"Međunarodni dan mladih - 12. avgust, obeležava se od 1999. godine kada ga je Generalna skupština UN uvrstila u zvaničan kalendar međunarodnih datuma UN. Studentska unija Srbije, u saradnji sa Studentskom unijom Beograda i AEGEE-om Beograd, organizovaće 11. i 12. avgusta 2008. godine obeležavanje Međunarodnog dana mladih pod pokroviteljstvom Ministarstva omladine i sporta. Proslava će se nastaviti i 16. avgusta kada će organizacija Belgrade Rolling organizovati takmičenje u freestyle rolling-u." maznuto sa Mingl Ono što će biti posebno interesantno se dešava sutra na Adi. Događaj od posebnog značaja jeste tzv. Living Library. O čemu se radi? U pitanju je sjajan način ukazivanja na ljudske predrasude. Ljudi koji su predstavnici zajednica ili organizacija prema kojima većina ima neku predrasudu (budimo iskreni, svi imaju predrasude o svima) će biti knjige. Vi se prošetate sutra do Ade u periodu od 15h do 20h, pogledate katalog knjiga i vidite šta vas zanima. Onda iznajmite knjigu i pričate sa njom nekih pola sata ili malo preko. Jako simpatičan način suzbijanja predrasuda o drugima. Kako u organizaciji učestvuju neki moji prijatelji ponudio sam se da im pomognem tako što ću biti jedna knjiga. Koja? Dođite i saznajte. HINT: Ne, nisam zabranjeni hakerski priručnik… žao mi je. Vidimo se na Adi sutra.
Planeta Srbija
Скуп блогова на српском језику
Архива за 'Beograd' категорију
Šta kaže tekst na zvaničnoj prezentaciji ovog kluba: "Udruženje svetskih putnika okuplja članove i prijatelje svakog radnog dana od 13:00 do 24:00 i vikendom od 15:00 do 24:00. Svakodnevni muzički program. Oragnizujemo Vaše zabave i proslave u našem prostoru. Čekamo Vas. Pristup bežičnom internetu. Hot Spot lokacija." A šta ja kažem: Aur je jedno od naboljih mesta za izlaske u Beogradu. Pored činjenice da ima sjajnu lokaciju ( Bul. Despota Stefana 7/-1 - ovo minus jedan mu dođe podrum ) Aur krasi sjajan ambijent, odlična usluga i izuzezno pristojne cene. Ovde bih dodano potencirao kuhunju u Klubu koja je za pohvalu - topla preporuka je tzv. Ponoćni ljuti gulaš. Jedna poruka šefu kuhinje: Ja sam osoba koja jede jako ljutu hranu. Hranu za koju ljudi kažu da topi plombe u zubima. Gulaš nije ljut. Gulaš je ljutkast. Ambijent podseća na kakav muzej ili kafe u nekom arapskom gradu u nekoj uličici koju je vreme zaboravilo. Zaista, svaka pohvala vlasnicima Kluba na trudu da mesto odiše prijatnošću. Kada se jednom zavalite u fotelju prosto nemate želju da odatle odete. Svakog petka i subote je živa akustična svirka u Klubu. I to izuzetno dobra svirka. Pozdrav momcima koji su sinoć svirali - odličan posao. Naravno, nikako ne smem izostaviti duet od petka uveče - devojka apsolutno predivno peva! Vidimo se u Auru!
Gde? - Biblioteka grada Beograda, Rimska dvorana.
Kada? - U sredu, 13. februara u 19 sati.
O čemu? - Knjiga Hansa Georga Gadamera “Početak filozofije” (Fedon, Beograd, 2007; prevod Božidar Zec).
Ko? - Mile Savić, Ivan Milenković, Saša Radojčić.
Evidentno je da je Marfi i njegovi famozni zakoni sveprisutan u mom svakodnevnom životu. Dokaz za to jesu događaji koji su obeležili prethodnu i ovu nedelju a kulminirali juče. Naime, tačno dve nedelje smo u potrazi za garniturom kojom bismo oplemenili našu dnevnu sobu, kao i za garniturom stola i stolica za trpezariju. Na stranu što ima onoga što nam se sviđa, ali to u velikom broju slučajeva znači da i košta. I previše.
