Planeta Srbija

Pozdrav svima! Ja sam novi član HERMES-a i dolazim iz sveta biciklizma. Dosla sam na ideju da napišem članak o ženama u sportovima izdržljivosti. Nemojte misliti da nosim feminističke ideje, imam samo nameru da ohrabrim ženski deo populacije jer koliko je poznato žene su mnogo manje zastupljene u sportu od muškaraca, a posebno u slabije razvijenim [...]

Imao sam par sastanaka odmah po dolasku: sa Danom odmah iz aviona i sa Conradom par dana kasnije. Meni je hobi da skupljam podatke sa treninga i trka pa sam izvukao par informacija od njih, samo ne znam koliko je pametno da ih širim. Nije toliko problem da to bude javna informacija nego više što mene [...]

Danas sam uradio 20min maks test na bajsu na trenažeru. Koristio sam Powertap za merenje snage. Rezultati su: - prosečna snaga: 207 watt - prosečan puls: 185 bpm Ovo je veoma loš rezultat za mene ali mi nije neko posebno iznenađenje. U zadnje vreme sam pod dosta stresa oko putovanja i dva dana sa jebenom zuboboljom. Takođe ja [...]

Trenažer je aparat koji podiže zadnji točak i opterećuje ga pritiskom na gumu. Veoma jednostavno… Ne baš! Ono šta je važno kod trenažera je osećaj za put tj. road feel. Npr. ja koristim ELITE Chromag (žuti, stariji) i ELITE Realaxiom. Realaxiom radi sa softverom na kompjuteru i meri watte. Prilično dobro simulira osećaj na putu, i ako dodaje nekih [...]

Nikola Josipović, vlasnik i urednik Cikloberze, je testirao ELITE trenažere i uradio kratak video. Ja takođe koristim ELITE Chromag i Realaxiom i oba dva su odlična, specijalno Realaxiom koji pruža nagib do 10%, opterećenje do mislim 800 WATT, nudi takmičenje preko weba i opciju dizajna mog terena za vožnju (najviše mi se svidelo). Ja ću uskoro napisati [...]

Beograd – Jakovo – manastir Fenek – Boljevci – Bojčinska šuma – Prograr – Kupinovo – Obedska bara – ObrežJednom kada lake rute i redovno pedalanje dovedu do vaše dobre kondicije (što se može prevesti u “u dva dana vikenda mogu da odem do Ostružnice i nazad i da nemam posledice u ponedeljak” ili još bolje, “u dva dana vikenda mogu da se popnem na vrh Avale i da nemam posledice u ponedeljak”) otvara vam se mnogo više lepih mesta za posetiti.

Vrlo čest cilj (hobi) biciklista (i logičan nastavak Ostružničke ture) je Obedska bara, i to obično na sredini / u drugoj polovini sezone (jun / početak jula). Dva su razloga za ovaj termin: prvo, ako imate nameru da tumarate po šumama Obedske bare, nije loše da se putevi tamo prosuše od zimskih/prolećnih voda; i drugo – pomenuto u prvom pasusu – put do tamo i nazad je solidnih 100 km (što nikako nije za podcenjivanje). Ovo je takođe lagana ruta (u smislu da je sve raavnooo) i ima svašta lepog za videti. Ovo je i lepa i lagana ruta koju je lako podeliti na etape i približavati se Obedskoj bari polako i fino, kako kondicija, raspoloženje i slobodno vreme dozvoljavaju.

Izlazak na put za Jakovo

Ako produžite Ostružničku turu i nastavite ispod jednog mosta (prvo običnog, saobraćajnog) a zatim i ispod železničkog, izbićete u neuređeni deo; tu pravog puta nema, već nekoliko traka tvrdo utabane zemlje, koje se pružaju prema putu za Jakovo.

U principu, ovih 3km (i malo više – narandžasto na mapi) nije problem preći, sem kod baš vrlo mokrog vremena – tada borba sa blatnjavim putem može neslavno da se završi po vas U takvim trenucima, možete da probate zaobilazak preko Surčina, ali je taj zaobilazak dosadan, predug, sa delom jako opterećenog puta – bolje je da odustanete, i vratite se kada se teren malo prosuši. Na mapi sam radi kompletnosti dao i tu varijantu, ali sam vas upozorio (i obojio sivo, čisto ako gornje nije bilo dovoljno).

Vrlo brzo se izbija na asfaltni put ka Jakovu, i prvo na šta nalećete je Salaš “Stremen”, simpatičnu lokaciju koja može poslužiti za predah ili klopu (restoran, igralište za decu, vožnja fijakerom pa čak i škola jahanja).

Odavde pa do manastira Frenek nema nekih posebnih atrakcija (ako u to ne računate poprilično ostarelu i ofucanu kasarnu u Jakovu).

Manastir Fenek

Manastir Fenek je (od skora, 2006.) muški manastir – pre toga je bio isključivo ženski manastir. Crkvena slava je sveta Petka Srpska. Manastir je sagrađen u drugoj polovini 15. veka; u I svetskom ratu je bio zapaljen, a u II svetskom ratu skoro kompletno uništen. Obnovljen je u potpunosti 1991. godine. Više detalja o samom manastiru imate na zvaničnoj prezentaciji.

Od manastira do Boljevaca možete regularnom asfaltnom rutom (vratite se nazad 2km pa skrenete desno) ili prečicom. Prečica je u pravom smislu traktorska – nastala od prolazaka traktora prilikom obrađivanja okolnih njiva (tirkizno na mapi). Ako niste spremni da se malo isprljate ili vozite po uvalama i rupama, vratite se na asfalt

Boljevci

Na samom kraju sela Boljevci se nalazi jezerce (ili velika bara, u zavisnosti koga priupitate) Živača, koja je poribljena i pored koje je postavljen “Ribnjak Živača” (ribolovački centar).

Od interesantnih manifestacija tu je Strašilijada – takmičenje u izradi najuspešnijeg (ovde “najlepšeg” nekako ne ide) strašila.

Bojčinska šuma

Na pola puta između Boljevaca i Progara se nalazi Bojčinska šuma. Za razliku od Košutnjaka i sličnih “gradskih” šuma, Bojčinska šuma je prava neuređena šuma – uska traka drveća koja se prostire od puta nekoliko kilometara u dubinu.

