Planeta Srbija

Već više meseci na adresi scindeks.nb.rs može da se pronađe vrlo funkcionalan Srpski citatni indeks, koji referiše naučne časopise koji se objavljuju u Srbiji. Ovaj projekat neprocenjive vrednosti, vodi Centar za evaluaciju u obrazovanju i nauci (CEON) u saradnji s Narodnom bibliotekom Srbije.

Šta je moguće uraditi pomoću Scindeksa?

Prvo, može se pratiti naučna produkcija i pretraživati časopisi po različitim kriterijumima (autori, ključne reči, citirane reference, pa čak i pun tekst, u slučaju onih časopisa koji su sa Repozitorijumom Narodne biblioteke sklopili ugovor o otvorenom pristupu.

Drugo, može se dobiti bibliometrijski podatak o uticajnosti i kvalitetu pojedinih časopisa.

Treće, za sve članke može se dobiti podatak o rezimeu, ključnim rečima i citiranim referencama, a za određeni broj članaka i puni tekst.

Četvrto, citirane reference su povezane interno, i sa KoBSONovom bazom.

Peto, upiti, rezultati pretraga i slično mogu se peronalizovati i može se zahtevati periodični automatski izveštaj.

Šesto, sedmo itd. dopišite sami. U pitanju je veliki, zahtevan i odgovoran posao, urađen na najbolji način. Da se vidi da i nacionalni okviri naučnog rada mogu biti dovedeni na svetski nivo, bar u nekim aspektima.

Sabiram razgovor na temu iz naslova, na 15. međunarodnom salonu knjiga u Novom Sadu. Razgovor je vodila Vladislava Gordić-Petković a učestvovali smo i Mirjana Đurđević i ja. Pokrenuto je više tema, ali čini mi se da bi najvažnije bile, prvo, ima li e-izdavaštvo u našoj zemlji realne izglede, u uslovima kada izdavači ne mogu da smisle poslovni model koji bi e-izdanja učinio ekonomski opravdanim, i drugo, šta i kako digitalizovati iz ovdašnjih bibliotečkih fondova.

Uz drugo pitanje, ponoviću odgovor - sve, s tim što bi redosled trebalo da bude, po mom mišljenju, sledeći: prvo, kapitalno blago starih i retkih knjiga od značaja za nacionalnu kulturu; zatim, naučna periodika; zatim arhivska građa, rukopisi, prva izdanja itd. Digitalizovanje treba započeti onim što sa jedne strane valja zaštititi i trajno sačuvati, a sa druge dati istraživačima na uvid. Posebno kada je reč o digitalizaciji arhivske građe (ili mikro-projekata tipa časopis taj-i-ta, pisac taj-i-taj), deo poslova mogu da preuzmu i regionalne biblioteke ili ad-hoc formirani timovi.

Ali uz prvo pitanje, imam utisak da među akterima relacije autor-izdavač-čitalac postoji nesklad interesa. Čitalac bi da dobije izdanje na što komforniji način (optimalno - besplatno). Autor, u uslovima kada ionako za svoja dela dobija smešno ili uvredljivo male naknade, možda ima veći interes da bude čitan, nego da se njegova dela prodaju. Izdavač je u sendviču u kojem mora da vodi računa i o interesima čitaoca i autora, ali i o svom interesu.

Nastavljam razmišljanje. Možda bi model nekog na internetu zasnovanog servisa koji bi distribuirao knjige (i uopšte tekstove) u elektronskom formatu uz minimalnu naknadu, najviše odgovarao čitaocu i autoru. Takve stvari već postoje, a neke od njih lično koristim (i plaćam). A našao bi mesta u tom modelu i izdavač.

Gde? - Biblioteka grada Beograda, Rimska dvorana.

Kada? - U sredu, 13. februara u 19 sati.

O čemu? - Knjiga Hansa Georga Gadamera “Početak filozofije” (Fedon, Beograd, 2007; prevod Božidar Zec).

