Planeta Srbija

tajni alternativni naslov na maternjem jeziku:Kako stvari stoje, to nam je u genima. Kada ste u miru sa tim, bude silno zabavno. Otherwise, patnja, grc i bes. Ja sam od pre par godina u ovom + modu. Ili, pesnicki, na suncanoj strani ulice.Nekoliko brilijantnih primera iz zbirke Narodne biblioteke Srbije koje su nam prikazali na netu, dovoljno govore o tome da se neke stvari prosto ne menjaju. So why bother? Prihvatite i volite svet oko sebe, onakav kakav jeste, ne trudite da ga menjate po svojoj meri, niste valjda toliko umisljeni da smatrate da svet treba bas po vama da se menja? ^ _ ^Silno mi je krivo sto ne mogu da procitam sta sve pise na ovim sitnim arhivskim komadima, ali neke stvari su jasne, ovo sa kockarima, njihovim klubom i dopisom Turcina i Japanca (!!!), pa racun za proteziranje za dobijanje radnog mesta - 150 dinara, molicu lepo.I naravno, nesto kao stampani talk show u nastavcima, politcke kampanje. Kazem vam, sve je isto, samo malo brze. So dive in, uzivajte, zabavljajte se i dajte sve od sebe u svom mikro okviru.

Vikend, razvlacenje po kuci, sredjivanje, maske i hranljive kapsule za lice. Napolju siba vetar, izjednacava se pritisak.Izadjem u dvoriste i ugledam ih - cetiri busena nekakvih prolecnih lukovicastih visibabasto lalastih biljaka! Pritajene lukovice za koje nisam ni znala eksplodirale su u basti. Trebalo mi je ovakvo ohrabrenje. Novo prolece, nova selidba, i dalje, sve nesto novo. Bice interesantno.

ABOUT:Posle preslatkog unutrasnjeg dvoristanceta u Dubrovackoj ulici u Zemunu u kome je bio sigurno ususkan, prvi Campo de Fiori je pre par godina odsetao nesto dalje niz Glavnu i zamakao ka Nikolajevoj crkvi, u Njegosevu.SERVICE:Ono sto odredjuje restoran je hrana i atmosfera koju cine dizajn i - ljudi koji u restoranu rade. I ako nesto od tih elemenata zaskripi, srca na kraju mog review-a se tope. Premesteni Campo de Fiori mi je posle malo batrganja ipak prirastao za srce, a i onaj u gradu je jednako dobar, i cini mi se da uspehu ovog mini lanca trattoria u mnogome doprinose dobro odabrani ljudi, kako kuvari, pizza majstori, tako i oni sa kojima cete biti u direktnom kontaktu. Vedri, prijatni i rastereceni, prisustvovala sam nekim neugodnim scenama u kojima su razjarene musterije prosipale na njih sav svoj bezrazlozni bes, a oni stojicki izdrzavali. People, krenite na vreme u restoran i budite svesni vremena koje ce biti potrebno za spremanje jela koje planirate da narucite. Party of 6 i mnostvo razlicitih jela prosto zahtevaju znatno vise vremena za pripremiti nego, na primer, margarita s rukolom.DESIGN:Jednostavni klasik trattoria dizajn stampanih stvari. Tamno zelena, poneki diskretni starinski ukras, fin citak serifni font i bledi oker tonovi smiruju rustican enterijer. Dizajn je ovde daleko od fokalne tacke, dominantan je neki homy feel u kome je fin, pregledan jelovnik sve sto vam treba kad ste gladni.FOOD:To je dakle ta Margherita con rucola e parmiggiano.U trenu plane tanjusni prhki list testa sa pravom kolicinom stuffinga. Tezak metalni trozubac bice vase oruzje za napasti ovu lepoticu i uz njega jedan klasik tramontina nozic sa drvenom drskom. Za prvi dolazak preporucujem specijalitet kuce - picu Campo de Fiori, koja je njihova ponosna kombinacija i podrazumeva cetvrtine sledecih: Boscaiola (slanina, pečurke, grašak, pavlaka, mocarela), Margherita con Rucola e Parmiggiano, Ortolana (tikvice, paradajz, paprika, plavi patlidžan, mocarela), Spinaci e Gorgonzola. Boskajolu mozete traziti i bez slanine, if you wish. Opet, be nice, say please.OVERALL:Solo na kvik bajt, porodicno na tri pizze za cetvoro combo share, sa drugaricom na bla-bla turu, u Zemunu ili u Skadarliji, bice vam jednostavno, brbljivo i fino.♥♥♥♥♥♥♥♥♥♥(10/10)CAMPO DE FIORIZemun, Njegoševa 35, 31.69.006Grad, Skadarska 11, 324.29.40

Beogradske smizle, cujte i pocujte, u gradu se pojavila pilot serija Secerlema majica!Milica i Marija napravile su malu seriju istinskih girly majica, pravih secerlema za obuci. Ako znate Milicine dosadasnje, iz glave modelovane mekane zivotinjice - broseve, bice vam jasno kuda ovo ide. Preslatke, udobne, hugable, ove majice su rucno pravljene from scratch. Materijal, makaze, masina i njih dve sa svom svojim tehnickim znanjem, mastom i poletom.Rezultat su sanjalacke majice potpuno razlicitih karaktera. Uz svaku cete dobiti bros iz najnovije serije, pravi pompezni gala bros, gradjen iz mnogo slojeva, materijala i dodataka. Najludji dugmici u ulozi svog zivota.Ultimativni Haute Couture komad iz ove mini kolekcije je majica sa ugradjenom filcanom portiklom sa stampanim i preinstaliranim secerlemicama. Najtoplija preporuka za iskusne ili barem posebno pazljive domacice koje ce ovakvoj snenokli pruziti siguran dom i trajnu brigu.Nista drljavo iseceno i sklepano u shreh, ne mirise na komad za jednokratnu upotrebu. Svaka od majica bluzica pazljivo je osmisljena, modelovana, uklopljena, usivena, doradjena, obelezena. Znalacki odabrani materijali, lepi na oko, divni na dodir. Etiketica na vratu, pa unutrasnja etiketica sa uputstvom za odrzavanje rucno stampane rozom bojom na belom filcu, shav na vratu tapaciran plishkastom trakicom.Ako se desi da vam omiljena iz pilot serije Secerlema majica bude mala (sve su modelovane po M velicini), strpljivo sacekajte skorasnje sirenje linije, a da bi se ekspanzija desila, podrzite proizvodnju kupovinom Secerlema broseva, starih zivotinjica, novih pompeznih ordenja ili kajli sa mini Secerlemama.Dogovorite sa Milicom vas privatni, takoreci selebriti picking, u ateljeu u Kolarcevoj 3/III. Zvrc na br: 064.17.24.119

uce je, na Dan zaljubljenih, u okviru posta Zaljubljene mame, Pajper Vajs urednica bloga Mom Mom, the Style Icon, objavila fotografiju koju sam joj poslala pre samo par dana!Posaljite i vi sliku svoje mame u njenom modnom piku, i na taj nacin joj se zahvalite i javno joj izjavite ljubav. Ja sam ovom fotkom ufurala i tatu, pa tako obozavanje i hvala digla na kvadrat, hihi. Plus, mozda udjete u selekciju najzanimljivijih fotki koje ce biti objavljene u istoimenoj knjizi koju ce sledece godine objaviti Chronicle!

