Planeta Srbija

Сигурно су и вама старији постављали питање из наслова док сте били школарац. Ја сам увијек био одличан, па ми није сметало. Да сам у школи сада, опет ми вјероватно не би сметало. Али сада имамо и електронске дневнике, што зацијело убија дио шарма школовања. Вјероватно је нормално да клинац понешто не каже родитељима, са електронским дневницима он нема шта да говори, родитељи све већ знају. Велики Брат их посматра.

То ме подсјети на врло ефикасан метод мога оца, који би отишао ненајвљен и непозван у моју школу једном или два пута годишње, а да ја то нисам знао. А понекад би само дошао кући и рекао: Владане, молим те напиши ми које оцјене имаш. Наравно, то се дешавало чешће од тих један или два пута када је он стварно и ишао у школу, али будући да ја нисам знао када је то било стварно, углавном би све тачно рекао како стоје ствари. Но, увијек је било простора за мување :)

Али, ово није текст о мојим школским данима, већ о клинцима који тренутно иду у основне и средње школе, а у школама имају постављене електронске дневнике. Уопште не волим да коментаришем рад других колега из ИТ индустрије, али ово се тиче безбједности мале дјеце и мора бити наглашено. На страну што ми изглед страница не одаје осјећај сигурности и знања, оно што је за узбуну су данашње информације које говоре о томе да је у систем електронских дневника могуће релативно лако неовлаштено ући, како је писано на ДПТ форуму (уз слике као доказ). Ако систем при погрешно унесеним подацима лијепо опише грешку базе података, потребно је само мало маште да би сте ушли унутра. А унутра су приватни подаци малољетне дјеце. И таква врста неодговорности и даваоца услуге и Министарства просвјете ме заиста брине. И растужује…

Прође одмор… Ове године сам себе частио са три недјеље одмора и сваким даном ми је бивало све теже да се вратим назад на посао. Још пар недјеља и ко зна да ли бих се и вратио :) Поготово што ме сачекало милион обавеза “за јуче”. Но добро, одморио сам се и највише времена провео у мом Требињу са дргаим људима. Идемо даље…

На моје изненађење Донеси.ком је одлично радио током љета, пали су и нови рекорди у броју наруџбина иако је много људи било ван градова и то је заиста изузетно и ван свих очекивања. Сада нас чека нови круг укључивања ресторана у Београду, и поготово Новом Саду.

Прије пар вечери причам са Милојем како би било добро направити неко окупљање у Београду, кад пар сати касније Никса шаље поруку да се ДТП екипа окупља у недјељу. Биће то фин скуп и прилика да се упознају неки људи са којима свакодневно комуницирам електроснки. А најављена је и неформална дискусија о новом Удружењу е-Старт. Остаје само још да укопим посјету Крушевцу (тазбина на првом мјесту :)) и долазак на окупљање.

Posle par jako zanimljivih blogova (solaris vol. manager i debugovanje aplikacije na freebsd-u) a koji su od strane shirog auditorijuma okarakterisani kao "suvoparni" i "dosadni", odlichio sam se napishem jedan life blog o najzanimljivijem danu u srbiji od kako sam dosao iz zemlje zombija pre 25 dana ;)Sve je pocelo kada mi je jedan od najblizih i najdrazih prijatelja i generalno car od choveka Vlada "Behara" Beara predlozio da idemo do Beograda bajsevima na Adu :) Vlada je inache iskusni alpinista i pre 15 dana je popeo najvishi vrh evrope Elbrus dva puta, u istom danu! Medjutim znajuci da ja vreme provodim uglavnom gojeci dupe ispred racunara predlozio je da odemo vozom do Toshinog bunara i onda da nastavimo bajsevima do Ade, i predlog je odmah jednoglasno prosao ;) Inache Vlada je za tu priliku obukao specijalne biciklistichke poslednji krik mode koje mozete videti na sledecoj slici :)

