Planeta Srbija

Jedan od čestih događaja pri osmišljavanju novog ili redefinisanog (redizajniranog) Web sajta jeste zanemarivanje dodavanja posebnih Web stranica koje su u vezi sa pravnom zaštitom Web sajta, odnosno pravnom zaštitom organizacije ili pojedinca koji stoje iza Web sajta.

Prema istraživanju koje je za potrebe tadašnjeg Ministarstva trgovine rađeno početkom ove godine, preko 50 odsto svih e-prodavnica u Srbiji nema u sklopu sajta stranice posvećene politici privatnosti i uslovima korišćenja e-prodavnice.

Jedan od najčešćih razloga ovog zanemarivanja jeste nepoznavanje poslovne i pravne logike koja veoma olakšava postupanja kada se desi neka sporna situacija u vezi sa aktivnostima i/ili sadržajima Web sajta.

Dva su osnovna razloga kreiranja pravnih dokumenata u vezi sa aktivnostima oko Web sajta:

Napomena: Ovaj tekst je namenjen objašnjenju poslovne logike najvažnijih segmenata pravne zaštite u životu Web sajta, i ne predstavlja pravne savete na koji način da se opisani dokumenti kreiraju. Najbolji savet za kvalitetno kreiranje opisanih dokumenata jeste angažovanje pravnika (ili korišćenje besplatne pravne pomoći).

Zašto je važna politika privatnosti?

Poznati problemi sa privatnošću podataka o pojedincima na Internetu kada se prenesu u okruženje sopstvenog Web sajta, stvaraju potrebu da se u sklopu posebne Web stranice (ili skupa stranica) objasni da podaci koji se ostavljaju u sklopu posmatranog Web sajta neće biti ustupani trećim licima i da se neće koristiti za druge svrhe sem onih koje su opisane na Web sajtu.

Dokument politika privatnosti bi trebalo upravo da objasni sigurnost podataka koji su ostavljeni na posmatranom Web sajtu od strane korisnika, kao što su npr. email adresa korisnika pri prijavi za mailing listu, lični podaci korisnika pri kreiraju registraniconog naloga za Web sajt i sl.

Ako se lični podaci koji su ostavljeni na posmatranom Web sajtu koriste u reklamne svrhe, poželjno je na stranici koja se bavi politikom privatnosti što detaljnije opisati kako će se koristiti ti lični podaci. Što je kompleksnija primena ličnih podataka u sklopu nekog Web sajta, potebno je kreirati obimniji i što jednostavnije kreiran dokument na temu privatnosti korisnika.

Svetski najbolji primer složenosti deljenja privatnih informacija na Webu i posledica deljenja privatnih informacije jeste Facebook, pa je veoma uputno pregledati kako ste pravno zaštićeni korišćenjem ovog servisa (ukratko, niste baš puno zaštićeni, jer ste dobrovoljno dali ove informacije).

Ako želite da vidite dobre primere opisa zaštite privatnosti korisnika na srpskom jeziku, najbolje je da proučite Web sajtove internacionalnih korporacija koje obično prevedu ovakve stranice sa drugih jezika. Npr. možete pogledati kako je to uradio HP. Jednostavniji primer kreiranja politike privatnosti možete pročitati na servisu PRobjave.

Šta objašnjavaju uslovi korišćenja Web sajta?

Jedan od najvažnijih  pravnih dokumenata na Web sajtu (ako ne i najvažniji dokument) jeste uslovi korišćenja Web sajta/web servisa.

Uslovi korišćenja Web sajta služe za pravno definisanje šta tačno korisnik može da očekuje na posmatranom Web sajtu, što je naročito važno kada se radi o komercijalnom Web sajtu, gde korisnik očekuje da dobije određene informacije, kupi proizvode ili neke usluge.

Dokument uslovi korišćenja se veoma često koristi kao Ugovor o korišćenju određenog Web sajta koji bi korisnik trebalo da pročita i složi se sa tim uslovima kada koristi neki Web sajt. Kada obeležite da se slažete sa uslovima nekog Web sajta pri registraciji, ili kada je napisano pri registraciji da završavanjem procesa registracije vi praktično prihvatate uslove korišćenja, vlasnik Web sajta bi trebalo da bude pravno obezbeđen za mnoge sporne slučajeve koji se mogu desiti pri korišćenju Web sajta.