orcelan ima cudesnu auru kombinacije burzoasko-kolekcionarskog i kempa, sto bi rekla Marija Skoko. Parafraziram.Razmisljam nesto, ja obozavam ovo na nekom sustinskom, porodicno bliskom nivou i jako mi je tesko da vam preporucim njenu izlozbu nekakvim iole objektivnim presekom.Ako pokusam iz petnih zila, reci cu vam da je ono sto uveliko doprinosi najnovijem update-u atmosfere njenog rada, to sto je neko vreme provela u Njujorku i tamo se upetljala u porcelan. Iako cemo na ovoj izlozbi uglavnom uzivati u komadima napravljenim od bojene, a ponekad i glazirane terakote, osnovna ideja i polazna tacka je porcelan.Pored njujorskog, oseca se i neki cudan LA-like prizvuk bizarnosti, direktnog sudara neopisivog bogatstva i jos neopisivijeg siromastva, ili je to citava Amerika i njeno filtriranje kroz jednu suptilnu ovdasnju vizuru.Ovoga puta, zaokruzeno u celinu za aktuelnu izlozbu u Domu omladine, ono sto je dominantno je zenska crta. Ceznja i ambivalentni odnos sa tim osecajem. Nesto podsmeha i malo prepustanja. Izlozbu podvlaci legendana numera Once upon a dream iz Diznijeve Uspavane lepotice. To ce vam pomoci da shvatite vrstu humora, ostricu, cinizam, ali i mekocu, sentiment i posvetu koji u ovoj specificnoj mesavini cine izlozbu Zelja je da se zeli.Marija je u materijalima u kojima radi osvojila svoj prepoznatljivi izraz koji se drasticno razlikuje od svih koji izlaze sa ovdasnjih skola, iz produkcije vajara i keramicara. Ovo je mnogo vece od tehnike, predivna slika u trecoj dimenziji. Necete verovati kada izlozene komade pogledate sasvim izbliza. Ocarace vas puderasto lice i cudesno rumeni obrazi velike lezece zenske figure nalik lutki iz detinjstva. Pa njena klasicno izmodelovana kosa i draperija na kojoj ona spokojno i uznemiravajuce lezi ispred vas. Manja od prirodne velicine taman toliko da vam se nesto u glavi pobuni.Ako vam u Beogradu nedostaje suptilnost, pravac Dom omladine, izlozba traje samo do 1. februara......................................................................................................The porcelain has the miraculous aura of bourgeois-collecting and camp combination, as Marija Skoko would say. I’m paraphrasing.Now, I love this at some core, essential, crucially familiar level and it is very hard for me to recommend her exhibition with at least some objective insight. If I try really hard, I will tell you that what’s contributing largely to the latest update of her works’ atmosphere is that fact she spent some time in New York and got involved with porcelain there. Although we will mostly enjoy the objects made out of colored and sometimes glazed terracotta at this exhibition, porcelain is the basic idea and the starting point.Besides the New York one, also some strange LA-like tone of bizarreness is felt, a direct collision of unspeakable richness and even more inexpressible poorness, or this is the America as a whole and its filtrating through one subtle local view.This time, while put together as a unit for the current exhibition in Dom Omladine[1], the touch of feminine is dominant. Yearning and the ambivalent relationship with this feeling. Some mocking and some giving into. The exhibition is underlined by the famous Once upon a dream piece from Disney’s Sleeping Beauty. This will help you to understand the kind of humor, edge, cynicism but also the softness, sentiment and dedication which in this specific mix make the A Wish is to Wish exhibition.Marija grasped her recognizable expression within the materials she works with, the expression drastically different than all the others coming out of the local schools, both sculptors and ceramicists. This is much bigger than the technique, a beautiful painting in three dimensions. You will not believe when you look at the items exhibited very closely. You will be enchanted by the powdered face and miraculously rosy cheeks of the large female figure, looking like a childhood doll. And then her classically modeled hair and the drapery she is tranquilly and disturbingly laying on in the front of you. Smaller than the actual size, just enough to revolt something inside your head.If you are missing subtleness in Belgrade, hit Dom Omladine, the exhibition is opened until February 1st only. ~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~[1] One of the Belgrade cultural institutions