Odatle preko kruznog toka kod Arene, do Dejtonke gde smo naduvali gume na verovatno pogresnih 3 bara :), pa preko brankovog mosta do trga nikole pasica po vodu i do pionirskog parka gde na sledecoj slici mozete da vidite Vladu koji se odmara chitajuci uredno presavijene novine kako samo on to zna :)

Tu je negde pala ideja da idemo na slaviju i da se vozamo kruznim tokom bajsevima i slikamo za to vreme ;) Napravili smo 4 kruga slikajuci se paralelno i zapalili nemanjinom pre nego sto je neko pozvao umnobolnu sluzbu da na pokupi :)

Preplivali 2 puta adu i vlada bio glavna atrakcija posto su svi gledli u njega/nas misleci da je to jednodelni kupaci kostim koji se nosio tamo 60tih ;).

Pili za dz kapucino (promocija) vozali par krugova oko Ade i posli nazad put Dorchola i Kalisha i to uz reku stazom do Brankovog mosta pa onda liftom gore pa levo :) Od tog mesta tura postaje historical/eating tour around Belgrade.

Tako smo otisli do burekdzinice u rige od fere, vozali se po kalishu, onim ulichicama ispod knez mihalove (strahinjica bana, dobrachina, zmaj jovina itd), onda spichili do novog beograda na shish cevap :) Naravno ni jedno crveno nismo promasili :) Tu negde je pao mrak ;). Odatle do poste u zemunu nadajuci se praznoj 706ici da se ubacimo u njega sa sve bajsevima ;) Naravno posle jednog autobusa koji je prosao prepun skontali smo da nema sanse i da je jedino resenje da dodjemo do pazove da idemo bajsevima do iste ;)Vlada je naravno vozio Beograd-Pazova mnogo puta, ali nikada nocu, a bajsevi nemaju ni svetlo niti su obelezni nazad :D. I tako lagano preko zemun polja koje je u mrklom mraku do bataje i odatle do pazove. 2 puta se desilo da nas je neko za malo pokupio i to uvek neko ko nam ide u susret i pretiche.

Negde u zemun polju u mrkom mraku oko 21:30:Vlada (zamisljeno): Bilke jel' mogu da posaljem mail sa gmail-a na yahooBilke (zbunjeno): DaVlada (odusevljeno): U jeee super!Bilke (histerichno): Hahahaha

:) :) :)10 minuta kasnije neko nam se priblizava od pozadi, mi u najcrnjem mraku:Vlada (spontano): Ovaj nista ne vidi 100%Bilke (histerichno): Hahahaah:) :) :) :)15 min kasnije:Vlada: Dobro se drzish ... nisam verovao da mozesh ovoliko da izdrzish ...  dodelicemo ti orden u pazovi ... nadam se ne posthumno :) :) :)Bilke: HahahahaU Pazovi smo se pojavili oko 22:50 ispred Slavicine kuce i dovabili smo je dole da joj prichamo za dozivljaj i da se slikamo :)Sve u svemu 67 km za par sati i predivni dozivljaj Beograda na bajsu :) Ponavaljmo turu kada se vratim iz Grcke i onda palimo na Brach gde verovatno idemo za 20tak dana i to sa sve bajsevima :)

Dosta blogovanja .. odoh na Lefkadu, Kefaloniju, Itaku i Zakintos (za 3 sata krece bus) sa Zelenim (Goranom) pa blogujem o tome za 15tak dana :)

Дејан Бизингер је покренуо још један занимљив пројекат, видео блог или блог са разговорима са занимљивим људима.

