlada relativni nedostatak hranljivih materija, pa oni mogu poslužiti kao isključiva hrana korisnim bakterijama, i tako pomažu opstanak i razmnožavanje probiotika. Proizvodi koji pored probiotika sadrže i prebiotike, nazivaju se sinbioticima.

Često možemo pročitati da probiotici utiču na čitav imuni sistem! Kako je to moguće?

Rekacija imunog sistema na strane materije obično započinje na nekoj od unutrašnjih ili spoljašnjih telesnih površina. Pošto putem hrane dospevaju veće količine nepoznatih materija u organizam, nije slučajno da se u toku evolucije crevni trakt razvio kao jedna od najvažnijih graničnih površina između organizma i stranih materija koje u njega dospevaju iz spoljašnje sredine. Tako skoro 80%  ljudskog imunog sistema boravi u crevima, pa su zato zdrava creva od naročite važnosti. Probiotske bakterije su u stanju da potisnu štetne bakterije iz creva, a sa druge strane vrše i stimulaciju imunih ćelija fagocita, koje su zadužene za „čišćenje“ patogena.

Pored kiselo-mlečnih prozivoda koji sadrže probiotkse kulture postoji i niz savremenih preparata koji sadrže prohumane kombinacije probiotika, koje bilo ko, pa čak i deca mogu uzimati potpuno bezbedno.

Ipak, u slučaju bolesti digestativnog trakta treba konsultovati lekara.

Slični tekstovi:

Kefir, napitak dugovečnosti je zdrav mlečni proizvod koji lako možete pripremiti i u  vašem domu.

Terapeutska svojstva kefira potiču od njegove mikroflore tj. od kefirnih zrna. Tako je još 1887. god. priznat kao najbolje sredstvo protiv plućne tuberkuloze. Radi lake probavljivosti i podržavanje apetita, upotrebljava se kao sredstvo kod rekonvalescenata i oslabelih osoba. Uspešno se primenjuje za lečenje želudačnih i crevnih poteškoća i katara, nekih bubrežnih bolesti, određenih nadražaja jetre itd. Može se konzumirati u prilično velikim količinama, od 1 do 1,5 l dnevno. U kefiru ima naročito mnogo vitamina B, koje stvaraju kvasci. Svarljivost mu je veća nego kod mleka: sirovo mleko se zadržava u želudcu 7,5 sati, kuvano mleko 7 sati, kefir iz masnog mleka 4,5 sata i kefir iz obranog mleka 3 sata. Alkohol, u tim količinama koje sadrži kefir, podražuje apetit i povoljno utiče na krvni i nervni sistem. Kefir se smatra izvrsnim hranjivim lekovitim sredstvom za dojenčad i decu sa slabom probavom, lenjom stolicom i uopšte kad se loše osećaju.

KEFIR KAO LEK

 LEČENJE:

Kefir se može koristiti koristi kod  bolesti želuca i creva, akutne upale jetre, hemijskog stersa (zloupotreba lekova i narkomanija), bubrežnih bolesti, bolesti kože,TBC-a, karcinoma, zatvora, anemije,alergija i astme, kardiovaskularnih bolesti, dijebetesa, a za decu je dobar kao zamena za mleko. Na Kavkazu ga deca i odrasli piju umesto vode. Kefir odlično gasi žeđ.

-alergijski osip, ekcem – 0,5 Litre  dnevno (obolele delove namazati kefirom) -problem sa bubrezima i bešikom -1 litar  dnevno -bolesti zavisnosti (alkoholozam i narkomanija)- 1litar kefira dnevno - čir na želucu i dvanaestopalčnom crevu -1 litar dnevno (tokom 2 meseca) -astma, bronhijalni katar-  1 litar dnevno -snižava pritisak i telesnu težinu -anemija i leukeminja 1 litar ( u težim slučajevima 2 l dnevno) -upala žučne kese i žučnih bolesti- 1 litar  dnevno (2-3 meseca)

Izrada kefira u domaćinstvu

Tradicionalni način proizvodnje kefira je moguć u domaćinstvu i u manjim mlekarama i vrlo je jednostavan. Pri ovoj proizvodnji kefirna zrna se koriste kao starter kultura. Postupak je sledeći: u pasterizovano ili prokuvano i ohlađeno na 20°C mleko dodaju se kefirna zrna, inkubira se dok se mleko ne zgruša, a to je obično 24 sata na 22°C. Posle inkubacije, kefirna zrna se ceđenjem kroz plastičnu cediljku odvajaju od ostalog mleka. Odvojena kefirna zrna se ispiraju prokuvalom ohlađenom vodom i prekontrolišu da li ima sluzavih, smeđe obojenih ili na neki drugi način promenjenih zrna, koja se odbacuju. Posle ispiranja i kontrole, zrna se ponovo prenose u mleko da bi se započeo novi proces fermentacije i ceo postupak se tako ponavlja svaka 24 časa. Kod proizvodnje kefira potrebno je obratiti pažnju na jedan deo zrna dođe 10-15 delova mleka i da je temperatura optimalna. Na temperaturi nižoj od 20°C bakterije se slabije razmnožavaju, pa gljivice postaju dominantne i stvara se više alkohola i ugljen-dioksida, a manje mlečne kiseline. Dok na višoj tempetaturi gljivice postaju sluzave, a bakterije stvaraju više mlečne kiseline nego što je uobičajeno, pa kefir postaje prekiseo. Proceđeni kefir puni se u boce i zri u frižideru 24-48 sati pri 10-15°C. Ovo zrenje pogoduje rastu kvasca i u ovom periodu nastaje ugljen-dioksid i alkohol, a kefir dobija penušavu konzistenciju.

U domaćinstvu najbolje je prviti kefir u zatvorenoj staklenoj tegli na sobnoj temperaturi. Pri tome treba posvetiti posebnu pažnju higijeni pribora koji se koristi. Pripremajući kefir na ovaj način može se svakog dana u domaćinstvu imati zdrav, hranjiv i osvežavajući napitak.

Napomena 1.: Ne koristiti metalne kašike i cediljke.

Napomena 2.: Kefir se razmnožava, te je najbolje poklanjati namnožene gljivice svakome kome je potrebno.

Za one koji nosu raspoloženi za “kućnu” proizvodnju kefira Imlekov pogon u Novom Sadu (ogranak “Novosadska mlekara”) proizvodni odličan napitak Balans+Kefir koji se može nabaviti u svim većim prodavnicama ili diskontima. Fantastična kombinacija probiotskih jogurtnih kultura i kefira. U sebi sadrži i inulin kao prebiotik.

KEFIR u vodi 

 Recet za napitak od kefira: 6 supenih kašika kefirnih gljivica, 6 supenih kašika šećera, desetak zrna suvog grožđa, 2 dobor oprana limuna i na pola presečena staklena tegla sa zatvaračem, zapremine 2,5 litre i čista hladna voda. Fermentacija traje 2-3 dana na sobnoj temperaturi i  na svetlom mestu. Procediti kroz plastičnu cediljku. Raditi samo plastičnom kašikom. Za ovu zapreminu potrebno je 6 kašika kefira. Posle svake fermentacije ono što se razmnožilo ubaci se  u čistu teglu sa čistom hladne vodem i postupak se ponavlja. Za mršavljenje upotrebljava se čista voda, bez šešera i bez suvog grožđa. Voda tokom fermentacije postane kao mineralna.

Da li ste nekada probali kefir?

Slični tekstovi:

Pitanje: Aleksandar Djordjevic

Postovana, Vec godinam sam imao problema sa polenskim alergijama, ali nikada nisam imao susreta sa astmom. To mi se nazalost desilo u 31 godini zivota. Bio sam u bolnici 17 dana, uradjene su sve analize i kao jedini moguci uzrocnik na kraju je ostala astma. Ja sam skoro mesec dana van blnice i od terapije sam ostao samo na diskus “seratidi”, koji koristim ujutru i uvece. Medjutim posle svega sto mi se izdesavalo, sada imam ogroman problem sa strahom od povratka u to stanje. Strahujem da bih zbog eventualnih cestih bolovanja mogao da ostanem bez posla i tako se vrtim u krug. Potpuno sam svestan da sada disem bez problema i da je moja astma pod kontrolom, ali i dalje je strah tu. Cesto nemam apetita, malaksao sam, anksiozan, i sve u svemu ocajan jer ne znam kako da izadjem iz tog stanja. Imam divnju suprugu, cerkicu i jako lepu i funkcionalnu porodicu koja me u svemu podrzava. MOLIM Vas da mi pomognete ili uputite me nekome ko bi mogao to da uradi. Izvinite sto pises zbrda, zdola, ali prosto sam ostao bez bilo kakvih mogucnosti, hvala Bogu da sam nasao ovaj sajt. Napominjem da mi je na poslednje dve kontrole disajna funkcija bila dobra, i cini mi se da jedini problem koji sada imam je onaj u mojoj glavi. Probao sam da nadjem nekog logoterapeuta koji ima iskustva sa ljudima koji su bili u situaciji poput moje ili nekoga ko bi imao strpljenja za ovo moje stanje, sve je to bilo bez uspeha. Molim Vas da mi pomognedte.

Aleksandre,

Ako Vam kazem da nemate razlog za strah, da ljudi sa astom idu na Olimpijske igre, to Vas ipak nece resiti straha koji nosite u sebi Pa da krenem od pocetka

Nema razdvajanja izmedju polenske kijavice i astme, to nisu dve bolesti vec jedna ALERGIJSKA BOLEST DISAJNIH PUTEVA. Prvo pocinje sa simtpomima od strane nosa, sto je logicno jer vazuh pun alergena prvo udje u nos. To je inflamacija u nosu, ili zamislite pozar u nosu. Ako se desava iz godine u godinu, i mi se ne lecimo pravim lekovima tj ne gasimo pozar, vec samo po potrebi uzimamo neke lekove za otklanjanje tegoba, onda je sasvim logicno da ce se vremenom pozar prosiriti. Kada se spusti na bronh i kada se javi bronhoopstrukcija onda to zovemo astma. Obicno pojavi astme u njenoj punoj klinickoj slici, [pethodne znaci bronhijalnog hiperreaktibiliteta. To je kasalj, posebno tokom noci, suv nadrazajni, pa pojava sviranja u grudima koja obicno prodje spontano…..nazalost ne pacijenti vec i dosta lekara ovo ne shvataju ozbiljno. Imaju stav da je alergijska kijavica banalno stanje koje ne treba posebno leciti.

Ispravan stav je drugaciji.

ALERGIJSKA KIJAVICA JE STANJE KOJE TREBA PRAVILNO LECITI, TJ POLENSKU KIJAVICU TREBA SPRECITI PRE NEGO STO POCNU TEGOBE. NELECENA ALERGIJSKA KIJAVICA JE RIZIKOFAKTR ZA POJAVU SIMPTOMA ASTME. danas je u svetu prema CARMA preporukama vazan stav- “kad vidis pacijenta sa alergijskom kijavicom pitaj ga I ISPITAJ ga u pravcu astme”

VASA ASTMA JE POD KONTROLOM. to i sami znate. vema je vazno da terapiju uzimate redovno ali da pored terpaije astme imate i pravilnu terapiju alergijskog rinitisa, Naredne godine da se sa prevencijom krene pre nego sto pocne polinacija. Samo tako mozete “ziveti sa alergijskom astmom bez astme” nakon teskog akutnog ataka astme sasvim je uobicajeno da imate strah. Dobrim delom je strah od neceg sto je nepoznato, i sa cime vi nemate oseca da vladate. Zato je u lecenju astme vazan partenrski odnos sa lekarom, i EDUKACIJA. vazno je da naucite sve o vasoj terapiji, o simptomima, o tome kako ce te sami poceti terapiju u slucaju pogorsanja..pa ukoliko strah ostane i onda kada Vi ovladate vestinom samolecenja i samopomoci u astmi, vazno je konsultovati i klinickog psihologa i ili neuropsihijatra jer vas strah moze biti i manifestacija anksiozno-depresivnog poremecaja koji se na vreme mora dijagnostikovati i adekvatno leciti

Srdacan pozdrav Dr Dusica Jaric.

Slični tekstovi:

Posle serije tekstova o disanju i vežbama disanja, započinje serija tekstova o ishrani, suplementaciji i nekim alternativnim načinima lečenja.

Zastupnici konvencionalne i alternativne medicine podjednako priznaju važnost zdrave ishrane. Medutim, osobe koje se bave alternativnim načinima lečenja više stavljaju naglasak na intervenciju u ishrani kod nekih oboljenja gde bi konvencionalna medicina prvo pribegla lekovima ili čak operaciji. Lečenje ateroskleroze, na primer, može da ima oblik ishrane s krajnje malo masnoća zajedno s programom meditacije, telesnih vežbi i grupne terapije.

Neke vrste ishrane, kao što su tradicionalna japanska i mediteranska, sadrže male količine masnoća životinjskog porekla. Budući da imaju vrlo malo zasićenih masti, čini se da ovakvi načini ishrane štite od srčanih oboljenja i nekih oblika raka. Pokazalo se da vegetarijanska ishrana snižava krvni pritisak i smanjuje opasnost od kardiovaskularnih bolesti i nekih vrsta raka. Odredene vrste hrane mogu da imaju blagotvorno dejstvo: beli luk, na primer, navodno smanjuje nivo holesterola u krvi i štiti od nekih oblika raka. Dodatne količine vitamina i minerala imaju svoje mesto u preporukama za ishranu u mnogim načinima lečenja. lako su neki vitamini, kao A i D, rastopivi u masti i mogu u organizmu da dostignu toksičnu količinu ako se primena pažljivo ne kontroliše, drugi, kao vitamin C, rastopivi su u vodi i u organizmu se ne prave njihove zalihe, svaka prekomerna kolicina C vitamina se obično izlučuje iz organizma.

Uopšte, vitamini i minerali se preporučuju za svakodnevnu upotrebu kao mera prevencije. Često se pojavljuju u obliku tableta, a doze se mere prema težini miligramima (mg) ili hiIjaditim delovima grama, mikrogramima (mcg) ili milionitim delovima grama, ili univerzalnom normom poznatom kao međunarodne jedinice MJ (engl. international units – IU). Ortomolekularna medicina, oblik terapije ishranom, služi se kombinacijama vitamina, minerala i aminokiselina koji se normalno nalaze u organizmu da bi lečila tačno određena oboljenja, kao što su astma, srčane bolesti, depresija i šizofrenija. Takav način lečenja takode se može koristiti da bi se zadržalo dobro opšte zdravstveno stanje.

Izvor teksta:“Veliki Porodicni Savetnik o Zdravlju” Naslov originala – The Medical Advisor The Complete Guide to Alternative & Conventional Treatments

Slični tekstovi:

Ovo smo Veki i ja (Marija) prošle godine u oktobru. Veki je tračao maraton u Novom Sad, pa smo se našli polse maratona. Ove godine u oktobru trčaćemo zajedno!

Slučajno, tragajući za dr. Dušicom Jarić, došla sam do www.astma.rs.  Veki je počeo sa radom i tražio je saradnike. Privukla me je Vekijeva izjava:

Odnos prema astmi

Astma, bolest i to neizlečiva? Ali to je samo glupa definicija u udžbeniku naučne medicine. To pod milim Bogom ništa ne znači. Nemate razloga da se stidite ili da vas bude sram što vaše dete ima astmu. Pokušaću da Vam pokažem šta je astma i kako da se na jedan zdrav pristup životu, higijenom tela i duha, sportom i ishranom izborite sa problemima koje ona izaziva. Učite o vašoj bolesti i ostajte zdravi

Kao lekar specijalista pulmolog pridružila mu se dr. Dušica Jarić, a kao asmatičar pridružila sam se i ja. Postali smo tim . Verujem da smo kao TIM mnogima pomogli da na astmu više ne gledaju kao na strašnu bolest, da nauče kako se sa dobro kontrolisanom astmom može živeti pun kvalitet života.  Veki je pisao o astmi i sportu. Tada se spremamo za svoj prvi maraton. U to vreme bavila sam se brzim hodanjme i planinarenjem. Ekipa sa kojom sam planinarila sve ređe i ređe se sastajala, (krivac sam ja i moj posao u firmi) tako da mi je ostalo samo hodanje.

Veki mi je probudio ljubav za trčanjem, redovno sam pratila svako njegovo kretanje  i konačno sam i ja krenula.

Živim blizu sportskog centa Sajmište i sa svoje dve komšinice trčim već nedelju dana, svako veče oko 22,30 do 23,30.  Sportski centar Sajmište ima stazu za trčanje.

Moj početak

Pre nedelju dana konačno sam krenula na redovno trčanje. Iako imam 50 godina, astmu (srednje težak mešovit oblik) i autoimuno obolenje sarkoidozu odlučila sam da sa svoje dve komšinice Dušicom i Slađom trčim svako veče. Astmu držim pod kontrolom, na preventivnoj terapiji sam (Seretide 250 i Singulair 10). Pre nego što krenem na trčanje uzmem 2 udaha Berodula N. 