Ko? - Mile Savić, Ivan Milenković, Saša Radojčić.

Share This

Isprobavam jedan simpatičan dodatak za wordpress. Now reading omogućuje da pokažete šta trenutno čitate, a vremenom i da formirate mali podsetnik o svojoj lektiri. Dovoljno je uneti ISBN broj, a podaci o autoru i naslovu (pa i naslovnoj strani) dodaju se automatski, uz jedno veliko “međutim”: dodatak se oslanja na ISBN podatke sa Amazona; knjige domaćih izdavača ipak se moraju unositi samostalno. Uneti podaci se mogu dodatno obrađivati, može im se dodati kratak opis i slično. Ako budem besposlen, prevešću ovaj plugin, tj. njegov interfejs, na srpski. Dodatak može da radi i kao vidžet (vidi desno), a ubacuje link i u meni sa stranicama (vidi gore).

Share This

July - September 2007 By registering for this free trial, you will gain access to the sociology journals listed below: Acta Sociologica American Behavioral Scientist Body & Society Childhood Clothing & Textiles Research Journal Cross-Cultural Research Cultural Sociology Current Sociology European Journal of Social Theory Gender & Society History of Human Sciences International Journal of Comparative Sociology International Sociology Journal of Black Studies Journal of Classical Sociology Journal of Contemporary Ethnography Journal of Sociology Journal of Sport & Social Issues Labor Studies Journal Men & Masculinities Organization & Environment Rationality & Society Social Compass Social Science Information Sociological Methods & Research Sociology Space & Culture Theory Culture & Society Thesis Eleven Time & Society Work & Occupations Work,Employment and Society Young Youth & Society

Juče je u svim medijima plasirana vest da je Ministarstvo kulture raspisalo novi konkurs za otkup knjiga objavljenih u 2006.godini. Za ovu namenu predviđeno je 90 miliona dinara, već je formirana stručna komisija koja će probrati knjige koje izdavači budu prijavili na ponovljeni konkurs, i najavljuje se da u obzir za otkup dolaze samo publikacije “od izuzetnog značaja za kulturu, umetnost i opšte obrazovanje”. U pojedinim medijima je dodatno objašnjavano da će se oktup knjiga po ovom konkursu odvijati po “novom” modelu dvostepene selekcije: državna komisija za otkup (u sastavu: Ivana Dimić, Aljoša Mimica, Borislav Radović, Donka Špiček, Milan Vlajčić, Milan Vukomanović i Radiša Sekulović) će formirati listu preporučenih naslova, a potom će biblioteke same birati potrebne knjige sa ove liste.

Odluku Ministarstva da ipak obezbedi otkup knjiga treba pozdraviti, ali ipak treba i ponešto prokomentarisati.

Prvo, obim sredstava namenjenih otkupu nije u skladu sa potrebama javnih biblioteka (kojih u Srbiji ima 175). Ovo komentariše i tekst “Predlog unapređenog modela otkupa knjiga” objavljen na sajtu Ministarstva kulture, u kome se republičkih 90 miliona za 175 biblioteka upoređuje sa 40 miliona koliko je za potrebe otkupa za 17 gradskih biblioteka izdvojio Grad Beograd. Država je ipak trebalo da šire razreši kesu.

Drugo, sredstva za otkup neće biti obezbeđena iz redovnog budžeta, već iz Nacionalnog investicionog plana. Iako je blizu pameti argumentacija o ulaganju u knjigu kao dugoročnoj investiciji u obrazovanje, iako je dobro poznato da je Srbija u mnogim sektorima izgubila prvo polugodište 2007. zbog stranačkih igara, ipak bi bilo bolje da je izdvajanjem redovnih budžetskih sredstava Ministarstvo dalo signal o redovnosti (i implicitno, važnosti) konkursa i samog otkupa.

Treće, imenovana komisija na prvi i drugi pogled ostavlja povoljan utisak, u njoj su ozbiljni profesionalci, mada je ipak i komisija mogla biti oformljena posle nekog javnog konkursa.