Београдски фестивал нових коумуникација Б-линк, интернационални пројекат који је одржан у галерији Озон од 15. априла, синоћ је затворен. Током фестивала, који је медијски био много боље покривен од Е-трговине, представљена су најзначајнија достигнућа из домена нових комуникација у Србији и свету. На затварању фестивала проглашени су побједници и уручене награде такмичарског дијела фестивала, у четири категорије: Арт, Бизнис, MySpace и MMS. На наше велико задовољство, пројекат Донеси.ком је освојио прву награду у категорији Бизнис. Интересантно је и да је награда за најбољи MySpace профил отишла у руке Рамба Амадеуса. Првонаграђени пројекти су добили веома интересантну статуу у облику сфере, направљену од тастера рачунарске тастатуре, као и пригодне поклоне спонзора фестивала.

Америчко-индијска компанија Ybrant Technologies Ltd, која за себе каже да је “eMarketing solutions company“, је саопштила да је постала власник београдске ИТ компаније Синетикс (Seenetix). Ова домаћа компанија (у којој сам и сам ангажован од њеног оснивања) није посебно позната у нашој земљи, јер дјелује у уској тржишној ниши и прије свега на тржишту САД. Има петнаестак запослених, са канцеларијама у Београду и Бањалуци, као и продајни тим на територији Америке. Њен главни производ је емаил маркетинг платформа ВолоМП (VoloMP) врхунских перформанси, са богатим скупом опција. Ybrant је већ власник неколико успјешних компанија које се баве дигиталним маркетингом. Услови и детаљи преузимања ове команије нису саопштени.

Прије пар дана добио сам линк на сајт новина Курир са занимљивим текстом како је домаћа козметичка кућа Стеван Стил на ознакама својих производа Косово и Метохију не само издвојила из Србије, већ га ставила у сусједну Албанију. Како кажу, морају да напишу ознаку AL поред увозника за Косово и Метохију да би могли тамо да продају своје производе.

Јутрос, непријатно изненађење и на кутији кекса Соко Штарка, и овај домаћи произвођач одлучио да поред имена увозника за Косово стави међународну ознаку Албаније. Да не буде забуне, то није ознака језика, већ земље, пошто је изнад тога ознака BIH, а такав језик не постоји.

Надам се да ће тржишна инспекција урадити нешто поводом овога. А ако не, увијек остаје реакција јавности која такве бизнисмене може научити да бизнис некада није на првом мјесту. Засигурно овакве производе нећу куповати, као ни било који други који прејудицира издвајање Косова и Метохије из Србије. А не сумњам да их има још.

У посљедње вријеме, било је мало затишје на овоме блогу, прије свега због обавеза на сервису Донеси. Ово је пети мјесец како радимо и ухваћен је прави залет. Раст броја дневних наруџбина, је други мјесец за редом преко педесет посто, тако да је у фебруару ове године износио 52%, док је у марту раст у односу на фебруар чак 57%. На наше велико задовољство

У другој половини марта званично креће Donesi.com Бањалука, наш први локални сервис ван Србије, а сарадници у Бањалуци ће кренути са најмање осам ресторана. Сервис је у потпуности локализован за тржиште Босне и Херцеговине.

Након десетодневног одмора у Грчкој, ево ме опет у Београду. Не могу баш рећи да сам одушевљен са овом кишом, након топлог времена у Елади, обиласка неких острва и моје омиљене морске хране, али шта да се ради. Разлог одласка сам већ поменуо - вјенчање мога брата Игора и његове жене Марије у Атини. Младенци су били супер, упознао сам нову ширу фамилију са грчке стране (који су врло пријатни), а сад назад на посао.

Будући да је ово било моје прво одсуство од почетка рада Донеси.ком-а, врло сам задовољан резултатима. У ствари, изгледа да посао иде још боље када ја нисам ту Мој партнер Горан завршава нови ресторански софтвер који ће побољшати комуникацију, PC Press је у свом јубиларном проглашењу 50 најбољих домаћих сајтова укључио два сајта на којима сам радио (Донеси.ком и Тикетсервис.ком), а број наруџбина и корисника је у сталном расту. Ускоро укључујемо два нова ресторана на подручју Београда, а и неке идеје о новим услугама полако добијају своје обличје. Тако да испада да ћу морати чешће да одмарам