ABOUT:Prica o restoranu Pire Slow Food pocinje i zavrsava se sa Crêpe Suzette ili, kako to njihov racun kaze - Creppes Susette. Iskoristila sam da lepu priliku obelezim deljenjem jedne porcije ovih magicnih puterastih zesty francuskih palacinki. Ali, idemo od pocetka.SERVICE:Tamo su uvek fini, jednostavni, nasmeseni, na usluzi. Uvek zuje i snimaju situaciju, sve tiho i elegantno funkcionise. Jelovnik se menja s vremena na vreme, a osoblje je uvek upuceno, obuceno i zainteresovano da pomogne, objasni i saceka da se odlucite. A sam bog zna da je meni ovo poslednje vrlo potrebno.FOOD:Hrana divna. Simple clean good food. Dok smo ziveli u kraju, svako malo smo vidjali utovar novih malih kolicina svezih namirnica, posebno probranih nabavljenih i maksimalno dobro pametno i znalacki iskoriscenih. Kada trazite potaz od karfiola to cete upravo i dobiti. Simple as that. Add a dash of pepper ako volite.Pre klope, preporucujem pravi caj od nane. Sasvim blago obojena premirisna topla voda greje dusu, ukorenjuje. A onda - narudzbina. Ja svaki put izaberem nesto drugo, inace ne volim postavku "za mene - standardno". Ako ste mojih kapaciteta, jedna salata i jedan pire bice vam odlicna baza za nadolazeci magicni dezert. Nesto blaza kombinacija, salata sa spanacem, avokadom i listicima badema plus pire sa celerom ili onaj sa bosiljkom - a la Lokica (da, da, Stefanovic). Cezar salata je njihov klasik, specificna po tome sto je standardna piletina zamenjena divnim kockicama lososa. Uz cezar salatu pire sa safranom ili mozda sa tartufima. Domacim, srskim, zamislite. Sigurno niste ni znali da ih ima i ovde. Jednom trgovanju tartufima u restoranu Pire imala sam srece da prisustvujem. Mmmmm...DESIGN:Pa, s obzirom da je ovo restoran Dragane Ognjenovic, da li ste ocekivali ista manje od divnog. Cisto belo, kao da je Ula, svedska sekretarica Producenata Maksa Bijalistoka i Lio Bluma, obigrala jedan krug. Malo cak i upscale odbojno, u smislu da ja, na primer, nisam dugo smela da primirisem jer sam mislila da je ovo mesto out of my price range. Ali ne, evo jednog racuna u prilogu. Tu vam je i adresa i telefon.Kvadratasti escajg, sezonski dekor u prostoru, beli Tord Boonjte lusteri (kod nas ih mozete kupiti u KUBO-u u Visnjicevoj), d.o.home posudje (koje mozete kupiti u obliznjoj radnji u Kneza Sime Markovica), meni narocito drazesne solje sa koralom iz prethodne kolekcije... Pa drveni, u belo premalan pod i kredenci, plus - exposed brick wall, bela polica sa mnogo fake belih knjiga i gomilica kul casopisa za listati narocito ako ste solo svratili na quick bite.I na kraju - Crêpe Suzette ili Creppes Susette. Kako god. They're magnificent. I uz njih, kafa s mlekom servirana u pomenutoj koralnoj solji. A uz kafu, na tacnici - gomilica minijaturnih zvezdica kolacica. Pa mislim... stvaaarno.OVERALL:Dodjite u neko off vreme (sa minimalnim brojem stalnih selebriti gostiju) i temeljno se pozabavite jelovnikom. Imena i cene su slozena centralno pa jos i spacionirana, pa je sve malo teze graspovati. Samo lagano, take your time. Sta god da narucite, uziiiivacete.♥♥♥♥♥♥♥♥♥♥(10/10)................................................................................................................ABOUT:The story about the Pire Slow Food starts and ends with Crêpe Suzette, or, as stated on the receipt - Creppes Susette. I used one nice occasion to split one portion of these magical butterish zesty French crêpes. But, let’s start from the beginning.SERVICE:People there are always nice, simple, smiling, at your service. They are always in a rush and they scan the situation, everything functions quietly and elegantly. The menu is changed from time to time, and the staff is always in the know, trained, interested in helping you, explain and wait for you to decide. And god knows that I need the last so very much.FOOD:Food – wonderful. Simple clean good food. While we lived in the neighborhood, every once in a while we would see the shipping of the new small amounts of fresh foodstuffs, carefully selected, shipped in, and ultimately well, smart and knowledgably used. When you ask for cauliflower pottage, that is exactly what you will get. Simple as that. Add a dash of pepper if you like. Before the food, I recommend the real mint tea. Just mildly colored water of super-scent warms up the soul, sets the roots. And then – the order. I choose something different every time, in general I do not like the “standard order” thing. If you are of my capacities, one salad and one mashed potatoes portion will be an excellent base for the upcoming desert. Somewhat lighter combination, the spinach, avocado and almond leaves salad plus mashed potatoes with celery or with basil – a la Lokica (yes, yes, Stefanovic). Caesar salad is their classic, specific for the typical chicken being replaced with wonderful little squares of salmon. With Caesar salad, the mashed potatoes with saffron or maybe with truffles. Local, Serbian, imagine that. I’m sure you didn’t even know you can find them here. I was lucky enough to witness one of the truffles trades in Pire restaurant. Mmmmm…DESIGN:Well, considering the fact that this is Dragana Ognjenovic’s restaurant, did you expect anything less than magnificent? Clean white, as if Ula, the Swedish secretary of Max Bialystock and Leo Bloom’s The Producers, made a circle around. Even a bit upscale repelling, meaning that I for example, did not dare to come close for a long time, because I thought this place is out of my price range. But no, here is one receipt disclosed. You’ll also find the address and the phone number on it. Square-shaped cutlery, seasonal interior decoration, white Tord Boontje chandeliers (here you can buy them in KUBO in Visnjiceva Street), D.O. home dishes (which you can buy in the nearby store in Kneza Sime Markovica Street), to me particularly enchanting cups with the coral from previous collection… And then the wooden, colored in white floors and cupboards, plus – exposed brick wall, white shelf with many fake white books and a little pile of cool magazines to flip through, especially if you dropped by on your own for a quick bite. And in the end - Crêpe Suzette or Creppes Susette. Whatever. They're magnificent. And with them, a coffee with milk served in the above mentioned cup. And with the coffee, on the little plate – a little pile of miniature star-cookies. I mean reeeally…OVERALL:Come at some off time (with the minimal number of regular celebrity guests) and deal thoroughly with the menu. The names and the prices are centrally aligned, and additionally spaced, so it is all a bit hard to grasp. Just slowly, take your time. No matter what you order, you’ll enjooooy.♥♥♥♥♥♥♥♥♥♥(10/10)

