Planeta Srbija

Zasluženi, tj. više nego zasluženi odmor ispucao sam samo tako... Katastrofalno brzo je sve prošlo i iako smo u proputovanju bili svega 6 dana, osećao sam se tako iznureno kada sam opet došao na posao i seo za svoj Chameleon 2 da radim. Ipak, baterije su se napunile, a telo najpre svežim vazduhom i kaloričnom hranom. Čekamo dalje posle svadbe gde ćemo otići... Kako je bilo i šta se izdešavalo, evo malčice dužeg rezimea.

Pripreme i Sputnik

Sputnik se odmara, nakon klizanja po mokroj travi na Borikama

Goxxy Flickr foto galerija

Naročitih priprema stvarno nije bilo. Osim dodatog aditiva u menjač, zato što se malkice čuo, nije bilo potrebe za većim intervencijama. Niti za bilo kakvim, kada smo već kod toga. Ipak, na prvoj pauzi za odmor, nakon Loznice a prema Malom Zvorniku, kada sam povukao ručnu kočnicu bio sam izuztetno neprijatno iznenađen. Ne radi. Jednostavno, ne radi.

Ništa, odmah po ulasku u Bosnu i na prvom mestu gde smo popili kafu i sok (ja naiskap) podigao sam auto na dizalicu i skinuo oba zadnja točka da ustanovim problem. On se otkrio na zadnjem desnom točku, gde je sajla ručne kočnice jednostavno spala sa poluge. Vratio sam je nazad na mesto i ostatak puta prošli smo bez ikakvog problema. Vukao je fino, potrošio solidno goriva, klizao se po travnatom terenu u selu kod Borika... ali osim glupog kvara sa ručnom kočnicom, nismo imali nikakvih problema. Saobraćajnu policiju da ne spominjem. Dva zaustavljanja i jedna mala kazna :( Loše za jednog DIS-a.

Eh da, celim putem trasu nam je objašnjavao Medion-ov GoPal 210, GPS uređaj ugrađen friško u našem Sputniku. Posao je radio za medalju, iako se par puta možda malko pogubio. Ipak, ovo mu je bio prvi veći put kojim nas je vodio.

Gde smo sve bili?

Biljana na Romaniji

Goxxy Flickr foto galerija

Kratko i jasno: Milići, Sokolac, Romanija, pa dalje od Rogatice ka Borikama i u jednom selu oko Borika i na kraju Zlatibor i Užice. Sve sem Zlatibora i Užica, bili smo kod Biljinih rođaka i isposećivali svakog koga smo mogli da posetimo. U odnosu na prošlogodišnji debakl po pitanju zdravlja i mog navikavanja na vodu-hranu-vazduh ove godine sam prošao odlično. Pio sam samo flaširanu vodu i definitivno utvrdio uzrok problema. Voda. Dobro, biće prilike da se naviknem na njihovu vodu.

Najduže smo ostali u Sokolcu, od nedelje popodne do srede prepodne. I najprijatnije se osećali, definitivno kod Biljinih , tj. kod ujaka i ujne koji su izuzetno prijatni ljudi. Vole da ugoste, pa to ti je. Svakako da sam se osećao prijatno u njihovom društvu pa mi nekako nije ni bilo čudno što sam tamo opušten i što se osećam kao kod kuće. Ipak, dom je dom, tako da sam čekao da dođemo napokon kući.

Stali smo gde smo sve mogli i gde smo se setili, a ovaj put smo dosta duže ostali u Višegradu kod poznatog mosta Mehmed-Paše Sokolovića. Tu smo napravili dosta fotografija, za razliku od prošle godine. Čak smo otišli preko ćuprije, u kafić i popili kafu i sok. Uopšte tokom celog puta fotkali smo koliko god smo mogli i snimali video kamerom koliko god smo mogli.

Zlatibor i Užice

Biljana ispred spomenika na mostu Mehmed Paše-Sokolovića u Višegradu, malo pre ulaska u Srbiju

Goxxy Flickr foto galerija

Nakon Bosne na kratko smo došli na Zlatibor da se nađemo sa mojim prijateljem Milanom, njegovim kumom Peđom i Milanovom devojkom Vericom. Milana ne znam dugo, ali to što ga znam je više nego dovoljno. Proveli su nas kroz Zlatibor, bili smo na kratko u njegovoj vikendici, a onda se uputili u Užice da se malo prošetamo, popijemo kaficu i da probamo famoznu komplet-lepinju.

Iako je druženje bilo relativno kratko (od nekih 13h pa do 18h), proveli smo se jako lepo. Uopšteno govoreći, Užičani su jako prijatni ljudi, temperamentni, glasni (tu se poklapamo) i druželjubivi. Ko ih ne zna, treba da ih upozna.

Posle Zlatibora i Užica, došao je na red četvorosatni put preko Čačka, Gornjeg Milanovca, Mrčajevaca, Kragujevca, Batočine, autoputa Beograd-Niš, Smedereva, Kovina pa sve do Pančeva. Auto nas je i ovde lepo poslužio išavši bez ikakvih problema i do 130-140 km/h (pu, pu, da ga ne ureknem), tako da smo umesto prvobitno projektovanih 23:35 kao vreme dolaska došli u 21:55. Istovarili sve iz kola, presvukli se, namestili krevet i - spavanje. Raspakovali smo se tek narednih dana.

