Planeta Srbija

Da li ste do sada čuli za novinarku novina Danas, Dejanu Majstorović? Niste? Nisam ni ja. Za nju sam saznao evo baš danas kada sam naišao na članak o Stopića pećini koji je ona objavila u ovim novinama 14. jula. Privukao mi je pažnju jer sam  u njemu prepoznao svoj članak sa bloga.

Članak Dejane Majstorović možete naći u internet arhivi […]

Već sam ranije pisao šta mislim o našem zdravstvu. Na moju sreću, ja sam imao samo benigna iskustva sa doktorima u odnosu na to kakva su imali drugi.

Danas pročitah na e-novinama članak o smrti jednog zlatiborskog starine koji se pod stare dane razboleo, završio u užičkoj bolnici,  iskusio skoro svo crnilo srpskog zdravstva i umro posle nekoliko nedelja, skoro i ne dobivši lekarsku pomoć. Nije mu pomogla ni direktna urgencija kod ministra zdravlja, Tomice Milosavljevića.

Ovakva dešavanja ostavljaju čoveka bez reči, jer šta može da se kaže? Navešću samo reči sina ovog nesrećnika, rečene ministru:

“Ja ću, gospodine ministre, večeras da pronađem i ubijem jednog od ta tri lekara. Možda se onda jedan od preostale dvojice smiluje i pregleda mi sutra oca.”

Pročitajte…

Zateknem večeras ping na članku Kako da povećate posećenost bloga - napišite članak o Suzan Bojl sa drugog članka koji ima isti naslov samo se nalazi na sajtu onlinemarketing.rs. Odem da proverim kad ono tamo…

Izgled članka sa ovog bloga, prekopiranog bez dozvole na onlinemarketing.rs

Ceo članak sa ovog bloga je od reči do reči prenet na taj blog. Naravno link na izvorni članak nije naveden, mada i da jeste, to ne menja stvar jer je tekst preuzet i objavljen na tom blogu suprotno licenci pod kojom su članci na mom blogu objavljeni, bez mog znanja kao autora članka, a samim tim i bez moje dozvole.

Kada sam malo bolje pogledao, ceo taj blog se u stvari sastoji od članaka koji su odnekud preuzeti.…

Državni sekretar Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, Nebojša Ćirić je 16. marta poslao dopis državnom sekretaru Ministarstva pravde Slobodanu Homenu, kojije ovaj prosledio Vrhovnom sudu Srbije, a taj sud je dokument dalje prosledila predsednicima okružnih sudova sa nalogom da isti proslede predsednicima opštinskih sudova i svim sudijama koji sude u predmetima na koje se dopis odnosi.

U dopisu je stajao zahtev da se prekinu sva suđenja i zamrznu izvršenja pravosnažnih sudskih odluka koji se tiču radnih odnosa. To je prilično široka definisija jer se odnosi ne samo na tužbe zbog neisplaćenih zarada, neuplaćivanja penzionog, socijalnog i zdravstvenog osiguranja, nadoknada porodiljama već ama baš svaki postupak koji je u oblasti radnih odnosa.

Državni sekretar je ovaj zahtev obrazložio potrebom da se zaštite preduzeća…

Evo ističe godina dana kako je počela registracija .RS domena. Ono što je verovatno najviše interesovalo javnost - cene domena, na koje su mnogi imali zamerke da su neosnovano visoke, i dalje su iste i ne postoje nikakve naznake da će biti nekakve promene.

Za prošlu godinu, obrazloženje bezobrazno visokih cena je bilo u tome što, eto,  rukovodstvo RNIDS-a nije moglo da pretpostavi kakvi ih tršskovi očekuju pa su odrapili cenu koje je za svaki slučaj visoka, da ne ostanu kratkih rukava. Takođe su obećali da će, kada se privede godina kraju imati bolju predstavu o troškovima pa će cene korigovati.

Zanimljivo je da isti ljudi koju sada čine rukovodstvo RNIDS-a, već osam godina nikako da naprave nekakvu procenu troškova administracije nacionalnog…

Ne, ne mislim na to da posedujete ličnog lekara, već na to da je prvi januar ove godine bio krajnji rok da svi građani izaberu svog lekara.