Sam početak šume je kultivisan; pored novoizgrađene bine, tu je i Bojčinska koliba, simpatičan restoran gde se možete osvežiti pa i ručati (mada vraćanje u Beograd sa punim stomakom nije najudobnija biciklistička avantura ).

Na samoj bini (i okolini) se od maja do septembra održava Bojčinsko kulturno leto, manifestacija opštine Surčin; svake subote i nedelje, od 19 – 22h zanimljiv kulturni program.

Kroz centar šume postoji (relativno loš) asfalt, koji se kod spomenika partizanima pretvara u solidno močvarni i blatnjavi put.

Sama šuma je prorešetana stazama i stazicama (koje su više za pešačenje a manje za bicikle tanjih guma) i odlična je za odvajanje od gradske sredine – bez rizika (najkrupnije što sam video od divljači je fazan i pitanje je ko se više uplašio ) a opet neuređeno i prirodno.

Više detalja o Bojčinskoj šumi: Gljivarski tereni: Bojčinska šuma

Obedska bara

Od Bojčinske šume do Kupinova (nezvaničnog centra Obedske bare) je relativno dug put, koji se nekima može učiniti dosadnim. Na sreću, vrlo ste blizu reke i postoji gomila putića i puteva (asfaltnih) kojima se može skrenuti ka Savi, i ukrasti minute pored reke, uz posmatranje (bogatog) ptičijeg života.

Ono što većina ljudi smatra “Obedskom barom” je kanal polukružnog obilka (više kao potkovica) koji se pruža od naselja Kupinovo do naselja Obrež. No, taj kraj obuhvata i mnogo više – šumsko/močvarni teren skoro do Šapca (sa ove strane Save).

Ja obično dolazim sa strane Kupinova – fino malo selo koje se hvali time da je to najjužnije selo u celoj Vojvodini

u samom centru sela možete pogledati crkvu svetog Luke kao i pravu Etno kuću. Ako zađete malo dublje u šumu naići ćete na ostatke tvrđave Kupinik – poslednje srpske prestonice – razorena je 1521.godine od sultana Sulejmana Veličanstvenog, u njegovom pohodu na Beograd. Detalje imate na Kupinovo sajtu.

U samom centru Obedske šume je sakrivena majušna crkva ili kapela, crkva majke Angeline. Podignuta je na malom uzvišenju, na mestu starog manastira Obred (crkve brvnare iz 16. veka).

Ako ne skrenete desno za crkvu, no nastavite pravo, nailazite na obalu Save i skelu, kojom je moguće preći na Obrenovačku stranu i tim putem se vratiti u Beograd (za mene, ne preterano zanimljiva opcija – nema se šta videti, a i sam put je solidno opterećen).

Obedska šuma je ispresecana stazama različite prohodnosti; sem ovog asfaltnog dela, dobar deo staza je prohodan u periodu jun – septembar, a van tog perioda zavisi od vremenskih uslova.

Tu su i čuveni lokvanji i sama bara; vrlo često možete zamoliti (ili častiti ) lokalno stanovništvo za vožnju po bari (gledajte samo šta ćete sa biciklom); ja to do sada nisam izveo.

Detaljna mapa Google MapsView Beograd – Obedska bara in a larger map Na karti a evo i u GPX formatu kao i u KML formatu (za slučaj da želite da “odvrtite” celu rutu u Google Earth). Fotografije

www.flickr.com

Ostali tekstovi iz Biciklizam kategorije: Biciklizam za početnike Biciklizam u Beogradu Podelite sa drugima:

Šta je merač snage za bicikl? Merač snage je aparat koji meri snagu tj. moment sile koju vozač bicikla proizvede okretanjem pedala tj. pritiskom na pedale. Postoje dve standadrizovane vrste merača snage: u srednjem pogonu i na zadnjem točku. Takođe postoje merači snage na stacionarnim trenažerima. Postoje razlike u preciznosti merača snage, rezultati između aparata mogu znatno da se [...]

Da bi bili biciklista u Beogradu, nekoliko faktora treba da budu ispunjeni:

* da jako volite da pedalate (naglašavam: baš jako) * da imate živce kao konopce * da imate avanturističkog (neki bi rekli i samoubilačkog ) duha * da prihvatite u startu da preuzimate nezahvalnu ulogu nevidljivog učesnika u saobraćaju

Naime, Beograd nije gostoljubiv prema biciklistima – staze su retke i loše i najčešće na Novobeogradskoj strani, saobraćajna kultura je ispod granica za detekciju a kamoli merenje.

Pokušaću ovde da sumiram 13 godina iskustva u aktivnoj vožnji po našem lepom Beogradu, ne bi li vam uštedeo malo nervoze i nerviranja

Opšta pravila (biciklističke) igre Pravilo 1: Vi ne postojite

Ovo nije metafizička tvrdnja već činjenica da, sem vaših biciklističkih saboraca, šanse da vas bilo koji drugi učesnik u saobraćaju primeti su minimalne. Šanse da vas poštuje kao ravnopravnog učesnika su još manje, manje i od šanse da dobijem sedmicu na lotou

Zato idem na:

Pravilo 2: Saobraćajni propisi

Sem očiglednog (poštujte SVE propise, pogotovo svetlosnu signalizaciju) nešto i manje očigledno – DOBRO naučite sva pravila kretanja vozila! Ne samo za A kategoriju, već i za sve velike i manje velike četvorotočkaše; to će vam jako dobro doći u raznim situacijama kada treba da predvidite šta će ostali učesnici u saobraćaju pokušati (sa i bez pretpostavke da vas uopšte vide, sa i bez pretpostavkle da će se i potruditi da signaliziraju svoju nameru).

U skladu sa tim:

Pravilo 3: Vidljivost

Uvek budite KOMPLETNO obeleženi – mačije oči na pedalama, svetlosne trake na torbici ili ispod sedišta, odgovarajuća odeća. Noću / predveče – obavezno: crveni uočljivi treptač pozadi i prednje BELO svetlo.

