Planeta Srbija

Tragom teksta iz BlicOnline “Kad banka proda kredit uterivačima” Kad klijent kasni s otplatom, banka proda dug, a građani tvrde da ih o tome niko ne obaveštava i da im novi “kreditori” podižu kamatu, iako to ne bi smeli - Niko me nikad nije obavestio o prodaji duga. Imala sam 11.000 dinara duga po minusu [...]

Danas smo na Twitteru zaključili da je naplata AdSense čeka u Srbiji, ali i u regionu uopšte nesvakidašnje iskustvo kome treba posvetiti vremena kako bismo mogli novim naraštajima da propovedamo o tome kako je bilo u naše vreme. Pa da počnemo…

Photo: Brajeshwar

AdSense čekovi mi stižu kod matorih u Ivanjici, jer me u Beogradu poštar nikad ne nađe na svom mestu a i česte selidbe čine da zaboravim da promenim adresu na ovako bitnijim mestima, pa im je ipak kući kod njih najsigurnije. Keva, naravno, otvara sve što mi stiže kod njih i usplahireno istog trenutka me zove na telefon da mi kaže da su stigle neke pare od Googla. Pokušavam da je smirim i objasnim da to nije plod internacionalne izdaje već mukotrpnog znoja i dajem instrukcije da ostavi do mog sledećeg dolaska. Ushićenje nije ništa manje ni primopredaji, a dolazak u Beograd znači i potrebu da se isti unovči.

Unovčavanje pokušaj 1

Pola 5 je. Idem do Maksija po klopu, i usput da svratim do banke da, konačno, unovčim ček. Banka radi do 7, stižem bez problema. Ulazim u banku, red do toaleta. Radi jedna službenica, na drugoj blagajni nema nikoga, na trećoj sedi neka tetkica ali je zauzeta administrativnim poslovima. Ljudi obično podižu ili deponuju novac, proveravaju stanje, menjaju adresu. Sve teče kao po loju, posle 45 minuta i solidno gladan stižem na red.

Službenica: Dobar dan izvolite :) Eniac: Ćao, trebao bih da unovčim Google ček.

Službenica koluta očima u neverici, prve kaplje znoja se naziru u kutu njene face, vadim ček iz koverte i dodajem joj isti

Službenica: (preuzima ček i zagonetno potvrdi) Ahaam… Eniac: Verovatno ste imali prilike da unovčavate isti, znate ono rezervišete novac i kad se proveri validnost realizujete uplatu.

Službenica i dalje koluta očima, vrti ček u ruci tražeći mapu blaga na njegovoj poleđini, sriče slovo po slovo proverava svaku cifru i gotovo da deluje da će nešto uraditi sa njim, a ja zadovoljno otići kuću. Ali, ne lezi vraže, ustaje i odlazi do svog šefa da se raspita oko detalja ljubazno mi stavljajući do znanja da sačekam malo.

Službenica: Imamo ovaj ček od Googla, jel znaš ti kako ono beše ide… Šef Sale: Zovi odeljenje za devizne transakcije (tako nešto) i oni će ti detaljnije objasniti…

Službenica se vraća na mesto zločina, sa sve čekom u ruci, okrene ga još 2-3 puta i posegnu za telefonom. Telefon zvoni više puta, nakon ona pobedonosno daje izjavu.

Službenica: Služba za devizne transakcije radi do 12, svratite sutra prepodne, nije ni velika gužva i časkom ćemo to završiti. Eniac: Ništa, hvala Vam, izvinite na cimanju, vidimo se sutra najverovatnije. Službenica: (ljubopitljivo procedi kroz zube poželevši da me više nikad ne vidi) Nema problema, hvala i Vama.

— kraj pokušaja 1 —

Unovčavanje pokušaj 2

17 dana kasnije, ipak je dolazak pre 12 previše ambiciozan za mene. Treba mi lova k’o ‘leba red je da unovčim onaj ček ima 2 i po meseca kako je stigao. Pošta, pa matorci, pa pokušaj jedan i prođe vreme za čas. Pola 12 je. Ulazim u banku, red opet do toaleta. Rade dve službenice, na drugoj blagajni standardno nema nikoga, na trećoj sedi moja omiljena službenica. Ljudi i dalje obično podižu ili deponuju novac, proveravaju stanje, menjaju adresu. Sve teče kao po loju, i opet posle 45 minuta i sada već solidno gladan stižem na red.