Niste? Ništa se ne brinite. Kako izgleda oko polovine stanovništva Srbije to nije učinilo, država je odlučila da rok produži za još šest meseci.

Ako ni nakon tog roka ne izaberete lekara, moraćete da plaćate preglede. Na prvi pogled to je loša vest, a na drugi pogled?

Ček, pa ja i sada plaćam te preglede. Ima preko 15 godina kako radim i plaćam zdravstveno osiguranje, a svega nekoliko puta sam zaista išao kod lekara. Ne zato što mi nije trebao lekar, nego zato što mi nije trebalo malteritranje našeg zdravstvenog sistema. Mnogo je jeftinije i efikasnije,…

Postoji veliki broj domaćih spamera koji su spameri iz neznanja. Negde su čuli za ideju da mogu da se reklamiraju spamom pa su to i primenili. Neki od njih u stvari znaju da se to ne sme, ali ipak to rade, a neznanje koriste kao paraven. Oni najgori, znaju šta rade i namerno to rade (neki čak i plaćaju da se spamuej u njihovo ime). Zajedničko im je to da oni uopšte ne kriju identitet, to jest da vi znate ko vas spamuje.

Kada dobijete spam od takvih spamera, u prednosti ste, pošto znate da možete da im odgovorite i to kako god želite. Moj stav po ovom pitanju je da ne postoji ništa dovoljno loše ili ružno što možete da…

Mislite da to ne može? U stvari je vrlo lako, ako ispunjavate samo jedan preduslov - imate veliki sajt sa dobrim rejtingom.

Jedan od bitnih činilaca za utvrđivanje rejtinga sajta je to koliko ima kvalitetnih spoljnih linkova, dakle linkova sa drugih sajtova koje pretraživači već cene kao kvalitetne i dobro ih rangiraju. Što više takvih linkova imate, to je bolje po vas.

Kvalitetne spoljne linkove je najteže ostvariti. To ne možete postići tako što ćete sami obilaziti dobro kotirane sajtove i ostavljati linkove na njih. Oni i jesu dobri zato što to ne dozvoljavaju, već nude isključivo kvalitetan sadržaj, a to znači i kvalitetne linkove u okviru sadržaja. To znači da na takvom sajtu po pravilu ne možete tek tako da ostavite…

Registar besplatnih .RS domena

Znate li onaj vic:

Došao čovek na pijac, na tezgu sa orasima pa upita seljaka: “Pošto je jedan orah?”. “Ma džabe, uzmi slobodno” dobija kao odgovor. “Odlično, dajte mi onda dvesta komada”.

Takvi smo mi valjda ljudi.

Jedno vreme sam trpeo dosta kritika zbog relativno komplikovanih uslova za korišćenje besplatnih .IZ.RS domena koje sam omogućio preko www.iz.rs servisa. Priznajem, u početku sam bio naivan i nisam baš očekivao toliku nezajažljivost, ali ljudi su me u par sati razuverili tako da sam prosto bio prinuđen da uvedem ta pravila. Jedno vreme su pravila trpela česte izmene jer prosto nisam mogao odjednom da predvidim i pretpostavim sve moguće načine koji će ljudi smisliti samo da zloupotrebe mogućnost registracije besplatnih domena.

Pravila naravno uvek pogađaju…

Prema mitologiji, Sveti gral je svetinja kojoj se pridaju izuzetne moći kojima njegov vlasnik može da raspolaže, samo postoji jedan problem, niko ne zna šta je to, a ni gde je, pošto je izgubljen. No to ne sprečava veliki broj ljudi da ga traže.

Ako se bavite veb dizajnom, sasvim sigurno koristite CSS, jer je to savremena i moćna veb tenologija koju nije moguće izbeći, a nema ni potrebe izbegavati je, jer zaista predstavlja odličnu platformu koja je neophodna za veb razvoj.

Bavim se vebom iz vremena kada CSS još nije bio izmišljen i vrlo dobro znam kakva je muka bila praviti veb sajtove, pogotovo onima koji su se u veb uključili sa bogatim prethodnim programerskim iskustvom, iskustvom u grafičkoj struci i imali neko prethodno iskustvo i izgrađene potrebe za kvalitetnim razvojnim alatima.

