Planeta Srbija

Falsifikovane novcanice na REIFFEISEN bankomatima! Nije novinarska patka, nije rekla-kazala, nego cinjenica! Povedite racuna!!!Vise o tome na shtikli

Splitska banka je “zakoračila” u svet društvenih medija. Na facebook-u je ova finansijska institucija publikovala javni profil i prvog dana privukla pažnju klasičnih medija: Što smiju “lajkati” a što ne, koje “postove” komentirati i na koji način, samo su neka … Continue reading →

Ovo je država u kojoj je sve moguće samo da bi neko dovoljno uticajan mogao da zaradi. Ovih dana u javnosti se pojavljuju informacije da su srpska banke listom počele da povećavaju kamate na kredite. To rade čak i sa kreditima koji su ugovoreni sa fiksnom kamatom.

Narodna banka Srbije je potpuno potpuno nemoćna da to spreči. Iako je pre nekog vremena NBS čak smanjila referentnu kamatnu stopu na osnovu koje se formiraju kamate svih banaka, kako bi pojeftinila kredite, banke ne samo da nisu smanjile kamate nego ih povećavaju, kako koja od pola pa do tri procenta.

U celoj ovoj priči, Narodna banka je samo posmatrač. Sve što čine to je da vode statistiku. Tako je sprovela anekte među bankama i…

Svaka srpska Vlada, a naročito ova sadašnja ima puna usta reči -  štednja. Političar ne može da se bavi tim poslom ako ne nauči da što češće, i u svakoj prilici pominje tu reč. U nekim prilikama, obećava štednju, a u drugim pravda neispunjena obećanja potrebom da se štedi.

Sada, kada smo u sred svetske ekonomske krize srpska Vlada je objavila niz mera štednje a najavila još novih. Ali to ne pomaže jer se iz njihovih postupaka vide da se radi samo o rečima bez pokrića, deklaracijama datih radi javnosti, a bez stvarne namere da se nešto zaista i učini.

Krilatica da, kada god vlast najavi mere štednje, građani znaju da će ih to skupo koštati, se stalno potvrđuje. Država štedi tako…

Verujem da svako iole ekonomski pismen zna šta znači stavka u ugovorima za kredite u kojoj se naznačava da je kredit obračunat u dinarima ali da je iznos rate vezan za neku stranu valutu, obično evro ili švajcarski franak.

Za one koji ne znaju - vezivanje kredita za stranu valutu znači da se time banka štiti od mogućeg ludovanja kursa dinara. Padne li vrednost dinara, banka će samo da preračuna iznos rate prema stranoj valuti i eto vama novog iznosa rate.

Da stvar bude zanimljivija, proces je jednosmeran. U istoj toj deviznoj klauzuli stoji i da će banka da vrši preračun rate smo ako dinar slabi. Ako dinar počne da jača, onda će i dalje važiti dinarski iznos rate koji ste ugovorili…

Poštanska štedionica bila je jedna od prvih banaka kod nas koja je uvela neke osnove Homebankinga. Bez mesečne pretplate i nekih dodatnih zavrzlama moguće je pratiti sve promene na računu i vršiti plaćanja nekih usluga (uz proviziju, naravno). Dugo je sve funkcionisalo bez problema uz neke sitne nedostatke, i delovalo je koliko-toliko profesionalno. Od pre mesec  - dva situacija se drastično promenila.

Otišao sam na sajt Homeb@ankinga kao i ko zna koliko puta do tada i dočekalo me obaveštenje o tome da konekcija nije dovoljno bezbedna. Promenljen je sertifikat za bezbednost, a sertifikat koji je u opotrebi je “domaća proizvodnja” i nije odobren od strane nadležnih institucija.

Ok, sve radi i dalje ali isti ovakav “samopotpisan”  sertifikat mogu i ja da napravim, i pravio sam i koristio za neke moje potrebe. Ali ovo je BANKA! Postoji hiljadu načina da se ovakav način samopotpisivanja zloupotrebi. Nisu bez razloga izmišljeni sistemi potpisa, kontrole i svega ostalog što ide uz to. Mislim da nema mesta za filozofiju “verujujem vam na reč” u internet komunikacijama i bezbednosti, a ovo je upravo to - kao da sami napravite svoju ličnu kartu i da očekujete da vam neko veruje.

Poštanska štedionica je upravo to i uradila - izdala sama sebi ličnu kartu. Mogućnosti za zloupotrebu ovog načina potpisivanja su velike, npr “pecanje” (phishing). Ovakav sertifikat može lepo da završi posao ali…. deluje totalno početnički, amaterski i neozbiljno! U svakom slučaju bolje je nego da zaštita uopšte ne postoji… Naravno, ni pravilno potpisani sertifikati nisu 100% ganarcija sigurnosti, ali su u mogućnosti za zloupotrebu višestruko manjenego u ovom slučaju.