Pravilo 4: Sigurna zona

Nikada, ama baš nikada nemojte voziti uz samu desnu ivicu ulice – uvek ostavite prostora (recimo, za širinu šahta) koji će vam, u slučaju da zatreba, poslužiti za beg iz opasne situacije. Pored toga, najopasniji objekti (pukotine, rupe, nepokriveni šahtovi, razrovani ivičnjaci) su upravo uz ivice ulica.

Naravno, ovo će izazvati negodovanje (trubljenje) nervoznih, nepažljivih i bezobraznih vozača, ali to je njihov problem

Pravilo 5: Zabranjene staze/ulice

Vožnja auto-putem i opterećenim magistralama je samoubilačka misija (odmah mi pada na pamet Ibarska magistrala). Uvek postoji manje opterećen put, koji možda nosi manje adrenalina ali i daleko veću šansu da za dan ili dva odete na neku novu, još uzbudljiviju vožnju.

Kada smo savladali osnovna pravila da vidimo sa kim imamo posla …

Protivnici ili učesnici u saobraćaju Pešaci

Iako bi po prirodnom redosledu mi (biciklisti) trebali da budemo njihova briga, na žalost, (kao i kod mnogih drugih stvari) kod nas je obrnuto – pešaci su ti kojih trebate da se čuvate.

Nepredvidljivi su, sa neobičnim zadovoljstvom uzimaju ono malo staza namenjenih samo nama (valjda ih crveno išpartana staza neobično privlači / hipnotiše) i u tome su kategorije najteže za izbegavanje u tome i najupornije: naši stariji sugrađani (kod kojih čak ni sirena ne pomaže puno a i predstavlja zdravstveni rizik za njih), zatim mala deca (smer i pravac kretanja menjaju lako i iznenada) kao i upirlitani roleri i rolerke – valjda pretpostavljaju da se ništa brže od njih ne kreće tim stazama

Pokušajte da ih obavestite i spremite dovoljno veliku zonu za obilazak i prilagodite brzinu – ipak su klinci i klinceze važniji od vaše brzine

Taksisti

Retko bezobrazna sorta: nesnosni, arogantni, bezobrazni, vrlo često će vam seći put, ignorisati da ste potpuno ravnopravan učesnik u saobraćaju, i ako ne pazite, možete se lako zakucati u otvorena vrata taksiste koji se nije ni potrudio da vas konstatuje u bočnom retrovizoru.

Spremni su i na otvoren sukob, tako da ih treba tretirati kao opasnost II vrste, odmah iza kučića.

Džukci

Psi, džukele, kučići, čovekovi najbolji prijatelji – koji god da naziv izaberete i ma kako vam ovi nazivi navlače osmeh na lice, pretnju koji oni predstavljaju (vama kao biciklisti) treba, na žalost, vrlo ozbiljno shvatiti.

Razne su kategorije među psima:

seoski: vrlo bučni i obično bezopasni; pokrivaju samo mali perimetar oko njihovog dvorišta i jače gaženje na pedale će vas brzo ukloniti izvan dometa samostalci: retko će direktno napasti, ali ima nekih koji će se potuljeno privući i pokušati ujed za nogu otpozadi. Vremenom naučite da ih prepoznajete: ako se utišaju dok prolazite, spuste uši i blago pogure, predstavljaju dobrog kandidata za problem čopori: vrlo nezgodna grupa; što su brojniji, to su opasniji; u zavisnosti od dela dana (rano ujutru je najveći rizik) raspoloženi su da trče sa vama i kilometar. Nikako nisu za potcenjivanje.

Nemojte misliti da ste sigurni u strogom centru grada – neke od najgorih sustreta sam imao na Dunavskom keju (Dorćol) kao i oko Ušća.

Generalni saveti: ako vam teren dozvoljava, probajte da ih izmorite (za prve dve grupe); uz 30 – 35 km/h obično odustanu posle nekoliko stotina metara. Ako ovo ne uspe i nateraju vas na zaustavljanje (neki su se bacali ispred prednjeg točka, samo da bi me sprečili da zbrišem) gledajte da se zaustavite tamo gde imate dosta municije (idealno kamenje) koje im može naneti povrede. Takođe, kada se zaustavite, obavezno postavite bicikl između njih i vas – može vrlo dobro doći – jednom sam izbegao gore posledice (sem pretrpljenog straha ) tako što sam vođu čopora iz sve snage raspalio po njušci zadnjim točkom.

(za ljubitelje pasa koji gornji pasus smatraju okrutnim i nasilničkim: slobodno mogu da krenu u vožnju sa mnom, da ih provedem kroz posebno opasne zone i ostavim tamo da se objasne sa kucama dok ja jezdim u bezbedna područja )

Još saveta na ovu temu imate na Ciklonaut sajtu: Kako sa psima?

Kamioni

Generalno se pristojno ponašaju no opasni su zbog visine (nekada vas vozač ne vidi dobro ili uopšte), dužine (ako imaju prikolicu) ili vazdušnog jastuka koji teraju ispred sebe (kada vam dolaze u susret) ili vrtloga iza sebe (kada vas pretiču). Kada krenu da vas pretiču – budite pripravni. Ako se nađete na uskoj ulici gde je ivičnjak vrlo visoko ili ga nema (asfalt visoko u odnosu na zemlju), slobodno stanite u stranu dok grdosija ne prođe; tu se ne radi o sujeti (”biciklista mora da bude uvek na bicikli”) već o preživljavanju

GSP / autobusi

U gradu nemarni i nepažljivi, van grada (trocifrene linije, 4xx, 5xx, 6xx) su dosta fini – pretiču sa dužnom pažnjom, ostavljajući dosta prostora i retko će vas bespotrebno plašiti sirenom. Obični (ne-GSP) autobusi su manje pažljivi i više opasni. Za njih sličan savet kao i za kamione – pažnja.

Staze za početak

Pravila su tu, igrači su opisani (da ne kažem: karte podeljene), ali gde sa pravom akcijom, tj. pedalanjem? Za početak, idemo sa lakim (ravnim) stazama, za zagrevanje / razgibavanje – kako kondicija bude napredovala, tako ćemo i širiti osvojene teritorije. Sam dolazak do staza opisanih dole ne bi trebalo da predstavlja problem i uvešće vas u osnovnu problematiku kretanja kroz grad.