S obzirom da sam naučen na primenu logike u radu, na optimizaciju poslova pa i samog koda, jednostavno mi je nedostajalo nešto što je danas CSS - pre svega mogućnost da predefinišem izgled objekata u obliku stila, kako bih takav stil mogao da primenjujem na objekte koji treba isto da izgledaju, a ne da, kao tada, svakom objektu ponaosob postavljam sve karakteristike. To je naročito bilo mučno, kada je trebalo…

Važim za osobu koja se ne nervira, ali nešto što mi baš ide na živce je bezobrazluk. Prošle nedelje sam konačno utvrdio da akumulatoru u mojim kolima nema spasa. Letos se naprasno tri puta sam ispraznio, a poslednji put je bilo za kraj. Akumulator je bio u takvom stanju, da sam računao da će izdržati taman toliko da stignem do radnje da odem da kupim nov.

I samo što sam već alalio pare za nenadani trošak, kad me žena obradova da nam je u autu garantni list i da je akumulator još uvek u garanciji (garancija je dve godine, a ostalo je još 12 dana do isteka). Super, pomislih, pošteđeni smo troška.

Kasnije mi je postalo jasno kako sam samo naivan bio.

Krenulo je ohrabrujuće, zovnem firmu u kojoj sam kupio akumulator, kažem, takva i takva stvar, a oni predusretljivi, rekoše da donesem akumulator, istestiraće ga, i ako je neispravan, a razlog nije pogrešna upotreba ili opštećenje, dobiću novi. Ono “ako” mi se nije baš svidelo, mada se kasnije ispostavilo da to i nije bilo ništa prema onome što me tek čeka. Svidelo mi se to što su rekli da će mi dati drugi akumulator da se poslužim dok oni završe testiranje. Reklo bi se, već smo u Evropi.

Pošaljem ženu, pošto sam ja radio, rekoh joj, sve sam ja dogovorio ti samo oteraj auto, izvadiće akumulator, staviće drugi i teraj dalje. Al’ ne lezi vraže… žena stigla posle posla taman neki minut iza tri sata, kad ono - radno vreme do tri sata - dođite sutra. Ipak su odvojili vreme da provere napon punjenja akumulatora i prokomentarisali nešto kao “ovo nije u redu”. To sam shvatio kao ispipavanje da li mogu da iskoriste taj argument da odbiju reklamaciju, ali je automobil nekoliko dana ranije bio u servisu i utvrđeno je da je punjenje akumulatora ispravno.

Sutradan, žena malo ranije pobegne s posla (zar mi nije zlatna žena?) stigne pre tri, i taman pomislila sve je uredu, kad ono: ali mi ne servisiramo ove akumulatore. Morate otići u drugi servis. Pa što ne reče juče, kad si već otvarao haubu i video koji je akumulator?!?!

Trk u drugi servis… čik pogodite - rade do tri. Usput su joj rekli da oni ne daju akumulator na korišćenje dok rade testiranje.

Sledećeg dana sam morao da organizujem matorog da dođe kolima po mene i akumulator, pošto nije imalo svrhe da idem svojim autom kada moram da izvadim akumulator iz njega. Uprtim tako akumulator, stignemo u servis, sve super, radno vreme tek na pola, uzeše odmah da pregledaju, odmah utvrde da su dve ćelije propale, kažu, sve im izgleda da je fabrički neispravan i da imam pravo na garanciju, ali da akumulator mora ostati dva dana na testiranju i još jedno ali: “Nemate odgovarajući garantni list, i ne možemo vam zameniti akumulator čak i ako utvrdimo da imate pravo na zamenu”.

“Molim!?!?!?!?!”. Da nisam doneo Garantni list sa sve zakačenim fiskalnim računom, tačno onako kako su mi popunili, potpisali i overili pečatom, prilikom kupovine, pa i nekako… “Ali ja imam svu dokumentaciju, evo tu je Garanti list i fiskalni račun…”, rekoh.

“Gospodine, taj Garantni list ne važi. Treba da bude crven.”, dodate opet serviser, tonom koji je odavao da je spreman na prepirku.