Prekjuče smo se videli sa Borkom i Brankom i od njih dobili savet da svratimo u Zemun, u Simpov salon. Navodno su tamo stalni popusti na robu ali i roba sa greškom koja se može itekako povoljno pazariti. Ne budemo lenji, Sputnikom direktno posle posla krenemo za Zemun bez ikakvih očekivanja da ćemo naći nešto kvalitetno. Đavola nećemo. Kada najmanje očekuješ, ili uopšte ne očekuješ desi ti se da nađeš ono što želiš. Trpezarijski set - sto i šest stolica. Sto masivan a stolice presvučene eko kožom. Fantastično. Mahagonija, koja se super može složiti sa wenge i natur, kakva će nam biti kuhinja. I kupimo mi, šta drugo. Sa osmehom na licu krenemo nazad kući konstantno razgovarajući da li bismo neku od pogledanih garnitura za dnevnu sobu.
Naš novi trpezarijski sto za šestoroGoxxy Flickr foto galerija
Da dokažemo da Marfi itekako postoji, pokazaće i kraj priče. Dođemo mi u Pančevo i Bilja se seti jednog salona tačno na putu prema njenoj zgradi. Nisam hteo da i tu svraćamo, sipila je kišica a vetar duvao poprilično. I ipak nevoljno parkiramo i uđemo u salon. Kad ono... eto garnitura koja nam se dopada. Koliko košta? Manje od svega što smo do sada videli! I za te pare dobijete ogroman trosed, 2 fotelje i tabure, od kojih se sve razvlači. Sve! Da čovek ne poveruje da smo uspeli da nađemo tačno ono što tražimo, a uz to je povoljno i sa pregršt mogućnosti (kutija za posteljinu, razvlači se svaki element...)
Ošacovana garnitura za dnevnu sobu - štof i eko kožaGoxxy Flickr foto galerija
Dakle, ako zaista tražite nešto što vam se sviđa - ne tražite. Uopšte. Jer nećete ni naći. Već ćete onog momenta kada zaista odustanete i budete bezvoljni naleteti na ono za čim žudite. I to povoljno :)
… iako se nikada nismo obratili VD gradonačelniku Beograda, suprotno onome kako je to izgledalo na B92 danas u četiri u i pola sedam.
Jesmo se obratili gradonačelniku Novog Sada, koji, doduše, nije VD, ali zato ima dobru (bolju) ideju kako da rasipa novac. Mnogo mnogo bolju ideju o rasipanju nego što je pomogla VD mašta gradonačelnika Beograda (Novi Sad 24 miliona, Beograd 22 miliona).
NOVA RADNA MESTA
Dirljivo je da je gradonačelnik VD Alimpić primetio da su ovakve akcije (Peticija da se sramotno visoki iznosi bar preusmere sa 20% na drugu stranu) čist populizam, pa je požurio da odbrani gradonačelnika Novog Sada, Gojkovića, ustvrdivši da će ovakve priredbe — honorari od 150 hiljada evra i ozvučenje od 80 hiljada evra, otvoriti nova radna mesta.
To što je VeDe gradonačelnika Beograda — DS, a De gradonačelnika Novog Sada — SRS, čista je slučajnost. (more…)
Eto, moram sa vama da podelim zaista lepu vest da sam danas položio i poslednji seminarski rad kod profesora Vladana Tubića. Sa desetkom, a kako drugačije? :) Otišao, pohvalio me i upisao ocenu, jednostavno. A juče sam zaista bio van sebe što nije došao na Fakultet, pa sam se ispalio i proveo sat i po čekajući ga. A nije došao...
Ali dobro, ipak neko to sve od gore vidi, pa je i ta mala prepreka fino i bez problema preskočena. Uspeo sam i da predam sva tri rada mentoru na pregled i kontrolu, pa da vidimo da li valja. Ako valja, da koričimo, ako ne valja da vidimo šta tačno ne valja. Moraću tokom sledeće nedelje da se i oko toga više aktiviram.
Šta mi ostaje? Samo da odnesem potvrdu o stručnoj praksi i da se dogovorim sa mentorom, profesorom Vukanovićem oko diplomskog i terminu odbrane. Jako bih voleo da sve to završim do kraja ove godine, da ne ulazim u 2008. sa još jednom obavezom, koju ako odgodim - završiću tek u februaru (zbog poslova, raznih proslava, crvenih slova, odsutnosti profesora, pa i mene u krajnjem slučaju).