Dorćol – Ada

Praktično jedina dobra staza na strani starog grada. Spaja Dorćolski kej i Adu Ciganliju. Ravna je, oko 11.5 km do vrha Ade u jednom smeru, ali ovo nikako nije moja omiljena staza za zagrevanje. Na Dorćolskom kraju je pretrpana raznim kafićima i restoranima (pogotovo oko samog pristaništa), previše je vozila, put je u očajnom stanju. Na ostatku staze, imate nebrojeno prepreka, što od pešaka, šetača sa kučićima pa sve do industrijskih vozila sa obližnjih šljunkara. Sama staza je dobrim delom kocka, tako da vožnja ni malo ne prija vašim bubrezima (čak iako imate gel sedište). Ni pristup stazi nije najlepši (doduše, sa Dorćolske strane malo bolji no sa strane Ade).

Jednom kada ste na Adi, ima smisla vozikati se okolo samo van sezone (a to je u kasnu jesen – zimu – rano, rano proleće). Inače se od parade svih drugih posetilaca Ade ne može uživati u pedalanju ni tren.

Korisna je (meni) samo kao odskočna daska bez automobila za neke lepše krajeve. U svakom slučaju, radi kompletnosti, evo je u Google Maps:

View Staza Dorćol – Ada in a larger map

na karti:

(klikni za veću sliku)

i u GPX formatu.

Daleko, daleko omiljenija mi je Ostružnička staza ili nasip uz obalu Save:

Ostružnica (nasip)

Omiljena staza za razgibavanje i početak biciklističke sezone na Savskoj strani Novog Beograda; počinje na kraju ulice Omladinskih brigada a završava ispod Ostružničkog mosta. To je lepih, ravnih 9.5 km u jednom smeru, bez previše vozila (iako je ovde zabranjen prolaz, uz obalu su nikla prava mala nelegalna naselja, i džipovi samo špartaju – ali je ovo za neki drugi post). Idealna je za sve koji mogu da ispedalaju 20-ak km po potpuno ravnom terenu – praktično, ako možete da vozite 1,5h oko zgrade, ovo je staza za vas

Ova staza, iako laka, pruža lepe prizore dok pedalate, pogotovo u proleće kada se Sava izlije i na nekim mestima dođe na dohvat ruke.

Sa praktične strane: lako se dolazi (imate staze po trotoarima do samog keja), i samo treba povesti računa o tome da nije osvetljena, pa ako planirate takvu vrstu vožnje, pobrinite se da su vam baterije u svetlima pune Takođe, čim izađete iz okrilja Novog Beograda, nema prodavnica, tako da se tečnošću i grickalicama opskrbite na vreme

Ova staza je i odskočna daska za gomile Vojvođanskih tura, ali o tom potom

Ostružnički nasip u Google Maps:

View Ostružnica nasip in a larger map

Na karti:

(klikni za veću sliku)

a evo je i u GPX formatu.

Za kraj – kviz

Ostaje mi samo da podelim sa vama kviz, odnosno da se prepoznate kojoj od kategorija biciklista vi pripadate:

Biciklisti u Srbiji

Ostali tekstovi iz Biciklizam kategorije: Biciklizam za početnike Podelite sa drugima:

Jedan od mojih retkih hobija koje i dalje negujem, mazim i pazim je biciklizam; nikako sportsko / takmičarska varijanta (verujem da je onima koji znaju mene i moju figuru ovo izvuklo i više od osmeha na licu ) već čisto uživanje – pedalanje sa ciljem da se ode, uživa i vrati i pri tom odmori od dnevnih užasa (posla).

Ta jedna stranica o biciklizmu začuđujuće često dovodi do raznih pitanja u mom poštanskom sandučetu, pa rekoh: nije zgoreg da nešto i napišem na tu temu, uz nekoliko iskustvenih saveta i referenci na sajtove gde se sve ovo može naći u daleko detaljnijoj formi.

Zašto biciklizam?

Odgovor na ovo pitanje je drugačiji za svakog; meni pedalanje daje neviđeni osećaj slobode i povezanosti sa krajolikom kroz koji prolazim. Dovoljno je da stanem i da postanem pešak – najbliže prirodi.

Kada se malo izvučete iz gradske vreve i smoga, pedalanje će vam napuniti neke baterije koje davno zvrje prazne, potrošene u stresu i brzini svakodnevnice. Upoznaćete seoca i mala lokalna čuda koja postoje i malo dalje od puta i nevidljiva su dok ste u kolima.

E da, postoje i zdravstveni aspekti pedalanja (izvučete sebe iza oronule kancelarijske fasade zaposlenog), ali to je samo (dobra) nuspojava

Izbor bicikle

Prvi korak u biciklizmu je naravno kupovina bicikle. Pre nego li spremite budžet za ovu namenu i pre nego li posetite neku od radnji, evo nekoliko stvari koje ne bi bilo loše da znate.

Anatomija bicikla

Kao i u svakoj gildi (branši / zanatu) i biciklizam ima svoj jezik i iskusniji će rado iskoristiti priliku da vas zbune / zasene gomilom nepoznatih reči

Odlična priprema za ove susrete je Anatomija bicikla SerbiaOutDoor.com sajta. Još detaljniji prikaz (i dalje u radu) imate i na Wikipediji: Oprema i delovi za bicikle.

Naravno, ne treba da naučite svaki komad i svaki deo Za početak je dovoljno da izaberete vrstu, ram (veličinu i materijal) kao i da odlučite da li hoćete polovni bicikl poznatije marke ili novi bicikl ne-tako-poznate marke (ili slabiji model poznate marke).

Na stranu kupovine polovnog imate odličan odnos cena / kvalitet ali takođe i šansu da kupite mačku u džaku – garancija je obično ili vrlo kratka ili što je najčešće, ni nema je za polovni bicikl. Zato je idealno ako kupujete od proverenog izvora (nekog ko to stalno radi) i ako vam pri kupovini pravi društvo neko ko se malo više razume i ko može da proceni stepen “potrošenosti” određenog bicikla.

Kod kupovine novog bicikla imate barem 6 meseci garancije, što je sasvim dovoljno da ispeglate uobičajene početne probleme. Još ako je sajam automobila blizu – tu mogu da se nađu solidne ponude – i do 30% jevtiniji bicikli, pogotovo ako su iz prošlogodišnjeg kataloga.