Донеси.ком ради скоро 100 дана! Дошло је и вријеме за освјежење што се самог сајта тиче. Постављена је нова верзија, која представља еволуцију почетног рјешења вођену корисничким идејама и многобројним разговорима. Главна новост су тагови (ознаке), који омогућавају брже налажење производа у сада већ 15 ресторана са око 1,000 производа. Најпопуларнија секција сајта, кориснички утисци, је сада доступнија. Изнутра, систем је на многим пољима оптимизован и убрзан, а убрзано се припрема и нови софтвер који користе ресторани у нашој мрежи.

Ови радови су мало успорили планирано проширење на Нови Сад, али то је један од сљедећих корака.

Оно што ме посебно радује је да овај сервис већ има приличан број сталних корисника, од великих међународних компанија, страних представништава, београдских штампаних медија, па до маљих фирми и наравно појединаца. Редовним корисницима ћемо се захвалити једним занимљивим поклоном - ексклузивном Донеси.ком шољом врло занимљивог Веб2.0 дизајна, коју ћемо им, како и приличи, испоручити на кућну адресу. Више података о томе биће током фебруара на Донеси.ком блогу

Наредних неколико мјесеци су и мени и екипи иза Донеси.ком-а веома битни. Има доста планова за побољшање постојеће услуге, али и за увођење неких потпуно нових услуга. Али отом-потом. Сад прво слиједи један краћи одмор Мој млађи брат се овог викенда жени у Атини, тако да сутра летимо за Грчку на 10-так дана. Баш да видимо да ли онај филм о грчкој свадби има везе са стварношћу

P.S. Ових дана ме баш обрадовало јављање Пеђе Марјановића, старог познаника са домаћег интернета из деведесетих година. Пеђа, као оснивач Балканмедије (и сајта и телевизије која је технички посебно занимљива) увијек има шта да каже, а о његовим новим плановима на домаћем интернету ће се тек чути у наредном периоду.

Данас сам видио промотивни спот Србије који се за пола милиона евра приказује на америчкој телевизији CNN. Ако га нисте видјели, ту је YouTube видео. А и немате Бог зна шта видјети. Обично расипање пара пореских обвезника обављено у познатом стилу “одрађивања”. У споту се не појављују људи, осим у два кратка кадра. Па је ли ово замља духова или мртвих људи? Аутор спота као да даје потврдан одговор на ово питање посљедњим кадром, у коме рода полијеће и одлази. Оде и она. Име Србије је написано неким азијским фонтом, и никако не асоцира на нашу културу. Укратко, као што је и очекивано, један скупи промашај. Тамо се не рекламирају озбиљне земље, већ назови - банана државе. Не треба нама реклама, нама треба сређена земља, наша кућа, а за рекламу ћемо лако - о добром домаћину се увијек чује.

Недавно отказани СтартапШоу (StartupShow) 2007 у Београду, изазвао је можда веће занимање отказивањем, него заказивањем. Појавила су се, према ријечима организатора, само два занимљива пројекта, док је потенцијалних инвеститора било знатно више, те сам скуп није имао смисла. На жалост, након отказивања скупа, постоје коментари који “кривицу” сваљују на програмере који немају одговарајуће пројекте, но мислим да је то само уско виђење проблема. Као могући одговор на ово питање, може послужити текст о томе зашто ни у Индији нема много стартапа.

Марко Херман ми је послао меме прозив. Јој, не волим баш овакве игре, што рече Блузмeн године чине своје , па сам се размишљао да ли да одговарим, али ајде, да не будем парти брејкер, да одговорим соломонски - ево одговора, без даљег ширења, ионако је домаћа блогосфера тренутно затрпана са пет ствари о блогерима.

 1. Прво сам почео да студирам машински факултет у Сарајеву, јер ме занимала кибернетика и роботика, поготово практичне примјене. Рат је учинио да прекинем те студије (иако су одлично кренуле) и посље боравка на ратишту сам прешао на рачунарство на Математичком факултету у Београду. Тако, од робота ништа од мене - за сад.