Za objašnjenje važnosti dokumenta uslovi korišćenja možda može poslužiti i moj primer: Kada sam počeo osmišljavanje servisa PRobjave, jedan od prvih dokumenata koji sam napravio bio je upravo dokument uslovi korišćenja.

U slučaju prodajnih Web sajtova, ovakvi dokumenti se mogu razložiti na više različtitih dokumenata, pa tako npr. u slučaju servisa Kupime.com, pored dosta detaljnih uslova korišćenja, možete na sajtu pronaći stranice Sigurnost plaćanja, Uslovi prodaje, Reklamacije. Ovakvi dokumenti mogu poslužiti i u svrhu dodatnog obezbeđivanja poverenja u Web sajt od strane potencijalnog kupca.

Odricanje od odgovornosti – Disclaimer

Jedna od čestih i opasnih stvari koja se dešava korišćenjem Web sajtova jeste njihova zloupotreba u svrhe o kojima vlasnik Web sajta uopšte nije razmišljao.

Praktično svi vlasnici Web sajtova koji npr. daju određene savete mogu se naći u veoma nezgodnoj situaciji ako ih korisnik Web sajta tuži na osnovu toga što je imao određene probleme na osnovu saveta koje je pročitao na Web sajtu.

Iz tog razloga, dokument Odricanje o prava bi trebalo da posluži da unapred obezbedi određeni vid pravne osnove (ili eventualno dokaza) da ne postoje pravne osnove što je neko pogrešno protumačio određene informacije na Web sajtu. O sadržaju ovakvog dokumenta veoma je uputno savetovati se sa vašim advokatom.

Pročitajte primer odricanja od odgovornosti u slučaju projekta Wikipedija, za koji se zna da informacije sa ovog Web sajta inače ne treba uzimati “zdravo za gotovo”.

Veoma dobri primeri potrebe za odricanjem od odgovornosti se odnose na medicinske sadržaje na Webu, jer šta se dešava ako korisnik posluša medicinski savet koji je pročitao na Web sajtu i nakon toga izgubi život, a porodica tuži vlasnike Web sajta zbog smrti ovog korisnika? Na primeri sajta Bolesti-zglobova.com može se videti jednostavna varijanta teksta odricanja od odgovornosti.

Autorska prava i pravna osnova deljenja sadržaja

Vlasnika autorskih prava (online) sadržaja u osnovi štiti Zakon o autorskim i srodim pravima, sem ako prvobitni vlasnik autorskih prava nije nekim aktom preneo svoja autorska prava na drugoga (kao što je npr. prijavljivanje na neki servis gde se slažete sa uslovima korišćenja, gde na taj način prenosite autorska prava i na nekoga drugoga).

Postavlja se npr. veoma ozbiljno pitanje ko sve i na koji način može da raspolaže sadržajima koje ste svojevremeno ostavili na forumima, društvenim mrežama kao što je Twitter, Facebook, ili na servisima kao što su Scribd, Flickr, itd.

Savet – čitajte uslove korišćenja Web sajtova koje koristite, a naročito na onim Web sajtovima na kojima ostavljate vaša autorska dela.

Oblast autorskih prava je svakako najbolje pokrivena aktuelnim pravnim sistemom, i u ovoj oblasti ćete imati najmanje problema sa pravnicima, u odnosu na sve ostale oblasti koje se pominju u ovom dokumentu.

Ono što većina pravnika u ovoj državi ni ne zna da postoji jeste mogućnost dobrovoljnog ustupanja autorskih prava u svrhu deljenja online sadržaja po principima Creative Commons licenci, koje su usaglašene sa našim pravnim sistemom.

Ove licence su veoma važne u vreme u kojem živimo, gde je veoma važno znati na koje se sve načine mogu legalno deliti i preuzimati sadržaji koji imaju segment CC (Copyleft) umesto atributa C (Copyright), karakterističnog za klasičnu zaštitu autorskih prava.