Vrste

Iako će velka većina ljudi reći da postoje dve vrste (MTB i trkački) bicikala, to baš nije tako U zavisnosti od namenjenje vožnje, opreme (i naravno budžeta) možete izgurati i do 15-ak vrsta ili podvrsta dvotočkaša.

No, kako je ovaj tekst namenjen iskrenim početnicima i kako specijalizovane vrste ovde nemaju šta da traže (koga to interesuje, već je našao klub / sajt ili kakav drugi izvor informacije), ovde ću se zadržati na tri (uslovno) glavne vrste za nas hobiste:

MTB

Danas najzastupljenija vrsta; ima točkove od 26 inča (26″ ~ 66 cm), široke gume sa jakim kramponima; inicijalno namenjen zahtevnoj brdskoj vožnji (MTB – MounTain Bike), postao je bicikl za sve prilike. Čvrst, robustan, zbog manjih točkova i kraćeg rama, težište cele bicikle je niže i zbog toga je bicikl stabilniji i sa njega je teže pasti. Odnos zupčanika omogućava uspon u skoro svim uslovima / nagibima terena. Dodatna prednost MTB-a je što servise i radnje sa delovima možete naći praktično na svakom ćošku.

Danas je obično MTB (ili njegova gradska varijanta) ono što se misli kada ljudi kažu “kupiću baciklo”

(slika uzeta sa Cannondale Flash Team stranice)

City / Gradski

Gradski bicikli su potpuno opremljeni da zamene automobil u gradu; sa svim potrebnim dodacima (blatobrani, svetla, korpica). Nastali su na MTB osnovama, prilagođeni za gradske uslove. Nose razna imena: City, Safari Street, Town & Country itd.

Iako odaje pomalo rustičan osećaj, u srži je to dobar bicikl sa svim potrebnim sitnicama – jake gume sposobne da se odupru staklićima i ostalim gradskim lepotama, lako upravljanje, zaštitu od bljuzgavice sa točkova; “gradski” ne znači da ovakav bicikl ne možete uspešno voziti po okolini, pa čak i po boljim neasfaltiranim putevima.

Kako je osnova MTB, i za ovaj tip važi da se delovi / servisi relativno lako nalaze.

(slika uzeta sa Cannondale Vintage stranice)

Trekking (Hibridi)

Bicikli nastali kao ukrštanje između trkačkog i MTB bicikla, sa mrvicama opreme od gradskog bicikla. Tanji i viši ram, obično veći točkovi (28″ ~ 71 cm), opremljen za duža i udobnija putovanja.

Namenjen je dužim izletima, najviše po asfaltu, ali se neće uplašiti ni makadama / utabanog seoskog puta. Udobniji je i efikasniji za duže vožnje – jedan ovakav bike je i moj izbor.

No, ponekad se treba pomučiti da se nađu delovi za njega (a i naručiti i čekaatii …) No, jednom kada nađete siguran izvor, prebrinuli ste – ovo svakako nije razlog da se odustane od Trekking bicikla.

(slika uzeta sa Cannondale Quick CX 700 stranice)

Dimenzije rama

Davno su prošla vremena kada je bilo dovoljno opkoračiti bicikl i proveriti da li između prepona i gornje (horizontalne) šipke rama ima 3 -5 cm prostora – dobrodošli u doba proporcionalnih ramova.

Izbor dimenzije rama je možda najzapostavljenija stavka u izboru i kupovini bicikla. To je takođe jedan od važnijih ako ne i najvažniji činilac udobnosti vaše vožnje; preveliki ram znači da ćete voziti stalno istegnuti između sedišta i volana i time itekako namučiti vaše leđne mišiće. Premali ram znači da ćete voziti zgureni i opet ostati bez zasluženog komfora.

Postoji gomila sajtova gde možete odrediti dimenzije rama prema vama; ako baš morate da pravite kompromise (u radnji nema takav), uzmite bolje manji no veći ram – manji ram se može kompenzovati kroz podizanje sedišta i lule volana.

Recimo, za brze rezultate probajte ovde: BikeBuster / Frame Guide; za vrlo detaljno merenje (i vaše premeravanje) tu je Fit Calculator.

Na kraju, kada izaberete veličinu, obavezno probajte sam bicikl – previše zgrčena kolena (koja ne-daj-bože udaraju u volan) su znak malog rama a jedva doticanje zemlje prstima kada ne pedalate (uz spušteno sedište do kraja) i/ili “daleki” volan su znak velikog rama. Ne zaboravite – udobnost na prvom mestu!

Modeli / marke

Za razliku od inostranstva, kod nas je izbor marki dosta sužen; najčešći su Capriolo i Polar (standardna), Merida (srednja kategorija) i na kraju Cannondale, Trek, Specialized i (preskupi) Scott (visoka kategorija).

Pri tom, ovu podelu shvatite itekako uslovno – “skuplji” model niže kategorije (skuplji u odnosu na modele te kategorije) itekako može da vam bolje posluži od osnovnog modela više kategorije.

Sem marke, tu je i cenovna kategorija; iako je ovo duboko lično pitanje, ja ne preporučujem da kupujete bicikl koji košta ispod 200€ – ipak je to sprava koja treba da vas služi godine i godine. Neka (vrlo relaksirana i vrlo uslovna) podela bi bila:

bicikli od 200 – 300€: za lakšu vožnju po gradu i okolini, bez zahtevnih deonica i/ili deonica van asfalta bicikli od 301 – 500€: za ozbiljne rekreativce, sa idejom da po sezoni voze 2.000 – 3.000 km bicikli preko 500€: kako je ovo tekst za početnike, ne verujem da ovu kategoriju treba uopšte objašnjavati Oprema

Lako se može desiti da bicikli različite kategorije imaju isti osnovni deo – ram bicikla. Ono što čini bitnu razliku (sem naravno kvaliteta sklapanja delova u celinu i kontrole tog sklapanja) je oprema – sve sem rama: zadnji zupčanici (Cassette Sprocket), srednji pogon sa nosačima pedala (Cranksets), prednji i zadnji menjački pogon (Derailleurs), prednji i zadnji menjači (Shifters), prednja i zadnja osovina točka (Hubs).