Takođe, za sve one koje interesuje šta sam ja to radio, napravio sam PDF fajlove od sva tri seminarska pa ih možete downloadovati. Zipovani su, ali je sve što sam uradio u njima, kompletno. Kada sve ovo zajedno slepim dobićemo jedan divan diplomski rad od 90-ak do 100 strana :)
Seminarski 1: Upravljanje brzinama i ITSSeminarski 2: Idejno rešenje upravljanja brzinama na putu Beograd-PančevoSeminarski 3: Disperzija plotuna i disperzija brzina u plotunu
Juče sam se napokon nakanio i predao profesoru Tubiću treći seminarski rad koji sam cevčio nešto više od mesec dana... od čega je skoro nedelju dana glat proletelo pretraživajući internet i tražeći bilo kakve stručne radove o tome. Disperzija plotuna je jedna jako retka stvar za naći i sve što sam uspeo bilo je uvezano za stvaranje redova pred signalisanom raskrsnicom ili za rastojanje između raskrsnica. Ipak pomoglo je i svakako sam uspeo da napišem dvadesetak stranica. Da li će valjati ili ne... videćemo... Bitno je da je ovo poslednji rad, jer sam prvi odbranio krajem maja a drugi tek sredinom septembra. Ako sve bude ok, nadam se da ću za koju nedelju imati finiširan kompletan diplomski.
Hmm... Još uvek mi u glavi odzvanja njegova rečenica kada sam pre više od mesec dana došao kod njega i pitao za seminarski, šta i kako da uradim. Ono što je uporno ponavljao bilo je zaista, u tom trenutku, meni nelogično i zvučalo kao odbijanje bilo kakve saradnje...
- Samo vi kolega nešto napišite i donesite da to vidimo.- Ali profesore, hteo sam da vas pitam, gde da nađem literaturu o tome...- Sami vi napišite i donesite...- Ali odakle da nađem materijal...?- Kolega, vi napišite i donesite, pa ćemo posle videti.Sada, nakon jučerašnjih konsultacija i predavanja trećeg seminarskog, razgovor je izgledao ovako, i tada sam u potpunosti sam shvatio njegovo odbijanje od prošlog puta.
- Profesore, ne zamerite ako to i nije u potpunosti ono što ste očekivali, jedva da sam nešto našao na internetu o disperziji plotuna i disperziji brzina.- Znam kolega, znam. Malo toga ima na internetu o tome. Malo toga uopšte ima na tu temu.Čovek jednostavno nije imao šta da mi preporuči i da me posavetuje o temi disperziji plotuna a još manje o disperziji brzina u plotunu. To što sam ja sklopio valjda će biti dovoljno za njega. Valjda će biti dobro u svakom slučaju... A napraviću sve za download, odnosno stavićemo ovde sva tri seminarska za download, pa ako nekome zatreba...
Sve u svemu, sutra idem na fakultet da vidim da li je to ok i ako jeste (daj Bože da jeste) - krećemo na lepljenje ta tri seminarska (mada bih ja najradije izuzeo treći iz celine...) u diplomski i priprema za odbranu do kraja ove godine.
Dza ili Bu mi je bio jedan od omiljenih cyber punk/industrial domacih bendova iz srednjoskolskih dana i kada sam chuo da drze koncert u SKC-u, cimnuo sam jednog od nearest and dearest prijatelja Vladu Bearu da idemo na isti. Inache ici negde sa Vladom je samo po sebi garancija da ce to biti dogadjaj za pamcenje :)
Krenuli smo po najvecoj kishi u poslednjih 10 meseci njegovim kecom koji pamti 8. sednicu Centralnog komiteta Saveza komunista Srbije i pokupili Vojkana da ga prebacimo do stana u Beogradu. Samo 3 km od Pazove bash brisachi od svih uredjaja na atomobilu lagano staju sa brisanjem :) Ne dozvoljavamo da nas taj kozmetichki detalj uspori i ja emuliram brisache rukom kroz otvoreni prozor i navodim Vladu gde da vozi :) Ovo radim sve dok nismo prosli kroz neku barushtinu na putu posle koje vishe ne osecam ruku, a iz pregrade za kasete pocinje da se sliva voda po meni :) Tada Vlada preuzima stafetu i brise svoj deo shofershajbne dok vozi oko 100 na sat, a ja otvaram tablu bromazepama da se smirim :)
E da njegov prozor se otvara okastim kljucem 8icom koji ja trazim u pregradi za kasete po mulju, vodi i nekim metalnim predmetima koji izgledaju kao da su ispali iz nekog filma Terry Gilliama.