Kako je proteklo prvo veče?

Krenula sam laganim tempom jedan krug, pa sam sledeći nastavila sa hodanjem, onda sam opet malo trčala, pa hodala i tako uz kombinaciju trčanja i brzog hodanja izvukla 12 krugova.  Za prvi put odlično. Drugo veče mi je bilo malo lakše. Malo više sam trčala nego prvo veče.  Treće veče mi je malo zasmetala lipa, ali ipak nisam odustala.  Sledeći dan mi je bio malo teži, radila sam drugu smenu, dosta sam se umorila na poslu, malo više sam hodala nego što sam trčala, ali ipak nisam odustala. Dok trčim koncentrišem se na pravilno disanje. Čim osetim da sam se zadihala ne trčim nego produžim sa hodanjem, dok mi se disnje ne smiri pa onda opet nastavim sa trčanjem. Još sam u fazi zagrevanja, ali verujem da ću za dve nedelje biti u mogućnosti da istrčim više krugova u jednom cugu.

Trčanje u društvu

Mnogo je lakše kad imate društvo za trčanje.  Pokušavala sam više puta da trčim sama, ali sam često odustajala, te zbog umora posle posla, te zbog toplog ili hladnog vremena. Sada kad imam društvo nekako se drugačije odnosim prema trčanju. Moje komšinice i ja imamo plan da trčimo svako veče. Svaka trči prema svojim mogućnostima. Dušica je mlada žena od 26 godina, majka dve predivne devojčice i ona je u najboljoj formi. Slađa je devojka koja ima 35 godina, nije baš u dobroj kondiciji, ali polako ulazi u formu.  Dogovor je da na tračanje idemo polse 22,30 taman kad Dušica spremi decu na spavanje i ja dođem iz druge smene. Kad imate društo imate osećaj da pripadate timu i da je vaše prisustvo jako važno u tom timu. 

Patike i oprema

Ovo su moje nove patike koje sam juče kupila. To su jedne fine ženske patike odlične za trčanje.

Prvih nedelju dana trčala sam u patikama koje sam imala. Izbor patika za trčanje je jako važan.

Od opreme na sebi imam dres za koji mi je Veki rekao da je “pravi” za trčanje i onaj malo duži šorc (do kolena).

Najvažnija ” investcija” za trčanje je vaša dobra volja.

Sve što je trebalo da naučim o trčanju pomogli su mi Veki i Vuja. Na njihovom sajtu www.trčanje.rs  ima baš, baš sve što traba da znate pre nego što krenete na trčanje, od izbora patika, saveta za početnike, ishrane… 

Nikad nije kasno da i vi krenete sa trčanjem.  Trčanje je divna stvar. Trčim tek nedelju dana a osećam se 10 godina mlađe.

Ja sam sebi postavila cilj da ću na novosadskom maratonu trčati sa Vekijem:)

Da li ste probali da trčite ili još uvek mislite da su asmatičati bolesnici koji će izdahnuti ako potrče?

Slični tekstovi:

Sanja je majka sedmogodišnje devojčice koja je prošle godine imala asmatični napad.

Ovo je poruka mama Sanje:

Pre svega jedan veliki pozdrav. Da, moja devojčica stara 7 god. je prošle godine dobila asmatični napad i kad smo je odveli lekaru, dijagnoza je bila alergijski rinitis.

Terapija koju je dobila bila je Flixotide i Flixonase. Mogu samo da potvrdim da su rezultati bili jako vidljivi već posle 3 dana. Pre toga je imala problema sa kašljem, curjenjem nosa i jako učestalim kihanjem. Sada je pod stalnom kontrolom pedijatra alergologa i mogu da kažem da sam prezadovoljna. Htela bih da kažem i porucčim roditeljima da ukoliko njihova deca imaju bilo kakvih simptoma slično učestalom kašlju, kijavici ili curenju nosa da se odmah obrate lekaru jer ja sam 4 godine vodila dete sa ovim simptomima pedijatru i ni u jednom trenutku nisu obratili pažnju da bi to mogla biti alergija nego su samo propisivali Amoxicillyn i doveli do ovog stanja u kome sad i jeste. Nadam se da će ovaj moj komentar nekome pomoći… Pozz…

Hvala mama Sanji što je ovo svoje iskustvo podelila sa nama! Ja se nadam de će mnogi roditelji poslušati mama Sanjin savet.

Da se malo podsetimo: Lečenje astme predstavlja veoma širok  pojam koji objedinjuje medikamentozne, higijensko epidemiološke i edukativne mere. Medikamentozne mere lečenja astme definisane  su GINA smernicama i zavise od težine bolesti. Svi lekovi koji se danas koriste u lečenju astme mogu se svrstati u dve osnovne grupe. Prvu grupu predstavljaju  lekovi koji deluju tako da suzbijaju upalu (protivupalni lekovi) dok u drugu grupu spadaju oni koji šire disjne puteve i olakšavaju prolaz vrezduha kroz njih.

Obzirom da je astma hronična upalna bolest važno je prvenstveno lečiti upalu pa je stoga prva grupa lekova najvažnija u pravilnom lečenju astme dok lekovi iz druge grupe postoje samo kao dodatna terapija bolesti.

Prema  GINA smernicama kao najjači protivupalni lekovi navode se inhalacioni kortikosteroidi. Ovo su najpotentniji protivupalni lekovi i trebali bi biti osnova u lečenju trajne astme.

Na našem tržištu nalaze se trenutno tri leka koji se primenjuju u lečenju. To su: budezonid (Tafen®), ciklezonid (Alvesco®) i flutikazon (Flixotide®) . Svi ovi lekovi primenjuju se inhalacijom (udisanjem) iz posebnih komora. Lek se u nalazi u obliku sitnog praha kojeg treba  udahahom  uneti u pluća.   Inhalaciona  terapija je najdelotvorniji oblik terapije jer dovodi lek direktno u pluća, a time je  izbegnuto delovanje  leka na ostale organe (sistemske nuspojave).

Flixonase je nazalni sprej koji deluje protivupalno na sluznicu nosa. Redovnom upotrebom Flixonese spreja tretiraju  se i sprečavaju simptomi alergija izazvanih polenom, kućnom prešinom i grinajma, životinjskom dlakom, perjem, plesnima.

Lečenjem alergijskog rinitisa, kako kaže naša dr. Dušuca Jarić “Gasimo požar na vreme”, jer nikada ne smemo zaboraviti da je disajni put jedinstven.

Slični tekstovi:

Šta je prick kožni test?

Prick kožni testovi na inhalacione alergene koriste se u dijagnostici alergijskih reakcija na inhalacione alergene tj. alergene iz vazduha, hrane i druge alergene, kod pacijenata koji imaju simptome alergijskih bolesti (alergijski rinitis, alergijski konjunktivitis, bronhijalna astma, urtikarija, atopijski dermatitis i dr.). Na osnovu anamneze i kliničkog pregleda, vaš lekar će indikovati testiranje na određenu grupu alergena.

Kako se radi prick kožni test?

Jedna kap tečnosti, koja sadrži rastvoren alergen (supstanciju koja izaziva alergiju kod nekih ljudi), biće stavljena na Vašu kožu, uglavnom na podlaktice. Obično se istovremeno testira više alergena (najčešće više od 10). Kroz svaku kap se lancetom napravi blagi površni ubod, koji nije mnogo bolan, a zatim se kap uklanja papirnom vatom sa kože. Ukoliko ste alergični na neki od testiranih alergena, na tom mestu će se posle određenog vremena pojaviti crvenilo, otok i svrab. Lekar će obaviti merenje odgovora na alergen posle 20 minuta od uboda, a zatim će rezultate uporediti s Vašim simptomima i to će mu verovatno pomoći da ustanovi uzrok alergije i da Vam da savet o tome šta morate da izbegavate. Između ostalog, na jednom mestu će biti stavljena kap histamina, tečnosti koja kod svih ljudi izaziva crvenilo, otok i svrab na mestu uboda, a na drugom kap fiziološkog rastvora, na koga većina ljudi ne reaguje na mestu uboda.

Kako se pripremiti za testiranje?

Lekovi iz grupe antihistaminika mogu da utiču na rezultate prick kutanih testova. Vaš lekar koji vas upućuje na testiranje će vam reći koje lekove ne smete da uzimate nekoliko dana pre testiranja. Upozorite lekara na bilo koje lekove koje uzimate svakodnevno u poslednjih mesec dana. UKOLIKO UZMETE BILO KOJI ANTIHISTAMINIK, TESTIRANJE NEĆE MOĆI DA BUDE OBAVLJENO U ZAKAZANOM TERMINU, VEĆ ĆE MORATI DA BUDE ODLOŽENO.ANTIHISTAMINICI MOGU DA DAJU LAŽNU SLIKU,  NEKAD I  21  DAN POSLE UPOTREBE.

Koliko traje prick testiranje?

Najčešće 30-40 minuta.

Koje su neželjene reakcije prick testiranja?

Kod nekih osoba, reakcija na mestu uboda pojedinih alergena može biti izrazita, s pojavom velikog otoka, crvenila i svraba, i ukoliko je potrebno lekar će na licu mesta prepisati odgovarajuću terapiju. Veoma retko, kod nekih osoba se prilikom testiranja može javiti alergijski osip po celom telu, a takođe ekstremno retko (gotovo nikada) i osećaj gušenja i promuklosti, zbog čega se ovi testovi uvek obavljaju pod nadzorom lekara.

Slični tekstovi:

/primeri tehnika disanja pogodnih za samopomoć u predupređivanju ili otklanjanju zdravstvenih smetnji i tegoba/

Primer 1. ASMATIČNI NAPAD

U toku napada- najpre pokušajte da savladate napade straha ili panike; štedite snagu, a svesnim disanjem kontrolišite ritam disanja i pojačajte dijafragmalno disanje- dišite stomakom, sa telom lako nagnutim unapred i postavljanjem u položaj koji vam najviše odgovara (sedeći položaj). Efikasnu pomoć u asmatičnom napadu može da pruži brzo trbušno disanje kojim se opušta grudni koš: najpre opustite vrat, ramena i mišiće lica, pa snažno izdahnite stežući trbušne mišiće; zatim dok udišete, opustite trbuh. dišite i dalje na taj način, pokrećući trbuh u blagom ritmu i udišući svake 2 (dve) sekunde; zatim postepeno povećavajte brzinu disanja sve do brzine do 2 (dva) udaha u sekundi i do smirivanja asmatičnih tegoba.

Napomena: za osobe koji pate od astme- korisno je uvežbavanje trbušnog disanja: počnite sa 3 (tri) niza od 10 (deset) udaha, zatim svake nedelje dodajte još 10 (deset) dok ne postignete po 30 (trideset) u svakom nizu Između svaka 2 (dva) niza udaha napravite pauzu od 20 (dvadeset) sekundi.

Primer 2. SMETNJE DISANJA PRI JEDNOSTRANOJ UPALI PLUĆA

Dišite mirno, pravilnim ritmom, što dublje. Disanje sebi olakšavajte što udobnijim položajem sa uzdignutim uzglavljem u postelji (polusedeći položaj); češće menjajte položaja tela, posebno pri ležanju nastrani. Provetravajte prostoriju u kojoj boravite, a veću vlažnost obezbedite postavljanjem vlažnih ubrusa na radijatore ili otklopljene metalne posude sa vodom na peć.

Smetnje disanja otklonite i povremenom vežbom svesnog disanja protiv otpora (dubok udisaj sa pažnjom koncentrisanoj na obolelo plućno krilo, uz pružanje otpora širenju rebara pritiskom dlanova i prstiju obe šake na obolelu stranu grudnog koša).

Primer 3. OSEĆAJ STRANOG TELA U GORNJIM DISAJNIM PUTEVIMA

Otok sluzokože gornjih disajnih puteva u nekim bolestima i manja strana tela koja zapadnu u grlo i zalepe se (na primer- mrvica hrane ili tablete vitamina koje nismo uspeli da progutamo) ili zabodu (na primer- riblja kost) u sluzokoži ždrela- izzivaju grčevit, žestok kašalj. U slučaju neuspešnog iskašljavanja, osećaj stanog tela i zastrašujući osaćaj nelagodnosti dodatno otežavaju disanje i, ne retko, vode u napad panike i gubitka kontrole nad sobom. Čak i u najtežim situacijama- neophodno je sačuvati prisustvo duha i svesnu kontrolu nad disanjem. Najpre plićim i površnim, zatim sve dubljim disanjem uspostaviti kontrolu nad sobom, obezbediti sebi pomoć ljudi iz okruženja ili lekarsku pomoć. Disanje će biti olakšano u polusedećem položaju (položaj “laktovi-kolena”: noge blago raširene i čvrsto oslonjene o pod; laktovi oslonjeni na kolena; glava povijene unapred i oslonjena na šake, pri čemu palčevi podupiru bradu, a ostali prsti pridržavaju čelo). Eventualne pokušaje otklanjanja stranog tela činiti promišljeno, na najpogodniji način, bez dodatnog pozleđivanja sluzokože ždrela!

Primer 4. LUPANJE I UBRZAN RAD SRCA

U zdravih osoba, pojave “preskakanja” ili ubrzanog rada srca mogu da budu povezane sa takozvanim sedantnim (sedećim) načinom života (boravak u zatvorenim prostorijama, malokrvnost, hronični zamor, stresogeni uticaji), odsustvom fizičke kondicije, lošim držanjem tela i lošim životnim navikama.

Najčešći “okidači” za pojavu takvih tegoba su:

-snažni duševni potresi

-nagle promene vremena i meteropatski uticaji na osobe u stanju hroničnog premora

-prekomerni fizički napor neutreniranih osoba

-nagli pokreti glave ili ruku koji remete krvotok osoba sa krutim i nerazgibanim mišićima vrata i ramenog pojasa

-neredovni i prekomerni obroci hrane kojima naposredno usledi odmor u polusedećem položaju, kada pun želudac podiže dijafragmu, a pregibanje tela u struku dovodi do oslonca srca na dijafragmu i blagog “uvrtanja” velikih krvnih sudova koji vode od srca.

Osećaj preskakanja srca najčešće mogu da otklone mekoliko svesnih dubokih udisaja pretećih kratkotrajnim zadržavanjem vazduha u plućima, promena polžaja (uspravljanje tela), savladavanje osećaja straha i odvraćanje pažnje od često prisutne pojave “samoposmatranja” i prćenja otkucaja sopstvenog srca.

Naglo ubrzan rad srca može da smiri što dublji udisaj, potpuno zatvaranje usta i nosa (šakom, palcem i kažiprstom jedne ruke) i pokušaj što snažnijeg izdisanja. Ukoliko dva do tri ovakva pokušaja ne daju rezultat, kažiprst jedne šake- uvesti sebi duboko u ždrelo i dodirnuti sebi meko nepce i resicu na nepčanom luku (kao kad se izaziva povraćanje), a zatim snažnim iskašljavanjem suzbiti nagin za povraćanjem. Ova tehnika najčešće efikasno usporava rad srca, a iskašljavanje suzbija “preskakanje” srca. Nakon ozbiljnih ili ponovljenih tegoba ove vrste- svakako potražite savet svog lekara.

Primer 6. GLAVOBOLJA USLED NAGLOG POVEĆANJA ILI PADA KRVNOG PRITISKA

Osobe sklone visokom pritisku pojavu glavobolje često navode kao znak  “da im je skočio pritisak”; takav napad glavobolje moguće je ublažiti ili otkloniti kratkotrajnim odmoromu udobnom sedećem ili ležećem položaju, produbljenim i smirenim svesnim disanjem, psihičkim opuštanjem i opuštanjem mišića ruku, nogu i trupa u “fiziološkim” položajima (šake i laktovi polusavijeni i blago odmaknuti od tela; noge polusavijene u kolenima, kolena blago razmaknuta; glava i vrat udobno oslonjeni o naslon ili podlogu).

Dodatno, svakodnevno upražnjavanje vežbi  “disanja sa zadrškom” u ležećem opruženom ili opuštenom polžaju na leđima- utiče se na snižavanje povišenih vrednosti krvnog pritiska.

Osobe sa niskim krvnim pritiskom često pokazuju osetljivost na vremenske i klimatske prilike i promene; ove metereopatske smetnje ne retko prati i pojava glavobolje koja se može ublažiti ili otkloniti dubokim udisanjem, nakon čega se snažan pokušaj izdisaja tokom 2 do 3 sekunde sprečava prekrivanjem usta i nosa šakom jedne ruke (palac i kažiprst poput štipalje zatvaraju nos, a dlan i ostali prsti prekrivaju usta). Nekoliko odmerenih ponavljanja ove vežbe utiču na blag porast krvnog pritiska.