Suština Creative Commons licenci jeste pravno omogućavanje ostvarivanja interesa vlasnika autorskog sadržaja (sadržaja nad kojim postoje autorska prava) da ustupa svoje sadržaje pod određenim uslovima. Ti uslovi su definisani Creative Commons licencama (za detaljnije objašnjenje pročitati dati Web sajt).

Npr. ovaj blog je zaštićen Creative Commons licencom 3.0 – Autorstvo (kompletna licenca). Suština ove licence jeste da ja imam interes da bilo ko u bilo koje svrhe može da koristi ove sadržaje pod uslovom da navede izvor sadržaja, odnosno ovaj blog.

Zaključak

Posle 18. godine nepoznavanje vaših prava i obaveza vas ne opravdava na Sudu. U slučaju poslovnog korišćenja Interneta, nerazmišljanje na temu eventualnih pravnih problema u vezi sa online nastupom sigurno ne može pomoći ako vam se nešto tako desi.

Zato je važno voditi računa o svim potrebnim pravnim osnovama online nastupa, jer kada se to jednom uradi, posle se može modifikovati u odnosu na potrebe poslovnog modela, i često nakon tog prvog definisanja nema potrebe za čestim modifikacija ovih Web stranica.

Svaki dan smo svedoci da različi klasični i online mediji (naročito kod nas) kradu Web sadržaje i obljavljuju bez referenciranja na pravi izvor. Dovoljno je da ozbiljno proučite Web sajt Kradimamu.com.

Kako je urednica Judit Griggs razljutila Web i uništila svoj časopis za 24 sata?

Priča počinje 3. novembra (pre tri dana) kada je Monica Gaudio na svom blogu napisala tekst o povredi svojih autorskih prava nad tekstom koji je napisala pre pet godina.

Monica je saznala od prijatelja da joj je objavljen tekst (slika) u lokalnom časopisu sa receptima Cooks Source (država New England) koji ima tiraž oko 20.000 primeraka, besplatno se deli, a profit dolazi od oglašivača. Ispostavilo se da Monica nije bila obaveštena o preuzimanju članka, i zbog toga je poslala email urednici ovog časopisa Judith Griggs sa zahtevom za izvinjenje na Facebook-u, u štampanom magazinu i donaciju od 130 $US Kolumbijskoj školi novinarstva, zbog povrede njenih autorskih prava.

Judith Griggs joj je između ostalog doslovno odgovorila: “Ali iskreno Monica, Web se smatra javnim vlasništvom (en. public domain), i budite sretni što nisam pokupila (en. lift) ceo članak i potpisala ga sa drugim imenom!”.

Ovo potpuno nepoznavanje autorskih prava od strane osobe koja tvrdi da je u uređivačkom poslu preko 30 godina je toliko razljutilo raznorodne blogere i ostale online korisnike, koji jednostavno nisu mogli da “otrpe” njenu izjavu da je sve što se nađe na Webu besplatno dostupno na korišćenje, bez obzira na autorska prava.

Reakcije su počele da se nižu na FB stranici ovog magazina (za nekoliko sati od 100 fanova ova strana je imala preko 3.000 fanova, da bi zainteresovani mogli da ostave svoje komentare na njoj), Veoma brzo su nestale 2 FB stranice Judith Griggs zbog naleta gnevnih korisnika Interneta. Na istoj FB stranici magazina veoma brzo su se našli linkovi do dodatnih izvora koji su “pokupljeni” od strane ovog magazina.

Kako su ljudi krenuli masovno da twituju i bloguju o ovom “slučaju” u narednim satima, za isti su se zainteresovali i klasični mediji (npr. Washington Post, CNN, Time…) – Lista klasičnim medija o ovom događaju.

FB status example about Cooks Source advertising issue - Online Journalism Blog

Čim su počeli da se pojavljuju tekstovi o ovom događaju u klasičnim medijima počela su kontaktiranja i javljanja oglašivača ovog magazina, koji su potvrdili da se više neće oglašavati u ovom magazinu!

U međuvremenu je neko kupio domen JudithGriggs.com i preusmerio ga na vikipedijin članak na temu javnog vlasništva!

Ceo ovaj događaj je već dokumentovan na vikipediji!

Naravoučenije: Nadmene neznalice lako mogu da stradaju!