Službenica: Dobar dan izvolite :) Eniac: Ćao, znate bio sam ovde pre 10 dana (jbg moram malo da slažem) trebao sam da unovčim Google ček ali ste me vratili jer nije radila služba za devizne transakcije.

Službenica koluta očima u neverici, prve kaplje znoja se naziru u kutu njene face, vadim ček iz koverte i dodajem joj isti

Službenica: (preuzima ček i zagonetno potvrdi) Ahaam… Eniac: Pričali smo prošli put, verovatno ste imali prilike da unovčavate isti, znate ono rezervišete novac i kad se proveri validnost realizujete uplatu.

Službenica i dalje koluta očima, vrti ček u ruci tražeći mapu blaga na njegovoj poleđini, sriče slovo po slovo proverava svaku cifru i gotovo da deluje da će nešto uraditi sa njim, a ja zadovoljno otići kuću. Ali, ne lezi vraže, pronalazi corpus delicti, ček je izdat pre 2 i po meseca i gotovo sigurno ne važi. Njena sloboda je na vidiku.

Službenica: Ček je izdat pre 2 i po meseca, nisam sigurna ali obično traju 2 meseca, možda 4. Što niste došli ranije?

Eniac: Znate bio sam pre 10-15 dana (olabavio malo sa laganjem) a i ček je dosta kasno stigao kod matorih, pa dok je stigao ovde. Verujem da je rok za unovčavanje ipak duži od 2 meseca. Amerika je to.

Kolutanje očima dostiže warp speed, službenica ustaje i odlazi do svog šefa da se raspita oko detalja ljubazno mi stavljajući do znanja da sačekam malo.

Službenica: Imamo ovaj ček od Googla, jel znaš ti koliko ono beše traje, 2 meseca jel? Šef Sale: Zovi odeljenje za devizne transakcije (tako nešto) i oni će ti detaljnije objasniti…

Službenica se vraća na mesto zločina, sa sve čekom u ruci, okrene ga još 2-3 puta, podvlači noktom datum izdavanja, čime verovatno želi da se osećam kao zločinac,  i posegnu za telefonom. Telefon zvoni više puta, nakon čega se neko javi sa druge strane i potvrdi da ček traje 4 meseca najverovatnije i da krene u proces unovčavanja.

Službenica: Imate sreće, ček važi 4 meseca. Stupićemo u proces unovčavanja. Samo da znate provizija za korporativne čekove je 2% da li ste informisani o tome (poslednja provera moje volje)? Eniac: Naravno, nije nikakav problem.

Službenica: Dobro popunite ovaj papir (daje mi neki papir gde ne znam da popunim pola podataka).

Eniac: (popunjavam lične podatke, i unosim izdavaoca čeka, izostavljam polja vezana za novac koji se isplaćuje, i datum isplate)

Službenica: Niste sve popunili, popunite i ovo.

Eniac: Šta da stavim kao iznos, onaj sa čeka sve sa provizijom?

Službenica: Ne, ne, ne bez provizije.

Eniac: A kolika je provizija da znam šta da upišem.

Službenica: (više joj nisam toliko sladak) Stavite iznos sa čeka!

Eniac: Dobro. A vreme isplate, da stavim današnji datum?

Službenica: Ne, ne, ne stavite… Ostavite praznim.

Eniac: Izvolite,

Službenica mlati nešto po onom papiru, unosi u računar 12 minuta podatke i to je to.

Službenica: To je to.

Eniac: Kada ću moći da dođem po novac.

Službenica: Pozovite za 30 dana, pa ako Vam bude odobren novac moćićete da ga podignete.

Eniac: Hvala Vam. Doviđenja.

Službenica: Doviđenja. (uze vlažnu maramicu i obrisa sada već krupne kapi znoja sa svog lica).

— kraj pokušaja 2 —

Posle sat vremena u banci uspevam da obavim prvi deo posla. Za 30 dana ću opet ići u banku da proverim da li je uplata odobrena i tek onda moći da očekujem novac. Nije to loše, makar znaš da će ti sigurno platiti ali ceo ovaj proces zna da bude neverovatno iritantan kada ga ponovljate po pristizanju svakog čeka (drugi pokušaj naravno, prvi je plod neiskustva). Odatle me i ne čudi što ljudi koji prihoduju ozbiljnije sume novca od AdSensa nagomilavaju isti i isplaćuju odjednom. Jednostavno ne isplati se cimati se na svakih 100 dolara jer je celokupni proces priličan pain-in-the-ass.