Dodatno, tegobe uslovljene niskim krvnim pritiskom moguće je preduprediti svekodnevnim upražnjavanjem vežbi razgibavanja mišića vrata i ramenog pojasa, ali i jednostavnih jutarnjih vežbi koje se izvode u postelji, pre ustajanja. Ove vežbe, u ležećem položaju, obuhvataju:  

-   istovremeno brzo razgibavanje (pokreti grčenja i opuštanja) mišića šaka i stopala, uz nekoliko stisaka šaka “u pesnice”, pri čemu prsti brzo protrljaju dlanove. Ova vežba treba da potraje 3 do 4 sekunde;

- kratko opuštanje, a zatim istovremeno napinjanje svih mišića nogu i ruku, uz održavanje napetosti tokom sledeće 3 do 4 sekunde;

- istovremeno protezanje i razgibavanje velikih zglobova na rukama (ručni i lakatni zglobovi) i nogama (skočni zglobovi i kolena) tokom 3 do 4 sekunde.

Ove tri vežbe se izvode u nizu, jedna za drugom i bez ponavljanja, nakon čega je pre ustajanja potrebno provesti još desetak sekund u sedećem položaju- na ivici postelje, sa stopalama spuštenim na pod.

Primer 7. ANKSIOZNOST, TREMA I NERVNA PRENAPREGNUTOST

Osećaj nerve napetosti, slabosti i praznine u stomaku nakon buđenja ili u toku aktivnog dela dana- efikasno se mogu eliminisati dvominutnim jednostvanom vežbama disanja (preuzetim iz joge) sa ritmičkim usporenim udisanjem i izdisanjme vazduha, uz zadržavanje vazduha punim plućima između udaha i zdaha (udah + zadržavanje+ izdah= 5+5+5 sekundi). Vežba se izvodi u ležećem ili stojećem položaju (vidi vežbe “disanja sa zadrškom” u ležećem i stojećem polžaju).

Primer 8. MUKA, BOLESTI VOŽNJE (KINETOZE)

Muka i nagon za povraćanjem koji se javlja kod osetljivih osoba pri vožnji automobilom, brodom ili avionom efikasno se mogu ublažiti svesnim dubokim trbušnik (dijafragmalnim9 disanjem. Želudac pre vožnje ne sme biti prazan, ni prepun. Tegobe ćete izbeći ili brže otkloniti čvrstim osloncem tela na naslon sedišta i osloncem stopala na pod; pogled usmeravajte u pravcu vožnje, bez naglih okreta ili kretnji glave i vrata; opustite se svesnim disanjme, a pažnju i misli usmerita ka prijatnim temama.

Primer 9. DISANJE OTEŽANO PREHLADOM ILI ALERGIJSKIM OBOLENJIMA GORNJIH DISAJNIH PUTEVA

Kijavica i bolesti sinusa čest su pratilac infektovnih i alergijskih obolenja dosajnih puteva. Karakteriše ih prepunjenost krvlju (brojnih, najsitnijih krvnih sudova) kapilara nosne sluznice, što dovodi do otoka nosne sluzokože i pojačanog lučenja sekreta iz nosa; otok sluzokože pritom zatvara otvore sinusnih šupljina u čeonim kostima i kostima gornje vilice, izazivajući nakupljanje sekreta u sinusima i dodatne tegobe.

U sklpou samopomoći, disanje na nos i “otvaranje” sinusa olekšaće blago ispiranje nosa hladnom vodom- više puta na dan, a naročito izjutra: povijeni nad kadom (drenažni položaj, glava postavljena u visini karlice), nekoliko puta odmereno “ušmrkajte” čistu hladnu vodu u nos i odmah je izduvajte. Hladna voda izaziva grč minijaturnih mišića u najsitnijim krvnim sudovima; grč mišića izaziva sužavanje i pražnjenje kapilara, a time i istanjivanje sluzokože; pritom se lučenje sekreta smanjije, a sinisi “otvaraju” i njihov sadržaj eliminiše.

Suv, nadražajni kašaj i produktivni kašalj (praćen iskašljavanjem sekreta) često su pratioci bolesti pluća i disajnih puteva. Pomoć i savet lekara u lečenju ovih bolesti- Svakako su potrebni!

 U kućnim uslovima, za samopomoć u smirivanju nadražajnog kašlja mogu da posluže: vlaženje vazduha u prostoriji, smanjivanje razlike u temperaturi udahnutog i izdahnutog vazduha disanjem “pod pokrivač” kojim se nos i usta prekrivaju pri ležanju u postelji, stavljanju suvih obloga oko vrata, bolja svesna kontrola disanja i povremeno glasno pročišćavanje grla koje proređuje napade kašlja. Polusedeći položaj i visoko uzglavlje u postelji najčešće olakšavaju disanje, ali le poromene položaja i zauzimanje udobnih položaja koji dovode da opuštanja- doprineti smirivanju kašlja.

Psihička podrška i odvraćanje pažnje obolele osobe imaju dodatno značenje u ublažavanju smetnji.

Ukoliko je reč o produktivnom kašlju, “sazrevanje” i brže iskašljavanje sekreta mogu da ubrzaju vlaženje vazduha u prostorijama i inhalacije, pri čemu se ( do pribavljanja lekarske pomoći) u kućnim uslovima inhalacija dva do tri puita dnevno može izvoditi na sledeći način: u loncu zapremine od dva litra zagrejati litar vode do ključanja, zatim u vodu ubaciti pola kašike morske kuhinjske soli i dve kašike kamilice; otklopljen lonac skinuti se šporeta i postaviti ga na stabilnu stolicu. rubove lonca brižljivo prekriti široko smotanim i prstenasto oblikovanim peškirom, tako da u sredini ostane otvor dovoljan da se samo usta i nos nadnesu nad vodu koja isparava (pritom ostali delovi lica ostaju zaštićeni od pare ili dodira sa usijanim rubom posude). Čuvajući se od opekotina, tokom 5 do / minuta povremeno (u drnažnom, povijenom položaju) nadneti nos i usta nad otvor i oprezno i odmereno udisati paru (praveći pauze prema subjektivnom osećaju mogućnosti i mere). Po završetku inhalacije poželjno je bar polučasovno mirovanje u postelji, uz disanje ” pod pokrivač”,

U fazi iskašljavanja, kašalj olakšavati potpomognutim disajnim pokretima (pritiskom ruku na grudni koš i trbuh) i zauzimanjme položaja koji olakšava disanje i rad pomoćnih mišića izdisača trbuha i grudnog koša.

Primer 10. POROĐAJNI BOLOVI (TRUDOVI)

Plitko i brzo “grudno” (rebarno) disanje efikasno ublažava bolove pri naponima koji se javljaju uoči porođaja. Ovu tehniku disanja uvežbajavu buduće majke u “školama” za trudnice tokom trudnoće i pripreme za porođaj i negu novorođenčeta.

PRIMER 11. AKUTNI ZAMOR

Brzo zamaranje, pojava akutnog zamora ili hroničnog premora- mogu da budu i delom uslovljeni lošom tehnikom disanja. Pojavu akutnog zamora moguće je predupreti ili otkloniti višeminutnim vežbama disanja u stojećem, sedećem ili ležećem položaju. Kratkotrajne preventivne pauze u toku sedećih ili fizičkih poslova (prošetati, prodisati, protegnuti se, provežbati!!!), boravak na otvorenom prostoru i svežem vazduhu, vežbe za razgibavanje i rasterećenje ramenog pojasa i kičmenog stuba, samomasaža, slušanje prijatne muzike, kultivisani i prijatni odnosi sa ljudima iz okruženja- dodatno sprečavaju i odlažu pojavu zamora.

PRIMER 12. DISANJE PRI VEŽBAMA RAZGIBAVANJA, OBLIKOVANJA I ISTEZANJA

Korisna preporuka je da se ove vežbe započnu vežbom disanja, a da se u tok vežbanja ubace dodatne, primerene vežbe pri svakoj promeni stava. Tehnike disanja tokom fizičkih vežbi prate ritam i intenzitet vežbanja, ali i anatomsko-fiziološku zasnovanost disajnih pokreta, vodeći računa o pravilnom položaju tela i angažovanju pomoćnih disajnih mišića svesnim tehnikama disanja.

PRIMER 13. DISANJE PRI PODIZANJU TERETA I VEŽBAMA SNAGE

Prilikom vežbanja sa tegovima ili vežbama na gimnastičkim spravama neophodni su kontrola disanja i posbne tehnike disnja koje se uče- posebno za svaku vežbu. Pravilo je da izdisaj prati težu fazu vežbe, dok se udisaj izvodi u lakšoj fazi, pri rasterećenju!

(primer, ako radite vežbe sa tegovima u rukama u stojećem stavu-udah ide dok vam ruke stoje uz telo, a izdah prilikom podizanja ruku sa tegovima do iznad glave, pa prilikom spuštanja ruku udah)

PRIMER 14. DISANJE PRI STATIČKIM NAPORIMA I IZOMETRIJSKIM VEŽBAMA

Prilikom podizanja većeg terata ili izvođenja izometrijskihvežbi i mišićnih kontrakcija- naglo raste krvni pritisak u grudnoj i trbušnoj duplji, čime se remete funkcije srca i krvnih sudova i funkcija disanja. Rizike ublažava izbor pravilne tehnike disanja.

Pre podizanja većeg tereta- načinite nekoliko dubljih udisaja; prilkikom prihvatanja terata, deo vazduha izdahnite iz pluća, smanjujući pritisak u grudnom košu; teret podižite i premeštajte u pogodnom i pravilnom (“zaštitnom”) položaju tele, angažujući što više telesnih mišića. Po potrebi, pri premeštanju terata pravite zastoje i prodišite; kada je posao obavljen, dubokim, mirnim disanjem doprinestite smirivanju pulsa (broj srčanih otkucaja se naglo ubrzuava pri statičkim naporima)

Izometrijske vežbe izvode se u pauzi između izdaha i udaha, određenom snagom i trajanjem vežbe (po savetu trenera ili terapeuta); nakon sveke pojedine vežbe sledi dubok izdisaj i svesno, smireno disanje do smirivanja pulsa.

PRIMER 15. IZNENADNI BOLOVI U TRBUHU PRILIKOM TRČANJA I TELESNOG VEŽBANJA

Ponekad se prilikom naglog ubrzavanja hoda ili trčanja javljaju iznenadni oštri bolovi ispod rebarnih lukova. (Ovi bolovi rezultat su aktiviranja i rada mišića nogu koji, kao svojevrsna “mišićna pumpa”, naglo potiskuju bensku krv naviše prema srcu; deo venske krvi biva naprosto utisnut i u venski krvotok trbušne duplje i trbušnih organa, posebno jetre i slezine, izazivajući zastoj venskog krvotoka i prolazni otok jetre i slezine; nadimanje čvrstih i neelastičnih ovojnica ovih organa izaziva oštar bol)

Zastanite u blago raskoračnom položaju, a šake oslonite na bokove. Nakon dubokog udisaja, izdišite lagano, povijajući se unapred, produbljujući izdisaj blagim pritiskom obe šake na gornju trećinu prednjeg trbušnog zida; pritisak usmeravajte naviše, pod rebarne lukove. Vežbu ponivite nekoliko puta. do smirivanja bola, a zatim hod ili trčanje nastavite laganijim tempom.

Slični tekstovi:

/Vežbe zasnovane na posebnim tehnikama disanja koje uz redovne telesne vežbe i sportske aktivnosti značajno doprinose ublažavanju tegoba i polsedica obolenja pluća i disajnih organa/

Napomene:

Vežbe u svim fazama bolesti su vežbe (dijafragmalnog, grudnog ili mešovitog) disanja sa dužinom (trajanjem) udisaja i izdisaja u odnosu 1:2, što znači da je izgah dvostruko duži od udaha. Vazduh se udiše kroz nos da bi se zagrejao i prečistio, a idiže na poluovorena usta, pri čemu se, po potebi, disanjem kroz zube ili skupljanjem usta daje otpor izdisanju vazduha.

POLOŽAJ LEŽEĆI NA LEĐIMA

1. Trbušno (dijafragmalno) disanje

Vežba broj 1.

Lezite na leđa, sa nogama polusavijenim u kolenima (ugao između tela i natkolenica od oko 130 stepeni omogućujemaksimalno opuštanje trbušnih mišića). Dlanove postavite na stomak. Vazduh udišite na nos, pri čemu se podiže stomak; pri izdisaju, stomak se uvlači prema kičmenom stubu.

Vežba broj 2.

Početni položaj kao u prethodnoj vežbi. Prilikom udisanja i podizanja stomaka na gore, pružajte lagani otpor pritiskom dlanova i raširenih prstiju na prednji trbušni zid. Prilikom izisaja i uvlačenjem stomaka- pojačavanjem pritiska na trbuh potpomognite istiskivanje vazduh iz pluća.

2. Grudno disanje

Vežba broj 1.

Položaj kao u prethodnoj vežbi, ali su šake dlanovima i raširenim prstima postavljene na prednje.bočne strane grudnog koša. Prilikom udisaja, maksimalno se širi i podiže grudni koš, prilikom idisanja grudni koš se opušta.

Vežba broj 2.

Položaj kao u prethodnoj vežbi, ruke opružene pored tela. Pri udisanju ruke se odručuju i povlače po podlozi do položaja iznad glave (u širini ramena, što znači da se dlanovi ne spajaju!) Pri izdisaju ruke se lagano vraćaju u početni položaj.

Napomena: Pri kraju izvođenja ove vežbe-nekoliko puta produbite izdah odižući glavu od tla i povijajuće se unapred, uz snažno zatezanje prednjih trbušnih mišića.

Vežba broj 3.

Položaj kao u prethodnoj vežbi, ali su šake dlanovima i raširenim prstima ponovo oslonjene na prednje-bočne strane grudnog koša. Pri udisaju ruke se odižu od grudnog koša i opružaju do položaja iznad glave (u širini ramena). Pri izdisanju ruke se vraćaju u početni položaj blago potiskujući rebra ka unutrašnjosti grudnog koša i poja čajavući izisaj, uz istovremeno podizanje i povijanje glave od podloge prema grudnoj kosti.

3. Mešovito disanje

Vežba broj 1.

Položaj kao u prethodnoj vežbi, pri čemu je dlan jedne ruke položen na grudni koš (donja trećina grudne kosti), a dlan druge ruke na trbuh, preko i iznad pupka. Pri udisanju podižu se i nadimaju i grudni koš i stomak istovremeno. Pri izdisanju se istovremeno opuštaju.

Vežba broj 2.

Položaj i udisaj isti su kao u prethodnoj vežbi; izdisaj se pospešava i produbljuje blagim pritiskom dlanova na trbuh i grudni koš.

POLOŽAJ LEŽEĆI NA BOKU

/vežbe forsiranog disanja za jedno (obolelo) plućno krilo/

Vežba broj 1.

Položaj ležeći na desnom boku: desna noga je savijene u kuku i kolenu, dajući oslonac telu; leva noga je opružena preko desne noge. Glava je oslonjena na polusavijenu desnu ruku položenu na tle. Leva ruka, savijena u laktu, položena je na grudni koš u predelu levog rebarnog luka. Tokom udisaja, leva ruka se podiže iz početnog položaja, do polžaja iznad glave, aktivirajući pomoćne mišiće udisače leve strane grudnog koša i produbljujući udisaj. Pri izdisaju, leva ruka se vraća u početni položaj, uz blag pritisak podlaktice na levi rebarni luk, a šake na prednji trbušni zid, pojačavajući izdisaj.

Vežba broj 2.

Položaj ležeći na levom boku: leva noga je savijena u kuku i kolenu, a desna ispružena preko nje, leva ruka je pod glavom. Desna ruka je savijena u laktu i položena na desni rebarni luk, a tokom izvođenja vežbe pojačava disanje desnog plućnog krila.

POLOŽAJ LEŽEĆI NA STOMAKU

Vežba broj 1.

U položaju  “potrbuške” – ispod prepona i donje trećine prednjeg trbušnog zida stavi se podloška (pljosnato jastuče, urolovano ćebe); ruke savijene u laktovima i položene na tle; dlanovi sastavljeni ispod čela- blago odižu glavu od tla. Pri udisanju vazduha na nos- 2stomak se puni kao balon”. Pri izdisanju- “stomak se prazni”.

Vežba broj 2.

U položaju  “potrbuške” – ruke su opušteno sastavljne na leđima, prsti ruku isprepleteni, glava povijena licem ka podlozi. Prilikom udisaja glava i trup se odižu od podloge, sastavljene ruke opružaju unazad, a grudni koš širi. Prilikom izdisanja glava, trup i ruke vraćaju se u početni položaj.

STOJEĆI POLOŽAJ

Vežba broj 1.