Četvrto, tobože “novi” model otkupa ipak nije nov. U pitanju je, u stvari, postupak koji je prvi put primenjen u otkupu 2003. Tekst predloga Ministarstva je zapravo unekoliko dopunjen i redigovan tekst koji je, pod istim naslovom, tada zaista kao novost u proceduri otkupa knjiga za potrebe javnih biblioteka, objavljen 2003. Ko ne veruje, može da uporedi oba teksta - onaj sa sajta Ministarstva kulture, i ovaj sa sajta Narodne biblioteke Srbije, u odeljku “Info za izdavače”.

Peto, i poslednje, prepustiti bibliotekama odluku o konačnom izboru konkretnih naslova je dobra odluka, jer bibliotekari najbolje znaju šta im je u fondovima potrebno. Ipak, ne bi trebalo ni preterivati u decentralizaciji: jer u pojedinim bibliotekama bi moglo da se dogodi (a znam pouzdana da se događalo) da od ponuđenih naslova ne budu izabrana dela koja su “od izuzetnog značaja za kulturu, umetnost i opšte obrazovanje”, ili da njih bude neuporedivo manje od naslova koji su stvar sezonskog interesovanja čitalaca, hitovi, reklamirani naslovi, laka književnost. To jeste ono što čitaoci najviše traže - ali smisao otkupa knjiga nije da se kupuju knjige koje bi se ionako kupovale, nego da se u bibliotekama nađe i ponešto od naučne knjige, ponešto od domaće književnosti što ne dospeva na top liste najprodavanijih knjiga, a što će imati dugoročniju vrednost. Ponešto od prevoda koji doprinose temeljnijem poznavanju drugih kultura.

Znam bibliotekare koji će se potruditi da knjige sa top lista nabave iz raznih drugih izvora. A poznajem i one koji će za to iskoristiti instituciju otkupa. Ali to je ipak neka druga tema, za drugu priliku.

Dugo očekivani pregled impakt faktora domaćih naučnih časopisa za 2005. odnedavno je dostupan, ali samo registrovanim korisnicima KoBSONovih servisa. Aplikacija je sada optimizovana i za Firefox. Navedena je citiranost za period 2002-2005. (za svaku godinu pojedinačno), kao i  impakt faktor za poslednje dve i pet godina. Iz tabele je moguće “skočiti” na podatke o časopisima i sadržaje svezaka uključene u Repozitorijum NBS (za koji treba odati svako priznanje!).

Palo mi je u oči da je filozofija obuhvaćena unutar društvenih nauka (a ne humanistike), zajedno sa sociologijom i političkom teorijom. Ipak je Srbija zemlja sa marksističkim nasleđem.

Zahvaljujući Walkeru, upućujem na rezultate jednog istraživanja tržišta knjiga i čitalačkih navika, koje je naručila Narodna biblioteka Srbije. Rezultati obuhvataju podatke dobijene kvantitativnim istraživanjem tržišta knjiga, knjižara, izdavačkih kuća i biblioteka, kao i jedan segment koji prikazuje nalaze kvalitativnog istraživanja čitalačkih navika Beograđana (koji nije vredan posebne pažnje). Nigde, međutim, u rezultatima istraživanja nema one famozne brojke - da navodno samo 4% mladih čita! Tražimo dalje…

Najbolji odgovor na ovo kratko pitanje bio bi takođe kratak: sve. Ali ono što sam zapravo hteo da pitam ne odnosi se na katastarske knjige, tonske i video zapise narodnih običaja niti na kolekcije pečata, grbova i diploma, nego na digitalizaciju časopisa. Šta digitalizovati - nova izdanja ili i nova i stara godišta, određene oblasti, aktivne časopise ili i one koji su prestali da izlaze? I na ovako prošireno pitanje možemo da odgovorimo kratko: sve, ali otvaraju se i dodatna pitanja. Kojim redom digitalizovati - šta je preča potreba, a šta može da čeka, na koji način digitalizovati (npr. da li samo kao sliku odštampane strane ili kao tekst), kako obrađivati digitalne zapise, najzad, ili na prvom mestu, zašto digitalizovati?