Ceo ovaj slučaj me je veoma podsetio na priču o vremešnoj PR-ovki Lois Whitman, koja je “nastradala” zbog svog nipodaštavanja blogera!

Nadam se da ćemo imati prilike da vidimo slične dogodovštine i u našim krajevima zbog krađe autorskih prava, a naročito bih voleo da vidim šta će se dešavati sa onima koji i dalje ne mogu da shvate kako funkcionišu Internet i blogovi, kao što je nedavni javni primer nadmenosti i površnosti Teofila Pančića.

Krađa intelektualne svojine je pošast o čijim razmerama ne bih ovom prilikom.

read more

Malopre primetih da je na sajtu fotozine.org, na upit nekog od članova na temu fotografskih filtera, član Jethrotull malo protrčao Guglom i iskopao tekstove koje je iskopirao bez dozvole autora. Jedan od tekstova je i moj članak Polarizacioni filter – namena i način upotrebe. Kopiranu verziju članka na tom sajtu možete videti na adresi http://fotozine.org/?knjiga=forum&poglavlje=402&list=8395.

Koliko sam mogao da vidim iz profila ovog člana sajta fotozine.org, on je vrlo iskusan, na tom sajtu je dugo (od 2005. godine) i na njemu je objavio veliki broj fotografija a i aktivan je u diskusijama. Dakle, vrlo dobro je znao šta radi ali se […]

Nedavno sam objavio članak o geolokacionim servisima koji omogućavaju da sajtovi znaju gde se nalazite, a danas dobih „tip“ od posetioca da je isti članak video na forumu Vrnjačka banja (vrnjackabanjaforum.com) na adresi http://www.vrnjackabanjaforum.com/first/viewtopic.php?f=34&t=240

Neovlašćeno preuzet članak na vrnjackabanjaforum.com

Proverim, kad ono stvarno: iskopiran je tekst, nešto je čak dopisano ispod njega ali ko ne zna, ne može da vidi da to nije deo originala, i čak je tekst potpisan. Ilustracija koja ide uz članak nije preneta, ali to je verovatno zato što sam zabranio linkovanje slika sa nepoznatih sjatova (pogledajte Hotlinking: kad vam drugi sajtovi troše resurse), a kopirača je verovatno […]

Gledam juče na Blogotku šta ima novo kad ono članak o Erama na Bašti Balkana. U sred teksta, moja fotografija užičkog Starog grada. Eto, nisam ni znao da sam autor na Bašti. Jeste da me nema nigde na spisku autora i da niko osim mene i autora članka ne zna da sam autor, ali važno je da jesam.

Verovatno će opet neko da mi preporuči da budem srećan zato što su me, eto, objavili. Autor članka “Dinarski tip čoveka – Erski varijetet na sajtu Bašta Balkana” je Jovan Cvijić lično i ako je baš on izabrao moju fotografiju kao ilustraciju, napraviću […]

Kada na sajt ili blog stavljaš sliku koju linkuješ sa nekog drugog sajta, tada nemaš ama baš nikakvu kontrolu šta na toj slici zaista može da bude.

Može da ispadne i ovako:

Umetanjem slike direktnim linkom sa drugog sajta ti ustvari opterećuješ taj drugi sajt i protokom koji prave tvoji korisnici. Ako je taj protok veliki administrator sajta može da ga primeti a ako mu se ne svidi, svašta može da stavi umesto originalne slike.

Bolje je da pitaš za dozvolu da sliku iskopiraš kod sebe i prikazuješ o svom trošku.

Pre neki dan je u “Glasu javnosti” izašao članak o crkvi brvnari u selu Jablanica na Zlatiboru, pod nazivom: Obnova crkve brvnare u zlatiborskom selu Jablanica: Stara svetinja u novom ruhu (http://www.glas-javnosti.rs/clanak/srbija/glas-javnosti-29-08-2009/stara-svetinja-u-novom-ruhu).

Ne znam da li su i fotografiju preuzeli od “Bete” zajedno sa tekstom, ali ako obratite pažnju videćete da je fotografija originalno potpisana i ako imate oštro oko, prepoznaćete moj potpis u brljotini koja je ostala nakon njihove obrade. Naravno, ovo sam slučajno našao - nisam imao pojma da sam objavljen.