Negde pred Beograd shvatamo da nam ne radi josh pola elektrichnih uredjaja na automobilu i da je verovatno osigurach u pitanju. Vladimir ga stoichki menja dok dobija eletroshokove od 12v.
Brisachi ponovo rade!!! Parkiramo rezonski negde na Dorcolu i ako je koncert u SKC-u :) Ulazimo u pogresan trolejbus koji nas vozi josh dalje od SKC-a. Ponovo rezonski odlucujemo da idemo peske i da gradskom saobracajnom nije za verovati.
Dolazimo u SKC potpuno mokri srecom na kraj Repetitora. Posle pola sata konachno izlaze Dza ili Bu :) Krecu sa starim stvarima, pa red novih, red starih. Osnovna Skola, Stempedo, Ustan I Kreni, Neki Drugi Grad, Kraljica Pica Parka, Ziveo Staljin i Svetska Revolucija, Aljaska, Olovni Vojnik, Vechna Lovisha, Treca Smena da pomenem samo neke od stvari.
Na bisu su svirali Zemlja Nojeva na koja me je pogodila i na koju sam se zaledio.
powered by ODEOOtisli su svi koje znamU zemlji nojeva ostao sam samDa poslednji zatvorimKrug odlaskaOnih sto vredeIz najboljih godinaI gledam svoj gradAli to vise nije onU ruci kartaJer poslednji je vozKrvav i slomljen on daje znakIdi odavde i budi opet jak.Povedi me daleko, najdaljeSto dalje iz zemlje nojevaSuvise su ceste sahraneNema ovde vise nikoga.Te noci nebo me je izdaloTmurno i sivoZlobno se prosuloNa ljude sto odlaze,Na grad sto umireUmoran od lazi i prevareI mozda deset i vise godinaTrajace ovo vreme progonaZato kad krenes, ne okreci seOstaju ovde samoPacovi, stenice.
Posle koncerta smo, jeduci burek u Rige od Fere, zakljucili da je i posle 15 godina ova pesma na zalost josh uvek aktuelena :( Jedino sto nisu svirali a sto sam hteo da chujem je Secam Se. Nema veze, drugi put :) Sve u svemu odlichan koncert koji je ispunio moja ocekivanja.
p.s. sve slike su na Dza ili Bu 20 godina galeriji slika
Nakon filma Grbavica, u kojem je glumila u ratu slilovanu muslimanku Esmu, Mirjana Karanović je prihvatila ulogu majke mladog Albanca u norveškom filmu Miruš.
Mirjanu smatram odličnom glumicom. Posjeduje i izgled i seksipil i priprostost i jačinu i mnogo drugih atributa koji joj omogućavaju bezbroj glumačkih transformacija. U svakom filmu u kojem sam je gledala osjećala sam da odživi svoju ulogu, i kao pokondirena direktorica, i kao autostoperka, i kao doktorica. Dobro je glumila i u Grbavici. Ali je sarađivala sa lošim ljudima koji koriste govor mržnje jer je to ono što je danas djelotvorno. U stvarnom životu djeluje više naivna nego glupa. Ali po mom mišljenju ona je proračunata. Namjerno izaziva bijes javnosti, pa im se onda ruga, naziva šovinistima, primitivcima, neukim laprdavcima. Za sve koji kažu nešto protiv nje ona ima odgovor: “Oni su kao prdež. Smrde, ali ih najmanji povjetarac raznese i više se i ne sjećate da ih je bilo.” Publicitet je uvijek dobrodošao. Neka se priča, pa makar i negativno. Članak u novinama u kojem jedna Beograđanka žali bombardovani Beograd nije neka senzacija. Ali članak u kojem ta ista Beograđanka žali bombardovano Sarajevo je senzacija. Vijest da jedna poznata Beograđanka prima nagradu u Beogradu je samo još jedna vijest iz kulture. Ali vijest da ta ista Beograđanka prima nagradu u Prištini - spektakl! Sama Mirjana kaže: “Mene su uvijek više zanimali ljudi nego nacije i narodi. Smatrala sam da je šutnja kada je zlo aktivno zapravo podržavanje tog zla.” Stoga je nešutnja bosanskohercegovačke rediteljice Jasmile Žbanić prilikom dodjele Zlatnog medvjeda na 56. Međunarodnom filmskom festivalu u Berlinu zapravo pohvalna? To je glas dobra, ne podržavanje zla?? To je licemjerstvo zarad popularnosti.