Izasao je novi broj Faar magazina. Zakopana u izolaciji i zavrsavajuci veeeliki posao, nemam ni trunku vremena da skocim po svoj primerak.Editorijal koji sam za sad videla samo online, sam po sebi lep i privlacan, ima dodatnu tezinu. Marina je u kuci Olje Ivanjicki, U ODECI Olje Ivanjicki. Now, gdja Olja sama daleko je od mog senzibiliteta, njena sirina bila je renesansnog tipa. No, nije to bitno, pricam o ovim fotkama.U osnovi, pojedinacne fotke su jedno, editorijali nesto sasvim drugo. U svakom slucaju se tezi da fotka bude celovita, zaokruzena prica. Editorijal je, pak, kao zbirka kratkih prica. U okviru njega delovi mogu da budu raznorodni a da smisljeno rade svojom razlicitoscu za celinu za koju su predvidjeni. Tako je i sa ovim skupom kratkih prica od kojih ja izdvajam tri. One imaju zajednicku crtu, cudno mistican duh i prisustvo neke tihe glam jeze koja je verovatno podstaknuta skoro potpuno desaturisanom kozom i kosom modela.Pa onda taj neobicni mish-mash - leopard (nadam se vestacko, a bojim se pravo) krzno, pa svetlucavo LED crevo, pastel kajsijasta sukobljena sa royal deep emerald zelenom, pa antique gold, bronza, plish crveno, hot pink i crne sljokice. Bokeh i pogled pravo u kameru. Posebno istaknuta crno bela devojka kao umetnuta, kao kolaz... malo ledi krv.Pa haljina, kao od krep papira, spremila se za docek nove godine, ali je citajuci knjigu pred sam polazak prosto zaspala. Na polici, izmedju ostalog, Van Ajk. Glamurozno jezivo, uvlaci u zaledjenost.Sta li je tema ovog novog Faar-a? Ako je sudeci po ovom editorijalu, mogao bi biti odlican broj, kao onaj sa temom Igra, moj omiljeni do sad.* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *model Marina Đorđević (special thnx za fotke, info i magic provided)styling Ana Ljubinkovićfoto Vladimir Miladinović Piki♥ 2 igor • ^ ¤ ^ •................................................................................................................The new issue of Faar magazine is out. Stuck here in isolation while finishing a large project I've been working on for quite some time now, I don’t have even just a bit of time to go and grab my copy.The editorial I saw online only for now, is pretty and attractive as such, it does have an additional weight. Marina is in Olja Ivanjicki’s house, IN Olja Ivanjicki’s CLOTHES. Now, Mrs. Olja herself is far from my sensibility, her ways were of renaissance kind. But, that’s not what’s important, I am talking about these pics. Basically, single photos are one thing, the editorials are something completely different. In any way, it is a tendency for the photos to be a whole, completed story. The editorial, however, is like a collection of short stories. Within it, the parts can be of different kind still carefully using their differences for the purpose of a whole they are intended for. The same is applied to this collection of short stories, me favoring these three. They all have a common note, a strangely mystical spirit and the presence of some quiet glam chill, most likely triggered by almost completely desaturated skin and hair of the model. see imagesAnd then this unusual mish-mash – leopard (hoping it is artificial, afraid it is real) fur, and the glowing LED pole, pastel peachy confronted with the royal deep emerald green, then antique gold, bronze, plush red, hot pink and black sequins. Bokeh and the look straight to the camera. Particularly emphasized black and white girl, as if inserted, as a collage… sends shivers down your spine. And then the dress, as of crepe paper, did herself up for New Year’s Eve, but whilst reading a book just fell asleep right before it was time to go. On the shelf, among the other stuff, van Eyck. Glamorously creepy, draws into the frozenness.What is the concept of this new Faar issue? Judging by this editorial, it could be an excellent issue, like the one themed Play, my favorite one so far. I mean - so faar.

There are poems with divine verses that would simply be insulted by any music.

read more

U PRIJATNOM i krajnje efikasnom poslovnom chit-chatu sa zaposlenim u Telenoru, u tri i po reci sam iskamcila ovaj bedz. Mnogo mi se svideo. Monkey see monkey do. Zapravo, monkey get, u ovom slucaju.Nesto mi ovo mirise na onu Ovation BBDO kampanju za Lamy hemijske. Ovog puta ideja ima produzetak.PRVO, sara ja u dva poteza od onih sara sa pregaca, carapa, jastucnica i stolnjaka postala pahulja. Mala varijacija u bojama i od keramike i platna prelazimo na sneg i mraz. Divno, jednostavno i efektno.A ONDA, ne samo da je ovom stilizovanom ilustracijom nasa tradicija upletena u digitalno doba, nego su se srpski etno motivi prelaskom u plavo beli kolor kod prakticno potpuno izjednacili sa Skandinavskim, sto je vise nego sjajna veza, s obzirom da je Telenor norveska kompanija.Sada moj novoosvojeni cijan bedz komplementira djubretarsko narandzastu jaknu. Hepi!........................................................

B92 je lansirao svoje novogodisnje cestitke.Ovo nije samo lepa slika sa slatkom ilustracijom, kojom prijatnom reci i finom zeljom, nekom dosadnom, previse dobro poznatom sintagmom.B92 je lansirao NLO-ove. Nezamenljive Letece Obroke. Slanjem poruke sadrzine NLO na 2500, ucestvujete. Saljete svoj leteci tanjir, a to je mrva ljubavi i topline koja omogucava gladnima da preguraju dan, kako je to dirljivo srocila Katarina Popovic. Dakle, vas sopstevni NLO kosta mizernih 100 dinara.Cestitku je dizajnirao Igor Orsolic licno. Njegov se senzibilitet u ovom divnom komadu jasno cita. Lako i zabavno, kao da nije nista, a promisljeno i razradjeno do tancana. Do tan-ca-na.Nekoliko brizljivo odabranih fontova koji sinergicno rade, trunka rukom pisanog, za kraj, da zacini, skript. Malo fotografije, nesto ilustracije, sve kao faksirano lancano pismo.Salji dalje.....................................................................................................................B92, local media house, sent this chain letter like seasonal card.It is not your ordinary all-sweet-nice-words-best-wishes card, it's the UFO story. UFO as in Unreplacable Flying Ordinary. By sending a text message you donate a small amount of money, enough to buy one warm meal for public kitchens in Serbia.Designed by Igor Orsolic this lovely New Year chain letter is packed with faxed photos, illos and different fonts, all living in this light synergy.

photos Olivera Batajic

LEZERNI PODNASLOV NA MATERNJEM:Sneg je opet, Snezana...Ulazim u studio i pevam tu pesmu. Sa sve onim kafanskim vibratom u grlu. Od srca i sa ukoso nasmesenom svesrdnom ljubavlju za otpevani pesnicki bedak koji posmatram potpuno mimo sebe.Sutradan, sneg i dalje pada nesmanjenom zestinom. Uskacem u teskom mukom steceni taksi i Sneg je opet Snezana svira na bizarnoj radio stanici. Ubedjena sam da je bio onaj gastoski merdza, ali ne mogu da garantujem. Svejedno, to je atmosfera. Vremesni taksista dugo i detaljno prica kako se najefikasnije pere sudje i da bas tu gde upravo prolazimo zivi njegova ljubav, zena kojoj majka onomad nije dala da se uda za njega jer je bio baraba. A njen otac ga dizao u nebesa, govorio da je bog...Ovo je, naravno, oznaka za nezvanicno rezervisano parking mesto...............................................................................It's snowing in tons for the last few days here in Belgrade. I'm singing this bizzare song from 70's, one of those glass breaking old school tavern melancholy type of mood ones... It's about the time passing and the man counting the years they two have parted and remembering it every year the new snow falls. The same song playing on the taxi drivers radio when I got in a day later. He's about 67, and first he tells me about the best way to wash the dishes for a long time, and then says that in the street we're just passing, his old love lives, the woman whose mother wouldn't let her marry him back then. She's say he's a bum. And her father, he loved him, thought he was a god...The last image - selfproclaimed parking spot reservation.