Baš me zanima da li je i u štampanom izdanju upotrebljena ova fotografija i da li je makar u […]

Da li ste do sada čuli za novinarku novina Danas, Dejanu Majstorović? Niste? Nisam ni ja. Za nju sam saznao evo baš danas kada sam naišao na članak o Stopića pećini koji je ona objavila u ovim novinama 14. jula. Privukao mi je pažnju jer sam  u njemu prepoznao svoj članak sa bloga.

Članak Dejane Majstorović možete naći u internet arhivi […]

Ovo već postaje neverovatno. Pre nekoliko dana sam pisao o slučaju krađe članka o Suzan Bojl objavljenog na ovom blogu, ali to očigledno nije dovoljno. Danas nađoh isti članak na još jednom sajtu - duhoviti.com.

I ovaj put je prekopiran kompletan članak Suzan Bojl (Susan Boyle), od ružnog pačeta do labuda i svetske slave za samo sedam minuta, naravno bez dozvole, a nije naveden ni autor, kao ni izvor odakle je tekst preuzet. Ne postoji čak ni natuknica da je tekst uopšte odnekud preuzet. Nasuprot tome, članak je potpisan njihovom izjavom o zaštiti autorskih prava.

Predrag Konatarević, vlasnik sajta duhoviti.com (slika sa fejsbuka)

Prema onome što sam našao o sajtu duhoviti.com, vlasnik je Predrag Konatarević iz Blaca (Srbija).

Sajt duhoviti.com je očigledno napravljen radi…

Zateknem večeras ping na članku Kako da povećate posećenost bloga - napišite članak o Suzan Bojl sa drugog članka koji ima isti naslov samo se nalazi na sajtu onlinemarketing.rs. Odem da proverim kad ono tamo…

Izgled članka sa ovog bloga, prekopiranog bez dozvole na onlinemarketing.rs

Ceo članak sa ovog bloga je od reči do reči prenet na taj blog. Naravno link na izvorni članak nije naveden, mada i da jeste, to ne menja stvar jer je tekst preuzet i objavljen na tom blogu suprotno licenci pod kojom su članci na mom blogu objavljeni, bez mog znanja kao autora članka, a samim tim i bez moje dozvole.

Kada sam malo bolje pogledao, ceo taj blog se u stvari sastoji od članaka koji su odnekud preuzeti.…

Jutros se i Aleksandar oglasio sa svojim slučajem krađe sadržaja sa bloga. Njega je pokrao RTS, preuzimajući fotografiju novog pasoša Republike Srbije koju je Aleksandar napravio i stavio u svoj članak. Naravno od njega nisu tražili dozvolu.

Nakon što je Aleksandar uputio pismo redakciji RTS-a i opomenuo ih da su fotografiju objavili suprotno licenci pod kojom je ona objavljena, oni su fotografiju potpisali, ali umesto njegovim imenom  i sajtom sa koga je fotografija preuzeta, napisali su “Izvor: Creative Commons”. Na stranu kršenje autorskog prva ali ovoliko nepoznavanje tematike je zaista vrhunac.

Da stvar bude gora, na fotografiji pasoša se vidi ne samo Aleksandrova fotografija, nego i njegovi lični podaci, a autoru tog RTS članka nije ni na pamet palo da možda nije…

Naravno da sam do sada videla moje slike sa bloga na raznim mestima, uglavnom po nekim forumuma i uglavnom su bile sa linkom odakle su preuzete, što je valjda pravilo? Mislim, možda ja nisam u pravu, ali mene su tako učili oni koji mnogo duže bloguju od mene. I onda naletim na jedan mnogo sladak restorančić, znate oni postoje još od ‘91. godine, i toliko su dobri da na svom meniju imaju čak tri moja jela, sve sa escajgom: posni pasulj, gulaš od seitana , i sladoled . Stvarno je sramota da se neko koristi tuđim radom, a ovamo reklamira restoran kobajagi svojim kvalitetima, pa mogu smo da zamislim kakva su im jela i kakav je to restoran kad nisu mogli da slikaju i postave slike iz svog restorana sve ove godine. Da se razumemo, ja sebe ne smatram za neku facu, ja ovo što radim radim iz ljubavi, zato što volim da kuvam, sigurno ne radim ovo da bih namlatila neke silne pare, a sad se iskreno zbog ovog osećam jako loše. I verujte mi da neće da me mrzi da ispravim sve ove slike koje imam na blogu, a ima ih preko 1000, i da na svaku napišem da su one MOJE! A do tada slobodno stavljajte moje slike bez linka:ovde ovdeovdeovdeovde

