Planeta Srbija

Na pojedinim internet lokacijama objavljeni su textovi linkovani na slučaj Vladimira Čučkovića i njegovu inicijativu upućenu Banci Intesa Beograd. Online polemika i postavljanje “malog čoveka” naspram “velike kompanije” sa sve “moćnim” građanskim medijem -> Internetom <- u sredini bila je dovoljno primamljiva da se udubim u temu. Stvari, kao i obično, nisu crno-bele. Na osnovu [...]

Drugi gost-bloger na Svakodnevnici je Goran Ratković, dizajner i project manager koji se  susreo zajedno sa svojim prijateljima i poznanicima sa nepravdom  koju pokušavaju da isprave lansiranjem Facebook grupe. Grupa ima za cilj okupljanje što većeg broja nezadovoljnih korisnika ili budućih korisnika i obaveštavanje što većeg broja online medija kako bi se skrenula pažnja na ovaj krajnje nefer čin koji zvaničnici banke pokušavaju da jako štur način objasne i opravdaju.

Banka Intesa – lider domaćeg bankarstva je sredinom maja meseca “obradovala” više hiljada svojih korisnika stambenih kredita novim kamatnim stopama. Iako su njeni klijenti podigli kredit po formuli fiksna marža + šestmesečni libr/euribor, banka je samoinicijativno podigla fiksni deo za 1,7 - 2 kod korisnika kojima je kredit indeksiran u eurima odnosno 3 za korisnike kojima je kredit indeskiran u CHF-u i na taj način obmanula svoje korisnike jer kao što se može videti na ovom linku , koji pokazuje izgled stranice 13.02.2008. godine i gde se ni na jednom mestu se ne spominje da je marža (fiksni deo) podložan promenama.

Dok je EURIBOR/LIBOR rastao banka je regularno podizala kamatnu stopu svojim korisnicima ali sada kada je EURIBOR/LIBOR pao na njima nezadovoljavajući nivo, ona je odlučila da to prelomi na leđima svojih klijenata i da podigne kamatnu stopu tako što će podići maržu za 1,7, 2 odnosno 3 procenta.

Na ovaj način svi korisnici bankinih usluga koji su podigli kredite su obmanuti time što je urađeno nešto potpuno suprotno potpisanom i overenom ugovoru. Dok je trenutno u svetu praksa da se korisnicima smanjuju kamatne stope (da bi u svetlu svetske ekonomske krize mogli da vraćaju kredite), u Srbiji se “lider domaćeg bankarstva” ohrabrio i odlučio da još više zaradi na račun svojih korisnika.

Svi odgovori koje su korisnici kredita tražili od predstavnika banke bili su krajnje šturi i nedovoljno jasni i ubedljivi i svi su se pravdali time da je kriza i da nigde drugde ne postoji bolji kredit sem kod njih (naravno ni za refinansiranje). To što su promenili fiksni deo kamatne stope (odnosno bankinu maržu, tj. zaradu) jasno govori o tome da je ovim potezom cilj banke bio povećanje zarade na uštrb sopstvenih korisnika.

Iako je u ugovoru napisano da je marža fiksna, gomila korisnika stambenih kredita su obmanuti time što niti u ugovoru ne stoji da je to moguće promeniti niti što u opštim aktima banke (na koji se ista poziva) nije objašnjeno kakav je proces menjanja fiksne u varijabilnu maržu. Takođe, iako u ugovoru stoji da je napisan u skladu sa Zakonom o obligacionim odnosima, član 65. stav 1 ovog zakona je očigledno prekršen:

Član. 65 Zakona o obligacionim odnosima:

(1) Ako jedna strana izazove zabludu kod druge strane ili je održava u zabludi u nameri da je time navede na zaključenje ugovora, druga strana može zahtevati poništaj ugovora i onda kad zabluda nije bitna.

(2) Strana koja je zaključila ugovor pod prevarom ima pravo da zahteva naknadu pretrpljene štete.

Na Facebook-u je osnovana grupa - Udruženje nezadovoljnih korisnika stambenih kredita kod Banke Intesa koja okuplja sve korisnike kredita Banke Inteza i sve ljude dobre volje koji svojim članstvom žele da se usprotive ovom nelegalnom činu Banke Inteza.

Cilj postojanja ove grupe je da se skrene pažnja široj javnosti na postupke jedne od najvećih banaka u zemlji, kako bi se svi zajedno usprotivili nelegalnom podizanju kamatnih stopa.

© goranr | Svakodnevnica blog, 2009. | Permalink | Nema komentara | Dodaj u del.icio.us zbirku Tekst označen ključnim rečima: banka Intesa, EURIBOR, kamata, LIBOR, stambeni kredit, Zakon o obligacionim odnosima

Takođe nepropustite IT vesti i dešavanja na Personal magazinu