Nesporno je da postojanje digitalnih časopisnih arhiva unapređuje profesionalni (pa time i lični) život svakog ko se bavi određenom naukom ili oblašću ljudskog znanja. Iz sopstvenog iskustva mogu da posvedočim koliko mnogo je značilo kada su postali dostupni prvi od servisa koji su danas u standardnoj ponudi KoBSONa: prve svih EBSCO, kome smo isprva pristupali zaobilazno, pa onda prodisali punim plućima zahvaljujući jednom pilot projektu Istraživačke stanice Petnica, pa preko jedinstvenog eIFL/Serbia naloga, sve do današnje situacije, kada u finansiranju servisa KoBSONa učestvuje Ministarstvo nauke.

Časopisi u EBSCO bazama digitalizovani su od određenog godišta nadalje, a izdavači najčešće postavljaju tzv. embargo-period, koji iznosi tri, šest ili dvanaest meseci, koliko treba da prođe od pojavljivanja štampanog izdanja pre nego što postanu dostupni u digitalnom obliku. Naravno, ima i časopisa bez embargo perioda. Takav model je veoma pogodan za baze komercijalnih izdavača. Razlozi zbog koji su časopisne baze u Srbiji (a ima smisla govoriti o dve takve baze - o Komunikaciji, koja u poslednje vreme stagnira u razvoju, i o CEONovom SocioFaktu) limitirane na novija godišta, međutim, nisu u prvom redu ekonomske, već organizacione prirode. Izdavači srpskih naučnih časopisa na njima ne ostvaruju profit, i stoga se taj faktor ne pojavljuje kao ograničavajući. Digitalizacija starijih godišta zahteva određene resurse (opremu, ljude, vreme); pitanje je u kojoj meri bi ishodi (digitalizovana godišta časopisa, da se ograničimo samo na humanistiku i društvene nauke) opravdali ulaganja tih resursa.

Jer, prvo, rezultati zastarevaju, pojavljuju se novi problemi, nova istraživanja, nove teorije ili nove interpretacije. Drugo, ovdašnja humanistička i društvena nauka je bila (i u izvesnoj meri i danas jeste) obeležena ideološkim interesima, i dobar deo članaka iz časopisa u ovim oblastima do neupotrebljivosti je garniran ideologijom. Treće, čak i ako prva dva razloga uzmemo kao očekivana i nezalečiva ograničenja, ostaje pitanje: a kome to zaista treba, odnosno da li je onom malom broju istraživača koji bi bili zainteresovani za časopisnu produkciju pre, recimo, 1990, možda jednostavnije (a naučnoj zajednici manje skupo) da je koriste u tradicionalnoj, papirnoj formi.

Doduše, neka istraživanja bi se mnogo lakše obavila kada bi postojale digitalne arhive. Na primer, književna i umetnička kritika i istorija, pa i filozofija i društvena teorija, mogla bi da bude obogaćena radovima koji bi se bavili analizom razvoja dominantnih koncepata, i koji bi se u tehničkom pogledu oslonili na digitalizovane tekstove iz kojih bi izvlačili podatke o frekventnosti termina, citiranim delima ili autorima. Jedan od petnaest tematskih okvira koje u okviru osnovnih istraživanja u naukama o jeziku i književnosti podržava Ministarstvo nauke, naslovljen je kao “Smenjivanje poetičkih modela u razvoju srpske književnosti”. Radovi o smenjivanju terminoloških dominanti sasvim dobro bi se uklopili u taj okvir. Ali kako? Za jednog istraživača, čak i za manju grupu istraživača, najveći problem bio bi da dođu do digitalizovane građe koju će potom analizirati. Možda jednog dana.