Mislim da je jasno šta sam zapravo htela da kažem, ako nije da poentiram: Ako već niste spremni da linkujete tuđi rad, a vi ga onda ne koristite!

Danas smo svakodnevno u dodiru sa predmetima autorskih prava, bilo kao njihovi stvaraoci ili korisnici. Zbog toga je neophodno da budemo upoznati sa autorskim pravima kako bismo se mogli ponašati u skladu sa njima, s jedne strane da ne oštetimo drugoga, a sa druge strane, da zaštitimo sopstvena prava. Ovo se naročito odnosi na računarsko okruženje, jer je tu verovatno i najlakše ugroziti nečije pravo.

Objasniću u najkraćim crtama osnovne pojmove i načela autorskog prava.

Autorsko delo je svaki originalni proizvod. Autorsko delo može biti u bilo kojoj formi. Može to biti pisano ili govorno delo, dramsko delo, muzičko delo, filmsko delo, likovno delo, arhitektura, karta, fotografija, maketa…

Onog momenta kada ste napravili nešto originalno vi ste autor toga dela.…

Jeste da kažu, da kad počnu da te kradu znaš da valjaš. ali ja nikako ne mogu na to da se naviknem.

Danas zateknem na blogu ping na jedan svoj članak, otvorim link sa koga je potekao link da vidim ko se od kolega pozvao na moj članak, kao što je najčešće slučaj, kad ono - kajla - zatičem bukvalno prekopiran svoj članak, a ping je usledio jer je taj članak sadržavao linkove ka nekim drugim člancima na mom blogu.

Letimično sam pregledao ovaj blog i zaključio da mu ovo nije prvi put već da Jovan Petrović u stvari ima običaj da kopira tuđe članke na svoj sajt i daje to okosnica sadržaja njegovog bloga.

Koliko vidim, ne preuzima tekstove samo od drugih…

Izgled članka na forumu PazovaCaffe, koji je ukraden sa ovog bloga

Slučajno naleteh na iskopiran svoj članak o limunadi sa ovog bloga na forumu PazovaCaffe.

Srđan Bubonja (Srga) verovatno ne ume sam nešto da napiše pa krade od drugih sa Interneta

Čovek koji se potpisao kao Srga (Srđan Bubonja) je prosto iskopirao tekst odavde i preneo ga tamo. Čak je ubacio i ilustraciju sa ovog bloga, sve potaman, samo što niti je potpisao autora, niti natuknuo da je tekst odnekud prenet, a kamoli postavio link (mada lepo piše u dnu svake strane na blogu da su sva prava zadržana). Prosto, potpisao se svojim imenom kao da je to on sve napisao.

Inače ne radi se o nekom naivčini, jer je taj na forumu PazovaCaffe stari član,…

Javlja mi Miloš Krneta, koji je upravo objavio da zbog rada na novom projektu odustaje od svog bloga, za sajt agencije za književno posredovanje. Nešto što je potrebno ovdašnjoj književnoj sceni. Razume se, s obzirom na tu scenu, smisla ima samo posredovanje u dramskom žanru, eventualno romanu. Zašto? Pa, jasno je. Pesnici se podvode sami, esejisti nikome nisu potrebni, kratka proza je u izumiranju. Prevod je priča za sebe - prevodioci su danas i ovde najugroženija vrsta, em ih loše plaćaju, em ih svako malo potkradaju.

Duhovito ime, za početak pristojan broj autora sa još pristojnijim rejtingom. Kakav će biti ishod? Ko zna? Nije to prvi pokušaj ove vrste na ovim prostorima. Bože daj da bude uspešniji…

Share This