I tako prođe neko vreme u ubeđivanju (nismo se prepirali, izbegao sam to), i ne vredi što ja čoveku objašnjavam da imam uredno popunjen Garantni list, koji sadrži sve elemente propisane zakonom, i datum kupovine, i serijski broj akumulatora, i uslove garancije, i potpis i pečat ovlašćenog lica i fiskalni račun, ama baš sve što zakon propisuje, a to da li Garantni list treba da bude crven, plav, žut ili na tufnice, to zakon ne propisuje, niti sam ja obavezan da to znam, niti me to uopšte interesuje.

Ništa to nije pomoglo, čak ni napomena da ću morati da dođem sa tržišnim inspektorom da njemu objasni kako to ja nemam pravo na garanciju zato što je moj Garantni list beo, a ne crven.

Ipak, i pored svega, uveren da ja imam Garnatni list i da ću svakako ostvariti svoje pravo na zamenu pod garancijom, ostavim akumulator da ga istestiraju, pošto je to u svakom slučaju neophodno uraditi.

Posle dva dana, zovnem da proverim da li je gotovo to dvodnevno testiranje, kažu jeste, utvrdili smo da je fabrička greška, imate pravo na zamenu u garantnom roku, ako pribavite dokumentaciju, to jest ako donesete crveni Garantni list. Aman! Opet ista priča i opet potpuno bezuspešno ubeđivanje.

Dobro, rekoh, da zovnem firmu u kojoj sam kupio akumulator da vidim mogu li ih oni nekako ubediti da imam valjanu dokumentaciju. Javi mi se čovek, sasluša me, začudi se malo, reče “Sačekajte”, to čekanje se malo odužilo ali u neko doba eto ti ga, kaže, proverio je, našao je još nekog kupca iz tog vremena i jesu u to vreme izdavali bele garancije koje su dolazile uz akumulatore, a u međuvremenu je proizvođač stvarno napravio izmenu i počeo sa izdavanjem crvenih garantnih listove, ali da to nema nikakve veze, garancija je garancija, baš kao što i ja mislim.

Zamolim ga, ipak, da zovne servis i proba on da im objasni da ne mogu da mi osporavaju garanciju i ostavim broj telefona da mi se jave.

Naravno, nisu se javili tako da sam morao ja ponovo da zovem, tuc muc, tamo ovamo, ništa nisu uradili.

“Dobro”, rekoh, “znači moram u inspekciju?”.

“Pa eto, sačekajte ponedeljak, direktor je na putu ali u ponedeljak dolazi pa ćemo to rešiti”.

Joj, ko će da čeka ponedeljak, imam goste, planirao sam za vikend, lepo vreme, da ih negde odvedem, a nemam akumulator i to već tri dana. Ubedim čoveka da on ipak proba još jednom da porazgovara sa servisom, a ja okrenem tržišnu inspekciju.

Tu se tek zapanjih, žena koja mi se javila je bila ljubazna, ali mi je otkrila informaciju da mnogo ljudi ima problema sa garancijama za akumulatore i da je veliki broj pritužbi za to, jer proizvođači pokušavaju da na svaki mogući način izbegnu zamenu akumulatora. Kada je čula da meni osporavaju Garantni list, tu se ona zapanjila i rekla mi da je najbolje da insistiram u servisu da mi daju napismeno da mi ne priznaju Garantni list, ali da to nije slučaj za inspekciju već da moram sa tim na sud. Ej, da se sudim za jedan akumulator!

No dobro, bolje išta nego ništa. Nisam ni pomislio da idem na sud zbog akumulatora, ali, sračunao sam, kada budem zahtevao da mi daju napismeno da mi ne priznaju garantni list koji imam, valjda će se u servisu štrecnuti i leći na rudu.

Avaj! Da se serviser štrecnuo, štrecnuo se, ali u pogrešnom smeru, naime odbio je da mi da išta napismeno. Ma nema boga da on tako nešto napiše i potpiše. I tako sad ispade “vakuum”, em neće da mi uvaži garanciju, em neće da mi da napismeno da ne uvažava garanciju. Pa ne može to tako, ali ubeđivanje ne pomaže. Na kraju mi je dao broj telefona centralnog servisa, koji u stvari rešava garancije da ja zovnem vlasnika pa da se sa njim objasnim i nek mi on da napismeno da mi Garantni list ne važi.

Ne bi mi teško, zovnem čoveka, predstavim se, objasnim šta je moj problem, ali i on zauzeo busiju i ne odstupa. Objasni on meni kako oni uz akumulatore isporučuju crvenu knjigu od 30 strana i u njoj crven garantni list i da ako akumualtor to nema, oni ne priznaju garanciju. Ne interesuje ga ništa, ako nije crvena, nema boga da mi prizna garanciju.

Uz to mu se u razgovoru omakne da oni jesu ranije prodavali akumulatore sa belim garantnim listom, ali da su to prestali i da sada isporučuju samo sa crvenim i ne priznaju drugu garanciju. Ej! Je l’ čuješ ti sebe šta pričaš (razmišljam ja u sebi), ne može to tako retroaktivno da promeniš uslove garancije. Ja imam Garantni list i u njemu ne piše ništa za crvenu knjigu, crveni garantni list ili bilo šta slično.

No, pošto on nikako nije pristajao na bilo kakvu mogućnost da prizna garanciju, ostalo je da probam kod prodavca, to jest u firmi gde sam kupio akumulator, jer je sad ispalo da su oni krivi što mi nisu dali crvenu, nego belu garanciju.

No, uspeo sam da ga ubedim da naloži serviseru da mi da napismeno da mi je akumulator neispravan, da je fabrička greška i da podleže garanciji ali da moj Garantni list ne važi jer je crven.

I tako, morade se sačekati ponedeljak. Zovnem ujutru u onu trgovinu, da proverim mogu li da donesem donesem akumulator, kažu, “Nema problema, donesite”. I tako ja sad uhvatim kolegu s posla da mi prebaci akumulator do radnje. Dođem tamo, čovek predusretljiv, uze onaj moj Garantni list, pogleda, zaključi da je Garantni list sasvim u redu i da ne vidi u čemu je problem. Zamoli me da ja ostavim to sve u radnji, pa da on vidi opet sa servisom, ali da ću svakako dobiti novi akumulator. I tako ja odoh na posao, a sve se nešto mislim, koliko li će me još zavlačiti.

Kad ono, ubrzo me čovek zove, kaže, pričao je sa servisom, stvarno neće da čuju da prihvate garanciju, uoipšte mu nije jasno zašto, ali da ne brinem, danas dobijam akumulator, pa makar morali da ga kupe, nego će on da proba da nađe negde nepopunjen taj crveni Garantni list, ne bi li im tako ispunio formu. Javiće se.

Ne mnogo zatim, javlja se, kaže ne može da nađe crvene obrasce, ali nema problema da ja dođem, već je poručio akumualtor za mene.

I tako ja odem u radnju, kad eto i onog lika iz servisa, doneo akumulator, nov neraspakovan, sa crvenim garantnim listom. Ali od one knjige od 30 lista nema ni pomena.

Pomislim ja da ne štetujem čoveka za akumulator, ponudim mu da uzme taj garantni list od mog akumulatora, pošto se meni garancija ne produžava, a imam još sad već još samo devet dana garancije, pa da iskoristi to da može da se pozove na garanciju, ali ne lezi vraže, ovaj u servisu (pošto se ispostavilo da te crvene garantne listove uopšte ne daje proizvođač, već štampa servis) unapred popunio podatke, da ne ostane prazan garantni list te da tako ne može da se upotrebi za drugi akumulator. Zna čovek za jadac, a očigledno, sve će da uradi, samo da ne mora da zameni akumulator.

I tako, u celoj ovoj priči, osta kratak prodavac, koji je morao da kupi nov akumulator i da mi ga da umesto neispravnog, a servis (a sa njim i uvoznik) ispade <autocenzurisano>, dok sam ja, kao kupac ipak ispoštovan.

Zato ću na kraju da kažem i o kome se radi. Dakle, firma u kojoj sam kupio akumulator i koje me je ispoštovala je trgovina Filkom Užice, a servis je firma Jezero, sa sedištem u Nišu, akumulator koji je sve ovo zakuvao je od proizvođača Topla, Slovenija.

Ukratko, ako kupujete nešto za automobil, kupite u Filkomu, a ako kupujete akumulator, kada vidite drečeće crvene na kojima piše Topla, zaobiđite. [ nije plaćena ni reklama ni antireklama ]