Drugo što mi je interesantno jeste da ni jedna banka ne identifikuje ovo kao priliku, već sve shvataju kao problem i izazivač zastoja u banci. Zašto se ne specijalizovati za ovo i oglašavati među web ekipom kao check-friendly banka. Dobar deo ljudi odavde generiše sasvim solidnu kintu od AdSense-like servisa tako da ne sumnjam da bi imali nekakvu finansijsku korist pored nesumnjivo gomile lojalnih korisnika koje bi stekli usput. Geekovi ne vole redove i cimanja, svaka automatizacija i prebacivanje dosadnih i sporih offline procesa online učiniće da zavolimo tu banku i pričamo svuda naokolo o istoj. A složićete se da su retke banke o kojima danas neko priča u pozitivnom svetlu. Možda neka od njih i pročita ovo.

Dodati ovo na ogromni apsurd gde nas banke i dalje primoravaju na korišćenje browsera koji je izašao na tržište 21. avgusta 2001 godine kako bsmo pristupili e-banking aplikacijama. Eto koliko mare za sigurnost.

Evo i direktnog linka do izveštaja (.pdf).

Ovo je država u kojoj je sve moguće samo da bi neko dovoljno uticajan mogao da zaradi. Ovih dana u javnosti se pojavljuju informacije da su srpska banke listom počele da povećavaju kamate na kredite. To rade čak i sa kreditima koji su ugovoreni sa fiksnom kamatom.

Narodna banka Srbije je potpuno potpuno nemoćna da to spreči. Iako je pre nekog vremena NBS čak smanjila referentnu kamatnu stopu na osnovu koje se formiraju kamate svih banaka, kako bi pojeftinila kredite, banke ne samo da nisu smanjile kamate nego ih povećavaju, kako koja od pola pa do tri procenta.

U celoj ovoj priči, Narodna banka je samo posmatrač. Sve što čine to je da vode statistiku. Tako je sprovela anekte među bankama i…

Svaka srpska Vlada, a naročito ova sadašnja ima puna usta reči -  štednja. Političar ne može da se bavi tim poslom ako ne nauči da što češće, i u svakoj prilici pominje tu reč. U nekim prilikama, obećava štednju, a u drugim pravda neispunjena obećanja potrebom da se štedi.

Sada, kada smo u sred svetske ekonomske krize srpska Vlada je objavila niz mera štednje a najavila još novih. Ali to ne pomaže jer se iz njihovih postupaka vide da se radi samo o rečima bez pokrića, deklaracijama datih radi javnosti, a bez stvarne namere da se nešto zaista i učini.

Krilatica da, kada god vlast najavi mere štednje, građani znaju da će ih to skupo koštati, se stalno potvrđuje. Država štedi tako…

Pre neku godinu, imao sam veliki problem, dobro sam zarađivao, ali mi se novac sve nekako izvlačio, iako ne spadam u rasipnike i u stvari nisam veliki trošadžija, bar sam ja tako sebe video. Naravno, znao sam ja da je novac otišao na uglavnom korisne stvari - pošto ne spadam u one koji vole noćni život, kafane, piće i derneke svih vrsta i slične mamipare koje mnogima prazne novčanik.

Sa kupovinom laptopa (eto gde je otišao novac) dobijem i licencirani Windows i još neke programe među kojima Microsoft Money. To je program za lično i kućno knjigovodstvo. Rekoh, hajde kad već imam taj program da se bacim malo u vođenje lične evidencije. Program je inače vrlo dobro zamišljen i zaista može…

Često u poslovanju sa bankama, naročito kada su u pitanju, tekući računi, kreditne karice ili krediti dođe do onoga “Jao, pa nisam znao!”. Da li se to i vama desilo? Ako i jeste, nije to sramota, banke i zasnivaju poslovnu politiku na tome da procedure tako komplikuju da njihovi klijenti ne mogu da ih lako rastumače. Skrivenih i neočiglednih troškova ima na sve strane, a čak i ako pitate, bankarski službenik vam neće sve reći.

Narodna banka Srbije se, verovatno zbog velikog broja žalbi na način kako banke posluju sa klijentima, dodatno angažovala na tome da obezbedi što potpunije informacije. Pored Informativnog pozivnog centra, koji je dostupan na telefon broj 0800-111-110 (radno vreme od 8 do 21 čas svakog radnog dana,…

Opšti utisak komentara na prethodni post je preporuka da se manem kredita i snađem kako znam i umem drugačije. S tim se slažem u potpunosti, no da je to opcija ne bi ni bilo prethodnog posta.