Vjerujem da će dobro igrati Albanku Havu. Mirjana je fantastična u ulogama balkanske majke. Šteta je što se ponovo odlučila da na već isproban način jača svoju popularnost. Iako se Grbavica nije prikazivala u srbijanskim kinima zasigurno ju je većina gledala - a to je ono što se traži, to je ono što donosi novoac, slavu. Koga briga je li te vole, koga briga što te nazivaju antisrpkinjom, koga je briga za nacionalnost i slične mitove? Mit je slikovita, fantastična priča o shvatanju svijeta. Stvarnost je drugačija.
Kada je u pitanju novac, onda je svako iste vjere. (Volter)
Zloćka
Nakon dužeg vremena, odmora, rada na ovom seminarskom i jurenja raznijeh profesora po fakultetu, uspeo sam da uradim nešto korisno i da napravim korak napred. Utalasao sam oba pravca kako valja ali ne na način na koji sam razmišljao i koja je bila moja originalna ideja, već sam morao da uvedem neke promene u radu.
Radi se o tome da sam se nakon konsultacija sa profesorom koji je maher za linijsku koordinacija sa njim dogovorio da je najbolje rešenje sve uraditi u celosti, odnosno svih deset raskrsnica valjano utalasati. Teoretski, mislio sam da to nije moguće zbog velikog rasipanja plotuna vozila, ali me je čovek uverio u suprotno. Talasanje je moguće, ali koordinacija kao takva - nije. Dakle, talas sam uradio i profesor nije imao nijednu primedbu. Čak mi dade i sve moguće brojeve telefona da ga - ako budem imao problema - nazovem i dogovorim konsultacije. I naravno, "kada uradite plan tempiranja, kolega, obavezno dođite da proverimo i to." Odlično, razmišljam se.
Zaista, promena u radu suštinski i nema. Osim što smo izbacili segmente i deljenje na komade te deonice, pa talasanja u celini, sve ostalo je isto. Proračun je identičan, horizontalna i vertikalna signalizacija je identična, samo će svetlosna doživeti blage promene u smislu postavljanja lanterni sa preporučenom brzinom ili ako baš želim - portalnih tabli sa preporučenom brzinom. Nekako mi je ova druga verzija modernija, fancy.
Dalje, jedva nahvatam profesora kod kojeg ustvari radim rad, da se konsultujem šta još treba da radim. Očekujem odgovore tipa
...taj i taj crtež, taj i taj prikaz, jedno 50 strana teksta...Kad ono profesor opušteno kaže
Ma samo kolega uradite talas, plan tempiranja, tehnički izveštaj i opišite sve to. Može i pokoji crtež gde postavljate signale, ništa ne komplikujte previše.Obradova me čovek. Ja očekivao Bog-će-ga-sveti-znati-šta a ono... opušteno. Takav je i profesor. Uostalom, zato ga i teško nalazim na fakultetu! :) Danas ću probati da uradim plan tempiranja, raspored svetlosnih signala na raskrsnici za merodavnu raskrsnicu i da počnem tehnički izveštaj da pretvaram u konačnu formu. Za dva-tri dana, uz jedne konsultacije oko plana tempiranja, to bi trebalo da bude gotovo do petka. Ako Bog da...