Sami proizvođači opreme (Shimano kao najpoznatiji) komplete opreme dele prema ciljnoj i cenovnoj grupi. Pomenuću samo neke komplete:

Početni: Shimano Alivio Srednji: Shimano Deore Viši: Shimano Deore XT

(generalni redosled za Shimano opremu, od jevtinije ka skupljoj je: Alivio -> Deore -> SLX -> Deore XT -> Saint -> Yumeya -> XTR)

Postoji i Shimano “bez kategorije” koji se nalazi na najjevtinijim biciklama (tzv. OEM pakovanja) koje ne bih baš preporučio.

Mali saveti Gledajte da se za šipku sedišta koristi leptir spojnica (ili “seat clamp” ili “quck-release”) – jako korisno za brzo i udobno podešavanje (link vodi na sliku). Ako leptir spojnica ne ide uz bicikl, dodajte je odmah prilikom kupovine – jevtino a korisno. Gledajte da se i točkovi skidaju / stavljaju na sličan način – skuplje, ali itekako korisno. Ako uzimate amortizere, krenite samo sa prednjim (zadnji ne preporučujem – samo oduzima energiju); bicikli sa oba amortizera su solidno tromiji za vožnju a najveće vibracije ionako trpi prednji. Unutrašnje gume su obično ili sa trkačkim (užim) ili automobilskim (širim) ventilom; iako postoje adapteri sa jedne vrste na drugu, odlučite prema potrebama; automobilski su daleko lakši za brzo pumpanje (mada je sve manje pumpi, pogotovo van centra Beograda kojima automat za vazduh radi i/ili ima crevo) Nulti/godišnji servis

Gde god da se odlučite za kupovinu bickle, obavezno proverite da li je takozvani “nulti servis” uračunat u cenu – trebalo bi da jeste. Neke radnje rade ovaj servis odmah po kupovini (lošije) dok druge rade posle nekoliko vaših vožnji ili nedelja (bolje).

To vreme je potrebno da bi utvrdili šta na bicikli nije kako treba (menjači ne rade kako treba, kočnice slabije koče, bicikl čudno škripi, točak nije centriran itd), i da to isto srede.

Dobro podešen bicikl (servisiran i podmazan) ne bi trebalo da se čuje u vožnji – svakakvi čudni zvuci, pogotovo ako dolaze iz pogonskog mehanizma (srednja glava – lanac – zadnja glava) su razlog za posetu servisu.

Usko vezan za nulti servis je i prvi godišnji servis; bez obzira gde držite biciklu i koliko je vozite, preporučljivo je da na početku sezone posetite vaš omiljeni servis koji će bicikl fino srediti – rasklopiti, podmazati, zameniti pohabane delove i podesiti točkove, menjače, kočnice. Za neku ne preteranu cifru (recimo do 20€) dobićete bicikl spreman za velike i nove radne pobede u nastupajućoj sezoni.

Osnovna oprema Kaciga

Kaciga jeste osnovna oprema i obavezna je; vožnja bicikla jeste zabavna, ali svakako ne treba zaboraviti na osnovne mere opreza.

Birajte kacigu koja vam dobro (i tesno leži), koja se može zategnuti ispod brade a da vas ne davi; nosite kacigu stalno, čak i za najkraće moguće vožnje; to će vam stvoriti uslovni refleks i uskoro nećete ni razmišljati o tome; postaće deo biciklizma kao i sam bicikl.

Naočare

Vrlo korisne – najčešća smetala u vožnji su jako Sunce ili gomile buba, bubica i/ili prašine. Minimum koji treba da zahtevate od naočara je prava zaštita od Sunca (zaštita od UVA, UVB i UVC talasa); idealno je ako imaju izmenljiva stakla, tako da ih možete koristiti u raznim uslovima (svetao dan, predveče, loši vremenski uslovi).

Mogu da preporučim Uvex serije; zadovoljavaju sve gornje, a kome je to bitno ni ne izgledaju loše.

Svetla / treptači

Prvenstvena uloga ovih spravica je da pojačaju činjenicu da ste i vi učesnik u saobraćaju. Iako niko prilikom kupovine ne planira da vozi u večernjim / noćnim uslovima, to će se pre ili kasnije neizbežno desiti. Za takve prilike je obavezno da obeležite svog ljubimca i to barem sa treptačima (trepćućim svetlima) kako pozadi, tako i napred. Ni mačije oči na pedalama nisu na odmet.

Kasnije možete uzeti i neko efikasnije prednje svetlo (recimo CatEye, LED vrstu) koja će pored toga što vas čini vidljivijim i vama učiniti vidljive opasne prepreke u noćnoj vožnji (recimo nezatvorene šahte i gomile šuta uz ivicu puta).

Bidon (flaša za vodu)

Pored upale mišića, najveći broj tegoba po vožnji je izazvan dehidracijom; stoga, bidon je obavezni deo svakog bicikla. Uobičajene veličine (zapremine) su 0,5 i 0,75l. Šta ide u bidon … malo niže dole u tekstu.

Rukavice

Ima ih sto vrsta; obično se za toplije vreme koriste verzije bez prstiju, dok je za rano proleće / kasnu jesen bolje koristiti cele rukavice. Sem primarne zaštite dlanova (kako od tvrde gume na rukohvatima upravljača tako i od padova ) tu je i zaštita zglobova od hladnog vremena / vetra.

Pumpa / Komplet za skidanje i stavljanje spoljne gume / Dve unutrašnje gume

Naslov govori za sebe – uobičajen problem koji vas može zadesiti je pucanje gume. Iako zamena gume izgleda komplikovana (pogotovo ako se radi o zadnjem točku) – nije. Uz poluge za skidanje/stavljanje spoljne gume, i malo vežbe, zamena gume se može uraditi za 10 – 20 minuta.

Ovo je mnogo bolja opcija no da zaglavite daleko od kuće sa bušnom gumom

Umesto dve unutrašnje gume možete uzeti i komplet za krpljenje gume (svaki bolje opremljeni biciklistički servis ga ima) mada je uz sadašnje cene unutrašnjih guma to malo zamorna operacija.