Putovanje u totalu

Put prema Zlatiboru, nakon Mokre Gore

Goxxy Flickr foto galerija

Veoma dobro. Možda malkice naporno, ali u suštini manje naporno od prošlogodišnjeg. Sve je išlo kako treba, i izuzev problema sa ručnom kočnicom - drugih nismo ni imali. Ipak, trajao je isuvše kratko pa jedva čekam pravi odmor nakon venčanja. U planu je jedna od sledećih zemalja: Grčka, Turska, Egipat ili Tunis. More je obavezno. O venčanju - uskoro ;)

Eto, pa ko želi da pogleda ovogodišnje slike sa putovanja po Bosni, naći će ih u ovom setu. A ko još nije bio u Bosni, svakako treba otići i pogledati šta se ima videti. Narednih godina, u planu su i Sarajevo. Samo da nađemo vremena, novaca, jer volje uvek ima...

Indijska kompanija TATA, je nedavno predstavila najjeftiniji automobil na svetu, cena mu je samo 2500$. Radi se o modelu “Nano”, poseduje četvoro vrata, stoga može da se koristi kao porodično vozilo.

Hm... možda nekoga i pali ovakav naziv automobila, otkud znam...

Jutros parkiram automobil, pri odlasku na posao, a ispred mene parkiran jedan Yugo. Ono što je bilo fascinantno je naziv ovog modela. Obično su oni Zastavina vozila dobijala ime po nekim morskim životinjama, muzičkim pojmovima ili pak prostoru na severnoameričkom kontinentu... poneka su dobila ime i po papagajima, ali šta ćete... Dakle raznolikost i idejnost vlada kod Zastavinih ljudi iz marketinga.

Novitet je nešto što se lako može shvatiti kao Yugo sex. Odnosno kao seksualni odnos između dve osobe. Jer Yugo Oral 1.1 može samo da podseti na pozu 69. Dakle, najveća "novotarija" u Zastavinom programu su seksualna vozila.

I baš me briga što je ovakav naziv nastao lomljenjem slova K sa originalnog imena. Baš je smešno ;)

A evo kako kapice izgledaju. Doduše, jutros je auto osvanuo bez njih...

Istina je, jesu. Makar u ovom jadnom gradu Pančevu. Recite mi, koliko čovek treba da bude glup, pohlepan, ljubomoran ili šta već drugo... da bi sa nekog automobila, hm... konkretno mog, krao ne sve četiri, već samo dve aluminijumske kapice ventila sa točkova??? Konstantno nalazim jednu stranu (levu ili desnu) ujutru bez tih kapica. Neko lepo priđe, fino se posluži, uz par minuta straha, i eto njemu finog dodatka za njegov, najverovatnije, krš od vozila sa plastičnim ratkapnama na točkovima. A da sve bude najgore, set od 4 aluminijumskih kapica košta, paz'te sada... 150 dinara! Da, da, pišljivih 150 dinara!!!

A možda nije u tome stvar. Možda je stvar u tome što te kapice ne možete tako lako da kupite u Smrdogradu, već morate da mrdnete svoje lenjo dupe u Glavnograd i tamo da se istrošite. Sve što sam do sada kupio, baš od tog accessories-a, kupljeno je na Bubanj potoku, subotom ujutru kada je pijaca auto delova. Dakle, još i da ustanete ujutru, a ne samo da mrdnete dupe.

Jedino što me teši je da imam rezervne. A pogodite zašto imam rezervne? Zato što mi se ovo već dešavalo više puta. Ne jednom, dvaput, ni triput, već četiri fucking puta! Ma ljudi su ljubomorni idiotski lopovi. Ako su oni voljni da zbog te sitnice kradu, umesto da čistog obraza lepo kupe tu sitnicu, neka ih. Ja imam svoj obraz i kupujem. Ako mi kradu, neka ih. Uhvatim li ih, loše im se piše.

Hmmm... Ko bi na ovaj način mogao da ulepša auto, pa još i sa užitkom da ga vozi? Može rame uz rame da ide sa Batmobilom. Među hot-rodove ne spada nikako... Evo kako oni zaista treba da izgledaju...

Moglo bi se reći da sam se proveo lepo. Moglo bi, da me nakon svega dva dana boravka u Bosni nije strefila takva "sraćka" i nisam imao dijareju čak 5 dana. I to intenzivno. Elem, pored svega toga mogu ovaj odmor nazvati uspešnim. Jer, ipak - odmorio sam se, što je i bio glavni cilj ovogodišnjeg putešestvija. Pa, da sumiramo šta je sve bilo i šta se sve desilo.

Bosna (jabuka u cvetu)

Most Mehmed Paše SokolovićaGoxxy Flickr foto galerija

Krenuli u subotu, oko 5 časova izjutra i lagano se vozili. Bio sam spreman kao zapeta puška na moguća maltretiranja Srpske i Republika-srpske policije i carine na granici dok nisam doživeo da me nisu skoro ništa pitali, a jedino pitanje "Da li imate da prijavite neke narkotike ili cigarete" sam smatrao poprilično smešni. I da imam (a nemam), ne bih ti ni prijavio, da znaš! Ali, prelazak granice sam zaista doživeo kao neku vrstu novog doživljaja. Vožnja po planinama i gudurama, tik uz reku Drinu i petnaestominutni odmor u hotelu "Vidikovac" mi je svakako prijala. Svo zelenilo mi je godilo očima, naročito nakon pančevačkih sumornih jutara i večeri. Da ne pominjemo smrdljivih. Subotu smo prenoćili u Milićima, kod Biljine tetke, a sutradan krenuli dalje. Sokolac, kao jedno od mesta gde smo bili dva dana je izuzetno lepo, a tek Romanija... U tri lepe materine odeš, izdrndaš automobil, psuješ sebe uz onu "tursku" kaldrmu (pa ono ni turci ne bi nazvali kaldrmom!) i onda... dođeš na poljanu. Zelenu, da zelenija ne može biti. Drvene kućice. Stari način života i čist, prečist vazduh! Idealno za šetnju i za odmor, da se prostreš po zelenoj travi i da dišeš. Stvarno dišeš...

Utorak popodne smo krenuli iz Sokolca, prema Rogatici i ka Borikama. Serpentina koliko voliš. A auto se sa svojih 1300 kubika malo mučio na velikim i uskim krivinama, punim uspona. Prespavali kod njene druge babe u staroj kući, u selu koje se sastoji od par domaćinstava. Sve stari ljudi, sve oronulo. I pitam se kako neko tu može da živi. I od čega. Radi da bi živeo, živi da bi radio.

Biljini rođaci su svi bili super prema meni. Ali kada malo bolje razmislim, kako i ne bi :) Iz poštovanja prema njoj na prvom mestu, a i valjda sam im se dopao ;) Drago mi je jako zbog toga. A još draže što sam njenog deda Sretena izdriblao i popio samo jednu rakiju. Kada te čovek svaka 3 minuta pita da li ćeš rakiju, a kada odbiješ pita da li ćeš pivo - to je svakako uspeh.

Jedino što mogu da iskritikujem jeste da 90% ljudi u Bosni voze VW Golf II. Za njih je to pojam dobrog automobila, a za mene uzročnik velikog broja saobraćajnih nezgoda. Mislim da bi se Vili zgrozio kada bi tamo otišao. I vratio pešaka, čak i da ode svojim Puntom. Ali, pozitivna strana je da je plin u Bosni oko 35-36 dinara, a kod nas... Tričavih 43-44. A ja još računao da ću u Bosni platiti plin skuplje :)

Sranje

U nedelju uveče strefilo me. Da li zbog jakog vazduha, jake hrane, promene sredine ili pak vode sa Romanije... ja se dva puta izbljuvah i nebrojano puta uneredih tuđi toalet. Bilo me jako sramota, bogami. A kako i ne bi kada su se konstantno čuli čudni zvukovi iz toaleta, kada ga ja uzurpiram. I nikako da smirim dijareju, nikako. Ujutru se smiri da bi me preko dana opet strefilo. Jbg. Šta da se radi, trudili smo se da to što pre saniramo, pa se smirilo u sredu, da bi definitivno tek u petak na Zlatiboru prestalo. Taman kada smo otišli na bazen. Valjda mi je sunce prijalo, a i sramota je tamo puštati gasove pred tolike ljude.

Zlatibor

Mali potok između dva puta ka VodicamaGoxxy Flickr foto galerija

Dakle, sreda, napokon. Krenuli sa Borika, preko Rogatice i Višegrada... Prelep grad, iako centar nismo sitgli da vidimo jer smo žurili da stignemo na Zlatibor kako bi se Ljuba vratio autobusom za Pančevo. Ali smo imali vremena da odemo i slikamo se na mostu Mehmed-Paše Sokolovića. Prelepo. Uslikao sam i prelepu panoramu sa sve Drinom (kao da može slika mosta u Višegradu da bude bez Drine!) Uskoro smo na Mokroj Gori prešli granicu sa Srbijom i punim gasom krenuli uzbrdo ka Zlatiboru. Bez problema smo prošli uspon ka Zlatiboru i to sa rekordnom brzinom od 90km/h, što me je začudilo jer smo prethodne dve godine prosto milili uz planinu.

Zlatibor je i ove godine prelep. Kao da te sve brige i problemi ostave čim stigneš tamo. Udahneš svež vazduh (još jednom) i prepustiš se svemu što te tamo čeka. A čekaju te lepi predeli, lepo i ne pretoplo vreme, divne prilike za izlazak i šetnju prirodi. Još ako ste sa nekim vama dragim tamo, užitak je potpun.

Odmor

Apartman u kojem smo odseliGoxxy Flickr foto galerija

Bilja i nije očekivala neki specijalni apartman. A i kako bi kada je bila u pitanju dnevna renta od 20 evra. Ja sam se ipak nadao. Ispao je tako mali ali tako funkcionalan i simpatičan apartman da nam se zaista svideo. Imao je sve što treba, samo u malom pakovanju. Mali televizor, malu rernu sa dve ringle, mini frižider... Mikro stočić sa dve stolice za ručavanje u mini kuhinji. Ali, Bože moj, nismo svo vreme provodili u apartmanu kako bismo se sada žalili na njegovu veličinu. Naprotiv.

Bili smo tri puta na bazenu, kupali se i dobacivali loptom, uhvatili i neku nijansu (Bilja nijansu one braon - negro, a ja nijansu one crvene - indian). I pored mojih zdravstvenih problema i želja da odemo i na Mećavnik, Mokru Goru, Sirogojno, Vodice... otišli smo samo na potočić i tu se odmarali u nedelju. Posle razmišljam - ideja je bila da ove godine odemo gde smo svuda prethodne dve, ali cvrc - nismo. I razmišljam - bolje je što nismo. Jer smo se zaista odmorili, a onako bismo se po ceo dan mlatarali tamo-amo.

A Sputnik?

Naš Sputnik se odmara, kao i miGoxxy Flickr foto galerija

Pa, moglo bi se reći da je dobro preživeo. I pored svih priprema koje sam obavio, desilo se da sam u petak, dan pre putovanja, morao da zamenim levi zglob kod menjača. I pored toga makina je išla kao podmazana. Osim nekog tresanja volana pri 80km/h, što sam juče otklonio - uzročnik je bio nedostatak prstenja na felni koja se nije oslanjala na glavčinu. Znao sam za taj problem, ali nisam očekivao da će se toliko jako manifestovati. Sreća pa smo se pri povratku vraćali autoputem Niš-Beograd pa smo išli ni manje ni više nego 140km/h.

I sve bi bilo u redu na odmoru da pri dolasku na Zlatibor nisam primetio da malo pušta ulje. Gde? Na menjaču. Kako? Tako što oni koji su u petak menjali zglob nisu ga valjano stavili u osigurač i zaključali. Pa se izvukao malo i iscurelo je skoro svo ulje iz menjača. Na Zlatiboru sam kod jednog majstora vratio zglob nazad i dosuo ulje, da bih pre par dana uzeo novo Castrol 80W-90 GL-5 menjačko ulje. Ono u menjaču izbacio i usuo ovo novo. I sada radi tiho, kao švajcarski sir. Pardon, sat.

Putovanje u totalu

Početak putovanja, pre prelaska granice kod ZvornikaGoxxy Flickr foto galerija

Ako mene pitate, ocena koju mogu dati na skali od 1 do 10 je - 8. Prvo letovanje dobija jedva 6, drugo 8+, a ovogodišnje je jedino osakatila sraćka koja me je strefila. Da toga nije bilo, siguran sam, ma kategoričan sam da bismo se predivno proveli. Vreme nas je, sem dan pred putovanje nazad u Pančevo, savršeno poslužilo.

Ipak, ako mene pitate, dogodine ne verujem da ćemo ići na Zlatibor. Možda i odemo, ali moramo otići i na more. Moramo, jer sam ga se uželeo. Sledeće godine biće tačno 10 godina kako sam poslednji put bio na moru, i to sa ujakom. Taman na "desetogodišnjicu" ćemo Bilja i ja otići ili u Bugarsku ili u Grčku. Sputnikom, naravno! :D

Koga interesuju slike sa ovog putovanja, može ih naći na Flickr-u, u setu Travel and Vacations.

Sputnik, nakom kompletne zamene opruga.

Najveće su pripreme tehničke prirode. Kao i prethodne dve godine, tako i ove znam koja je rutina pre polaska na put. Pošto je ipak ove godine put nešto duži, za oko 400-500 kilometara, morao sam svoj auto dobrano da pripremim i osvežim.

Elem, automobil - takav kakav jeste - nije uopšte u očajnom stanju da bih se brinuo da li će izdržati kompletan put. Naprotiv, u pitanju jesu bile malo skuplje i veće intervencije i poneka iznenadna ali je skoro sve glavno rešeno. Pošto je Sputnik prešao oo 133.000 kilometara, pravi trenutak je bio da se zamene sve četiri opruge i prednji amortizeri (zadnji su zamenjeni prošle godine). Iznenadna intervencija podrazumevala je kupovinu i instalaciju novog hladnjaka, jer je stari počeo iznenada da curi - i to poveliko. Centriranje trapa se podrazumevalo, a sada je ostalo samo da se očisti karburator i automobil podesi da radi dobro i na benzin, jer nikada se ne zna... Možda ostanem bez plina na nekoj vukojebini... A nakon toga podešavanje plinske instalacije, odnosno da malo Lajci zavrnem šiju da ne troši urnebesno plin. Po gradu je umela i do 14 litara na 100 kilometara da posrče. Mnoooogoooo...

Da li je potrebno još nešto napisati? Lajka već dve godine izdržava sve napore ove planine.

Naravno, ostalo je da kupim i poneku sitnicu pre putovanja. SRB oznaku, retrorefleksivni prsluk, novu dizalicu (stara je dotrajala), kao i da izvadim zeleni karton za putovanje kroz Bosnu. Auto karte Srbije i Bosne su kupljene već na Sajmu automobila ove godine, pa ako se i izgubimo, neće biti problem. Sputnik bi definitivno ovim poslednjim kupovinama bio kompletno spreman za putovanje.

Takođe, odradili smo ovih dana i kompletne pripreme kada je u pitanju higijena, odeća i obuća. Spakovali smo se i pokupovali sve što smo mogli i pukli skoro 10000 dinara. Uh, kada razmislim... uopšte nije malo, uzevši u obzir da smo kupili po koju majcu, patike i kreme, šampone, pene... bla, bla.... Ali dobro, i to smo rešili. Sada smo i što se toga tiče spremni k'o zapeta puška.

Prateći neki plan koji imam u glavi (ali ne i na papiru - pametan piše...), skapirao sam da je još malo tehničkih priprema ostalo, da smo uglavnom pokupovali sve što smo mogli od higijene ali da ćemo nešto od hrane za put pokupovati tek dan-dva ranije. Ne nosimo ništa na Zlatibor kao prošle godine, iz dva razloga - zato što idemo prvo u Bosnu, a i zato što nećemo da prepunimo automobil sa takvim stvarima. Pokupovaćemo sve što nam zatreba tamo, na licu mesta.

I naravno - i u Bosni i na Zlatiboru ću imati internet konekciju preko Acer laptopa i K750i. Jeste da je u pitanju GPRS veza, ali će biti dovoljno da ostavim pokoju sliku na blog i da napišem šta se dešava. Do polaska sledeće subote... čućemo se još koji put.

Saletova Niva, moj Sputnik i Savketova SamaraFlickr foto galerija - profil Goxxy.

Moram biti iskren prema svima onima koji čitaju moj blog, a pogotovo ako ima nekog od članova LKS foruma - opasno sam se smorio na samom početku. Čim sam došao, desilo se da sam jednostavno osetio žaljenje što sam došao na okupljanje, najpre zbog toga što sam očekivao mnogo više. Sreća pa ovo nije trajalo dugo... :)

Elem, bogat sadržaj, ludo društvo i mnogo Lada gde se svašta interesantno moglo da se vidi i doživi, kao i dobra hrana koje je bilo za sve imali su svoj itekako pozitivan uticaj. Stoga je za prvo okupljanje Lada Klub-a ocena izuzetno povoljna. Bilo je 16 automobila, 10 naših, 4 češke i 2 bugarske Lade. A i momci i devojke iz okoline su zaista prijateljski raspoloženi, šta više reći.

Program je bio sledeći: Okupljanje od 10-14; ručak, odnosno roštilj od 14-16; paradna vožnja kroz Vršac od 16-17; zatim ponovno okupljanje i fotografisanje i zezanje. Sale, Jeca, Bilja i ja smo se prošetali Vršcem od 18 do 19h, i vratili na večeru. Prespavali smo u Hotelu Srbija u Vršcu i sutra ujutru otišli na sajam građevine u Beogradu.

Društvo je bilo silno, svi su bili raspoloženi da pokažu svoja vozila, da popričaju sa nama o našim, da podelimo mišljenja i stavove, utiske kako o kolima, tako i o još raznim stvarima (hrani, stanju u državi, devojkama, zezanju...) Kažem, za prvi put - odlično.

Očekujući nova okupljanja u Češkoj i Bugarskoj (na ovaj drugi krajem leta možda i odemo, nikada se ne zna) - pozdravljam sve automobilske entuzijaste - ne samo ljubitelje Lada :)

Ako neko kojim slučajem nije znao (a stvarno mislim da ima puno takvih), postoji klub koji je ove godine osnovan a zove se "Lada Klub Srbija". Kao što i sam logotip kaže, radi se o udruženju ljubitelja automobila Lada, čiji sam ponositi član. E, pa ovaj klub odmah u svojoj godini osnivanja pravi i svoje prvo okupljanje u Vršcu. O čemu se radi? Čitajte dalje.Krajem 2006, na phpBB free forumu podignut je prvenac LKS-a, ali je posle mesec i po dana zatvoren od strane phpBB-a, bez ikakvog razloga. Posle nekog vremena ozbiljnog posta i nemogućnosti da podelim svoje muke, nevolje ali i divne stvari o svom automobilu ali i o tuđim automobilima, Marko Višacki, osnivač kluba smogao je snage i skupio novaca da otvori pravi forum za te potrebe. I vrlo brzo, rodila se ideja da se članovi okupe i podele svoju strast za ovim brendom.Tako se po prvi put, u subotu i nedelju, 14. i 15. aprila ove godine, u Vršcu, okupljaju entuzijasti koji voze Lade iz Srbije, Bugarske, Češke, Slovačke, a možda iz još nekog mesta, pretvarajući prvobitnu ideju u stvarnost. Koga interesuje da vidi dobro očuvane Lade, budžene ili pak stilski sređene - neka se pojavi u Vršcu. Biće svih modela, od 2101, preko poznate "specijalke", Rive, Samare, Nive, serije 110-112 a možda bude i koja Kalina - a svako ko dođe - dobrodošao je!

Sputnik je i ovaj put napravio mali džumbus kako, meni tako i majstoru :)

Evo, prvi put posle da pokušam eksperiment sa mojim automobilom posle dužeg vremena i sa naravno više fakultetskog znanja u odnosu na prethodni period - kada se to nisam usuđivao da uradim.Redovni interval promene ulja mog Sputnika je 5000 km. Nije velika kilometraža, ali dobrano razrađen i stariji motor to zahteva. E, obzirom da sam prethodna dva puta stavljao aditiv a prethodnih par puta stavljao isto ulje - ovaj put sam i svojom odlukom prešaltao taj period na 6000 km. A igrom slučaja na 6300 ustvari :) Ustvari, igrom ispita, učivši ga kompletna četiri meseca...Motor je sasvim dobro izdržao ove napore. Put na Zlatibor, što je najvažnije eksploataciju u gradu, ali i povremene vožnje van Pančeva. Posle 5000 km ulje je i dalje bilo boje meda, doduše malo tamnije - ali nikako onako prokleto crno i sa trunkama i opiljcima, što je prvi znak velike potrošnje ulja kao i da vam se smeši promena karika u najmanju ruku. Auto je 91 godište, a ulje o kojem pričam je Valvoline Turbo V 15W-40, za svaku preporuku.Ali postoji jedina mana koju kombinacija više faktora, a od kojih je jedno ulje koje sam spomenuo. Naime, crevo iberlaufa koje sprovodi uljane pare od bloka do glave motora (kod Samarinog motora nalazi se tačno preko kablova svećica i lako se prepoznaje - služi da višak uljanih para ubaci u kabrurator radi spaljivanja u motoru i izbacivanja tog viška kroz auspuh) kod vozila sa instaliranom TNG instalacijom, kao i Valvoline Turbo V motornim uljem i Abro ili Valvoline uljnim aditivom čini pravu kombinaciju za - naglo prebacivanje manje količine ulja u kućište filtera vazduha. Ovakva stvar se i prošle godine manifestovala i to u mnogo velikim količinama ulja :)"Kako, šta?!" Lepo, uljane pare zajedno sa vodenom parom stvaraju kondenzat koji se samo zimi, pri niskim temperaturama smrzne u crevu iberlaufa, stvori pritisak u glavi motora, pa kućište filtera vazduha ume stoga da povuče ulje u sebe preko malog iberlaufa, radi izjednačavanja tog pritiska. Čudno i bizarno.Tako sam baš juče morao, pored redovne promene ulja, filtera ulja, morao da promenim i filter vazduha, očistim sa majstorom kompletno kućište filtera, ali i da očistimo karburator od ono ulja što je tu dospelo. Ali, to više nije veliki problem, obzirom da ovaj put nismo stavili nikakav aditiv, kao i da ću sledeći put naći ako je ikako moguće, Valvolinovo ulje za vozila sa TNG uređajem.Čisto da znate šta može da vam se desi ako ove faktore lepo pomešate zajedno :)

Skroz "bezobrazno" nabudžena Zastava 101, privukla je pažnju dosta pančevaca :) Tj, jedino mene.

Da raščistimo - ja odlično znam engleski jezik, ali je ova greška namerna. Sećam se, letos sam video par vozila koja su "tjunirana" sa onom šlajfnom na vetrobranskom staklu na kojem je ladno-i-bez-blama stojalo "tyning & styling".Danas primetim jednu unikatnu stvar. Zastavu 101 iliti kako je automobil brendiran - Yugo 1.1GX, sa skroz belim zadnjim svetlima. Ne samo migavcima, već i stop svetlom i pozicijama. Unikat. Nigde sličnog. Blajhano? Izbeljivano nečim drugim? Nemam pojma...Možda bi ovo i imalo nekakvog smisla kada bi u pitanju bila neka zver od Zastave (hehe, dve nespojive reči - zver i Zastava). A ovako, na vozilu koje ima fabričku boju i fabričke radkapne samo na čepu glavčine točka - jednostavno ne ide.

Voljeni Sputnik sa novim parom farova, poznatijih kao "maglenke".

Nema govora o prodaji magle, magli u očima ili magli u bilo kakvom prenesenom značenju, već direktnom. Od pre neki dan moj limeni ljubimac dobio je novi par "očiju", i to ne bilo kakvih već Hella FF75. Ova mala sitnica koštala me je oko 55 evra, ali vredi svaku paru. Stoga ova prirodna pojava neće više predstavljati problem kao prethodnih godina kada sam "čkiljio" i pored toga što imam nove farove i Osram Silver Start H4 sijalice koje zaista "razbijaju" noć.

Majstor i moj prijatelj koji održava mog Sputnika je zajedno sa mnom ugradio maglenke. Stavili smo ih direktno ispod prednjeg dela branika koji služi za "gurkanje" po parkingu. Instalacija je odlično urađena, mogu slobodno reći - najpedantnije od svega što je do sada dodatno urađeno na kolima.

A sam paket... da čovek ne poveruje. U kompletu dolaze dva kućišta, Hella H7 sijalice, kablovi, nosači, šrafovi i - ono što me je oduševilo - komplet buksni (što muških što ženskih), zatim stegice i na kraju fancy zeleni prekidač, koji se savršeno uklapa sa zelenim osvetljenjem enterijera mog automobila, a i njegovom farbom.

Sve u svemu, oduševljen sam. Već sada vidim njihovu snagu kada ih uključim noću, vozeći se po lokalnim ulicama. Siguran sam da će čim padne prva magla, kada uključim prekidač ona automatski nestati. Na moju veliku radost :)

Kompletna priča može da se nađe na stranicama sajta mog Sputnika. A evo malo bolje slike kako one izgledaju na automobilu.

Vest nije nešto ekstra sveža, čak se na Eurosport-ovom sajtu može pročitati detaljnije o ovome još iz novembra 2005. godine (dakle, skoro pa godinu dana), ali nisam mnogo tome posvećivao pažnju sve dok na sajtu FIA WTCC nisam video dokaz - Lada logo i njihov championshiop contender, VAZ 21103. Ovo je nešto izuzetno iznenađujuće, i biće prvi put da se neki azijski proizvođač automobila (naravno izuzev japanskih i eventualno korejskih) takmiči u WTCC-u. Društvo će joj praviti Seat, BMW, Alfa Romeo, Chevrolet i najverovatnije Honda.Ono što je interesantno, jeste da Lada zaista ima bogatu istoriju u autosportu ali ponajviše u domaćem šampionatu. Doduše, modeli kao što su Niva i Samara (doduše specijalno prerađena sa Porsche-ovim motorom - Samara T3, osvojila je jedan reli) osvajali su sasvim respetabilna mesta na trkama kao što su Pariz-Dakar ili Faraon reli u Africi. Biće vrlo interesantno videti šta će moj omiljeni proizvođač uspeti da uradi na ovom planu. Pratićemo WTCC od sledeće godine, vrlo pomno kao i Formulu 1.Trenutni podaci za model VAZ 21103Motorunapređeni VAZ 2110 motor4 cilindra u reduzapremina 1599 ccmsuvi karterojačano kolenasto vratilo (radilica)kovani aluminijumski klipoviolakšani zamajacdirektno ubrizgavanje u dve tačke (multi-point)Motec board kompjuterSachs kvačiloMenjač6 brzina, manuelniOgibljenjenezavisno sa stabilizatorima (prednji podesiv)gasni amortizeriEibach spiralne oprugeKočniceAP Racingprednji 13" ventilisani diskovi sa četvorostrukim klještimazadnji 10.4" diskovi sa dvostrukim klještimapodesivi odnos kočenja prednje / zadnje kočniceOstaloZF servo uređajtočkovi od lake aluminijumske legurepneumatici Michelin 205R17Evo još nekih slika ovog modela za WTCCPS. A moj Sputnik dobio je novo ulje u menjaču, radi kao nov, nove paknove za zadnje kočnice, obe sajle ručne kočnice i alternator je očišćen i sada pali kao nov :) A zadao mi je juče toliko muka...

Juče popodne, nakon položenog ispita i malo odmora, skoknem lagano mojim Sputnikom do Žarkova, kod čoveka kojeg zovem "kasapin", da bih se malo okoristio i častio sebe, a takođe i kako bih našao sebi zabavu do sledećeg ispitnog roka i do putovanja u subotu, 15. jula. "Kasapin", zato što je Dule rastavio, raskupusao, raščerečio (sami izaberite glagol) jedno 40 (i slovima četrdesetak) Lada Samara. Šta god polovno da vam treba, a novo ne postoji u prodaji - ima kod njega. Sigurno. Sasvim sigurno.Šta sam sve uzeo od njega za svega 2000 dinara, to je čudo jedno. I potrošiću još otprilike oko 1000 dinara na ostatak materijala koji su mi potrebni kako bih te delove sredio. Uglavnom su u pitanju neke plastike (koje su se kod mene izlomile, ispucale i pritom me izuzetno nerviraju svojom škripom) koje planiram da lepo operem, išmirglam skoč-brajtom, odmastim i pripremim za primarnu farbu, a zatim i za konačnu mat crnu farbu.I sve to su plastike u prtljažniku, koje drže dasku sa zvučnicima, i još neke koje su više tu kao... ukras. Ali me jako nerviraju kada ispucaju i počnu da puštaju zvukove i da se pri svakoj maloj neravnini deru kao da koljem malo prase. E, pa nećeš majci! Slike će biti ovih dana, kako lagano napredujem. Će se vidi.

Ko me iole zna, uveren sam da je bio siguran da će ova tema kad-tad biti na tapetu. Moji miljenici, dve stvari koje zaista volim. Naravno, osobe i stvari nisu isto pa stoga ljubav prema osobama i prema stvarima ne treba mešati. Elem, u pitanju su moj automobil i bicikl. Pošto sam veliki ljubitelj četvorotočkaša, a naročito vožnje na / u prevoznim sredstvima, ovo su dva sasvim logična izbora.Kada sam naučio da vozilm bicikl redovno sam se iživljavao na zadnjem pneumatiku i cepao ga. Ali vrlo brzo ostao sam bez tog bicikla, pošto sam ga prerastao, a naš beloved Pony je otišao u zaborav i u rđu. Prvi od ova dva miljenika u moj posed je stigao bicikl. Na leto 2000. godine, kada sam odvojio više od pola svoje tadašnje plate i kupio ga. Capriolo Passat, hromirani, doduše tadašnja classic generacija. Znate, kada nemate nešto, ili još gore, imali ste i izgubili, to želite najjače i najviše. Tako sam jedva čekao da ga kupim. Bio je preskup. Zaista, za to vreme, isuviše skup. Ali služi mi verno već 6 godina. Redovno ga poliram posle zime, kako bih tačkice rđe skinuo sa njega. I juče je odvežen na osvežavanje. Nova lula, nov volan (sve hromirano, nešto čelik, nešto aluminijum), nove felne, glave, žice, stajka, torbica... Zaslužio je. Od prošle godine ima i nove gume (slick - pošto ga uglavnom vozim po asfaltu, a nema ni amortizere - prava drumska krstarica), nove paknove... Odvojio sam oko 70€ za dotičnu intervenciju.Volim jako na proleće i leto da pustim muziku na discmanu (ili sada mp3 playeru - courtesy of my brother za rođendan), sednem na bajk i vozikam se gde mi se ćefne. Uživancija. Ili ako nisam za iživljavanje, već za casual driving, tu je Bilja sa njenom Alpinom i onda se provozamo po celom gradu, do keja, gde nas točkovi odvezu...Što se tiče ovog drugog, to je sasvim posebna priča, kojom mogu da vas udavim mesecima. Ali ne, trudiću se da u najkraćim crtama opišem sve što je bitno. Od malena volim automobile. Svaka slika iz detinjstva obavezno je uključivala mali automobilčić u mojoj ruci. Tako sam jedva dočekao da skupim novaca i da 2001. godine, 14. oktobra kupim tada povoljno Ladu Samaru. Nažalost, posle dva meseca je crkla. I od tada je neobična i ponekada zadovoljavajuća i pomalo iritirajuća rupa bez dna. Nema gde me nije odvezla (bez ijednog problema - sem tada kada je crkla...) i kakva mi je zadovoljstva priredila. Pre dve godine sređen je veći deo limarije, a zbog skorog idiotizma nekih od komšija (da mi je samo znati kojeg - da mu otfikarim glavu) primoran sam i ove godine da je sredim. Ima par limarskoh intervencija, ali dosta farbanja, što uključuje i tu gigantsku ogrebotinu od pre više od nedelju dana, prouzrokovanu ključem ili od šrafcigerom... Biće tu par stotina jureja potrošeno na sređivanje. Malo neophodnih stvari i malo šminke. Ali mislim da će vredeti. Ako vas nešto ispunjuje i čini srećnim, ne vidim zašto (ako možete naravno) ne bi sebi to priuštili.To su dve stvari na koje mogu da trošim novac sa voljom. Ponekada pomislim da je to besmislica (što mi i 99% ljudi kaže u lice) ali volim da održavam stvari koje mi nešto znače. Da mi traju duže. Da uživam svaki put kada ih vozim, kada ih vidim. Ne zbog drugih, kako bih se isticao ili kako bi me hvalili "Kako vam je komšija leeeeep auto... Čime ga održavate?", iako to svakako laska, već isključivo i samo zbog sebe.Dva moja miljenika koja mi predano služe i na koje često trošim vreme. Novac nije bitan. Bitan je taj užitak i osećaj koji imate kada uradite nešto što volite. Kada imate nešto što želite. I kada vam to traje.

Pre četiri dana bio sam svedok veeelikog popuštanja papučice kočnice na mom automobilu. Osetio da propada, da auto uopšte ne koči kako valja pa sam otvorio haubu i video da kočionog ulja jedva da ima. Totalno ispod minimuma. Dopunim ja, kada juče ima šta da vidim - nivo je opet opao. Zaključak: negde piški. Primetim da mi je kod prednjeg levog točka zamašćeno ogibljenje pa sam pretpostavio da je kočiono crevo popustilo. I bio sam u pravu.Juče odem do majstora Dizije da pogleda u čemu je problem, verovatno ne gine menjanje jednog - kad ono ni drugo nije ništa bolje. Znači oba promeniti, jel'?Ovo me nimalo ne bi čudilo kada ne bih znao da sam kočiona creva menjao pre skoro tri meseca. Oba prednja i prednje kočione pločice (koje su počele da prave risove na disku, još jedan loš znak). Pre puta na Zlatibor i letovanja sredio sam kočnice kompletno, jer ne volim da Vrag odnese šalu kada su takva putovanja i vožnja uopšte u pitanju. Ne mogu da verujem da nisu izdržala creva ni dva meseca. Zaista! Pa da li je to toliko loš kvalitet, da ne traje duže. Pobesneo sam juče tražeći nove, pošto sam shvatio da novih nema! Pardon, ima ih koliko god hoćete, ali samo te famozne firme Fenox, čiji su proizvodi "junački izdržali" čak dva i po meseca. E, pa više ih neću kupovati. Našao sam jedan od druge firme, danas ću drugi da kupim i menjaj ih Dizija.Čak sam se toliko iznervirao da sam dotičnoj firmi poslao i mail, pa sam dobio i očekivani odgovor.Dear Goran Ratkovic, Thanks a lot for your information and your concerns. As a Chief of Foreign Purchasing, I'd like to get more details of the defective products you've bought.Please be kind to give the identification data on the brake hose:marking (which color), how many stripes, which letters and whatnumbers are printed on the rubber hose pipe marking on the fittings if possible please send the digital photos You know the problem is that there're many companies trying to make fakes to Fenox products especially in China, so we want to be sure that the defective prodcuts you're blaming us for, are our products. In fact the quality of our products are thoroughly checked within production and periodically checked for durability, and we're sure the quality of our hoses is O.K.Looking forward to getting your immediate reply.Thanks in advance!E, pa super. Brigo moja pređi na drugoga - u ovom slučaju na pirata. U svakom slučaju moja Lada neće videti više nijedan Fenox-ov proizvod, koliko god oni bili dobri. Baš iz tog razloga da ne bih dobio pravi fušeraj, kakav se samo inače kod nas i može videti u dobro opremljenim prodavnicama auto delova.