Kao što sam obećao većina rantovanja na temu trenutnih dešavanja je prebačena na Twitter i FlossPro. Zato ovde nema tako puno teksta. Ali evo jednog kojim se priključujem hiljadama ljudi u Beogradu želji da sprečim da još jedno kultno mesto zauzme neki tatin sin a sve u cilju "evropskog prosperiteta". Tekst je trebalo da bude objavljen danas u "Politici" a pisao ga je Feđa Dimović iz BG Sindikata. Kako je kvalitetna cenzura dotičnog lista odradila svoje tekst nikada neće videti svetlost dana ukoliko ga ne prenesemo ovako. Loki je brend Beograda Malo ko u Beogradu nije probao čuvenu pljeskavicu kod «Lokija» u srcu starog kraja Dorćola. Lično preferiram njihov leskovački đevrek koji me savršeno otrezni na povratku iz celovečernjeg lumperaja. Moji sestrići i njihovi prijatelji iz Slovenije nikada ne propuste priliku da se propisno ožderu na uglu ulica Kralja Petra i Jevremove. Ušuškan život u Evropskoj uniji ne podrazumeva i kvalitetno roštiljanje na ćumuru, pa zato umeju da cene dobru pljesku ko što bi mi cenili da nam ne uzimaju krv na analizu kad treba da putujemo negde van zemlje. Sumnjam da bi bili oduševljeni kada bi čuli da je po odluci opštine Stari grad predviđeno rušenje njihovog omiljenog mesta u Beogradu. Međutim medijski mrak u Srbiji je dovoljno gust da  vesti ne mogu da se probiju ni do Terazija, a kamoli da dobace do obala Ljubljanice. Ako opštinari ostvare svoj rušilački naum, čekaće ih šok sledeći put kada budu ogladneli, pa umesto «Lokija» zatekli hipermarket ili neki uštogljeni fensi restoran u kome sve valja osim hrane u tanjiru. Uostalom Evropska unija je preplavljena luksuznim restoranima gde razno-razni Džejmi Oliveri pripremaju jaja od prepelice u sosu od neoplođenog jazavca, tako da strancima u Beogradu duša traži samo staru dobru srpsku pljeskavicu ili možda punjenu vešalicu! Sto se tiče Beograđana, a ponajviše nas lokal patrijota sa Dorćola, mi ćemo ponovo biti osakaćeni za još jedno od malih, ali veoma značajnih elemenata koji čine duh ovog grada koji polako zamire. Tranzicija se sprema da uzme još jednu žrtvu, a da nekog svog miljenika počasti sa atraktivnom građevinskom lokacijom u centru prestonice. Predhodno je taj miljenik morao da podmže nekog opštinskog ćatu lepom svoticom. Naravno! Posle će u novoj izbornoj kampanji ponovo biti priče o podsticanju malih i srednjih preduzeća. Nakon podele fotelja, ona se ruše kako bi napravila mesto državnim tajkunima i nihovom krupnom kapitalu. I u ovom slučaju potpuno deluje kao da je neko bacio svoju pohlepnu šapu na zemlju ispod «Lokija». Ni Dorćolci nisu od juče pa da sede skrštenih ruku dok im neko ruši dvadeset godina uspešnog rada. Mirni protestima i konstantnim dežurstvima oko kioska pokušavaju da ostvare ono što nisu mogli kroz institucije. Nakon čuvene  «revolucije», kada su nam ubili poslednju želju da se borimo za svoju budućnost, ljudi se polako bude i postaju svesni svojih prava. Odbrana Petog parka, Zvezdarske šume, a evo sada i «Lokija» kao takođe jedne prestoničke znamenitosti, samo potvrđuju da je narod u Srbiji sve spremniji da pokaže zube kad na njega startuju đonom. Međutim, od uzurpacije medija od strane vodećih političkih partija, i donošenja inkvizitorskog zakona o javnom informisanju, zvuci građanskog otpora teško da odjeknu dalje od prve linije fronta. Političari su stvorili uspešan metod koji primenjuju u svim sličnim situacijama. Dolaze ko vampiri usred noći, sa bagerima i telesnom gardom. Na brzinu ti popiju krv do poslednje kapi i posle toga opet mrak. Nemaš kome da se žališ, nema medija da o tome izveštavaju. Danas to može biti «Loki», sutra neko drugo malo preduzeće ili radnja koja se zatekla na putu burazersko-kulovske verzije globalizacije koju sprovode ovdašnji moćnici. Opravdanja koja nam daju su slična onima koje su davali revolveraši na divljem zapadu kada su proterivali sitne farmere sa njihovih rančeva jer je na njima bila predviđena izgradnja železnice. Što bi reko Rambo Amadeus na koncertu za Zvezdarsku šumu: «Oni nisu nikakva građevinska mafija. To su samo prosti, primitivni ljudi koji se stide svog porjekla». Možda je to i glavni razlog zašto ti ljudi koji iskreno mrze Beograd, uništavaju sve njegove simbole i znamenja. Zanemaruje se činjenica da se odlazak kod «Lokija» preporučuje i u mnogim evropskim štampanim turističkim vodičima, rame uz rame sa nezaobilaznim Exitom, Gučom i Bijerfestom. Svake godine sve je manje kafana i starih dobrih mesta koja oslikavaju dušu ovog grada. Ono što se svuda u svetu ljubomorno čuva i sa ponosom prikazuje turistima, kod nas je samo još jedna tačka u nečijem prljavom urbanističkom planu. Brojni su argumenti protiv rušenja «Lokija» na Dorćolu. Kao prvo, dvadeset porodica će ostati bez sredstava za život, jer će njihovim hraniteljima srušiti radno mesto.  Kao drugo, jedan očigledni brend Beograda, koji traje već dvadeset godina, će biti nepovratno uništen i ko zna šta će biti izgrađeno na njegovom mestu!? Sumnjam da će se ova vlast sažaliti nad bilo čijom sudbinom, kad znamo da su u stanju da otpuste i po nekoliko hiljada ljudi a da ne trepnu. Takođe nisam sigurna da oni išta znaju o brendiranju Srbije. Setimo se samo da su nam Slovenci i Makedonci maznuli i zaštitili ajvar, Nemci prisvojili šljivovicu, a Hrvati bacili oko na čvarke. Za to vreme je turistička organizacija RS snimala promotivni spot o Srbiji u kome su s ponosno prikazivane crkve u Rumuniji. Bez obzira na sve, odbrana «Lokija» se nastavlja, a krug ljudi koji je podržavaju je svakoga dana sve širi. Građani se organizuju, povezuju i međusobno podržavaju, što je veoma važno u situaciji kad nam država ne pruža nikakvu zaštitu. Nije suvišno spomenuti da zemlja na kojoj se nalazi popularna pljeskavdzinica ima starog vlasnika, koji je pismeno saglasan da na njoj ostane «Loki» dok god mu ona ne bude jednog dana vraćena. Takođe, peticiju protiv rušenja je potpisalo nekoliko hiljada građana, a podrška je stigla od brojnih javnih ličnosti. Što se mene tiče, nikada ne bi ni ogrnuo bilo koji stranački dres, ali bih zato rado nosio majcu na kojoj piše «Loki je brend Beograda».