Početni položaj stojeći, ruke su opuštene uz telo, noge su u blago raskoračnom stavu. Pri udisanju ruke se kroz odručenje podižu iznad glave ( u širini ramena, dlanovi se ne spajaju!) Pri izdisaju ruke se vraćaju u početni položaj.

Vežba broj 2.

Položaj kao u prethodnoj vežbi. Pri udisanju vazduha kroz nos- glava se zabacuje, a oba ramena podižu maksimalno uvis. Pri izdisanju ramena se maksimalno spuštaju naniže.

Vežba broj 3.

Položaj isti kao u prethodnoj vežbi. Pri udisanju vazduha obe ruke se podižu paralelno ispred tela- do sastavljanja šaka iznad glave. Pri izdisanju- ruke se spuštaju unapred, telo se savija u pretklon (bez savijanja kolena). a prstima ruku se dodiruje podloga na kojoj stojimo.

SEDEĆI POLOŽAJ

Vežba broj 1.

Početni položaj- sedeći u “turskom” sedu; ruke su puštene pored tela. Prilikom udisanja, ruke se odručuju i uzdižu iznad glave (u širini ramena, dlanovi se ne spajaju!). Prilikom izdisanja ruke se vraćaju u početni položaj.

Vežba broj 2.

Početni položaj- sed na petama, ruku opuštenih pored tela. Prilikom udisanja, ruke se odručuju i uzdižu do položaj iznad glave (u širini ramena, dlanovi se ne spajaju!). Izdisaj se produbljuje povijanjem trupa unapred, uz spuštanje ruku do oslonca šakama ne tle ispred kolena.

KLEČEĆI POLOŽAJ

/vežbe forsiranog disanja za jedno (obolelo) plućno krilo/

Vežba broj 1.

/pojačava ventilaciju desnog plućnog krila/

Početni položaj ja “položaj mačke”- kleknite blago rastavljenih kolena, povijeni unapred i oslonite se opruženim rukama o tle; šake su postavljene u širini ramena, prsti ruku blago usmereni ka unutra. Udahnite duboko, nakon dubokog udaha, lagano izdišući spuštajte se udesno ka tlu povlačeći karlicu unazad do seda na potkolenice; pritom, leva ruka ostaje pružena, a desna se savija u laktu i na kraju izdisaja dužinom podlaktice oslanja na tle. Izdah se završava osloncem desnog rebarnog luka na desno koleno. Novi udah započinje podizanjem na ruke i vraćenjem tela u početni položaj.

Vežba broj 2.

/pojačava ventilaciju levog plućnog krila/

Početni položaj- kao u prethodnoj vežbi; nakon dubokog udaha, lagano izdišući spuštajte se ulevo ka tlu povlačeći karlicu unazad do seda na potkolenice; pritom, desna ruka ostaje pružena, a leva se savija u laktu i na kraju izdisaja dužinom podlaktice oslanja na tle. Izdah se završava osloncem levog rebarnog luka na levo koleno. Novi udah započinje podizanjem ruke i vraćanjem tela u početni položaj.

Slični tekstovi:

Disanje u stojećem položaju

- “izduvavanje”: pre ili nakon telesnih vežbii fizičkih napora zastanite u stojećem raskoračnom stavu (koji omogućuje dublje dijafragmalno Disanje), ruke spustite niz telo, pri udahu ruke se kroz odručenje podižu do uzručenja, aktivirajući pomoćne mišiće udisače; pri izdisaju telo se povija u prerklon, a ruke spuštaju do tla. Forsirani izdisaj postiže se ponavljanjem 2 (dva)  brza pretklona pri svakom izdisaju, pri čemu se na prvi (blaži) pretklon nadovezuje drugi, dublji pretklon (vežba pogodna za smirivanje ritma disanja nakonvećih  fizičkih naprezanja, ali i za pripremu organizma za rad i telesne vežbe)

-“disanje sa zadrškom”: stanite u blago raskoračni stav, sa rukama oslonjenim o bokove; dug udah (u trajanu od 5 sekundi) pojačava se podizanjem ramena i zabacivanjem glave i laktova unazad; nakon maksimalnog udisaja, vazduh zadržati u plućima 5 sekundi, na menjajući polažaj; izdisaj tokom 5 sekundi postupno pojačavati spuštanjem ramena, povijanjem vrata, trupa i laktova unapred, i pritiskom raširenih prstiju obe ruke na trbušni zid pod rebarnim lukom (vežba u trajanju od 2 minuta-pogodna je za opuštanje, otklanjanje trme, ublažavanje glavobolje, smanjenje krvnog pritiska).

Disanje u ležećem položaju

-na leđima, opruženo, “disanje se zadrškom”: potpuno se opustite i opružite telo; ruke su ukoso položene i opružene iznad glave; stopala i nožni prsti su maksimalno opruženi naniže i opušteni. Udah i izdah se izvode postepeno, do maksimuma i traju po 5 sekundi, kao i pauza između udaha i izdaha (u pauzi između udisaja i izdisaja vezduh se zadržava, pa punim plućima, nakon izdisaja odmah započinje novi udisaj)

-na leđima, sa podvijenim nogama: ležeći na leđima, ruke postavite uz telo sa dlanovima oslonjenim o pod; savijajući noge u kolenima, stopla privucite do karlice i čvrsto oslonite na pod; oslonjeni na ruke, stopala i rameni pojas-izdignite karlicu naviše; uz maksimalan udah; tokom 2 sekunde zadržite se u tom položaju, a zatim lagano izdišite, spuštajući karlicu da tla. Nakon 2 (dve) sekunde mirovanja sledi novi udisaj

-potrbuške: noge i trup su čitavom dužinom oslonjeni o tle, glava i vrat blago izdignuti, šake u visini ramena oslonjene o tle; pri udisaju glava i gornji deo trupa odižu se od tla osloncem na šake, opružanjem ruku i izbacivanjem polupruženih laktova upolje; nakon dubokog uzdaha, u uzdignutom položaju, tokom jedne sekunde zadržati vazduh u plućima, a zatim započeti izdah. Pri izdusaju-glava i trup se spuštaju u prvobitni položaj, a laktovi priljubljuju uz bočne strane grudnog koša, poboljšavajući efikasnost izdisaja.

Disanje u sedećem položaju

- sedeći, sa opruženim nogama: u sedećem položaju, noge opružit unapred, ruke prislonite uz telo, šake oslonite na tle, a karlicu blago podignite od tla; osloncem na šake i stopala, udišite podižući čitavo telo unapred i naviše, savijajući kolena sve dok potkolenice ne zauzmu prav ugao u odnosu na natkolenice. Izdišući, telo lagano vratite u početni položaj (sed na rukama, sa karlicom blago odignutom od tla)

-u “turskom sedu”: sedeći sa prekrštenim i privučenim nogma, šake oslonite na noge, neposredno iznad kolena; pritom podlaktice se blago uvrću ka unutra, palčevi oslanjaju na spoljne, a ostali prsti na unutrašnje strane natkolenica; uspravljanjem tela, opružanjem ruku i podizanjem ramena-načinite dubok uzdah; tokom 2 (dve) sekunde zadržite vazduh u plućima, a zatim lagano izdišite, pavijajući telo unapred i izbacujući laktove upolje.

Disanje u klečećem položaju

-klečeći, sa usprevljenim telom: kleknite (uspravljenog tela, i blago rastavljenih nogu) oslonjeni na potkolenice i ris opruženih opruženih stopala; ruke su postavljene na bok. Odižući ramena, u ovom položaju načinite maksimalan udah i vazduh u plućima zadržite nekoliko sekundi; pri izdahu se spustite u sed na pete, a telo, ramena i laktove povijt unapred, pojačavajući izdisaj pritiskom raširenih prstiju obe šake na trnušni zid ispod rebarnih lukova. Nakon maksimalnog izdaha, odmah započnite novi udisaj.

-klečeći, u položaju “mačke”: kleknite savijenih kolena, povijeni unapred i oslonite se opruženim rukama o tle; šake su postevljene u širini ramena, prsti ruku blago usmerene ka unutra; nakon dubokog udaha, lagano izdišući spuštajte se ka tlu povlačeći karlicu unazad do seda na potkolenice; izdah se završava osloncem rebarnih lukova na savijena kolena, pri čemu su laktovi i podlektice obe ruke spušteni do tla. Novi udah započinje podizenjem na ruke i vrećenjem tela u početni položaj.

-klečeći, u polžaju “dijagonalne vage”: početni položaj isti je kao u prethodnoj vežbi (klečanje, sa osloncem na rukama); položaj tela mora biti uravnotežen, jer je ovo istovremeno i vežba ravnoteže; pri udisanju-telo ostaje oslonjeno na jednu nogu i suprotnu ruku, dok se druga noga i ruka odižu, opružaju i potiskuju što dalje od tela (ruka sa opruženom šakom i prstima-unapred, noga sa unazad opruženim stopalom i nožnim prstima). Održavanje ravnoteže tokom 2 (dve) sekunde u ovom položaju omogućuje dubok udisaj; izdisaj koji sledi završava se sa spuštanjem u klečeći položaj (kao u prethodnoj vežbi) i osloncem rebarnih lukova na savijena kolena, a laktova i podlaktica-na tle.

-klečeći, u položaju “istostrane vage”: vežba se izvodi na istovetni način kao i prethodna, ali zahteva više spretnosti; uz održavanje ravnoteže, istovremeno se odižu ruka i noga sa iste strane tela, čime se omogućuje maksimalno dubok udisaj. Izdisaj se izvodi kao i u prethodnoj vežbi.

Disanje u hodu treba da je ravnomerno i ritmično, pri čemu se ritam i dubina disanja automatski regulišu u skladu sa aktuelnim stanjem organizm i nivoom fizičkih opterećenja; pri forsiranim naporima neophodni su i svesni podsticaji u regulaciji disanja. Čovek, jednostavno treba da obrati pažnju na sopstveno disanje; prilikom uspona illi penjanja uz stepenice, disajni pokreti rebara mogu se olakšati osloncem ruku na bokove, a produbiti svesnim angažovanjem pomoćnih mišića udisača ramenog pojasa i trbušnog zida.

Disanje pri trčanju ravnomerno i ritmično prati nivo fizičkih opterćenja i svesno se usklađuje sa ritmom koraka; pravilno disanje mora da prati sve telesne vežbe i značajan je činilac u postizanju sportskih rezultata i očuvanju zdravlja sportista takmičara i rekreativaca. U brojnim sportskim aktivnostima i disciplinama neophodno je učenje disanja i privikavanje na određene tehnike disanja.

(Primera radi, ritam disanja naročito je bitan pri trčanju umerenog intenziteta i dužeg trajanja; tada udisaj obično traje tri dvokoraka, a izdisaj traje četiri dvokoraka!)

Slični tekstovi:

Disanje i zdravlje

Većina ljudi i ne razmišlja o sopstvenom disanju, sve dok se ne pojave zdravstvene smetnje. neke procene sportskih lekara govore da čak dve trećine sportskih takmičara i rekreativaca-ne zna pravilno da diše!  A razloga za učenje pravilnog disanja i redovno upražnjavanje vežbi disanja ima na pretek; loša tehnika disanja doprinosi slaboj fizičkoj kondici, razvoju ili pogoršavanju nekih bolesti; u brojnim obolenjima smetnje disanja prate i dodatno otežavaju sliku bolesti.

Danas široke rasprostranjene “bolesti civilizacije” (gojaznost, visok krvni pritisak, bolesti srca i krvnih sudova, bolne smetnje i telesni deformoteti uslovljeni nepravilnim držanjem tela, alergije i oboljenja disajnih organa)-pre svega su rezultat nedovoljnog kretanja, dugotrajnog boravka u zatvorenim prostorijama, nepravine ishrane, nervne prenapregnutosti, tehnoloških i ekoloških zagađenja čovekove okoline. “Savremeni” način života podrazumeva brz tempo življenja bez dovoljno vremena za sebe, složene i otuđene međuljudske odnose, uz “sagorecanje” na poslu i sve oštriju poslovnu konkurenciju, uz borbu za moć i društveni status ili za puko preživljavanje. Život, životno okruženje i međusobni odnosi ljudi-izmenjeni su i prožeti svakodnevnijm stresnim situacijama i događajima.

Prema teoriji stresa, stres nije samo reakcija organizma na pojavu takozvanog steresora (nekog štetnog dejstva ili dešavanja), već celovit odgovor organizma koji pokušava da se prilagodi novonastaloj situaciji. Tokom stresne situacije dolazi do reakcije čitavog oranizma, pre svega do reakcije nervnog sistema i sistema žlezda sa unutrašnjim lučenjem.

Pritom, stesor jeste sve što može da izazove stresnu reakciju: stresor je i kada nečega nema i kada ga ima previše. Ne mora samo  ”negativna” (bolna)  draž da bude pokretač stresa.

“NAJJAČI BOL I NAJSTRASTVENIJI POLJUBAC MOGU DA IZAZOVU IDENTIČNO SRESNU REAKCIJU!” (SELIJE)

Stoga  za steresne situacije važi “Pravilo tri NE”:

NEma pravila za nastanak stresne situacije

NE može se izmeriti, i

NE može se izbeći stresna situacija.

Stresna situacija kod čoveka izaziva snažniji i ubrazan rad srca, ubrzano disanje i hiperventilaciju pluća, porest krvnog pritiska i naglo ubrzavanje metaboločkih procesa. Stres podstiče pojačano lučenje hormona (adrenalina i kortizola) koji pripremaju krvne sudove, srce i mišiće za pojačanu aktivnost. Ova reakcija (“borbe i bekstva”)-pomaže nam da se zaštitimo od moguće opasnosti tako što ćemo se suočiti sa njom ili pobeći.

Dugotrajna ili ponavljana stresogena dejstva mogu da remete zdravlje i zdravstveno stanje, izazivajući osećaj hroničnog umora, povišen krvni pritisak, glavobolju, depresiju, osećaj napetosti i treme, poremećaje sna ili varenja, bol i ukočenost mišića, neke autoimune bolesti itd.

Pošto su stresogeni doživljaji deo svakodnevnice, potrebno je naučiti neke od tehnika za savladavanje stesa, među kojima velik značaj ima i pravilno disanje.

Ciljevi koje se postižu vežbama disanja su:

1. veća pokretljivost grudnog koša i dijafragme koja omogućuje dublje disanje

2. uspostavljanje pravilong ritma disanja u miru i u naporu, uz mogućnost kontrole disanja (tj. -ovladavanje sobom i sposobnostima uticaja na sopstvene životne funkcije)

3. bolja ventilacija pluća, uz manji utrošak energije potrebne za disanje

4. opuštanje mišića i smanjenje nervno-mišićne napetosti, uz mogućnost ublažavanja bola

5.olakšavanje ili sprečavanje napada otežanog disanja u brojnim bolestima

6.lekše uklanjanje bronhijalnog sekreta u oboljenjima pluća i gornjih disajnih puteva.

Dodatno, vežbe disanja razvijaju svest o pravilnom držanju tela, čime se predupređuje loše držanje tela i nastanak deformiteta grudnog koša i kičmenog stuba, naročito kod dece i omladine.

Hiperventilacija (brzo i plitko disanje) je česta reakcija na stres. Posledica ovakvog disanja jeste smanjenje ugljen-dioksida u krvi što dovodi da suženja krvnih sudova u koži, ali i u mozgu, i smanjue koncentraciju kiseonika u mozgu. Posledica toga su: vrtoglavica, omaglica pred očima, doživljaj zbunjenosti, osećaj nedostatka vazduha i osećanje straha, koje mogu da prate-ubtzan rad srca, znojenje dlanova, utrnulost i neosetljivost na dodir u rukama i nogama, ili ukočenost mišića.

Ako vam se dogodi hiperventilacija, pokušajte da dišete duboko i mirno iz trbuha. Nos i usta pokrijte dlanovima dok dišete ili dišita mirno na usta u papitnu kesu (nikako u plastično!!!), tako da se naduvava i izduvava dok dišete. Tako će se povećati sadržaj ugljen-dioksida u krvi i ubalažiti posledice ili zaustaviti napad hiperventilacije.

Za preosetljive osobe bez fizičke kondicije i bez sklonosti ka telesnom vežbanjum ali i za osobe koje se nalaze u stanju anksioznosti (tj.- straha i nervne prenapregnutosti)- ubrzano i površno disanje je svakodnevna pojava koja smanjuje dovod kiseonika u mozak i (ako se često ponavlja) može da utiče na pamćenje. U ovakvim situacijama, ovladavanje tehnikama za savladavanje stresa, vežbe disanja i opuštanja mogu da doprinesu boljem pamćenju.

Svakodnevno vežbajte sporo, duboko disanje!