Obzirom da nemam živaca da se akam s’ raspetljavanjem sitnih crevca potrošačkih kredita i volem da mogu da kontrolišem stepen otplate (bez naplate takse za prevremenu otplatu) izbor je pao na Amex Blue karticu. Samim tim sam se zainteresovao za dinamiku isplate, kako se sve to računa i kako funkcioniše.

Zvanični uslovi su sledeći: 5% minimalna mesečna otplata, 2% mesečna kamata na RSD (1.5% na EUR). Trenutno je u toku promotivni period — do kraja godine, ali postoje indicije da će se produžiti — pa su te cifre 1.5% i 0.9%. Igrajući se računanja po Excelu, postalo mi je sasvim jasno odakle utisak o dužničkom ropstvu.

Pre svega, svratio sam do BancaIntesa i proverio da li je princip moje računice tačan. To ide ovako (računam 2% kamate na dinare):

početna suma (PS) 100.000 prva otplata (rata) = PS * 0.05 5.000 nova suma (NS), ostatak dugovanja posle te rate = PS * 0.95 95.000 kamata na dugovanje = NS * 1.02 96.900

Laički gledano, razmišljanje običnog čoveka ide u pravcu “5% mesečno, znači isplatim za tu oko dve godine”. Al’ zamalo. Zaista je neverovatno koliko ljudi sa kojima sam razgovarao previdi koliko zaista ovih 2% mesečne kamate dodaje na osnovnu sumu. Evo ilustracija dinamike otplate za prve dve godine:

Prva kolona je početna suma, tj. ulazna suma za mesec, druga je rata, treća je nova suma, četvrta je nova suma sa kamatom što se onda preliva u naredni mesec kao ulazna suma.

Nakon dve godine, ne samo da niste isplatili već je ostalo skoro 50% od početne sume da se plati. Do tada ste platili banci 85.540din. Po ovoj računici, ostatak duga će pasti ispod vrednosti prve rate (5000) posle tačno 8 godina otplate, a do tada ste platili 53% više od početne sume, tj. 153.192din.

Kako ja to vidim dva su detalja koja dovode do ovoga:

Neozbiljno shvatanje uticaja koji 2% kamate ima na ukupnu sumu. Tih 5% što se odmah plati je 5000, znači ovih 2% je još manje, znači “sića”, ne može da bude strašno Previđanje da se rata vremenom smanjuje i da je samo prvog meseca 5000

Od ova dva faktora, drugi je cenim ključni. Čovek u glavi kapira “aha, platio sam 5000, pa puta 20, pa to malo kamate…”. Al’ zamalo na kvadrat.

Procentualna umesto fiksne rate je ključ “dužničkog ropstva”, pošto višestruko povećava period otplate kredita.

Ako taj faktor izbacimo i pretpostavimo da dužnik redovno svakog meseca plati 5k dinara, onda to izgleda ovako:

U ovom slučaju se kompletan kredit isplati za 2 godine, a ukupna plaćena suma je 125.000 dinara, tj. dvogodišnja efektivna kamata je 25%.

Crv sumnje mi je Grbin komentar da nije uspeo da cifre ugradi u Excelove finansijske module, pa sam skeptičan da tu nema još neke zvrčke u priči, te će uslediti još po koja poseta banci, da probam da iskopam ima li još neki skriveni trošak.

Ako nema, onda ovo deluje kao prihvatljiva stvar (25% na dve godine).

Krajnje je vreme došlo kad mi treba kreditna kartica. :)

Vabi me Sony Bravia 40”, pa sad gledam kako da pazarim. Opcije su:

gotovinski kredit potrošački kredit kreditna kartica

Još uvek istražujem šta je tu najpovoljnije na period od 1-2 godine. Nekako naginjem ka kartici, deluje mi kada se jednom završi priča oko uzimanja kasnije nema peripetija sa administracijom i jednostavno je otplatiti višak - ako uleti neka dobra tezga ili prodam 100 postera neke od mojih fotografija :).

Kakva su iskustva, ima li neko preporuku?

Po bankama ima raznih laganja i mazanja (oko kartica), ali se nekako svodi na sledeće:

kamata na mesečnom nivou je 1.9% do 2% godišnja članarina je od besplatno do 2000din kreditni limiti su 4 do 6 plata neke od kartica imaju čip a neke nemaju

Naravno, kombinacija svih povoljnih uslova ne postoji već nešto je negde manje, a neka druga stavka veća.

Za kredite nisam još gledao.