Iako ima 80 godina na sinoćnem koncertu Enio Morikone je pokazao koliko ima snage i volje da ljudima predstavi svoju predivnu muziku. U prepunoj Areni dočekao nas je rimski simfonijski orkestar i ogroman hor tako da je na sceni prema mojoj slobodnoj proceni bilo preko 250 ljudi. Možete samo da zamislite kako onda zvuče kompozicije koje [...]

Nije baš kao Belgrade Fashion Week, ali je tu negde ;)

Posle nultog ide i prvo! Kao što sam najavio na zvaničnom OpenCoffee sajtu, u subotu 6.12 u 18h biće održano prvo okupljanje OpenCoffee kluba Beograd. Lokacija je kafe Kolačić u blizini Beogradske Arene, više info na blogu

Obzirom na lepe utiske od prošlog puta ne sumnjam da će i ovog puta biti tako, pa se nadam da ćemo se videti u subotu. Slike od prošlog puta možete videti na Facebook grupi, a možete prijaviti svoj dolazak na Facebooku ili Upcomingu.

Vidimo se tamo!

Svako ko je propustio jedan od najsjajnijih koncerata u gradu pre godinu i po dana će sada moći da ispravi grešku. Blackmore’s Night ponovo u Beogradu. 26.01.2009. Veliki Riči Blekmur ponovo sa nama. Ovo se ne sme propustiti ni po koju cenu.

Сигурно су и вама старији постављали питање из наслова док сте били школарац. Ја сам увијек био одличан, па ми није сметало. Да сам у школи сада, опет ми вјероватно не би сметало. Али сада имамо и електронске дневнике, што зацијело убија дио шарма школовања. Вјероватно је нормално да клинац понешто не каже родитељима, са електронским дневницима он нема шта да говори, родитељи све већ знају. Велики Брат их посматра.

То ме подсјети на врло ефикасан метод мога оца, који би отишао ненајвљен и непозван у моју школу једном или два пута годишње, а да ја то нисам знао. А понекад би само дошао кући и рекао: Владане, молим те напиши ми које оцјене имаш. Наравно, то се дешавало чешће од тих један или два пута када је он стварно и ишао у школу, али будући да ја нисам знао када је то било стварно, углавном би све тачно рекао како стоје ствари. Но, увијек је било простора за мување :)

Али, ово није текст о мојим школским данима, већ о клинцима који тренутно иду у основне и средње школе, а у школама имају постављене електронске дневнике. Уопште не волим да коментаришем рад других колега из ИТ индустрије, али ово се тиче безбједности мале дјеце и мора бити наглашено. На страну што ми изглед страница не одаје осјећај сигурности и знања, оно што је за узбуну су данашње информације које говоре о томе да је у систем електронских дневника могуће релативно лако неовлаштено ући, како је писано на ДПТ форуму (уз слике као доказ). Ако систем при погрешно унесеним подацима лијепо опише грешку базе података, потребно је само мало маште да би сте ушли унутра. А унутра су приватни подаци малољетне дјеце. И таква врста неодговорности и даваоца услуге и Министарства просвјете ме заиста брине. И растужује…

belgrade, programming, security

Прође одмор… Ове године сам себе частио са три недјеље одмора и сваким даном ми је бивало све теже да се вратим назад на посао. Још пар недјеља и ко зна да ли бих се и вратио :) Поготово што ме сачекало милион обавеза “за јуче”. Но добро, одморио сам се и највише времена провео у мом Требињу са дргаим људима. Идемо даље…

На моје изненађење Донеси.ком је одлично радио током љета, пали су и нови рекорди у броју наруџбина иако је много људи било ван градова и то је заиста изузетно и ван свих очекивања. Сада нас чека нови круг укључивања ресторана у Београду, и поготово Новом Саду.

Прије пар вечери причам са Милојем како би било добро направити неко окупљање у Београду, кад пар сати касније Никса шаље поруку да се ДТП екипа окупља у недјељу. Биће то фин скуп и прилика да се упознају неки људи са којима свакодневно комуницирам електроснки. А најављена је и неформална дискусија о новом Удружењу е-Старт. Остаје само још да укопим посјету Крушевцу (тазбина на првом мјесту :)) и долазак на окупљање.

belgrade, donesi.com, serbia, travel, trebinje

Posle par jako zanimljivih blogova (solaris vol. manager i debugovanje aplikacije na freebsd-u) a koji su od strane shirog auditorijuma okarakterisani kao "suvoparni" i "dosadni", odlichio sam se napishem jedan life blog o najzanimljivijem danu u srbiji od kako sam dosao iz zemlje zombija pre 25 dana ;)Sve je pocelo kada mi je jedan od najblizih i najdrazih prijatelja i generalno car od choveka Vlada "Behara" Beara predlozio da idemo do Beograda bajsevima na Adu :) Vlada je inache iskusni alpinista i pre 15 dana je popeo najvishi vrh evrope Elbrus dva puta, u istom danu! Medjutim znajuci da ja vreme provodim uglavnom gojeci dupe ispred racunara predlozio je da odemo vozom do Toshinog bunara i onda da nastavimo bajsevima do Ade, i predlog je odmah jednoglasno prosao ;) Inache Vlada je za tu priliku obukao specijalne biciklistichke poslednji krik mode koje mozete videti na sledecoj slici :)

Odatle preko kruznog toka kod Arene, do Dejtonke gde smo naduvali gume na verovatno pogresnih 3 bara :), pa preko brankovog mosta do trga nikole pasica po vodu i do pionirskog parka gde na sledecoj slici mozete da vidite Vladu koji se odmara chitajuci uredno presavijene novine kako samo on to zna :)

Tu je negde pala ideja da idemo na slaviju i da se vozamo kruznim tokom bajsevima i slikamo za to vreme ;) Napravili smo 4 kruga slikajuci se paralelno i zapalili nemanjinom pre nego sto je neko pozvao umnobolnu sluzbu da na pokupi :)

Preplivali 2 puta adu i vlada bio glavna atrakcija posto su svi gledli u njega/nas misleci da je to jednodelni kupaci kostim koji se nosio tamo 60tih ;).