Slični tekstovi:

Disanje ima veoma bitnu ulogu u životu i zdravlju. Istraživanja su pokazala da većina ljudi diše plitko i površno. Ogranizam zbog toga ne dobija potrebnu količinu kiseonika, što dovodi do usporavanja razmene materija, slabljenja organizma i pojave zdravstvenih smetnji.

Redovno bavljenje sportom i telesnim vežbama-dobar je izvor u ovladavanju tehnikama pravilnog disanja, a vremenom menja nabolje zdravstveno stanje i kvalitet življenja.

Specifičnim fizičkim vežbama, kao i tehnikama opuštanja i disanja, proces disanja postaje svestan proces, a disanje se produbljuje na potpuno prorodan način. Redovnim vežbanjem postupno učimo kako da se oslobodimo pogrešnog načina disanja i kako da ga zamenimo opuštenim i dubokim disanjem. Previlno disanje i vežbe disanja, u bilo kom životnom dobu, čine jednostavan put ka dobrom fizičkom i mentalnom zdravlju, boljem raspolženju, jačanju otpornosti, prilagodljivosti i životnosti. Pritom, neke vežbe i tehnike disanja, kao jednostavan vid samopomoći, ublažavaju i otklanjaju tegobe kod brojnih hronočnih bolesti i iznenadnih zdravstvenih smetnji.

Ovo je  beleška autora iz Podsetnika za vežbe disanja- DIŠEM DIŠEŠ, Primarijusa dr. Srđana Soldatovića, specijaliste sportske medicine i dr. Svetlane Turudić, lekara na specijalizaciji pedijatrije

U nekoliko nastavaka želim da vam iz ovog Podsetnika za vežbe disanja, prenesem  sve o značaju pravilnog disanja, tipovima disanja, disanju i zdravlju, osnovne vežbe disanja i vežbe disanja za osobe sa obolenjem pluća i gornjih disajnih puteva i posebne tehnike disanja.

Uvodne napomene

Disanje je jedn od malobrojnih procesa u našem organizmu koji kontrološu i centralni nervni sistem i autonomni sistem. Drugim rečima disanje se kontroliše automatski iz centra za disanje u moždanom stablu (a da ne razmišljamo o tome), a pritom možemo i sami, svesno da utičemo na ritam disanja. To čini veoma vežnu vezu između uma i tela. Dakle, iako jeste jedna od osnovnih životnih funkcija-disanje može da se uči, a čovek tehnikama disanja može da utiče na svoje aktuelno stanje i raspoloženje, pa i na razvoj i održavanje svojih psihofizičkih sposobnosti.

Način i ritam disanja zavise od brojnih činilaca, a ne retko i od naših navika, građe tela, ili našeg zdravstvenog stanja.

Mišići dijafragme (pregrade koja deli grudnu od trbušne duplje) i međurebarni mišići omogućavaju disajne poktere, odnosno uvećavanje (udisaj) i smanjivanje zapremine grudnog koša (izdisaj). Pritom brojni mišići trupa i ramenog pojasa imaju funkciju pomoćnih mišića udisača i izdisača.

Mišići udisači na grudnom košu svojoj funcijom povlače rebra naviše i upolje: tako povećavaju zapreminu grudnog koša, omogućuju širenje grudnog koša i udisanje vazduha; ovo je takozvani rebarni tip disanja (“grudno disanje”) koje potpomažu pokreti oba ramena i ključnih kostiju.

Dijafragma ima kupolast oblik; njeni mišići svojom funkcijom zatežu i smanjuju, odnosno spuštaju svod kupole, čime se takođe uvećava zapremina grudnog koša i omogućuje udisanje vazduha; ovo je takozvani abdominalni (dijafragmalni) tip disanja (trbušno disanje) koje, u svojstvu pomoćnih udisača potpomažu i mišići trbušnog zida.

Kombinacija grudnog i trbušnog disanja čini takozvani mešoviti tip disanja koji omogućuje najdublje disanje pri radu u fizičkim naporima.

U mirovanju, gojazne osobe i buduće majke u poodmaklim mesecima trundnoće dišu pretežno rebarnim tipim disanja, jer je dijafragma zbog gojaznosti ili veličine ploda potisnuta naviše i manje pokretna. Izraziti atletski građene osobe u mirovanju često dišu abdominalnim tipom disanje, jer naslage mišića ograničavaju pokrete rebara.

Pri fizičkim naporima disanje se produbljuje i ubrzava, a ritam i tehnika disanja-dobijaju u značaju. Slaba psihofizička kondicija, hroničan zamor, nervna napetost i brojne zdravstvene smetnje neretko su posledica loše tehnike disanja. Nažalost, malo je nas iko ikada učio i naučio kako da dišemo!

Uz malo strepljenja i malo vežbe, za učenje nikada nije ni prerano, ni prekasno.

Najpre, odratite pažnju na sopstveno disanje. U trenutcima opuštanje i odmora pokušajte sa sledećom vežbom-osnovnom vežbom disanja:

Ležite i opustite se u položaju koji se u jogi naziva “položaj mrtvog tela” (sanskritski naziv za položaj koji ovde prikazujemo glasi šavasana, što znači mrtvo telo, a pomoću fizičkog mirovanja podstiče duhovni mir) : lezite na leđa, pod glavu i leđa podmetnite savijeno ćebe. Razmaknite stopala tako da padnu u stranu. Ruke, sa dlanovima naviše, opušteno položite uz telo. Zatvorite oči i potpuno se opustite, iako su oči zatvoreno, pogled i dalje usmeravajte prema grudima.

Opušten,i pratite usporavanje sopstvenog daha, osetite ulazak daha u telo i njegov izlazak; pratite promenu temperature udahnutog i izdahnutog vazduha i osetite kako vazduh struji telom; slušajte tihi zvuk sopstvenog disanja, a istovremeno posebnu pažnju posvetite razlici između udaha i izdaha. Ovu vežbu u trajanju od 3-5 minuta možete ponoviti više puta u toku dana.

Slični tekstovi:

Kada sam januara 2009. pokrenuo sajt Astma.rs nadao sam se, ali ne sa tako jasnom vizijom, da će ovaj projekat uneti promenu u shvatanju astme i iskorišćavanju interneta kao kanala za edukaciju. Sve ono lepo što se desilo tokom ovih godinu i po dana kulminiralo je prvim zvaničnim okupljanjem i organizacijom seminara o astmi u Novom Sadu. Naša trojka, Dr Jarić, Maja i ja, smo se uhodali i mislim da je ova naša priča zrela i da sada može pokrenuti i druge zainteresovane lekare, roditelje i one koji imaju tegobe da još više uradimo i učinimo da edukacija o astmi bude dostupnija.

Nakon otvaranja seminara Dr Dušica Jarić je održala vrsno predavanje o astmi. Ona to radi na jedan tako pitak način, sa mnoštvo jasnih poređenja, tako da i onima koji tek ulaze u svet alergije vrlo brzo postane jasno o kojim se problemima priča. Znanje koje je ostalo nakon ovog predavanja je toliko složeno i jasno, da je prava šteta što nismo usnimili i okačili video materijal.

Nakon doktorkinog izlaganja Marija i ja smo održali kraća predavanja, ili su ipak to bile naše životne priče i razlozi zašto radimo sve ovo. Marija, kao što znate, je tehnolog u Imleku, ali njeno znanje i odgovori na sajtu su kao da ih daje lekar specijalista :)

Nakon pauze i ručka seli smo u krug i pričali o astmi. Bilo je veoma dobrih pitanja roditelja, na koje je naš lekarski tim dao veoma praktične odgovore. Nakon sat vremena dijaloga uradili smo i evaluaciji u kojoj sam oktrio da su ovakva dešavanja više nego potrebna svima koji se suočavaju sa ovom bolešću.

Seminar je bio prilika da upoznamo i Dr Mirjanu Dukić iz Subotice, ali i da čujemo pedijatra pulmologa i veoma energičnu doktorku Snežanu Radić iz KBC Dragiše Mišović.

Ideja je mnogo, a meni je najbliža organizacija sekcija po gradovima koje bi se sastojale jedanput mesečno. Ovavke “grupe za podršku” u okviru sastanaka bi organizovale mini predavanja, razmenu iskustava, sportske aktivnosti i drugo, sa ciljem da se se roditelji i astmatičari edukuju. Naravno, sve ovo treba dobro planirati kako ne bismo došli do udruženja koje postoji samo na papiru, ili grupa koje ne zadovoljavaju neke minimalne zahteve u kvalitetu. Slobodno nam pišite o vašim idejama…

Za kraj, još jednom hvala svima koju su bili i učestvovali na seminaru, posebno roditeljima (od kojih većina su bile mame – gde su tate???). Hvala Mariji i doktorkama (gde su doktori???).  Veliko hvala i kompaniji GlaxoSmithKline koja nas je podržala u organizaciji seminara.

Slični tekstovi:

Još uvek pod utiscima sa seminara održanog u subotu 8.maja u hotelu Prezident u Novom Sadu, odlučula sam da nam prvi radni dan posle seminara počne ovim tekstom.

Seminaru su prisustvovali roditelji dece obolele od astme, odrasli asmatičari, predstavnici kompanije GlaxoSmithKline- vodeće farmaceutske kuće  za proizvodnju lekova za lečenje astme, jedan fantastičan lekraski tim- dr. Dušica Jarić pulmolog i alergolog iz Novog Sada, dr. Mirjana Dokić-Jovanović alergolog i imunolog iz Subotice, dr. Snežana Radić iz Beograda dečiji pulmolog, jedna mlada doktorka iz Vrbasa lekar opšte prakse koja je  asmatičar, Veroljub i ja.

Posle odličnog predavnja koje smo videli bila je pauza sa zakuskom a polse pauze usledio je okrugli sto. Svi prisutni su se prvo predstavili i ukratko ispričali zbog čega su došli na seminar. Poslednji koji se predstvaio bio je jedan stariji gospodin koji je došao na seminar sa ciljem da proda svoje prirodne preparate koji leče astmu. Doneo je punu torbu preparata i ponudio se da nam da brojeve telefona onih kojima je svojim preparatima pomogao. Posle predavnja koje smo videli verujem da je svima bilo jasno kako si i čime leči, odnosno drži astma pod kontrolom. Gospodin je bio spreman da odgovori na pitanja prisutnih i ponovo ponudio brojeve telefona onih koje je izlečio.

Da ne bih pokvarila dobru komunikaciju koje se odvijala među učesnicima seminara, uzdržala sam se svakog komentara po pitanju prisustva gospodina koje je nudio preparate.  Ono što sam htela a nisam pitala gospodina je “KO DAJE GARANCIJU KVALITETA NJEGOVIH PROIZVODA I KOJA LABORATORIJA VRŠI ANALIZU PROIZVODA? NISU NAM POTREBNI BROJEVI TELEFONA ONIH KOJI SU KORISTILI PREPARATE VEĆ GARANCIJA  ZA BEZBEDNU UPOTREBU I SASTAV”

Na seminaru smo imali priliku da na osnovu niza iskustva čujemo da se u nekim teglicama raznih preparata koji 100% leče astmu i skidaju sa pumpica nalazi i PRONISON (PRENDIZON), sistemski kortikosteroid  koji  smanjuje inflamaciju, otok i stvaranje sluzi u disajnim putevima. Deluje 6 – 12 sati. Duža primana Pronisona može izazvati :Cushingov sindrom, akne, gojaznost lica, vrata i trupa, atrofija mišića, dispeptičke tegobe i razvoj ulkusa, osteoporoza i spontane frakture, smanjena tolerancija na glukozu i razvoj dijabetesa, pogoršanje i prikrivanje infekcije, euforija, uznemirnost, konvulzije, psihotičke reakcije, zastoj rasta u dece. Pronizon (generičko ime Prednizon) je sintetski glukokortikoid sa jakim antiinflamatornim i imunosupresivnim dejstvom. Sistemski efektni kortikosteroida su ono što želimo da izbegnemo. Npr ljudi sa astmom mogu ga uzimati samo nedelju dana da bi se bolest smirila.

Isto tako i u nekim “prirodnim” kapima za nos koje leče alergijski i nealergijski rinitis, upalu sinusa nalazi se efedrin. Efedrin je klasifikovan kao teška droga! Efedra je biljka, a efedrin je ekstrakt, ubrzava  metabolizam i daje snagu, ali diže pritisak i prilikom dužeg korišćenja ostećuje kardiovaskularni sistem. Uobičajena neželjena dejstva su mišićni tremor, lupanje srca, dehidracija, nesanica, glavobolja, vrtoglavica, dijareja,  a ređi su bol u grudima, kamen u bubregu, u većim dozama moze izazvati i infarkt. Na svakog ima različit efekat, nekima ne smeta i nuspojave traju dan-dva, ali nekima nikako ne odgovara, iritira im stomak, boli ih glava, ne mogu spavati kad ga redovno uzimaju. Efedrin kapi u nos (0.5-2% – odrasli; 0.25-0.5% – deca) uzimaju se na svaka 2-3 sata koliko im i traje dejstvo, najviše tokom sedam dana koliko je rastvor stabilan .

Nažalost do Pronizina (ili bilo kog drugog kortikosteroida) i do Efedrina veoma je lako doći. Na taj način veoma je lako i napraviti “prirodni” preparat koji će izlečiti vaše  ili vaše dete “prirodnim” putem.

I pored upozorenja da se pre upotrebe nekog prirodnog preparata ipak obratite lekaru za savet, mnogi i dalje uzimaju takve preparate na svoju ruku.

Odlučili ste se da vaše dete ili sebe ne “trujete” lekovima koje vam je preporučio lekar koji za to što radi ima diplomu a ima i odgovornost  za ono što vam je prepisao. Za smrt devojčice iz Novog Sada,čiju su roditelji odlučili da ne koriste su pumpice jer su štetne i naseli na to da će se upotrebom nekog preparata njena astma izlečiti još niko nije odgovarao.

Pročitali ste koje štetne posledice može imati neki lek (ali malo ko obrati pažnju na onaj deo koji kaže “Sigurnosni profil leka nije upitan kada se koristi u skladu sa  uputstvom”). Da li ste se ikada zapitali šta ima u nekom preparatu za koji ste čuli da 100% leči neku hroničnu bolest i koje štetene posledice može da izazove taj preparat (o čijem sastavu nemate pojma)?

U izlaganju dr. Dušice Jarić imali smo priliku da čujemo  koje su to minimalne količine kortikosteroida koje unosimo “pumpicama”, odnosno ako koristimo inhalacione kortikosteroide. Naučili smo da su lekovi za lečenje astme podeljeni u dve grupe: 

lekovi za dugotrajnu prevenciju i lekovi za brzo otklanjanje tegoba. Cilj lečenja astme je život bez tegoba, te o dobroj kontroli bolesti govorima onda kada je potreba za lekovima koji otkalnjaju simptome (ventolin, berodual..) veoma retka. Ukoliko  je potreba za ovim lekovima češća od jednom nedeljno ili se jave noćne tegobe onda je neophodna primena odgovarajućih lekova za dugotrajnu prevenciju astme.

U lekove za dugotrajnu prevenciju astme spadaju protivzapaljenski lekovi od kojih su najbolji i najefikasniji inhalatorni kortikosteroidi. To su lekovi  koji deluju samo lokalno na sluzokožu disajnih puteva. Nemaju neželjene sistemske efekte, bezbedni su za primenu i u dečijem  uzrastu, pa čak i tokom trudnoće. U našoj zemlji su odavno registrovani i poznati su pod nazivom Flixotide, Becloforte, Pulmicort, Alvesco i dr. U slučajevima lake perzistentne astme samo njihovom redovnom primenom uspostavlja se potpuna kontrola bolest. Ukoliko se radi o umereno teškoj ili teškoj astmi potrebno je uz navedene lekove dodati i tzv. dugodelujuće bronhodilatatore. Do nedavno u Srbiji su iz ove grupe primenjivani samo preparati aminofilina, ali zahvaljujući novijim, efikasnijim i bezbednijim lekovima, aminofilin se sve ređe primenjuje. Najbolji rezultati pa i potpuna kontrola astme postiže se primenom lekova koji sadrže kombinaciju kortikosteroida sa dugodelujućim bronhodilatatorom (u našoj zemlji registrovan preparati- Seretide i Symbicort). Cilj lečenja astme je kontrola bolesti sa što manje medikamenata. Ukoliko se stabilnost astme održava najmanje tri meseca, moguće je postepeno smanjivati terapiju, sve dok se ne dodje do najmanje količine neophodnih lekova ili se u odredjenim slučajevima lakše astme preventivna terapija u potpunosti obustavi.

Naučili smo i to da savremen koncept u terapiji alergijske astme i rinitisa glasi “jedan disajni put – jedna bolest” te je vrlo važno na vreme, pre pojave pogoršanja, početi preventivnu terapiju alergijskog rinitisa da bi se izbeglo pogoršanje i same astme.