Dodatna oprema Sedište (gel)

Iako će mnogi tvrditi da je ovo itekako osnovna oprema, ipak sam ga stavio ovde U svakom slučaju, izbor pravog sedišta može da bude razlika između pakleno-bolne vožnje (ili takvih posledica posle vožnje) i čistog uživanja kada vas zadnjica ni na šta ne opominje Posebna su sedišta za devojke i za dečake (zbog anatomije). Oblik sedišta (uže / šire) zavisi od tipa i načina vožnje – što ste pognutiji ka volanu (sportska varijanta) treba vam uže sedište, što ste uspravniji u vožnji (treking / gradska vožnja) treba vam šire sedište; oblik je važniji od punjenja sedišta, mada ni punjenje nemojte zanemariti.

Samu udobnost sedišta je teško proceniti odokativnom metodom; najbolje je ako neki vaš prijatelj / poznanik ima slično/isto sedište i voljan je da vam ustupi bicikl na sat i više (manje od toga ne vredi).

Ja mogu da preporučim Selle Royal gel sedišta; na samom sajtu imate i “čarobnjaka” za izbor sedišta; cene ovih sedišta kod nas su u rasponu 20 – 50 €

Jednom kada nađete sedište koje vam zaista odgovara, onda ga ne menjajte Bicikl i možete, ali sedište nikako

Korpica (pak tregeri) + torbica

Ono što je zagriženim sportskim biciklistima nepojmljivo (dodatna težina) nama hobi biciklistima itekako zna da koristi – recimo, korpica i odgovarajuća torbica gde ćete svakakve sitnice popakovati i time povećati svoju autonomiju do prve sledeće radnje.

Uobičajen set stvari koje idu u poveću torbicu su:

rezervna unutrašnja guma rezerva odeća ili barem majica foto-aparat (ako niste zadovoljni vašim idiJotom od telefona) brda Bonžite dodatne boce izotonika rezervne baterije za razna sokoćala na bicikli kompleti stakala za naočare (ako ih ide više uz naočare)

Inače, za pravo uživanje (makar samo za čitanje) preporučujem legendarnu Jonetovu Pak listu

Naravno, ovde se nikako ne završava spisak Tu je odeća za biciklizam (vrlo korisna u manje miroljubivim periodima za vožnju, kada je hladno i/ili vetrovito), zatim obuća (koja pasuje uz SPD pedale), kao i gomile sitnica koje vašu vožnju mogu učiniti zabavnijom i zanimljivijom

U svakom slučaju, kako budete slagali kilometre iza sebe, sami ćete otkriti šta vam još treba da uživanje bude veće

U vožnji (potrošni materijal)

Bez dve stvari se nikako ne kreće na vožnju: bicikle i želje za pedalanjem Kada ovo očigledno ostavim po strani, ostaju još dve: piće i Bonžita.

Izotonična pića

Što se tiče korišćenja tečnosti u toku vožnje – što više; ako osetite da ste žedni, tada je već “kasno”; bolje je piti po malo češće (na svaka 4 – 5 km vožnje), no odjednom velike količine tečnosti.

Kako se kroz vožnju gubi velika količina soli (znojenje), obična voda ovde nije odgovor za utoljavanje žeđi. Idealno, treba koristiti izotonične napitke – tečnosti koje imaju istu koncentraciju jona elektrolita kao u krvi i time se i najbrže apsorbuju.

Sada se takva pića pojavljuju stidljivo i kod nas (izbor iz Hipermarketa, Novi Merkator, malopre, kurs evra je 93):

(klikni za veću sliku)

Pregled izotoničnih tečnosti, Beograd, oktobar 2009 Naziv proizvoda Proizvođač Zapremina KCal Cena (din) Pro Sport Jamnica, Hrvatska 750 ml 157 99 Gatorade Gatorade 500 ml 125 99 ISO Sport Pivovara Union 500 ml 90 67

Na kraju, možete napraviti i sami vaš izotonični napitak, ili koristiti Aqua Viva Hidroactive (mada ona ima najmanje od korisnih / potrebnih sastojaka).

Izbegavajte energetska pića (Guarana, Energy etc) jer njihov sastav (količina i tip šećera) i namena (kratkotrajno podizanje energije) ne prija biciklističkim aktivnostima.

Bonžita

Bonžita je odličan mali slatkiš koji ima sve što vam je potrebno posle ispedalanih desetina kilometara – pravu vrstu šećera pomešanu sa raznim žitaricama i zobalicama. Ima je svuda i jevtina je – pravi izbor za hobiste bicikliste.

Korisni linkovi

Sajtovi opšteg karaktera

Ciklonaut – sajt sa dušom i sa više informacija nego što bi i mogli da sanjate. Topla preporuka. Freebiking – sajt koji se podelio na “dva”; na Ciklonaut i FreeBiking; aktivan forum gde mnogo korisnih stvari možete saznati

Sajtovi za kupovinu

Planet Bike Capriolo Intersport (Novi Merkator) Vector, Novi Sad Janković Comp, Ada, Vojvodina Cikloberza – način da nađete gomilu sitnica i to jevtino; takođe da se otarasite i vašeg viška; takođe je dobar izbor za polovne bicikle. Wiggle UK (isporučuju u Srbiju, samo se pazite zlih DHL / UPS špeditera)

(sve navedeno u tekstu se može naći kod naših prodavaca).

U sledećim nastavcima ću dati nekoliko ideja gde i kako voziti.

Podelite sa drugima:

Fabian Cancellara je dao sve od sebe ali je Cadel Evans bio toliko nadmoćan u zadnjih 5km trke u Mendrosiu! Cadel Evans je drumski svetski prvak 2009! Prvi ikada svetski prvak iz Australije!

Koliko je ovaj točak kul, ne mogu da verujem. Gyro Wheel

U nedelju, 9. avgusta, 2009, oko 12.30, amerikanku Kelly Crouse je udario auto na Starom Obrenovačkom putu dok je radila trening za Extreme Triatlon u Mađarskoj. Auto je išao najmanje 80 kmh u zoni za 40kmh i udario je od nazad! Kelly je zadobila frakturu lobanje, prelom noge, rebara, šake… Nosila je kacigu. Provela je tri dana u [...]

Danas se odigrao presudna i možda najlepša etapa u ovogodišnjem Tour de France. Lance Armstrong je uspeo da zadrži mesto, Alberto Contador je potvrdio poziciju a Andy Schleck je pokušao malo da promeni stvari. Mont Ventoux ima legendarni status među biciklistima. Aleksandar Sorensen je zadnja dva meseca u gradiću pored Mont Ventoux i da nisam bolestan svake [...]

Ako već nemate mogućnost da nesposredno prisustvujete najvećem biciklističkom događaju na planeti Tour de France 2009, iskoristite bar mogućnost da posredno, putem “očiju” (kamera) drugih ispratite ovaj događaj iz nepsoredne blizine.

Samo na Flickr servisu sa ključnom frazom “Tour de France 2009” možete pronaći skoro 6.000 fotografija, dok na video servisu YouTube možete pogledati skoro 3000 video zapisa zanimljivih detalja sa trke i prelepih predela zapadne Evrope.

© goran | Svakodnevnica blog, 2009. | Permalink | Nema komentara | Dodaj u del.icio.us zbirku Tekst označen ključnim rečima: biciklizam, Flickr, social media, Tour de France 2009, YouTube

Takođe nepropustite IT vesti i dešavanja na Personal magazinu

Cikloberza.com, u saradnji sa PlanetBike-om, organizuje Tour de France VELIKU nagradnu igru. Za ceo Tour de France možeš da pogodiš prvo troje u plasmanu, ko će imati majce i najbolju ekipu, a takođe su organizovana takmičenja po etapama. Malo je pretenciozan naziv VELIKA nagradna igra i moglo je malo bolje biti sve objašnjeno ali… u svakom slučaju, [...]

Danas se kupao, sedim u kafiću bašti na obali, pijem ekspreso na putu za Tivat. Ko putuje za Tivat: kafa ili ti ili ceo kafić? Torpiljerac je opran sa crevom i rastavljen: pere se lanac i cenjeni Nexus... Jedva čekam da ga vidim. Upravo sam ga probao podmazanog... Osećaj je kao da si stalno u niskom startu, prosto te tera da ga gaziš... pravi ubica iz Manase :) Divan osećaj, nemoj mnogo da luduješ, zbog krštenice. Kume - OVAKAV bajs podmladjuje !!! Ti si kume dečko. Tedoh reći pegla bore, pravi eliksir... A od pozadi se čuje Nexus kako cakće - k'o oni nek'dašnji trkački, valda što je lakši 400 grama od svoja 2 brata... :) A jel' ima zvonce? Koje crno zvonce - to je bre borbena mašina za tiho prikradanje... Kakve je boje? Mat crn, da se manje uočava u mraku :) Zvaćemo ga BLACK FLY. crna muva. Ne, dobro mu je i oroginal ime: Centurion (onaj Rimski) a tip je Crazy Point (luda tačka) baš tako piše na ramu! :) Pa ja to uopšte nisam znao. Kume šta će tebi 2 bicikla a tvoj venčani kum nema ni jedan? Kume šta će tebi 3-4 stana a ja imam samo jedan? ... :) Sam li rekao da ćeš ga voziš kao da je tvoj? Jesam. Elem... :) Kaja te pozdravlja... * Kume kaži dragička - našao sam bajs za tebe! Kakav? Kao da je tebe čekao: automatika u zadnjoj glavi... Nisam ga video, al' ga imam kući u kompu kao egzemplarni primerak... :) Jel' to Nexus i je li lagan i lep ? Videću kad dodjem, sad' sam na Dorćolu... Trebao bi da je klasa Nexus-a, a za težinu - si ti video negde laganog Mercedesa (bukvalno!) ? ;) Jeste sa Al ramom? Ne znam te detalje, čovek ga nije imao u radnji - takve sprave čuva kod kuće... ;) pogotovo TE marke ;) * Ako je to ovaj koga sad' gledam na kompu, onda on ima Nexus-a, i to sa 8 brzina automatski čak! :) Jel' to kume tebi nestalo kredita za mobilnoga, il' opet neozbiljno shvataš bajs problemariku ? Kume Coko našo si me na pecanju na stenama gde je rizik vaditi mobilan. Zainteresovan za bajs, al' ne mogu da shvatim da ćeš da zadržiš 2 bajsa. A i ti si p(...) kao što ni ja ne mogu da shvatim koji će ti moj 3-4 stana :) ... svako nesto voli, ja eto Nexus-e: ovakvog nemam. Sto ti smeta da imas bolji bajs od moja oba? A i ti si pretežak za njega siromaha. Ja sam taman. Ju kume a pošto je? Jesi li ti pri fiksnom? Sedim u bašti na obali i umesto da ... Ja sa kumom ispravljam krivu Drinu. Ništa ti nisi shvatio vidim ja... Nemaš pojma ni o kojoj se marki radi čak! To je Nexus AUTOMATIK sa 8 brzina a firma je Mercedes !!! :) verovao ili ne ;) Jebo te miš ja bi trebao da ga vezujem za jaja! Ništa mi nisi rekao o tome da ćes da onom sirotanu da pokriviš točkove. Ne kapiram to krivljenje točkova sirotanu...? Oćeš li ti da imaš jednog Mercedesa u svom životu, makar bio i bicikl? Il' da ja kupim i treći bajk - ? Nemoj kume staviće me na crnu listu i potomci. Koliko košta mečka? Sto se točkova tiče ja te samo savetujem. A šta misliš kako je meni, svi me gledaju iskosa a keva mi se krsti sa obe ruke. Mora prvo da znaš kakva je to sofisticirana ala pa onda tek da pričamo o detaljima. Zato ti kažem da sam već na crnoj listi. Koji bi ludak kupovao 2 bicikla ako ne za kuma. Cim ti meni uvijaš za cenu, bolje da ja kupim pančevca da ne kazu da je moj blesavi kum kupio 2. Nego kume šta bi sa zvučnicima? Ovde sam se ceo dan kupao, verovatno sam u Beogr. u subotu Misliš da zbog alergije ćeš morati "ranije" u subotu? Evo Kaji počelo da smeta što se toliko SMS-ujemo... :( (trazi 800 dao bi ga za 700) Gadljiv sam na skupe bicikle. Otpada!!! Pozdravi Kaju.