 

 

Pili za dz kapucino (promocija) vozali par krugova oko Ade i posli nazad put Dorchola i Kalisha i to uz reku stazom do Brankovog mosta pa onda liftom gore pa levo :) Od tog mesta tura postaje historical/eating tour around Belgrade.

Tako smo otisli do burekdzinice u rige od fere, vozali se po kalishu, onim ulichicama ispod knez mihalove (strahinjica bana, dobrachina, zmaj jovina itd), onda spichili do novog beograda na shish cevap :) Naravno ni jedno crveno nismo promasili :) Tu negde je pao mrak ;). Odatle do poste u zemunu nadajuci se praznoj 706ici da se ubacimo u njega sa sve bajsevima ;) Naravno posle jednog autobusa koji je prosao prepun skontali smo da nema sanse i da je jedino resenje da dodjemo do pazove da idemo bajsevima do iste ;)Vlada je naravno vozio Beograd-Pazova mnogo puta, ali nikada nocu, a bajsevi nemaju ni svetlo niti su obelezni nazad :D. I tako lagano preko zemun polja koje je u mrklom mraku do bataje i odatle do pazove. 2 puta se desilo da nas je neko za malo pokupio i to uvek neko ko nam ide u susret i pretiche.

 

Negde u zemun polju u mrkom mraku oko 21:30:Vlada (zamisljeno): Bilke jel' mogu da posaljem mail sa gmail-a na yahooBilke (zbunjeno): DaVlada (odusevljeno): U jeee super!Bilke (histerichno): Hahahaha

:) :) :)10 minuta kasnije neko nam se priblizava od pozadi, mi u najcrnjem mraku:Vlada (spontano): Ovaj nista ne vidi 100%Bilke (histerichno): Hahahaah:) :) :) :)15 min kasnije:Vlada: Dobro se drzish ... nisam verovao da mozesh ovoliko da izdrzish ...  dodelicemo ti orden u pazovi ... nadam se ne posthumno :) :) :)Bilke: HahahahaU Pazovi smo se pojavili oko 22:50 ispred Slavicine kuce i dovabili smo je dole da joj prichamo za dozivljaj i da se slikamo :)Sve u svemu 67 km za par sati i predivni dozivljaj Beograda na bajsu :) Ponavaljmo turu kada se vratim iz Grcke i onda palimo na Brach gde verovatno idemo za 20tak dana i to sa sve bajsevima :)

Dosta blogovanja .. odoh na Lefkadu, Kefaloniju, Itaku i Zakintos (za 3 sata krece bus) sa Zelenim (Goranom) pa blogujem o tome za 15tak dana :)

Posle par jako zanimljivih blogova (solaris vol. manager i debugovanje aplikacije na freebsd-u) a koji su od strane shirog auditorijuma okarakterisani kao "suvoparni" i "dosadni", odlichio sam se napishem jedan life blog o najzanimljivijem danu u srbiji od kako sam dosao iz zemlje zombija pre 25 dana ;)Sve je pocelo kada mi je jedan od najblizih i najdrazih prijatelja i generalno car od choveka Vlada "Behara" Beara predlozio da idemo do Beograda bajsevima na Adu :) Vlada je inache iskusni alpinista i pre 15 dana je popeo najvishi vrh evrope Elbrus dva puta, u istom danu! Medjutim znajuci da ja vreme provodim uglavnom gojeci dupe ispred racunara predlozio je da odemo vozom do Toshinog bunara i onda da nastavimo bajsevima do Ade, i predlog je odmah jednoglasno prosao ;) Inache Vlada je za tu priliku obukao specijalne biciklistichke poslednji krik mode koje mozete videti na sledecoj slici :)

Odatle preko kruznog toka kod Arene, do Dejtonke gde smo naduvali gume na verovatno pogresnih 3 bara :), pa preko brankovog mosta do trga nikole pasica po vodu i do pionirskog parka gde na sledecoj slici mozete da vidite Vladu koji se odmara chitajuci uredno presavijene novine kako samo on to zna :)

Tu je negde pala ideja da idemo na slaviju i da se vozamo kruznim tokom bajsevima i slikamo za to vreme ;) Napravili smo 4 kruga slikajuci se paralelno i zapalili nemanjinom pre nego sto je neko pozvao umnobolnu sluzbu da na pokupi :)

Preplivali 2 puta adu i vlada bio glavna atrakcija posto su svi gledli u njega/nas misleci da je to jednodelni kupaci kostim koji se nosio tamo 60tih ;).

 

 

Pili za dz kapucino (promocija) vozali par krugova oko Ade i posli nazad put Dorchola i Kalisha i to uz reku stazom do Brankovog mosta pa onda liftom gore pa levo :) Od tog mesta tura postaje historical/eating tour around Belgrade.

Tako smo otisli do burekdzinice u rige od fere, vozali se po kalishu, onim ulichicama ispod knez mihalove (strahinjica bana, dobrachina, zmaj jovina itd), onda spichili do novog beograda na shish cevap :) Naravno ni jedno crveno nismo promasili :) Tu negde je pao mrak ;). Odatle do poste u zemunu nadajuci se praznoj 706ici da se ubacimo u njega sa sve bajsevima ;) Naravno posle jednog autobusa koji je prosao prepun skontali smo da nema sanse i da je jedino resenje da dodjemo do pazove da idemo bajsevima do iste ;)Vlada je naravno vozio Beograd-Pazova mnogo puta, ali nikada nocu, a bajsevi nemaju ni svetlo niti su obelezni nazad :D. I tako lagano preko zemun polja koje je u mrklom mraku do bataje i odatle do pazove. 2 puta se desilo da nas je neko za malo pokupio i to uvek neko ko nam ide u susret i pretiche.