Dobro edukovani pacijenti koji imaju partneski odnos sa svojim lekaru prihvatiće propisanu terapiju, ali još uvek pospoji veliki broj onih koji će se radije prihvatiti neke “prirodne” varijanete lečenja.

Nisam protiv lekovitog bilja i meda, naprotiv. Pristalica sam integrativne medicine. 

Integrativna medicina podrazumeva sveobuhvatni pristup problemima zdravlja čoveka i od savremene i tradicionalne, zvanične i alternativne medicine preuzima najbolje.

 Protivnik sam odustajanja od onoga što vam je lekar prepisao! Da li propisana terapija nije dala zadovoljavajuće rezultate?

Nemojte je odbaciti bez konsultacije sa lekarom! Nemojte koristiti proizvode za koje nemate garanciju kvaliteta i čiji sastav nije istaknut na pakovanju!

Mnogi preparati koji se izdaju pod nazivom “prirodni” u sebi sadrže usitnjene lekove hemijskog porekla!

Ono što želim da vam poručim je PRE NEGO ŠTO POSEGNETE ZA NEKIM PRIRODNIM PREPARATOM PROVERITE KO DAJE GARANCIJU KVALITETA, KOJA ZVANIČNA USTANOVA KONTROLOŠE TAJ PREPARAT, KOJA ZVANIČNA LABORATORIJA RADI ANALIZU, SASTAV PREPARATA I OBAVEZNO SE KONSULTUJTE SA LEKAROM PRE UPOTREBE! ISTO TAKO OBRATITE PAŽNJU NA ONOGA KOJI VAM NUDI PROIZVOD.

Nama sa sajta je poznat slučaj kada se pojavio čovek koji svojim proizvodom skida sa pumpice. Kada ga je doktorka upitala :” Sa koje pumpice?” odgovorio je :”ja se u pumpice ne razumem”!?!

ZAPITAJTE SE DA LI JE BEZBEDNIJE LEČENJE PREMA SVETSKIM SMERNICAMA ILI PO SAVETU KOMŠIJE, PRIJATELJA,

KOLEGE SA POSLA, SA REKLAME…

Slični tekstovi:

Za današnji dan, spremili smo vam dva materijala koja možete odšampati i koristiti kao podsetnik u vezi sa astmom. Takođe, ne zaboravite da se prijavite na BESPLATNI seminar o astmi o Novom Sadu, koji će se održati u subotu 8. maja u 11h u hotelu Prezident!

Klikni za uveličavanje

Klikni za uveličanje

Slični tekstovi:

Bronhijalna astma i hronična opstruktivna bolest pluća (hronični bronhitis i emfizem pluća) su oboljenja disajnih puteva i zbog toga tzv. inhalacioni put (udisanjem) primene lekova ima prednost nad ostalim (tablete, sirup ili injekcije).

Udisanjem se unose lekovi u obliku aerosola ili suvog praha, i to preko doziranog inhalatora aerosola ( pumpice ), inhalatora aktiviranog udisanjem, inhalatora suvog praha leka i aparata za inhalaciju (nebulizatori). Prednosti ovakve primene lekova su: postizanje njihovih visokih koncentracija u disajnim putevima, primena malih doza i retka neželjena dejstva. Glavni nedostatak je potreba za dobrom tehnikom inhalacije od koje zavisi terapijski efekat, pa bolesnike i roditelje dece sa astmom treba naučiti kako se pravilno koristi inhalator.

Često se koriste i posebni produžeci (komore, spejseri) koji olakšavaju upotrebu inhalatora. Deca mlađa od dve godine treba da koriste pumpice sa produžetkom i maskom za lice ili nebulizator, a deca preko pet godina se mogu obučiti da sama uzimaju ovakvu terapiju.

Pumpicama se uzimaju dve grupe medikamenata – lekovi za brzo otklanjanje simptoma i dugotrajni preventivni lekovi.

Lekovi za brzo otklanjanje simptoma šire disajne puteve. To su: salbutamol (poznat i kao Spalmotil ili Ventolin), terbutalin, fenoterol, ipratropium i njihove kombinacije (npr. Berodual). Ovi lekovi se ne primenjuju stalno, već samo “po potrebi”.

Dugotrajni preventivni lekovi se često koriste po nekoliko meseci, a koriste se i u periodima kada je bolesnik van pogoršanja. Zato se bolesnici (posebno starije osobe) ponekad i ne pridržavaju terapijskog režima koji uključuje primenu ovih lekova, što uveliko doprinosi sve većoj pojavi teških oblika bolesti i povećanom umiranju. Najintenzivnija antizapaljenska sredstva su hormonski lekovi – kortikosteroidi, koji se primenjuju u dugotrajnoj terapiji inhalacionim putem (Bekotid, Bekloforte, Fliksotid, Pulmikort i dr.). Ovde spadaju i tzv. dugodelujući bronhodilatatori – beta-2 agonisti (formoterol, salmeterol – Serevent). Posebno je preporučljivo koristiti produžetke za inhalator koji sadrži inhalacioni kortikosteroid, jer smanjuju mogućnost nastanka potencijalnih neželjenih efekata (promuklost i pojavu gljivica – kandida u usnoj duplji) usled njihove duže primene.

Da bi se lek koji se primenjuje inhalacionim putem (posebno doziranim aerosolom) pravilno primenio i odgovarajuća doza leka u potpunosti iskoristila, bolesnike treba obavezno obučiti da ga ispravno koriste.

Prema rezultatima brojnih istraživanja, velikom broju ovih bolesnika niko ne objasni (niti proverava) kako se pumpica ispravno koristi. Čudno je, ali istinito, da preko 20% njih zaobiđe uobičajene linije edukacije: lekar u ambulanti, lekar u bolnici, medicinska sestra, apotekar.

Inhalator aerosola se koristi na sledeći način:

Udisanje leka se vrši sporo.

• Skine se poklopac i promućka se pumpica.

• Izdahne se vazduh do kraja.

• Stavi se pumpica u usta ili neposredno ispred usta. Kada se počne sa udisanjem, istovremeno se pritisne vrh pumpice i nastavi spori udah.

• Zadrži se dah 10 sekundi i izdahne vazduh iz pluća.

• Sačeka se 1 – 2 minuta pre ponovne primene pumpice (pre ponavljanja koraka od 1 do 4).

Komora (spejser) pomaže da se lakše koristi pumpica. Primena je sledeća:

• Rasprši se jedanput lek iz pumpice u komoru.

• Zatim se udahne duboko i zadrži dah 10 sekundi.

• Izdahne se vazduh u komoru.

• Udahne se ponovo, ali se ne raspršava lek.

Najčešće greške pri upotrebi pumpice su sledeće: brz udah (53%), izdah do kraja (49%), kratko zadržan dah (38%), koordinacija pokreta istovremenog početka udaha i pritiska vrha pumpice (34%), nemućkanje pumpice pre početka primene (11%). Oko 80% ovih bolesnika uspeva da ispravi greške nakon kratkotrajne edukacije za pravilnu upotrebu doziranog aerosola.

Izvor: Mr sc. med. dr Branislav Gvozdenović

Slični tekstovi:

Povodom Svetskog dana astme organizujemo seminar (predavanje i razgovor) o astmi. Konačno ćemo imati priliku da se svi upoznamo, družimo, naučimo i utrvdimo naša znanja o astmi. Pozivamo sve astmatičare i roditelje bolesne dece da nam se pridruže kako bismo podigli svest o značaju ove hronične bolesti modernog doba.

Vreme: subota 8. maj 2010. sa početkom u 11h. Registracija počinje od 10:30. Mesto: Novi Sad, Hotel Prezident, Futoška 109 Učestvovanje na seminaru je besplatno

Prijavite se!

Slični tekstovi:

Tipični simptomi astme su nagli nastanak otežanog disanja uz kašalj i sviranje u grudima. Osim gušenja, neki bolesnici opisuju osećaj stezanja, pritiska ili “težine” u grudima i slabije podnošenje fizičkog napora. Učestali suvi kašalj, posebno noću, predstavlja sumnju na astmu kao uzrok kašlja. Astma je vrlo često povezana s alergijskim rinitisom, tako da čak oko 60-90% (zavisno o literatnurnim izvorima) bolesnika s astmom ima simptome rinitisa.

Dijagnostika astme je kompleksna i sofisticirana i postoje brojne metode i mogućnosti praćenja niza parametara. Osnova dijagnostike je razgovor s bolesnikom i merenje plućne funkcije, najčešće spirometrije. Kroz razgovor razluče se tegobe bolesnika, izvrši se fizikalni pregled, a potom slede dijagnostičke metode, zavisno o mogućnostima zdravstvene ustanove u kojima se bolesnici pregledaju.

Minimum predstavlja merenje pokazatelja plućne funkcije PEF-a (najveći ekspiracijski protok vazduha),  pomoću malog prenosivog aparata merača vršnog  protoka  (peak-flow meter), uz procenu reverzibilnosti. Reverzibilnost se odnosi na poboljšanje pokazatelja PEF-a za 15% ili više od početnog merenja nakon 15-30 minuta od inhalacije brzodelujćeg bronhodilatatora (Spalmotil, Ventolin). Time se procenjuje da li se iza primene leka poboljšava protok vazduha kroz disajne puteve, što je osnovna značajka astme i sa sigurnošću razlikuje astmu od druge najčešće bolesti sa suženjem disajnih puteva– HOPB (hronične opstuktivne plućne bolesti).

Prirodni tok astme pokazuje varijabilnost, što znači da nakon razdoblja poboljšanja sledi  pogoršanje. Ono što se razlikuje kod bolesnika s astmom je dužina razdoblja bez tegoba i učestalost pogoršanja. Najčešći uzroci nastanka egzacerbacija astme, odnosno pogoršanja bolesti su virusne infekcije. Smatra se da su kod dece u 85% slučajeva uzroci egzacerbacije, a kod odraslih u oko 60% slučajeva. Tokom infekcije bolesnici s astmom obično imaju potrebu za većim dozama lekova za astmu (i inhalacionih kortikosteroida i simptomatika) prosečno kroz 7-14 dana, ali i do 6 nedelja zbog pogoršanja disajnih tegoba, a nakon toga obično nastupa ponovno stabilno stanje. Osim virusa koji su glavni pokretači (“trigger”) pogoršanja astme, tu su i ostali uzročnici respiratirnih infekcija (bakterije, gljivice). Kod osoba sa alergijom, pogoršanja pokreću poleni,  kućna prašina, dlaka životinja ili plesni. Kod velikog broja astmatičara česti triger je fizički napor. Kod izvesnog broja bolesnika s astmom lekovi mogu uzrokovati akutni  spazam, pri čemu je glavni predstavnik Aspirin (acetil-salicilna kiselina), kao i grupa nesteroidnih antiinflamatornih lekova. Isto tako  promena temperaturnih uslova (toplo-hladno) može izazvati tegobe, zatim magla, aerozagađenje, dim cigareta. Astmu je teže kontrolisati ako osoba ima GERB (refluks ezofagitis, vraćenje želudačnog sadržaja u jednjak) uz pozitivnu bakteriju Helicobacter pylori u sluznici želuca. Postoje i osobe na koje značajno loše utiču i  emocionalni momenti (bilo pozitivni ili negativni)

Pogoršanje ili egzacerbacija astme može biti po život opasno stanje, gde se otežano disanje i pad kiseonika u krvi može tako produbiti da bolesnik izgubi svest, a ako se ne primeni terapija, može nastupiti smrt.

Da bi se ovakva pogoršanja prepoznala na vreme i sprečile posledice najpraktičnije je samopraćenje bolesti pomoću merača vršnog  protoka  (peak-flow meter), koji meri najveći ekspiracijski protok vazduha, parametar PEF (peak expiratory flow). Radi se o maloj jednostavnoj spravi, koja ima usni nastavak i kazaljku sa skalom. Bolesnik dune najvećom snagom i brzinom kroz usni nastavak, a kazaljka se proporcionalno tome pomakne na skali. Broj koji se dobije poredi se s očekivanom vrednošću za zdravu osobu tog uzrasta, pola i visine i dobijemo postotak od predpostavljene vrednosti. Taj postotak kriterijum je za očitavanje nalaza. Smanjenje vrednosti do 20% od normale ( do 80%) može se tolerisati  kao uobičajena varijabilnost. Ako je PEF između 60% i 80% od normale, tada je potrebno pojačati doze lekova, a ako PEF padne ispod 60% od očekivane vrednosti treba obavezno potražiti stručnu lekarsku pomoć.

Cilj medicinskih postupaka u astmi je što manje simptoma bolesti bilo danju ili noću, što manje potrebe za beta2 –agonistima kratkog delovanja (Spalmotil, Ventolinom), što manje nuspojava lekova, što bolje podnošenje telesnih aktivnosti i održanje normalne plućne funkcije, te svakako izbegavanje egzacerbacija, hitnih intervencija i hospitalizacija. Kada su zadovoljeni svi navedeni elementi kažemo da je postignuta optimalna kontrola astme.

Bez obzira na to da li postoji neka alergijska etiologija u astmi ili ne, potrebno je primeniti preventivne mere u našoj životnoj sredini. U slučaju alergije to je izbegavanje alergena (iz kućne prašine, polena). Za sve bolesnike s astmom vredi da nikako ne smeju biti izložene dimu cigareta, bilo aktivno ili pasivno.

U dimu cigareta ima 4000 raznih hemijskih materija, koje dugogodišnjim inhaliranjem mogu oštetiti krvne sudove, disajne puteve, želudac (jer podstiču  lučenje kiseline u želucu), kožu, oči i svaki drugi delić našeg tela. Posebno loše deluje na alergiju, povećava stvaranje alergološkog antitela IgE i pogoršava stanje alergije. Na nos pušenje takođe deluje pogubno, jer uništava prirodne trepetljike, koje odstranjuju sluz i strane čestice. Na taj način prirodna odbrana u nosu postaje umanjena, te nos ne izvršava važne funkcije, koje bi trebao raditi: ne zagreva vazduh, ne vlaži ga i ne odstranjuje čestice, tako da vazduh koji ulazi u pluća nije dovoljno kvalitetan. U disajnim putevima uništavaju se takođe  prirodne trepetljike na disajnim stanicama, podstiče se umnožavanje  vrčastih stanica i olakšava prianjanje (adhezija) bakterija. Zbog toga protok vazduha otežano prolazi, te se pogoršavaju svi ostali simptomi astme.

Ukoliko postoji preosetljivost osobe s astmom na polen (peludi) , prašinske grinje ili dlaku životinja, treba razmotriti mogućnost primene specifične imunoterapije (SIT). Rizik primjene SIT u astmi je veći no u rinitisu, te je potrebna pojačana opreznost. Ona se stoga primenjuje samo u specijalizovanim zdravstvenim ustanovama.  Dobro indikovana  imunoterapija kod bolesnika sa astmom donosi značajnu korist, proređuju se simptomi bolesti, njihov intenzitet pada, potrebne su manje doze lekova za optimalnu kontrolu astme, te se sprečava nastanak novih senzibilizacija na druge alergene.

Da bi astma bila što bolje kontrolisana potrebo je redovno  uzimati protivupalne (antiinflamatorne) lekove. “Zlatni standard” u grupi protivupalnih lekova predstavljaju inhalacijski kortikosteroidi, koji dokazano uspešno sprečavaju posledice astme. Kortikosteroidi primenjeni u obliku injekcija ili tableta mogu imati sistemske nuspojave, ili neželjene posledice. Njihovu primjenu potrebno je pažljivo razmotriti, u smislu odnosa koristi za osnovnu bolest koja se leči i mogućih štetnih nuspojava. Međutim, u slučaju inhalacionih kortikosteroida čitava priča o nuspojavama je svedena na minimum. Lek primenjen u obliku inhalacije udiše se i ulazi samo u disajne puteve, tamo gde treba postići željeni učinak delovanja, a ne ulazi u cirkulaciju. Tačna merenja koncentracije kortikosteroida u krvi pokazala su da do 500 mikrograma  kortikosteroida u inhalaciji (doze se najčešće iskazuju za beklometazon dipropionat BDP, a ostali oblici kortikosteroida se preračunavanju kao ekvivalent BDP), nema tragova leka u krvi. Jedina češća nuspojava inahalacionih kortikosteroida je oralna kandidijaza, nakupljanje gljivica u usnoj šupljini. Iskazuje se otežanim gutanjem i pečenjem u ždrelu, bezazlena je i lagano se leči primenom lokalnih lekova u rastvoru ili gelu. Može se sprečiti ispiranjem usne šupljine vodom nakon inhalacije (udisanja) leka. Među ne-steroidne protiv-upalne lekove ubrajamo stariju generaciju kromona i noviju generaciju antileukotrijena (Singulair). Ukoliko se i pored uzimanja protiv-upalnih lekova jave tegobe (otežano disanje i/ili sviranje u prsima), primenjuju se simptomatski lekovi, među kojima je najvažniji beta2-agonist kratkog delovanja i teofilini.