Šta, dakle, digitalizovati? Pa, sve; ali uz jasno određenje prioriteta i tehničkog i organizacionog modela. Biblioteke? Da, možda najpre kao dugoročni projekat biblioteka, uz pomoć, kao što je danas, projekata vladinih i nevladinih centara i organizacija.

Podaci o citiranosti i impakt faktoru domaćih časopisa na sajtu Centra za evaluaciju u obrazovanju i nauci obuhvataju tri godine (2002-2004), a obrađeni su 2005. U nedostatku novijih pregleda, i ovaj je veoma dragocen.

Pitanje citiranosti biće veoma važno u narednom periodu, pošto će ti podaci biti korišćeni i prilikom akreditacije naučnih i visokoškolskih ustanova, i prilikom ocenjivanja ispunjenosti kriterijuma za napredovanje naučnih radnika. Srpski naučnici, posebno oni iz oblasti društvenih i humanističkih nauka, poslovično su hendikepirani u pogledu mogućnosti objavljivanja i šansi da budu citirani. Oni jednostavno dele sudbinu “nauke sa periferije”. Zahvaljujući radu ljudi oko CEON-a i posebno profesora Pera Šipke, uspostavljeni su nacionalni citatni indeksi. Naravno, posebno pitanje je koliko Ministarstvo nauke prilikom ocenjivanja svojih projekata i odlučivanja o finansiranju publikacija uvažava ove parametre.

Korisne adrese: SCIndeks i SocioFakt.

Pre desetak dana instalirao sam jedan od programa za upravljanje bibliografskim podacima. U stvari, Citavi je mnogo više od toga. Proizvođač (program je delo firme iz Ciriha i interfejs je na nemačkom jeziku) određuje namenu ovog programa kao - menadžment znanjem i ovladavanje literaturom. Citavi pruža istraživačima mogućnost da neke klasične naučne tehnike primenjuju pomoću kompjutera.

U program je ugrađen pretraživač bibliotečkih kataloga - preko 2000 onlajn kataloga iz više zemalja, od čega je otprilike jedna polovina sa nemačkog govornog područja. Pretraživanje po ključnim rečima daje kao rezultat listu pronađenih publikacija koja se može dalje uređivati, dopunjavati ili štampati. Podaci se mogu dopunjavati i preko ISBN broja publikacije. Podrazumeva se i da je moguće ručno unošenje podataka, ali su i oni koji se dobiju kao inicijalni rezultat pretrage sasvim dovoljni. Ovaj pretraživač je dragocen i sam po sebi, sve kada i ne bi bilo dodatnih mogućnosti.

Uz svaki naslov, mogu se dodavati citati, zabeleške, ili jednostavno beležiti razmišljanja. Dodatni podaci nisu ograničeni samo na tekst. Integracija sa MS Wordom takođe postoji, pa se unosi iz programa mogu dodavati u Word kao fusnote ili spiskovi literature.

Sastavni deo programa je i planer zadataka.

Program radi pod platformom .NET, a instalacioni fajl besplatne verzije ima skoro 30 MB. Stalna internet veza se preporučuje. Ograničenja besplatne verzije su prilično velika: moguće je snimiti samo projekte sa maksimalno 100 naslova (to znači jedan od 100 ili dva od po 50). Limit se prekoračuje kao od šale: posle prvih pola sata rada imao sam već preko 150 naslova. Individualna licenca je 77 EUR. Koliko i dve-tri knjige sa spiska. Alternativa je pažljivo selektovanje unutar projekta, štampanje liste i zatim brisanje viškova, pazeći da se među njima ne nalazi neki od onih sa unetim citatima. Kada bih znao sigurno da ću u sledećih godinu dana imati prilike da provedem bar dve-tri nedelje u Nemačkoj, platio bih licencu. Ovako, program ću nastaviti da koristim samo kao objedinjeni pretraživač bibliotečkih kataloga.