Posle par jako zanimljivih blogova (solaris vol. manager i debugovanje aplikacije na freebsd-u) a koji su od strane shirog auditorijuma okarakterisani kao "suvoparni" i "dosadni", odlichio sam se napishem jedan life blog o najzanimljivijem danu u srbiji od kako sam dosao iz zemlje zombija pre 25 dana ;)Sve je pocelo kada mi je jedan od najblizih i najdrazih prijatelja i generalno car od choveka Vlada "Behara" Beara predlozio da idemo do Beograda bajsevima na Adu :) Vlada je inache iskusni alpinista i pre 15 dana je popeo najvishi vrh evrope Elbrus dva puta, u istom danu! Medjutim znajuci da ja vreme provodim uglavnom gojeci dupe ispred racunara predlozio je da odemo vozom do Toshinog bunara i onda da nastavimo bajsevima do Ade, i predlog je odmah jednoglasno prosao ;) Inache Vlada je za tu priliku obukao specijalne biciklistichke poslednji krik mode koje mozete videti na sledecoj slici :)
Odatle preko kruznog toka kod Arene, do Dejtonke gde smo naduvali gume na verovatno pogresnih 3 bara :), pa preko brankovog mosta do trga nikole pasica po vodu i do pionirskog parka gde na sledecoj slici mozete da vidite Vladu koji se odmara chitajuci uredno presavijene novine kako samo on to zna :)
Tu je negde pala ideja da idemo na slaviju i da se vozamo kruznim tokom bajsevima i slikamo za to vreme ;) Napravili smo 4 kruga slikajuci se paralelno i zapalili nemanjinom pre nego sto je neko pozvao umnobolnu sluzbu da na pokupi :)
Preplivali 2 puta adu i vlada bio glavna atrakcija posto su svi gledli u njega/nas misleci da je to jednodelni kupaci kostim koji se nosio tamo 60tih ;).
Pili za dz kapucino (promocija) vozali par krugova oko Ade i posli nazad put Dorchola i Kalisha i to uz reku stazom do Brankovog mosta pa onda liftom gore pa levo :) Od tog mesta tura postaje historical/eating tour around Belgrade.
Tako smo otisli do burekdzinice u rige od fere, vozali se po kalishu, onim ulichicama ispod knez mihalove (strahinjica bana, dobrachina, zmaj jovina itd), onda spichili do novog beograda na shish cevap :) Naravno ni jedno crveno nismo promasili :) Tu negde je pao mrak ;). Odatle do poste u zemunu nadajuci se praznoj 706ici da se ubacimo u njega sa sve bajsevima ;) Naravno posle jednog autobusa koji je prosao prepun skontali smo da nema sanse i da je jedino resenje da dodjemo do pazove da idemo bajsevima do iste ;)Vlada je naravno vozio Beograd-Pazova mnogo puta, ali nikada nocu, a bajsevi nemaju ni svetlo niti su obelezni nazad :D. I tako lagano preko zemun polja koje je u mrklom mraku do bataje i odatle do pazove. 2 puta se desilo da nas je neko za malo pokupio i to uvek neko ko nam ide u susret i pretiche.
Negde u zemun polju u mrkom mraku oko 21:30:Vlada (zamisljeno): Bilke jel' mogu da posaljem mail sa gmail-a na yahooBilke (zbunjeno): DaVlada (odusevljeno): U jeee super!Bilke (histerichno): Hahahaha
:) :) :)10 minuta kasnije neko nam se priblizava od pozadi, mi u najcrnjem mraku:Vlada (spontano): Ovaj nista ne vidi 100%Bilke (histerichno): Hahahaah:) :) :) :)15 min kasnije:Vlada: Dobro se drzish ... nisam verovao da mozesh ovoliko da izdrzish ... dodelicemo ti orden u pazovi ... nadam se ne posthumno :) :) :)Bilke: HahahahaU Pazovi smo se pojavili oko 22:50 ispred Slavicine kuce i dovabili smo je dole da joj prichamo za dozivljaj i da se slikamo :)Sve u svemu 67 km za par sati i predivni dozivljaj Beograda na bajsu :) Ponavaljmo turu kada se vratim iz Grcke i onda palimo na Brach gde verovatno idemo za 20tak dana i to sa sve bajsevima :)
Dosta blogovanja .. odoh na Lefkadu, Kefaloniju, Itaku i Zakintos (za 3 sata krece bus) sa Zelenim (Goranom) pa blogujem o tome za 15tak dana :)
Subota, već dogovoren casual odlazak sa Biljom do Beograda. Razlog - nema nikakvog specijalnog, osim prezentacije Kosmike za koju sam čuo od mog Kuma. Ionako smo želeli da se po lepom vremenu malo prošetamo i odemo iz Pančeva. Makar na kratko.
Ustajem jedva u 10:30, znam da treba da odem po Bilju u 11h. Mrtav umoran, prethodnu noć se dva puta budio zbog slobodnog treninga u 1h i kvalifikacija u 4h ujutru. Formula 1, Velika nagrada Australije, naravno.
I pored velike ekstaze i umora zbog nove sezone omiljenog mi sporta (o tome prvom prilikom, kada uhvatim malo više vremena), veoma sam se radovao odlasku. Uželeo sam se celog sunčanog prepodneva sa Biljom, šetnje po zelenoj travi, odmora na klupi, Kalemegdana, kafice u Knez Mihajlovoj... a željno sam iščekivao i multimedijalnu prezentaciju Galeriji SANU.
Šećkali smo se po Knezovoj ulici, uživali u zracima sunca koje je neumoljivo sijalo na gomilu prolaznika. Izmilelih na ulicu iz istog razloga kao i mi - kako bi prošetali malo... Otišli smo naposletku u galeriju i odgledali fantastičnu multimedijalnu prezentaciju zvanu Kosmika. O galaksiji, svemiru, nastanku svega, sunčevom sistemu i planetama, osvajanju meseca... Šta nas čeka u budućnosti. A pored toga, u predvorju galerije - gomila Teslinih pronalazaka koje ste mogli sami da isprobate - fascinantno. Muzika koja je tokom prezentacije neprekidno svirala davala je utisak da smo deo Univerzuma, da imamo svrhu i da možemo slobodno da kažemo da nismo stanovnici Srbije ili planete Zemlje... već deca zvezda...
Toplo preporučujem - prezentacija traje do 25. marta, pa požurite, siguran sam da ćete uživati.
Posle, puni utisaka i čudnog osećaja u grudima, otišli smo u šetnju Kalemegdanom. Gomila ljudi, svako svojim putem, svako svojim razlogom... mi među njima. I tako, zagrljeni, sedeli smo na klupi, lagano jeli sladoled na martovskoj vrućini, potpuno ispunjeni i raspoloženi, uživali u trenutku...
Za kraj - da je više ovakvih dana, mislim da bi život bila jedna neverovatno dobra stvar, a ne robovanje obavezama i poslu. Da je više ovakvih dana sa Biljanom, bih bio najsrećniji i najzadovoljniji čovek na svetu, svaki dan bi mi bio ispunjen ljubavlju i srećom i bio bih zadovoljan svim oko sebe. I da je više ljudi koji gledaju takve stvari kao što je Kosmika - bili bismo mnogo pametniji i srdačniji.
Sajam će i ove godine privući velikibroj posetilaca i čitalaca.
Ove godine, po prvi put sam našao vremena da se organizujem i zaplaniram odlazak na Beogradski sajam knjiga. Za razliku od Beogradskog sajma automobila, ali ne onog smešno „Car Show“-a od prošle godine već pravog Sajma automobila, koji posećujem svake godine.
Po prvi put ću u subotu otići zajedno sa Biljanom i njenom drugaricom na Sajam knjiga. Jedna od knjiga za koju znam da ću sigurno uzeti je Daglas Adamsov „Vodič kroz galaksiju za autostopere“, čiji sam veliki fan i koju sam više puta pročitao a nemam je u svojoj skromnoj kolekciji. Druge knjige koje planiram da uzmem su enciklopedije koje se prodaju uz Politikin Zabavnik a koje nisam od početka sakupljao. Nekih 7 enciklopedija koje su interesantno urađene, šarene i zaista korisne za decu. Sećam se da sam kao mali obožavao nešto slično tome, kao „1000 zašto 1000 zato“ ili „Reci kako“, „Reci zašto“... O Diznijevim knjigama sa pričama koje su ekranizovane u vidu crtanih ili običnih filmovima i da ne pričam. To smo kao klinci Boki i ja raskupusali od čitanja.
O stručnim knjigama za dizajn ne želim ni da razmišljam. Kako kolega Vili reče „kada imamo permanentnu internet konekciju, šta će nam knjige? Ionako sve možemo da nađemo na internetu brzo i lako“.
Čak mi je palo na pamet da za drugara čiji je rođendan u decembru kupim knjigu o održavanju Lade Nive. Naravno, ako uspem da nađem i ako je neka izdavačka kuća to izdala, nešto slično Tehničkoj knjizi i knjigama za održavanje Golfa 2 ili Lade Samare.
Takođe, svratićemo i do bazara, da malo prošvrljamo i pogledamo šta ima da se kupi od odeće za predstojeću zimu.
A vi? Imate li neki predlog za novu knjigu?