Uz razumevanje bolesti od koje boluju, uz primenu preventivnih mera, redovno i prilagođeno uzimanje lekova, uz adekvatnu ishranu i  fizičku aktivnost, danas bolesnici s astmom mogu živeti pun i normalni život bez ograničenja.

Slični tekstovi:

Prvi dani proleća donelu su i nove tegobe osobama sa alergijskim bolestima i astmom.

Podsetimo se šta je to alergija, astma, kako nastaje i kako držati bolest pod kontrolom. Iako je tekst dugačak pročitajte ga obaveno!

Alergijske bolesti, kao prejaka reakcija imunog sistema organizma,  mogu nastati na bilo kojem organu koji je u neposrednom kontaktu sa spoljašnjim svetom: na koži, koja je spoljni omotač našeg tela, na probavnom sistemu, gde materije iz okoline – hrana, direktno ulaze u telo, i na disajnom sistemu, jer udišemo vazduh iz okoline, zajedno s njime i razne čestice prašine te štetne gasove i pare. Na disajnom sistemu alergijska reakcija može zahvatiti gornje ili donje disajne puteve, ili oba sistema zajedno. Na gornjim disajnim putevima razvija se alergijski rinitis i/ili konjuktivitis, alergijska upala sluznice nosa i očiju, a na donjim disajnim putevima nastaje astma.

Alergijske bolesti disajnog sistema spadaju među najčešće alergijske bolesti čoveka, iako se to menja zavisno o starosti čoveka. Kod beba od tri-četiri meseca do godinu dana najčešći je alergijski dermatitis, ili neurodermitis, s crvenilom, svrabežom i hrapavošću kože na obrazima, iza ušiju, pregibima laktova, šaka, kolena ili stopala. U  najranijoj dečijoj dobi  najčešće su gastrointestinalne alergije sa preosetljivošću na mleko, jaja ili neke druge alergene iz hrane. U doba puberteta najčešća alergijska bolest postaje alergijski rinitis, koji kasnije kroz život čvrsto drži prvo mesto, uz pojavu bolesti u oko 10-15% odraslog stanovništva. Astma se obično javlja između druge i treće godine života, češće kod muške dece, i kroz život zahvata oko 5-7% odraslih ljudi.

Alergijski rinitis znači upala sluznice nosa potaknuta preosetljivošću na neki od alergena. Upala je u alergijskim bolestima izuzetno kompleksno zbivanje, koje je odgovorno za gubitak osnovne zaštitne funkcije sluznice disajnog sistema, i odgovorno za niz tegoba.

NOS

Osnovna funkcija nosa je priprema udahnutog vazduha iz spoljašnje atmosfere za ulazak u pluća. Nos služi kao fizikalni filter, rezonator, ovlaživač i grejač. Nos zagreje vazduh  na približno 37oC, vlaži ga do gotovo 100% saturacije, te odstranjuje sve čestice koje su veće od 5-6 mikrometara. Nos omogućava da vazduh, bilo kakav bio, postane idealan za donje disajne puteve  i alveole, kako bi se mogla odigrati razmena gasova, tj. kako bi mogao ući kiseonik u organizam, a odstraniti se – izlučiti ugljen dioksid. Ako je nos bolestan, ne može vršiti svoju funkciju, u pluća neće ulaziti kvalitetno pripremljen vazduh  i postoji  znatno veća verovatnoća da nastane bolest donjih disajnih puteva – astma. Smatra se da oko jedna trećina do jedna polovina bolesnika s rinitisom (oko 30-50%) razvija astmu.

Simptomi rinitisa nalikuju prehladi, no ako prehlada traje više od nedelju dana, a javlja se uvek u isto doba godine, najverojatnije se radi o alergijskom rinitisu. Najčešće se javlja kijanje, obično više puta za redom (u salvama), curenje vodenaste sekrecije, otok krvnih sudova, što bolesnici osećaju kao začepljenost nosa, ponekad uz gubitak čula mirisa. Alergijski rinitis smanjuje koncentraciju, izaziva glavobolju, utiče na radnu sposobnost i uzrok je izostanaka iz škole ili sa posla, te može znatno smanjiti kvalitet življenja. Do 75% odraslih bolesnika s rinitisom smatra da im bolest utiče na profesionalni život. Često je udružen s drugim bolestima gornjih disajnih puteva poput upale sinusa, uha, ili s nosnom polipozom.

Uzroci alergijskog rinitisa su alergeni, koji mogu biti celogodišnji ili sezonski. Celogodišnji alergeni su najčešće sastojci kućne prašine, posebno grinje koje u njoj žive, dlaka životinja ili plesni, tada alergijski rinitis još zovemo perzistentni ili perenijalni rinitis. Sezonski alergeni su poleni (peludi) drveća, trava ili korova. Oblik rinitisa koji se javlja samo u određeno doba godine zovemo sezonski ili intermitentni (povremeni) alergijski rinitis.

Lečenje

U lečenju alergijskog rinitisa koriste se preventivne mere i terapijski postupci. Preventivne mere su mere izbegavanja alergena i poboljšanje životnih uslova ili promena sredine u kojoj živimo. Terapijski postupci su imunoterapija i primena lekova.

Najbolji način da se promeni alergijski status organizma, dakle da se deluje etiološki, a ne samo simptomatski jeste specifična imunoterapija (SIT), ili alergijska vakcinacija (ranije hiposenzibilizacija). Ona se primenjuje kada je sklop alergijske preosetljivosti takav da se može primeniti, pri čemu je najvažnije da je prisutna monosenzibilizacija. To znači da postoji preosetljivost samo na jednu grupu polena (peludi) ili na jedan celogodišnji alergen. Najbolji rezultati imunoterapije postižu se pri alergiji na polene trava ili na prašinsku grinju. Nakon sprovedene imunoterapije, kod velike većine bolesnika alergijske tegobe se smanjuju i proređuju, a kod nekih bolesnika gotovo nestaju. Radi se o unošenju alergena na koji je osoba preosetljiva na drugačiji način (potkožnim injekcijama), ono što se inače unosi kada nastaje alergijska reakcija (udisanjem). Organizam tada stvara blokirajuća antitela, a uključuju se i drugi zaštitni mehanizmi, te je pri ponovljenom susretu s tim alergenom alergijska reakcija manja. Bolesnik razvija toleranciju na alergen koji mu stvara tegobe. Ranije se  koristio se subkutani način aplikacije alergena tokom postupka imunoterapije. Danas se zna da primena otopine alergena ispod jezika u usnu šupljinu (sublingvalna hiposenzibilizacija) daje jednako učinkovite rezultate, s velikom prednošću što sublingvalnom primenom nema potencijalnih opasnih sistemskih alergijskih reakcija. Takođe se u svetu intenzivno radi na razvoju ostalih načina aplikacije alergena, te je napravljena oralna imunoterapija (u tabletama), koja će se uskoro početi učestalo primenjivati. Za sada postoje tablete samo za specifičnu imunoterapiju na polen (pelud) trava.

Kada primena preventivnih mera nije dovoljna, a imunoterapija se ne može primeniti, primenjuje se medikamentozno lečenje. Najvažnija grupa lekova u lečenju alergijskog rinitisa su antihistaminici. Oni se primenjuju redovno u sezoni polenacije, dakle kada su u vazduhu prisutne materije na koje je organizam razvio preosetljivost. Osim antihistaminika, u lečenju alergijskog rinitisa najčešće se koriste topički kortikosteroidi. Oni u terapijskim koncentracijama za lečenje nosa ne ulaze u krv, te nema sistemskih neželjenih pojava vezanih uz upotrebu ovih lekova, već samo poželjan učinak na sluznicu nosa. Topički kortikosteroidi uspešno smanjuju alergijsku upalu u sluznici nosa, time se smanjuje začepljenost nosa i svi ostali simptomi alergijskog rinitisa.

ASTMA

Astma se definiše kao hronična upala disajnih puteva, slično kako je napomenuto i za alergijski rinitis. Astma nije isključivo alergijska bolest. U oko polovine slučajeva kod odraslih osoba ona je nealergijska bolest. I alergijski i nealergijski oblik  astme leči se gotovo isto, osim što kod alergijske astme možemo preuzetii više preventivnih mera, a one ponekad mogu uspešno otkloniti bolest.

Tipični simptomi astme su nagli nastanak otežanog disanja uz kašalj i sviranje u grudima. Osim gušenja, neki bolesnici opisuju osećaj stezanja, pritiska ili “težine” u grudima i slabije podnošenje fizičkog napora. Učestali suvi kašalj, posebno noću, predstavlja sumnju na astmu kao uzrok kašlja. Astma je vrlo često povezana s alergijskim rinitisom, tako da čak oko 60-90% (zavisno o literatnurnim izvorima) bolesnika s astmom ima simptome rinitisa.

Dijagnostika astme je kompleksna i sofisticirana i postoje brojne metode i mogućnosti praćenja niza parametara. Osnova dijagnostike je razgovor s bolesnikom i merenje plućne funkcije, najčešće spirometrije. Kroz razgovor razluče se tegobe bolesnika, izvrši se fizikalni pregled, a potom slede dijagnostičke metode, zavisno o mogućnostima zdravstvene ustanove u kojima se bolesnici pregledaju.

Minimum predstavlja merenje pokazatelja plućne funkcije PEF-a (najveći ekspiracijski protok vazduha),  pomoću malog prenosivog aparata merača vršnog  protoka  (peak-flow meter), uz procenu reverzibilnosti. Reverzibilnost se odnosi na poboljšanje pokazatelja PEF-a za 15% ili više od početnog merenja nakon 15-30 minuta od inhalacije brzodelujćeg bronhodilatatora (Spalmotil, Ventolin). Time se procenjuje da li se iza primene leka poboljšava protok vazduha kroz disajne puteve, što je osnovna značajka astme i sa sigurnošću razlikuje astmu od druge najčešće bolesti sa suženjem disajnih puteva– HOPB (hronične opstuktivne plućne bolesti).

Prirodni tok astme pokazuje varijabilnost, što znači da nakon razdoblja poboljšanja sledi  pogoršanje. Ono što se razlikuje kod bolesnika s astmom je dužina razdoblja bez tegoba i učestalost pogoršanja. Najčešći uzroci nastanka egzacerbacija astme, odnosno pogoršanja bolesti su virusne infekcije. Smatra se da su kod dece u 85% slučajeva uzroci egzacerbacije, a kod odraslih u oko 60% slučajeva. Tokom infekcije bolesnici s astmom obično imaju potrebu za većim dozama lekova za astmu (i inhalacionih kortikosteroida i simptomatika) prosečno kroz 7-14 dana, ali i do 6 nedelja zbog pogoršanja disajnih tegoba, a nakon toga obično nastupa ponovno stabilno stanje. Osim virusa koji su glavni pokretači (“trigger”) pogoršanja astme, tu su i ostali uzročnici respiratirnih infekcija (bakterije, gljivice). Kod osoba sa alergijom, pogoršanja pokreću poleni,  kućna prašina, dlaka životinja ili plesni. Kod velikog broja astmatičara česti triger je fizički napor. Kod izvesnog broja bolesnika s astmom lekovi mogu uzrokovati akutni  spazam, pri čemu je glavni predstavnik Aspirin (acetil-salicilna kiselina), kao i grupa nesteroidnih antiinflamatornih lekova. Isto tako  promena temperaturnih uslova (toplo-hladno) može izazvati tegobe, zatim magla, aerozagađenje, dim cigareta. Astmu je teže kontrolisati ako osoba ima GERB (refluks ezofagitis, vraćenje želudačnog sadržaja u jednjak) uz pozitivnu bakteriju Helicobacter pylori u sluznici želuca. Postoje i osobe na koje značajno loše utiču i  emocionalni momenti (bilo pozitivni ili negativni)

Pogoršanje ili egzacerbacija astme može biti po život opasno stanje, gde se otežano disanje i pad kiseonika u krvi može tako produbiti da bolesnik izgubi svest, a ako se ne primeni terapija, može nastupiti smrt. 

Da bi se ovakva pogoršanja prepoznala na vreme i sprečile posledice najpraktičnije je samopraćenje bolesti pomoću merača vršnog  protoka  (peak-flow meter), koji meri najveći ekspiracijski protok vazduha, parametar PEF (peak expiratory flow). Radi se o maloj jednostavnoj spravi, koja ima usni nastavak i kazaljku sa skalom. Bolesnik dune najvećom snagom i brzinom kroz usni nastavak, a kazaljka se proporcionalno tome pomakne na skali. Broj koji se dobije poredi se s očekivanom vrednošću za zdravu osobu tog uzrasta, pola i visine i dobijemo postotak od predpostavljene vrednosti. Taj postotak kriterijum je za očitavanje nalaza. Smanjenje vrednosti do 20% od normale ( do 80%) može se tolerisati  kao uobičajena varijabilnost. Ako je PEF između 60% i 80% od normale, tada je potrebno pojačati doze lekova, a ako PEF padne ispod 60% od očekivane vrednosti treba obavezno potražiti stručnu lekarsku pomoć.

Cilj medicinskih postupaka u astmi je što manje simptoma bolesti bilo danju ili noću, što manje potrebe za beta2 –agonistima kratkog delovanja (Spalmotil, Ventolinom), što manje nuspojava lekova, što bolje podnošenje telesnih aktivnosti i održanje normalne plućne funkcije, te svakako izbegavanje egzacerbacija, hitnih intervencija i hospitalizacija. Kada su zadovoljeni svi navedeni elementi kažemo da je postignuta optimalna kontrola astme.

Bez obzira na to da li postoji neka alergijska etiologija u astmi ili ne, potrebno je primeniti preventivne mere u našoj životnoj sredini. U slučaju alergije to je izbegavanje alergena (iz kućne prašine, polena). Za sve bolesnike s astmom vredi da nikako ne smeju biti izložene dimu cigareta, bilo aktivno ili pasivno.

U dimu cigareta ima 4000 raznih hemijskih materija, koje dugogodišnjim inhaliranjem mogu oštetiti krvne sudove, disajne puteve, želudac (jer podstiču  lučenje kiseline u želucu), kožu, oči i svaki drugi delić našeg tela. Posebno loše deluje na alergiju, povećava stvaranje alergološkog antitela IgE i pogoršava stanje alergije. Na nos pušenje takođe deluje pogubno, jer uništava prirodne trepetljike, koje odstranjuju sluz i strane čestice. Na taj način prirodna odbrana u nosu postaje umanjena, te nos ne izvršava važne funkcije, koje bi trebao raditi: ne zagreva vazduh, ne vlaži ga i ne odstranjuje čestice, tako da vazduh koji ulazi u pluća nije dovoljno kvalitetan. U disajnim putevima uništavaju se takođe  prirodne trepetljike na disajnim stanicama, podstiče se umnožavanje  vrčastih stanica i olakšava prianjanje (adhezija) bakterija. Zbog toga protok vazduha otežano prolazi, te se pogoršavaju svi ostali simptomi astme.

 Ukoliko postoji preosetljivost osobe s astmom na polen (peludi) , prašinske grinje ili dlaku životinja, treba razmotriti mogućnost primene specifične imunoterapije (SIT). Rizik primjene SIT u astmi je veći no u rinitisu, te je potrebna pojačana opreznost. Ona se stoga primenjuje samo u specijalizovanim zdravstvenim ustanovama.  Dobro indikovana  imunoterapija kod bolesnika sa astmom donosi značajnu korist, proređuju se simptomi bolesti, njihov intenzitet pada, potrebne su manje doze lekova za optimalnu kontrolu astme, te se sprečava nastanak novih senzibilizacija na druge alergene.

Lekovi za astmu

 Da bi astma bila što bolje kontrolisana potrebo je redovno  uzimati protivupalne (antiinflamatorne) lekove. “Zlatni standard” u grupi protivupalnih lekova predstavljaju inhalacijski kortikosteroidi, koji dokazano uspešno sprečavaju posledice astme. Kortikosteroidi primenjeni u obliku injekcija ili tableta mogu imati sistemske nuspojave, ili neželjene posledice. Njihovu primjenu potrebno je pažljivo razmotriti, u smislu odnosa koristi za osnovnu bolest koja se leči i mogućih štetnih nuspojava. Međutim, u slučaju inhalacionih kortikosteroida čitava priča o nuspojavama je svedena na minimum. Lek primenjen u obliku inhalacije udiše se i ulazi samo u disajne puteve, tamo gde treba postići željeni učinak delovanja, a ne ulazi u cirkulaciju. Tačna merenja koncentracije kortikosteroida u krvi pokazala su da do 500 mikrograma  kortikosteroida u inhalaciji (doze se najčešće iskazuju za beklometazon dipropionat BDP, a ostali oblici kortikosteroida se preračunavanju kao ekvivalent BDP), nema tragova leka u krvi. Jedina češća nuspojava inahalacionih kortikosteroida je oralna kandidijaza, nakupljanje gljivica u usnoj šupljini. Iskazuje se otežanim gutanjem i pečenjem u ždrelu, bezazlena je i lagano se leči primenom lokalnih lekova u rastvoru ili gelu. Može se sprečiti ispiranjem usne šupljine vodom nakon inhalacije (udisanja) leka. Među ne-steroidne protiv-upalne lekove ubrajamo stariju generaciju kromona i noviju generaciju antileukotrijena (Singulair). Ukoliko se i pored uzimanja protiv-upalnih lekova jave tegobe (otežano disanje i/ili sviranje u prsima), primenjuju se simptomatski lekovi, među kojima je najvažniji beta2-agonist kratkog delovanja i teofilini.