2. Као клинац сам активно пливао у требињском Леотару, и данас ми је то омиљени спорт. Најбољи резултат је било друго вријеме на 100м делфин у БиХ. Боље вријеме је имао каснији олимпијац Јанко Гојовић из сарајевске Босне.

3. Волим и кажу да добро кувам. Када сам расположен наравно Знам све осим што ме не занима ништа што има везе са тијестом и колачима. Донеси.ком  је можда и плод тога. Ако буде среће, имаћу свој ресторан… некада…

4. Не волим зиму, нити било шта што има везе са њом: снијег, мраз, лед и хладноћу. Због тога ми боравак у хладном Београду некада стварно тешко пада.

5. На прољеће ћу, ако Бог да, постати тата по други пут. Радујем се! :)

Имао сам задовољство разговарати са Дејаном Бизингером о разним темама, понајвише о Донеси.ком-у, а разговор можете прочитати на Технополису.

Пројекат Хуманост.орг који је недавно покренуо Дејан Бизингер, организује позиве за помоћ онима којима је помоћ неопходна, како би они који имају добру вољу могли да дођу до података о људима у невољи и помогну им. Хуманост.орг од сада прима и уплате путем SMS-а преко 064 и 065 мрежа у Србији. Они који желе да помогну, могу послати SMS поруку на овај начин:

Пошаљите SMS na број 6233:

ECA humanost(цена SMS-а је 50 дин + ПДВ)

ECB humanost(цена SMS-а је 100 дин + ПДВ)

ECC humanost(цена SMS-а је 150 дин + ПДВ)

ECD humanost(цена SMS-а је 200 дин + ПДВ)

ECE humanost(цена SMS-а је 300 дин + ПДВ)

SMS сервис је донација компаније Хост011.

Прошло је седам бурних дана од почетка рада сајта Донеси.ком. Резултат - задовољан сам! Први корисници су почели да користе систем, имамо већ и неке редовне кориснике, први утисци о храни из понуђених ресторана су постављени, а драго ми је да се и рад на енглеској верзији сајта показао исправним - један од првих купаца је био странац у Београду који се додатно захвалио што мислимо и на њих

Ресторани су се углавном снашли са новим начином примања наруџбина, и што вријеме иде, све је мање питања и проблема. Припремамо и нову верзију софтвера за ресторане која ће бити још стабилнија и лакша за коришћење, а постављене су и нове опције на сам сајт као што је нпр. могућност постављања слике наручене хране уз утисак о ресторану.

Цијели пројекат је дообио веома позитивне реакције, а медијска ПР кампања тек слиједи. Двије ствари су ми посебно значајне. Прва је да се десило нешто што нисам ни помишљао, а то је да се јављају људи и из Србије и из иностранства који желе како да инвестирају у Донеси.ком, тако и да Донеси.ком имплементиирају на својим локалним тржиштима. То је веома добро!  Ускоро ћемо на сајту објавити позив за локалне партнере у другим градовима Србије.

Друга мени важна ствар је да ме је господин Варагић позвао да његовим студентима специјалистичких студија у Новом Саду демонстрирам студију случаја Донеси.ком у петак, 3. новембра.

Све заједно, првих седам дана Донеси.ком-а: доста рада, мало спавања, много контаката, укусна храна и идемо даље, још увијек смо на самом почетку!

Дејан Бизингер најавио конференцију Serbia Online! посвећену искључиво Интернету, на прољеће 2007. године, уз могуће присуство веома звучних имена свјетске ИТ сцене.

Након вишемјесечног заиста напорног, али пријатног рада и већег броја непроспаваних ноћи, велико ми је задовољство и олакшање да коначно кажем - http://www.donesi.com/ коначно ради! На територији Београда, имамо осам ресторана, а већ сутра имамо преговоре са новим ресторанима.

Почетак рада је протекао без већих проблема. Први корисници и прве наруџбине које су стигле су на прави начин освијетлиле неке недостатке које смо углавном у лету сређивали. Најбитније је да је први утисак позитиван, и да су људи који су наручили храну задовољни - како храном, тако и самим системом.

Синоћ је систем пробао и Горан Ракић, и утисци су позитивни, а његове сугестије врло добре, већи број их је већ синоћ имплементиран. Јавио се и Бојан Рендулић са Поготка, такоће са позитивним реакцијама.

Моја партнери у овоме пројекту (супруга Ивана, која води бизнис дио Донеси.ком-а и Горан) су били на висини задатка, свака част!  Укратко, све је прошло како треба, скинули смо велики камен звани “кад ћемо коначно кренути” са срца и сада идемо даље - нове опције, нови ресторани и нове области услуге и наравно маркетинг.

На крају, морам да заиста похвалим људе у партнерским ресторанима, који су изненађујуће брзо прихватили нову технологију и промјене у свом свакодневном пословању. А биће још и боље сада када наруџбине заиста и стижу.

А ви, гладни сте?

Као што је најављено на Донеси.ком блогу, Интернет сервис за наручивање хране из локалних ресторана почиње са радом за два дана. То значи да сам, као један од чланова тог тима, тренутно у страшној гужви То је један главних од разлога што нисам стигао да одем у Ниш на конференцију. Али, видјећемо се тамо догодине, надам се.

Тестови Донеси.ком-а су прошли добро, уређаји су постављени у ресторане и особље их користи, а завршавају се и посљедњи радови на Веб интерфејсу. Морам посебно да захвалим Марку Бијелићу, Марку Херману и Горану Аничићу на врло корисним приједлозима за побољшање неких техничких, а посебно рјешења корисничког интерфејса.

Сервис креће са радом у Београду, са осам одличних ресторана, а већ договарамо ширење на већи број ресторана у Београду, и покривање још неколико већих градова Србије. А сад, назад на посао, до почетка рада има мање од 48 сати!

Либија је најавила да ће се придружити пројекту “Лаптоп за 100 долара” иза кога сада стоје и Уједињене нације. Овим договором, Либија ће купити опрему и знање вриједне 250 милиона долара и тим омогућити по један лаптоп за сваког од 1,2 милиона либијских школараца. Свака школа ће добити и сервер, а у пакет је укључена и подршка, као и Интернет сателитски линк. Сличан споразум су већ потписале или ће потписати и Бразил, Аргенитина, Нигерија и Тајланд.

Када ће Србија купити лаптоп или рачунар за сваког ученика? Не скоро, јер вријеме ради за Владу у овоме случају - сваки дан се обави више чедоморстава него порођаја и годишње нестане једно мјесто величине Лајковца. Тим темпом, број школа се из године у годину смањује, јер је ученика све мање. Тако да, чисто сумњам да ће Влада скоро ријешити да инвестира у дјецу, вријеме ради за буџет.

Зато драги моји, сад лијепо затворите овај сајт, искључите рачунар и стварајте нове људе, то је много паметније од читања овога блога.

Звучи добро… Ево, у Србији ће ускоро избори, а блог заједница је у сталном расту, није лоша идеја промовисати политичке идеје кроз блог. Јесте стварно добра идеја. У пракси нажалост (или нарадост) није баш тако лако искористити блог као средство политичке промоције. Јер од политичара захтијева и нека знања која нису обавезна у дневној политици. На примјер, познавање начина комуницирања на блоговима и на форумима, и уопште у Веб заједницама. За разлику од времена од прије пар година, мене политика претјерано не интересује, али ме заинтересовао један случај. Међу многим VIP званицама које кућа Б92 (о чијој уређивачкој политици нећу писати јер захтијева ријечи које нису прихватљиве за блог овога типа) сматра занимљивим, нашао се и блог Небојше Крсића, бившег Идола, бившег доктора и садашњег рекламног дјелатника и наравно најважније - савјетника предсједника Србије. Веома посјећен блог се може узети као лијеп примјер начина како човјек на таквој позицији не треба да пише блог и начина како не треба да комуницира са читаоцима тог блога. Тотална пропаст. Кога не мрзи да прочита близу 500 коментара на његов претходни упис (да, има и прљавог веша), лако ће схватити зашто је господин Крстић одустао од даљег блоговања.

Домаћи авио превозник ЈАТ Ервејс (Jat Airways) је отворио систем за резервацију карата путем Интернета (помоћу Амадеус система), до годину дана унапријед. Овакав начин резервисања корисницима нуди могућност раног заказивања чиме се остварују најниже цијене, а и саме карте резервисане на овај начин су јефтиније од истих резервисаних у пословници или путем телефона. ЈАТ је најавио и електронску куповину уз подршку за свјетске и локалне кредитне и дебитне картице која ће наводно бити доступна крајем ове године.

Пред прву јавну верзију система Донеси.ком (наручивање хране путем Интернета из најбољих локалних ресторана), објављена је листа функционалности софтвера. Неке ствари ће сачекати сљедећу верзију, јер се убрзано припремамо за почетак рада!

Донеси.ком пројекат (наручивање храну путем Интернета из најбољих локалних ресторана) се убрзано припрема за почетак рада. Данас смо отворили блог. Чак и ја, као непоправљиви оптимиста, сам помало изненађен колико је идеја Донеси.ком-а добро прихваћена, са обје стране - и међу будућим корисницима (број пријављених на маилинг листу за јављање о почетку рада је одавно троцифрен), и међу партнерским ресторанима. За свега недјељу дана су потписани уговори са 3 велика ресторана, а у завршној фази су договори са још 5-6 већих достављача хране на кућну адресу. Сајт дакле стартује ускоро, и то за територију Београда, али одмах затим и у другим градовима. А прије старта ће бити и занимљива акција за бета тестере, али детаљи отом-потом Чим нађем мало времена поставићу овдје мало више података о могућностима овога сервиса, а на Марковом Бизнисблог-у ће бити објављен његов приказ прије него што кренемо у јавни рад.

Потенцијални нови Интернет домен Србије који се појављује као главни приједлог након одбијања двословне ознаке RS наставља да привлачи пажњу. Без сумње, ознака SS за било коју нормалну земљу би била увреда. А та ознака за земљу која је изгубила толико живота у 2. свјетском рату је увреда на квадрат. Је ли тако? Јесте? Е па није. Министарство спољних послова Србије се залаже (а ваљда они имају везе тамо негдје да се заложе, мада се не питају) да се Срби и Србија означе као SS.

MINISTARSTVO SPOLJNIH POSLOVA Beograd, 7. septembra 2006. godine

SAOPŠTENJE MINISTARSTVA SPOLJNIH POSLOVA REPUBLIKE SRBIJE

Začudjeni smo zbog nekih komentara da dvoslovna medjunarodna oznaka “SS” za Srbiju, u jasnom i prepoznatljivom značenju: “Srbi - Srbija”, asocira na Hitlerove SS - formacije.

Srbi i Srbija vekovima su stariji od Hitlerovog rajha, koji je naneo ogromne nesreće i Srbima i Srbiji. Naš dvoslovni znak “SS” prilika je i da se neupućeni svet upozna sa zločinima Hitlerovog “SS” počinjenih na Srbima i Srbijom, kao i sa otporom Srba i Srbije protiv fašizma i nacizma.

Надам се да ће неко да заустави ове људе:-) Колико познају оно о чему говоре види се на њиховом сајту, колико брину о Србима Србији види се по томе што корисницима дају енглеску верзију као подразумјевану, а успут и крше закон јер су државни орган, а не користе званично писмо ћирилицу.