 

Negde u zemun polju u mrkom mraku oko 21:30:Vlada (zamisljeno): Bilke jel' mogu da posaljem mail sa gmail-a na yahooBilke (zbunjeno): DaVlada (odusevljeno): U jeee super!Bilke (histerichno): Hahahaha

:) :) :)10 minuta kasnije neko nam se priblizava od pozadi, mi u najcrnjem mraku:Vlada (spontano): Ovaj nista ne vidi 100%Bilke (histerichno): Hahahaah:) :) :) :)15 min kasnije:Vlada: Dobro se drzish ... nisam verovao da mozesh ovoliko da izdrzish ...  dodelicemo ti orden u pazovi ... nadam se ne posthumno :) :) :)Bilke: HahahahaU Pazovi smo se pojavili oko 22:50 ispred Slavicine kuce i dovabili smo je dole da joj prichamo za dozivljaj i da se slikamo :)Sve u svemu 67 km za par sati i predivni dozivljaj Beograda na bajsu :) Ponavaljmo turu kada se vratim iz Grcke i onda palimo na Brach gde verovatno idemo za 20tak dana i to sa sve bajsevima :)

Dosta blogovanja .. odoh na Lefkadu, Kefaloniju, Itaku i Zakintos (za 3 sata krece bus) sa Zelenim (Goranom) pa blogujem o tome za 15tak dana :)

Posle par jako zanimljivih blogova (solaris vol. manager i debugovanje aplikacije na freebsd-u) a koji su od strane shirog auditorijuma okarakterisani kao "suvoparni" i "dosadni", odlichio sam se napishem jedan life blog o najzanimljivijem danu u srbiji od kako sam dosao iz zemlje zombija pre 25 dana ;)Sve je pocelo kada mi je jedan od najblizih i najdrazih prijatelja i generalno car od choveka Vlada "Behara" Beara predlozio da idemo do Beograda bajsevima na Adu :) Vlada je inache iskusni alpinista i pre 15 dana je popeo najvishi vrh evrope Elbrus dva puta, u istom danu! Medjutim znajuci da ja vreme provodim uglavnom gojeci dupe ispred racunara predlozio je da odemo vozom do Toshinog bunara i onda da nastavimo bajsevima do Ade, i predlog je odmah jednoglasno prosao ;) Inache Vlada je za tu priliku obukao specijalne biciklistichke poslednji krik mode koje mozete videti na sledecoj slici :)

Odatle preko kruznog toka kod Arene, do Dejtonke gde smo naduvali gume na verovatno pogresnih 3 bara :), pa preko brankovog mosta do trga nikole pasica po vodu i do pionirskog parka gde na sledecoj slici mozete da vidite Vladu koji se odmara chitajuci uredno presavijene novine kako samo on to zna :)

Tu je negde pala ideja da idemo na slaviju i da se vozamo kruznim tokom bajsevima i slikamo za to vreme ;) Napravili smo 4 kruga slikajuci se paralelno i zapalili nemanjinom pre nego sto je neko pozvao umnobolnu sluzbu da na pokupi :)

Preplivali 2 puta adu i vlada bio glavna atrakcija posto su svi gledli u njega/nas misleci da je to jednodelni kupaci kostim koji se nosio tamo 60tih ;).

 

 

Pili za dz kapucino (promocija) vozali par krugova oko Ade i posli nazad put Dorchola i Kalisha i to uz reku stazom do Brankovog mosta pa onda liftom gore pa levo :) Od tog mesta tura postaje historical/eating tour around Belgrade.

Tako smo otisli do burekdzinice u rige od fere, vozali se po kalishu, onim ulichicama ispod knez mihalove (strahinjica bana, dobrachina, zmaj jovina itd), onda spichili do novog beograda na shish cevap :) Naravno ni jedno crveno nismo promasili :) Tu negde je pao mrak ;). Odatle do poste u zemunu nadajuci se praznoj 706ici da se ubacimo u njega sa sve bajsevima ;) Naravno posle jednog autobusa koji je prosao prepun skontali smo da nema sanse i da je jedino resenje da dodjemo do pazove da idemo bajsevima do iste ;)Vlada je naravno vozio Beograd-Pazova mnogo puta, ali nikada nocu, a bajsevi nemaju ni svetlo niti su obelezni nazad :D. I tako lagano preko zemun polja koje je u mrklom mraku do bataje i odatle do pazove. 2 puta se desilo da nas je neko za malo pokupio i to uvek neko ko nam ide u susret i pretiche.

 

Negde u zemun polju u mrkom mraku oko 21:30:Vlada (zamisljeno): Bilke jel' mogu da posaljem mail sa gmail-a na yahooBilke (zbunjeno): DaVlada (odusevljeno): U jeee super!Bilke (histerichno): Hahahaha

:) :) :)10 minuta kasnije neko nam se priblizava od pozadi, mi u najcrnjem mraku:Vlada (spontano): Ovaj nista ne vidi 100%Bilke (histerichno): Hahahaah:) :) :) :)15 min kasnije:Vlada: Dobro se drzish ... nisam verovao da mozesh ovoliko da izdrzish ...  dodelicemo ti orden u pazovi ... nadam se ne posthumno :) :) :)Bilke: HahahahaU Pazovi smo se pojavili oko 22:50 ispred Slavicine kuce i dovabili smo je dole da joj prichamo za dozivljaj i da se slikamo :)Sve u svemu 67 km za par sati i predivni dozivljaj Beograda na bajsu :) Ponavaljmo turu kada se vratim iz Grcke i onda palimo na Brach gde verovatno idemo za 20tak dana i to sa sve bajsevima :)

Dosta blogovanja .. odoh na Lefkadu, Kefaloniju, Itaku i Zakintos (za 3 sata krece bus) sa Zelenim (Goranom) pa blogujem o tome za 15tak dana :)

Дејан Бизингер је покренуо још један занимљив пројекат, видео блог или блог са разговорима са занимљивим људима.

belgrade, blog

Београдски фестивал нових коумуникација Б-линк, интернационални пројекат који је одржан у галерији Озон од 15. априла, синоћ је затворен. Током фестивала, који је медијски био много боље покривен од Е-трговине, представљена су најзначајнија достигнућа из домена нових комуникација у Србији и свету. На затварању фестивала проглашени су побједници и уручене награде такмичарског дијела фестивала, у четири категорије: Арт, Бизнис, MySpace и MMS. На наше велико задовољство, пројекат Донеси.ком је освојио прву награду у категорији Бизнис. Интересантно је и да је награда за најбољи MySpace профил отишла у руке Рамба Амадеуса. Првонаграђени пројекти су добили веома интересантну статуу у облику сфере, направљену од тастера рачунарске тастатуре, као и пригодне поклоне спонзора фестивала.

belgrade, business, donesi.com, marketing, social