Uz razumevanje bolesti od koje boluju, uz primenu preventivnih mera, redovno i prilagođeno uzimanje lekova, uz adekvatnu ishranu i  fizičku aktivnost, danas bolesnici s astmom mogu živeti pun i normalni život bez ograničenja.

Slični tekstovi:

Otkriće se odnosi na peptid po imenu MANS za koji je utvrđeno da može blokirati delovanje MARCKS-a, proteina odgovornog za izlučivanje prevelike količine sluzi.

Preterana proizvodnja sluzi, guste tečnosti koja vlaži i štiti nosne kanale, može kod bolesti kao što je astma dovesti do blokiranja disajnih puteva.

Naučnici očekuju da će ovo otkriće omogućiti i razvoj novih terapeutskih tretmana za astmu, ali i hronični bronhitis te cističnu fibrozu.

Slični tekstovi:

Pojava astme, posebno kod dece, u svetu je u drastičnom porastu.Postoji podatak da je učestalost ovog obolenja tolika da 15% ukupne populacije boluje od astme. Međutim, astma se još uvek ne dijagnostikuje na pravilan način, niti se adekvatno leči. U današnje vreme na raspolaganju su najsavremenije metode za dijagnostiku, lečenje i kontrolu astme. Edukacija bolesnika je veoma bitna.

Prevencija astme je veoma važna . Znamo šta je astma, da je to hronično upalno obolenje disajnih puteva, ali još uvek nije tačno utvrđeno koji su mehanizmi u pozadini obolenja, niti zbog čega neke osobe obolevaju. Za decu sa porodičnom anamnezom alergije, astme ili atopije vrlo je verovatno da imaju šansu da “naslede” obolenje. Dete čiji  jedan roditelj ima astmu verovatnoća da oboli od iste bolesti je 1:4, a u slučaju bolesti kod oba roditelja odnos je čak 1:2. Osim genetskih, pojavu bolesti doprinose i faktori sredine, aerozagađenje, pušenje. Izbegavanje pušenja, pasivnog pušenja, polena, alergogenih produkata grinja kućne prašine i dlake kućnih ljubimaca (najviše mačke), izbegavanje agresivnih hemijskih sredstava, može pomoći u prevenciji nastanka astme.

Nasledna je skolonost ka bolesti a ne sama bolest. Astma se često prvi put javlja u detinjstvu. Neki podatci govore da  češće zahvata  dečake nego devojčice. Rekli smo da su  atopija i/ili alergije u porodičnoj anamnezi najveći  rizični faktori za razvoj te bolesti u dece.

Šta je alergija?

Alergija je nepravialni odziv imunog sistema na neke stvari iz našeg prirodnog okruženja, koje inače nisu štetne.  Organizam alergične osobe burno reaguje jer te stvari njegov organizam doživljava kao uljeza. Takve svari se nazivaju alergenima. Reakcija na alergene obično stvara upalu, koja uzrokuje različite simptome, kao što je kijavica, svrab, peckanje i crvenilo očiju, suzenje očiju, ekcemi, kašalj, astma i mnoge druge.

Što je alergijski rinitis?

Alergijski rinitis definisan je kao simptomatski poremećaj nosne sluznice koji se javlja nakon dodira s alergenima iz okoline pri čemu nastaje upalna reakcija. Neki ljudi imaju alergijski rinitis samo u određenom dobu godine, na proleće ili jesen (sezonski alergijski rinitis, naziva se i još peludna groznica) Neki ljudi ga mogu imati u bilo koje doba godine (nesezonski alergijski rinitis). Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije 10 do 25% stanovništva u svetu  boluje od nekog oblika alergijskog rinitisa.

Što uzrokuje alergijski rinitis? Sezonski alergijski rinitis može uzrokovati polen cvreća, drveća, trave i korova. Kućna prašina, perje, plesni, životinska dlaka, duvanski dim, zatim neki lekovi, najčešće nesteroidni antiinflamoatroni lekovi (brufen, aspirin). Nagle promene temperature, magla,  fizički napor, neka hrana tekođe mogu pogoršati simptome.

Koji su simptomi alergijskog rinitisa? Najčešći simptomi alergijskog rinitisa su: učestalo kijanje (po 10 i više puta uzastopno), zapušen nos i curenje vodenog sekreta iz nosa, svrab i crvenilo nosa i očiju, osećaj peckanja i suzenje očiju, te nadražajni kašalj i grebanje u grlu. Simptomi alergijskog rinitisa mogu nestati spontano ili uzimanjem određenih lijekova.

Pedijatrijski aspekti Alergijski rinitis često se pojavljuje u detinjstvu.  Akutni alergijski rinitis nije uobičajen pre druge godine života, a najveću učestalost ima u školskom uzrastu. Postupak lečenja dece isti je kao i odraslih, ali mora se obratiti posebna paznja kako bi se izbegle nuspojave specifične za školski uzrast.. Kod dece, simptomi alergijskog rinitisa mogu negativno uticati na kognitivno funkcionisanje i uspeh u školi, a mogu se još više pogoršati neadekvatnim lečenjem.

Koji su simptomi astme? Nakon izloženosti alergenima ili faktorima rizika astme, simptomi se najčešće javljaju naglo ili se u ređim slučajevima razvijaju u toku nekoliko sati ili dana.Prepoznatljivi znaci i simptomi jesu učestale epizode kašlja, izrazito teškog disanja i borbe za vazduh, kao i “sviranje” u grudima praćeno gušenjem. Tokom jačeg napada bolesnici moraju sa zauzmu sedeći položaj, javlja se ubrzano disanje (oko 40 do 50 kratkih udaha u minuti i naglašeno produžen izdisaj). Na kraju napada bolesnik izbacuje 3-4 penušava ispljuvka ili guste sluzi.  Pre početka napada astme, može doći do iritacije nosa i grla. Neki bolesnici prvo osete pritisak  u grudima, bol ili nadražajni kašalj.  Astma se obično pogoršava noću. Nisu svi oblici astme alergijski niti sve alergije dovode do astme. Astma se može pojaviti na različite načine. Međutim,  mehanizam koji dovodi do simptoma astme je složena imunološka reakcija našega disajnog aparata na raznovrsne alergene iz neposredne okoline, pri čemu se razvija upalna reakcija i oslobađaju hemijski posrednici upale.

Slični tekstovi:

Čak se i najboljima dešava da ne uspeju da postignu određeni rezultat zbog problema sa plućima i astmom. Protekle nedelje Hajle Gebreselasije, najveći tkrač dugih pruga svih vremena morao je još jednom da odustane od trke i jurnjave ka prvom mestu zbog astme.

Hajle, koji do sada nikad nije bio poražen na američkom kontinentu, odustao je od polumaratona u Nju Jorku. Hajle je dugo vodio trku, ali je na 15km odustao od trke zbog poteškoća u disanju.

Gebreselasije je na kraju rekao da je nezadovoljan: “Ne znam kako da rešim ovaj problem” misleći na astmu od koje boluje već 8 godina.

Trafeh, trkač koji je osvojio prvo mesto u Nju Jorku je kasnije rekao: “Puno poštujem Hajlea. Svako može da pobedi, kao što svako može da ima loš dan. Mi nismo mašine, svaki put možemo odustati”.

Po meni je bitno da svi mi koji imamo neki hronični problem, kao što je i astma, koja može da bude veoma dosadna, shvatimo da će biti dana kada će nam biti teško.

Isto tako roditelji moraju da shvate da će ponekad njihova deca imati problema sa disanjem i da neće dati svoje najbolje rezultate na nekom takmičenju (npr na fudbalskoj utakmici ili teniskom meču). Bitno je  da u tom trenutku shvatite da je podrška i empatija ono što treba vašem detetu, a ne sažaljenje. Najbolje je ništa ne govoriti, pa čak ni ono: “Biće bolje sledeći put”. Jednostavno, svako ko ima neki zdravstveni problem, treba da postepeno izgradi snagu da se suoči sa time, a da će do toga doći samo ako oni koji okružuju tog pojedinca imaju podržavajući stav.

Slični tekstovi:

 “Članak o dugodelujućim beta agonistima objavljen u časopisu Anali interne medicine, ne sadrži nove podatke o sigurnosti primene leka kao ni bilo kakve nove podatke. Neki od ključnih navoda u ovom članku ne podudaraju se sa velikom zbirkom dokaza i stvarnim iskustvom miliona bolesnika. Autorske projekcije da je salmeterol odgovoran sa četiri do pet hiljada smrti povezanih s astmom u SAD svake godine, nisu potrkepljene kliničkim dokazima i ne podudaraju se sa podacima američkog Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC). Podaci CDC-a upućuju da se broj smrti povezanih sa astmom u SAD-u smanjio za više od 22% od sredine devedesetih kada su u terapiju astme uvedeni dugodelujući beta agonisti. Od tog vremena porastao je i broj astmatičara i primena dugodelujućih beta agonista. Astma i dalje ostaje ozbiljno zdravstveno stanje, a astma koja se ne kontroliše predstavlja veliki rizik i može imati smrtni ishod.” Uputstvo za primenu salmeterola – dugodelujućeg beta agonista kojeg proizvodi GlaxoSmithKline, a koji je aktivni deo leka Serevent već sadrži odgovarajuće podatke o sigurnoj primeni ovih lekova. GlaxoSmithKline je nedavno nadopunio uputstvo tog leka nakon savetovanja sa američkom Saveznom upravom za hranu i lekove (FDA).GlaxoSmithKline veruje u dokazani sigurnosni profil Sereventa kada se primenjuje u skladu s uputstvom. Postoji veliko iskustvo u primeni ovog leka, sa više od 250 miliona propisanog Sereventa u svetu od 1994. godine.

GlaxoSmithKline je jedan od vodećih inovativnih proizvođača lekova i aktivno sudeluje u poboljšanju kvaliteta života ljudi omogućujući im da čine više, osećaju se bolje i žive duže.

Na isti članak svoj komentar je  dala i druga vodeća farmaceutska kompanije AstraZeneca: “Od ukupno 33.826 bolesnika analiziranih u gore navedenom članku, manje od 3.000 bolesnika bilo je lečeno formoterolom, dugodelujućim bronhodilatatorom. Više od polovine bolesnika nije uopšte bilo lečeno protivupalnim lekom. U analizi nije bilo bolesnika lečenih Symbicortom (kombinovani  preparat koji sadrži inhalacioni kortikosteroid i formoterol).

AstraZeneca snažno podržava međunarodne smernice za lečenje astme koje nalažu da bolesnici sa astmom lečeni bronhodilatatorima dugog delovanja moraju u svojoj dnevnoj terapiji imati uključen i optimalni protivupalni lek. Dugodelujući bronhodilatatori ne bi smeli biti zamena za inhalacioni  ili oralni kortikosteroid već bi se trebali uzimati istovremeno. Sa svakom inhalacijom Symbicorta bolesnik uzima protivupalnu terapiju i bronhodilatator dugog delovanja.

Sigurnost i delotvornost Symbicorta, kao i bronhodilatatora brzog i dugog delovanja formoterola, potvrđena je u velikom broju kliničkih studija (na više od 50.000 bolesnika) te podacima iz dugogodišnje upotrebe leka. Symbicort je trenutno odobren u preko 90 zemalja u svetu. Sigurnosni profil leka nije upitan kada se koristi u skladu sa  uputstvom, stoga AstraZeneca izričito naglašava važnost primene lekova prema njihovom registrovanom  uputstvu.” AstraZeneca jedna je od vodećih inovativnih kompanija posvećena otkrivanju novih lekova koji bitno poboljšavaju kvalitet života obolelih te pozitivno utiču na celokupno društvo.

Kakva su vaša iskustva? Koji lek koristite kao preventivnu terapiju za kontrolu astme?

Slični tekstovi:

Uz opuštajuću muziku i svetlo 40 minuta terapije je svojevrsna i meditacija

Još i pre nego što se otvorila “prva slana soba u Srbiji” imao sam priliku da razgovaram sa Biljanom i Danetom Hinićem, koji su se odlučili da ovu vrstu terapije solju (haloterapija) uvedu i u našu zemlju. Stekao sam utisak da su to ljudi iskrene želje da pomognu, ali i da kod nas naprave jedan kvalitetan proizvod – baš kao što i jeste njihova slana soba Sorelax.

O haloterapiji, principima rada, uređaju i tehnologiji koji koriste imaćete priliku još da čitate. Za sada je važno da razumete da je haloterapija terapija u kojoj pacijent nekoliko dana (do recimo 2 nedelje) zaredom provodi vreme u sobi u kojoj se udavava miksoskopski sitna so, koju onda pacijent udiše. Deca u ovoj sobi dnevno provode pola sata, a odrasli 40 minuta uz veću koncetraciju soli.

Za mene je ovaj tretman došao možda malo kasnije da bih mogao da procenim čist uticaj slane sobe na moje zdravlje. Posle prehlade i januarske terapije sistemskim pronizonom, meni se astma smirila, ali je i dalje ostao (po mom utisku) jedan slab osećaj moguće inflamacije. To roditelji treba da shvate, da to nije napad, ali non-stop osećaj da može bolje da se diše. Tako ja to definišem.

Posle 4-5 odlazaka u slanu sobu, odmah nakon završetka tretmana osetim da je so doprela do disjanih puteva i par puta bih ze zakašljao. Nakon tih desetak minuta, sve se smiri, a kasnije i sutradan ujutru, mnogo više i lako dišem kroz nos.

Pošto sam u par navrata u januaru i februaru prekidao treninge trčanja zbog astme, mogu reći da ovih dana nemam potrebu za brohodilatatorima i trčim i do 90 minuta bez prekida kao maksimalni trening za moj put u Lisabon u martu.

Deca imaju igraonicu, a nadgledaju ih roditelji koji takođe mogu da imaju efekte od ove terapije

Kao što rekoh voleo bih da sam ranije počeo sa terapijom, ali je Sorelax otvoren tek pre neki dan. Sorelax slana soba se nalazi u Bloku 70 u ulici Jurija Gargarina 69,  a u narednom periodu na sve cene su snižene 30%. Cenovnik možete naći na njihovom sajtu. Za više informacija možete ih kontaktirati Biljanu na 060/345 3463.

Nadam se da će i Marija uskoro svratiti u Beograd i isprobati ovu terapiju, pa da i ona sa nama podeli utiske. Voleo bih da čujem vaša mišljenja i iskustva o slanim sobama, a posebno o ovoj ukoliko se odlučite da ih posetite.

Slični tekstovi:

 Kako bi ocenili efikasnost ovakve zaštite američki istraživači pregledali su 54 ranija istraživanja, koja su uključivala 3002 ljudi. Rezultati su pokazali neznatno niže koncentracije grinja, što nije imalo većeg značaja. Glavni autor studije dr. Peter Gotzsche je mišljenja kako  su posebni usisavači, madraci, hemijska sredstva za uništavanje grinja nedovoljno efikasni.

Ono što se i dalje preporučuje je: - upotreba nepropusnih prekrivača za madrac, jastuk i jorgan (ćebe). - pranje prekrivača za madrac, jastuka i jogran na temperaturi od najmanje 60 stepeni Celzijusa  ili smrzavanje u zamrzivaču barem jednom nedeljno - uklanjanje tepiha

-  uklanjane teških zasevsa - često čišćenje usisivačem - korištenje usisivača sa vodenim filterom - izlazak iz prostora u kojem se čisti - uklanjanje plišanih i sličnih igračaka - plišane ljubimce ili posteljinu staviti u vreću i zamrznuti na barem šest sati svake 1-2 nedelje ili oprati na najmanje 60 stepeni. - redovito čistiti i održavati nameštaj - koristiti uređaje za isušivanje vazduha, što grinjama stvara nepovoljne uslove za život.

Što se tiče alergije na preje, ne postoji uverljiv dokaz koji pokazuju da su sintetički, ‘hipoalergeni’ jastuci bolji.

Slični tekstovi: