Planeta Srbija

Koga sve ima u jednoj firmi, uredu, kancelariji…???

Ljubav, muzika i malo biznis humora…

Bas tako… Trosim vise nego sto prihodujem, idem u stecaj! Grad u kojem zivim trosi vise nego sto ima, stecaj! Drzava u kojoj zivim trosi vise nego sto ima mogucnosti, stecaj! A bas smo svi ipslanirali neke lepe stvari. Zelje kao na takmicenju, spisak poduzi… Bas, bas.. Uh, sad sam se setio da imam dva kredita. I da, moram da placam sve dadzbine, a eto, opet su podigli neke za 30%, neke malo manje ali cesce, neke samo, ali samo malo. Ok, sto se mora nije tesko. A da, moram i da jedem, zamalo da zaboravim. Jedan navikao konja da ne jede, a konj crko! Sto li, nije mi jasno? A grad kao grad, i on jede. Jede malu ali bogami i veliku decu. Sta li ja lupam? Od kad to grad jede decu? Grad ne jede decu, grad zaposljava puno dece, otvara nova stara javna i ne javna preduzeca, povecava broj zaposljenih ( mislim one kvalitetne i ucene kadrove na konkursima, majke mi…), nabavlja i obnavlja, stimulise i stipendira, pomaze ugrozene, trudnice i raseljene, gradi i gradi po nekoliko puta. Prste projekti na sve strane! Ni drzava ne zaostaje. Ima se , moze se! Moze nam se da za jedan amandman platimo oko 6000 dindzi. Pa sta , nema ih ni vise od 3000 trenutno? Ma ima da imamo zakone samo tako, naravno i da ih postujemo kao i do sada. Joooooj, sad sam se setio: mi zvali ove pametnjakovice iz MMF-a da nam daju jos koji kredit na dodjem ti, a oni dosli pa posle dubokoumnog razmisljanja poceli da nam postavljaju uslove koji nisu bas pod libelom. Zamislite samo, traze da smanjimo broj zaposlenih u drzavnim i lokalnim upravama, da smanjimo plate u javnim preduzecima i sve nesto slicno. Pa sta oni misle? Kako to da izvedemo? Oni nemaju pojma da ako to uradimo, nema ko da radi sutra bre! Alo. MMF, de ste zapucali u nebrano grozje? Odakle vam pravo da ispravljate krive Morave kroz nasa dvorista? Godinama se mucimo dok nismo stigli do vrhunca a vi nam sad kresete krila leptirova. Bas sam sad ljut, onako malo. Kako da se naljutim mnogo? Znam da nije ovo vrhunac jos, da ima mesta za jos, da mi mozemo i vise od ovoga? OPS, umolo da zaboravim “solidarni ” porez od 6% kojim cemo da resimo sve probleme. Doduse, mozda ga i nece biti ako nadjemo “bolje” resenje? ********* Moracu jednim star-up kreditom sa grejs periodom od godinu dana da kupim 30-tak koza. Nisam samo siguran da li ispunjavam uslove obzirom da imam kredite u toku. Moracu da zovnem ove iz MMF-a da me posavetuju?

Dream big! Pri spomenu ove krilatice, uvek se setim i Andreja iz Noovo-a i njegove prezentacije sa prošlogodišnjeg web.starta. Valjda je u prirodi svih “dođoša” kako bi Vojvođani rekli da sanjaju velike snove i guraju napred koliko god im to sposobnosti dozvoljavaju. Odete na fakultet, napustite porodicu, osamostalite se i za razliku od svojih vršnjaka koji se nisu odlučili na ovaj korak nastavljate da verujete u svetlu budućnost, dobar posao, porodicu i šta sve ne. Ali, inspirisan i prošlomesečnom diskusijom, nametalo mi se pitanje, da li zaista fakultet pravi razliku i izdvaja nas od proseka, ili pak upadamo u neki drugi prosek koji možda pruža nešto kvalitetniji život, ali i ne ostvaruje velike snove.

Jedno je sigurno, fakultet otvara vrata. To smo utvrdili i u gorespomenutoj diskusiji, a i evaluirano je na DPTu.  Kada završite fakultet, naučite koješta, pokažete drugima da ste u stanju da stvari koje zahtevaju malo veći trud izgurate do kraja (ipak ovo zahteva 4+ godina konstantnog rada), steknete veliki broj kolega i šta već… Ali da li je to dovoljno? Da li je to nešto što pravi razliku na putu do velikih snova? Mislim da ne…

Većina fakultetlija nađe ok posao, sa platom iznad proseka, dovoljnom za kredit za kola, ili u boljem slučaju stan, na 20 godina, pa šta bude. Nije da smo država koja je sinonim za stabilnost, ali kad već plaćate kiriju 300 eur što ne izdvojiti i za stan isto toliko. Dobrodošli u novi prosek. Onaj malo bolji, ali opet prosek.

Problem kod mene je nastao što sam se poredio sa bratom. Brat nije upisivao fakultet, opredelio se za posao sa ćaletom posle srednje škole, nije ga previše interesovalo školovanje i krenuo je da se bavi špedicijom. Nije posao, koji će svileni nazvati “gospodskim” ali na kraju meseca vam dođe da se zapitate. Završavam fakultet, četiri godine se aktivno bavim kojekakvim poslovima, neki kažu da sam i darovit, ali opet i sa najvećom platom koji mi je neko nekada ponudio, ispada da je bolje da vozim kamion Karikiram pomalo, ali u ovom slučaju mojih 4-5 godina studiranja, u slučaju mog brata, predstavljalo je temelj za građenje ličnog biznisa, sa kojim nekoliko godina kasnije može da kaže da ima vidljiv plod svog rada,  koji daje osnovu za dalje razvijanje biznisa ali i izgradnju porodičnog života.

Shvatite na kraju da je samostalan rad taj koji pravi razliku. Korporacije su odlične za mlade ljude, daju neophodnu podlogu za kasnije osamostaljenje, građenje mreže poslovnih kontakata, “kapiranje” administracije i slično… ali za veći uspeh ipak je potrebno ići samostalno. 

1) Korporacije su spore, i kao pojedinac imate moć mnogo bržeg reagovanja na promene u okruženju, koje ako iskoristite na pravi način predstavljaju killer combo. Pre par meseci sam radio na planiranju jedne viralne kampanje koja je umalo propala zbog toga što je proces odobravanja iste trajao preko mesec dana, a tajming je jako bitan u ovakvim situacijama.

2) Često se dešava da prilikom rada za drugog niste svesni svog doprinosa u organizaciji te se time ne vezujete za istu. Ovo stvara vremenom otuđenost i nezadovoljstvo što vodi do manjka motivacije a time i gubitka ambicije za dalji napredak. Rad za sopstveni cilj je neprestan izvor motivacije, stalno pred vas stavlja nove zidove koje morate da preskočite a ne postoji korporacija da se na nju naslonite i olako preskočite isti, ili pak krijete usled pada. Rezultati dolaze uz mnogo truda.

3) Korporacije često znaju da budu nefleksibilne. Retke su one koje vam daju da se ponašate kako vama odgovara i shodno tome ostvarite najvišu produktivnost. U ovoj industriji imate najveće anomalije što se tiče životnog stila. Od klasičnih noćnih ptica do onih koji se budeu 4 ujutru. Doduše pojavom kompanija koje se bave webom, ovo se dosta promenilo, što je i kod mene slučaj.

Naravno nije lako raditi sam,  niti to može svako, ali vredi probati. Fakultet u ovom slučaju služi kao ulaznica u korporativni svet, koji treba da obezbedi temelj za vaš kasniji razvoj. U slučaju da odmah krećete sami, on vam daje određeni kredibilitet u zajednici oko vas no u oba slučaja rezultati su ispred zvanja.

Eventualni savet za prelaz iz korporativnog u samostalne vode jeste pokretanje side businessa. Bilo da je to neki posao koji obavljate po povratku sa posla ili vikend biznis, treba težiti ka razvijanju istog i onog trenutka kada postane isplativ osamostaliti se i u potpunosti posvetiti se svom biznisu. Srećno!

Bitna je organizacija !

Savremeno poslovanje iziskuje savremena tehnicka sredstva.

Evo jednog dobrog primera :

Ranijije sam nesto pisao na ovu temu, pa da se podsetimo : Kad macke nema…

Bezite , evo ga direktor!!! Ha, ha, nema vise izvidjaca, sad je sve modernizovano …

Sta ti je tehnika? Kuda ide ovaj svet???… :?:

Dok domovina krvari… Gospodine Ministre , daj i meni milionce ! Znas kako je, zena , deca, opanci? Nema da brines, cu udarim kog hoces, samo mi daj milonce

Ne bi ja , nego , kad vec insistirate !!!

Odazvati se na konkurs, tacnije biti pozvan na ragovor i na kraju dobiti posao nije ni malo lako za bilo kog kandidata. Ipak, nade i strepnje, tremu i sve ostalo mozete zameniti i nekim trikom ?!. Evo jednog primera:

Mladi Chuck se doselio u Texas i za 100 dolara kupio magarca od farmera. Farmer je obecao isporuku narednog dana. Sutradan, farmer je dosao i rekao: - Zao mi je momce, magarac je crkao. Chuck je rekao: - Dobro, vratite mi moj novac. - Zao mi je, ne mogu, vec sam ga potrosio. Chuck rece: - Onda mi donesite crknutog magarca. - Sta ce vam crknuti magarac? - Raspisacu lutriju. - Ne mozete to da uradite. Chuck rece: - Mogu, samo gledajte i ne recite nikome da je crkao. Mesec dana kasnije farmer sretne Chucka i pita ga sta je bilo. Chuck odgovori: - Raspisao sam lutriju. Tiket je bio 2 dolara, prodao sam ih 500, a kada sam odbio sve troskove zaradio sam 898 dolara. Farmer: - Zar se niko nije zalio? Chuck: - Samo tip koji je dobio. Njemu sam vratio 2 dolara.

Chuck danas radi u banci.

MRAV

Jednom davno, živeo je srećan i vredan Mrav, koji je svakog dana dolazio prvi na posao.

Bio je vredan. veseo. Jednom rečju, bio je srećan dok je radio. Pevušio je vesele pesmice, a rezultati njegovog rada su bili odlični.

Slušajući pesmu Mrava, gospodin Stršljen, direktor firme, zaključio je da se mrav previše zabavlja a premalo radi, jer nema pravo usmerenje i šefa koji bi ga kontrolisao. Zato je zaposlio Bubamaru koja je imala veliko iskustvo sa upravljanjem.

Prva briga Bubamare bila je da organizuje  evidenciju dolazaka i odlazaka mrava na posao (odnosno sa posla). U tu svrhu, uspostavila je sistem prijemnih i odlaznih dokumenata. Sa vremenom, broj dokumenata se povećavao i zbog povećanog obima posla oko papira morali su da zaposle nekog ko bi pripremao papire i izveštaje.

Zaposlili su Pauka koji je odmah uspostavio sistem arhiviranja i postao je odgovoran i za preuzimanje telefonskih poziva. A mrav? Mrav je i dalje radio kao i pre.

Izveštaji koje je dostavljala Bubamara su bili izvanredni. Direktor Stršljen je bio oduševljen izveštajima koje je dobijao od Bubamare i uskoro je počeo da zahteva: uporedne studije sa grafikonima, analize trendova razvoja, itd.

Da bi se zadovoljio direktorov zahtev, bilo je nužno da se zaposliHrčak koji bi bio direktna pomoć direktoru. Njemu su odmah kupili nov računar sa štampačem.

Srećni i vredni mrav je i dalje radio kao i pre. Jedino se požalio da bi mu bilo lakše ako bi imao neki računar. Nisu mu  odobrili. Ovo je bilo prvi put da se Mrav na nešto požalio i director Stršljen je odmah shvatio da je potrebno najhitrije reagovati. Kreirao je novo radno mesto šefa službe koji bi nadzirao srećnog i vrednog mrava.

Na novo radno mesto je zaposlio Cvrčka. On je odmah po svom dolasku zamenio celokupni namestaj u svojoj kancelariji i na zahtev dobio ergonomski oblikovanu stolicu i nov računar sa ravnim, LCD ekranom. Broj računara je narastao i morao je da se kupi i instalira i mrežni server. Novi šef službe  je shvatio da hitno treba pomoćnika (koji je bio njegov pomoćnik u predhodnoj firmi).I tako je zaposlio Stenicu.

U isto vreme Mrav je postajao sve manje srecćan i sve manje produktivan. Opet je tražio racunar. Opet mu nisu odobrili. Situacija sa Mravom, zabrinula je Cvrčka i on je zaključio da mora da naruči studiju o zadovoljstvu zaposlenih u firmi. Upoznao je sa tim direktora Stršljena koji je shvatio Cvrčkovo objašnjenje I odobrio angažovanja agencije za te potrebe. Skupa studija je uradjena i Cvrčak  je počeo da primenjuje predložene motivacione metode. Svuda je okačio motivacione plakate. Vodio je Bubamaru, Pauka, Hrčka i Stenicu na motivacione treninge u poznata letovalista itd… Mrav je i dalje, ali nevoljno, radio. Čitao je motivacione poruke na plakatima i nikako nije mogao da nadje nadredjene kad su mu trebali. Jednostavno, ili nisu bili tu ili nisu imali vremena za njega.

I tako je vreme teklo. Direktor Stršljen je i dalje dobijao redovno svoje perfektne izveštaje ali su oni počeli da pokazuju da firma nije više tako rentabilna kao pre. To ga je duboko zabrinulo i morao je da reaguje.Unajmio je najelitnijeg konsultanta, gospodju Sovu.

Sovin zadatak je bio da izvrši potpunu  analizu organizacije i poslovanja firme i da predloži rešenja da bi firma poslovala rentabilno. Nakon tri meseca, Gospodja Sova je direktoru predala sledeći izveštaj: “U firmi je previše zaposlenih!” Direktor Stršljen je oduševljeno prihvatio stručnu analizu i odmah otpustio: MRAVA.

Naravoučenije:

Nikada nemoj da budes srećan i vredan mrav. Mnogo se više isplati da si nesposoban i da ne radiš ništa. Nesposobnima ne trebaju nadzornici. Ako si uprkos svemu produktivan, nikad ne pokazuj da si veseo kada radiš, jer za to nema opravdanja. Ako, ipak, na svaki način želiš; da si mrav, osnuj svoju firmu i tako nećeš; morati da radiš za Stršljena, Bubamaru, Pauka,Hrčka, Cvrčka,Stenicu i Sovu. Ali tada nećeš moći da radiš ni kao Mrav. Jer da bi održao firmu moraš da se družiš sa stršljenovima, bubamarama,  paucima,hrčcima, cvrčcima, stenicama i sovama.

Naravoučenije 2

Nažalost, cela priča je utemeljena na univerzitetskim naučnim istraživanjima koja kažu da većina ljudi teži ka parazitskom životu.

Dragi moji blogeri !

Kada ste zadnji put kupili dnevne novine i koje?

Da li kupujete nedeljne novine i koje?

Sta je to sto ne mozete naci na netu pa imate razlog da kupite novinu?

Da li informacije sa blogova i neta dobijate brze nego iz ostalih medija: tv, radio, novine?

Koliko verujete novinarima a koliko blogerima?

Ovo su samo neka od pitanja sa kojima se povremeno susrecemo?

Vec nekoliko godina iskljucivo preko neta dobijam informacije koje me interesuju. I ne secam se kad sam zadnji put kupio neku novinu?… Svaka vest u novinama se svodi na senzacionalizam ili na zutu stampu jer jedino tako i mogu da privuku citaoce. Svojim naslovom privuku ali svojim sadrzajem , barem mene, odbijaju vec kroz prvih nekoliko redova …Sve  se svodi na jednu te istu semu koja se provlaci kroz sve novine, a zasigurno da takav nacin pisanja privlaci odredjeni broj ljudi kojima prija citanje takvih vesti ili zapazanja pojedinih novinara. Na zalost, zapazanja su sve redja, a licna misljenja novinara skoro i da ne postoje. U svakoj novini postoje  kolumne pojedinaca ali su i one sve krace i krace, i ne retko “navijacki” usmerene.

Izdvojio bih nekoliko tekstova sa neta .

“Novinarstvo ne postoji u medijima - katalozima”- pise gospodin Nebojsa Spaic kao bloger blog agregata B92. Deo teksta:

“Novinarstvo u klasičnom smislu, jednostavno, nije deo dominantnog informativnog sistema današnjice, uprkos hvale vrednim donkihotovskim naporima još uvek značajnog, ali sve manjeg broja redakcija i kod nas i u svetu koje romantičarski pokušavaju da se koliko god mogu odupru pritisku vrlog novog doba, mada su na neke osnovne kompromise već uveliko svi pristali - ko nije, taj više ne postoji ni u fizičkom smislu, jer je u potpunosti ostao bez publike.”

U komentarima na Nebojsin tekst spominju se i blogovi kao jeftinji a bolji od mnogih novina. Gospodina Nebojsa Spaic pise:

“Ovde cu jedino da reagujem, jer otvara dodatnu temu. Pa blog nije, nece nikad biti i ne treba da bude novinarstvo. Sto ne znaci da nije platforma za sirenja informacija, stavova i kojecega drugog.”

Ovde povlacim crtu i prelazim na pisanje Dragane Dzermanovic . Njen zadnji post : ” Uticaj blogova na novinare-Brodeur istrazivanje “

Izdvojicu samo jedan deo iz teksta:

“Druga stvar je da su blogovi medijum koji je korisnicima na raspolaganju 24 h te da se vesti i informacije na blogovima objavljuju 24 h na dan cele godine… ne postoji niti jedan toliko ažuran i tako dostupan klasični medij!  “

Dragan Varagic u tekstu “ Klasicni mediji ne shvataju da se moraju menjati” daje savet:

“Cela ova priča može se posmatrati i sa te strane da oni mediji (sa svojim uređivačkim politikama) koji shvate kako funkcioniše savremeno novinarstvo, mogu steći ozbiljnu konkurentnu prednost u odnosu na one medije koji i dalje misle da se ništa nije promenilo.”

Nisam novinar, nisam ni strucnjak ! Kao osoba koja “juri” informacije odlucio sam se za blogove i misljenja blogera, za informacije koje mogu dobiti na netu, kao i mogucnost da istu informaciju dobijem na razlicite nacine i sa razlicitim razmisljanjima na isto pitanje ili vest.

Poznajem puno novinara koji imaju svoj blog i moram priznati da mi je lepse 100 puta da njih procitam, nego da citam novinare koji ne priznaju nista do klasicnih medija. Volim da citam misljenja i stavove ali na blogovima gde autori nemaju urednika i direktora, gde nemaju uredjivacku politiku u skladu sa finansijerom …

Nadam se da ce i kod nas u Srbiji svakim danom sve veci broj novinara iz klasicnih medija da koristi blog platformu za licna razmisljanja. To ne znaci da ce blogovi da budu smetnja , naprotiv. Klasicni mediji samo mogu da dobiju na kvalitetu.

I da: mnogi blogeri kvalitetnije pisu od mnogih novinara !

Vladimir Stankovic aka Deda

Interesantna prezentacija od strane Ekonomista o pogrešnom ophođenju prema marketingu u doba recesije. Malo da osveži blog, dok ne prođe gužva u koju sam zapao poslednjih par dana.

Nelojalna konkurencija protivi se dobrim poslovnim običajima. Njome se može nanijeti ili nanosi šteta drugom trgovcu, drugoj pravnoj osobi ili potrošaču. Nelojalna konkurencija je i prodaja robe s oznakom ili podacima koji mogu stvoriti zabunu u pogledu porijekla robe. Neovlaštena upotreba znaka, tuđeg robnog žiga, oznake ili drugog vanjskog obilježja također je nelojalna konkurencija. Ako sud, npr. utvrdi sličnost ambalaže onda će zaključiti da se radi o nelojalnoj konkurenciji, dakako sve u smislu odgovarajućih odredbi Zakona o trgovini. izvor PoslovniForum

A obzirom da slika govori više od hiljadu reči:

Naravno nisam jedini

Za kraj, da ne bi ispalo da samo prozivam, ideja je skroz cool, krajnje genijalna u slučaju da se ne primeti ali i krajnje neetična kada su neki kolegijalni odnosi u pitanju, no kako može biti samo jedan ništa nas ne sme iznenaditi.

Kakva nedelja! Beograd - Ivanjica - Svadba - Beograd - Novi Sad - Zagreb - TMT Ventures - Nis - BizBuzz - Beograd - Pogled iz virtuelnog sveta. 7 dana, 5 gradova, 2000 km, bez korišćenja usluga avio prevoza Krenuo bih redom sa svojim utiscima ove sedmice, obzirom da svadba i nije nešto o čemu bih pisao na ovom blogu, preći ću odmah na TMT Ventures, jednodnevnu konferenciju gde koja se održala 28. oktobra ove godine u Zagrebu.

TMT Ventures je ušao nenadano u moj conference schedule, ipak ja ne jurim neku investiciju, no utisci koje sam poneo iz Zagreba od prošlog puta, terali su me da što pre posetim ovaj grad, a TMT je bio sjajna prilika za to pa mi je zahvaljujući sjajnoj ekipi Initiuma to i bilo omogućeno. Drugi dan bratove svadbe, pakovanje stvari sedanje na bus i pravac Novi Sad. Prvih 300 km Tamo sam se sreo sa a51 ekipom, Ilijom i Godžom, koji će me pratiti sve do kraja putešestvija, a na putu ka Zagrebu pridružio nam se i Steva, za koga sam pisao da je finalista takmičenja 7 minutes na ovoj konferenciji, i koji je našu trojku simbolično nazvao Kanda, Godža i Nebojša, aludirajući na poznati rock bend.

U Zagreb smo stigli nešto oko podne, dok nas je GPS slao po koje kakvim slepim ulicama, stigli smo na konferenciju tačno posle 1, ispostaviće se tačno na ručak Odlazak na bilo koju konferenciju koju organizuje ova ekipa, odgovoriće vam na pitanje zašto ovakva dešavanja nisu pristupačnija širokim masama. Prvo, što to nije ni cilj ovakvog dešavanja, već samo da dodju onima kojima je potrebno, i drugo što je organizacija samog dešavanja na mnogo višem nivou nego što je to slučaj kod nas. Hypo EXXPO centar je jedan od lepših conference centara u kojima sam bio, očito se ekipa Initiuma dobro ovde snalazi, a činjenica da je sve na jednom mestu, parking, klopa, afterparty samo upotpunjuje ovu sliku. Networking tokom ručka sam iskoristio da se konačno i in vivo upoznam sa IBB-om, najpoznatijim blogerom bez bloga, i twitter sapatnikom

Usledilo je i 7 minutes takmičenje na kome je nastupio i naš Steva. Ono što je bilo zanimljivo jeste činjenica da Steva nije bio jedini predstavnik Srbije na ovom dešavanju, te je “našu pamet” takodje branio i predstavnih SuperDota, iz Beograda, sa svojim rezervacionim sistemom AccrediNet, koji će biti korišćen tokom Univerzijade u Beogradu. Odavde smo mogli videti i razliku izmedju naših tržišta, gde činjenica da većina hrvatskih firmi koja se predstavila ima ozbiljan tim ljudi, uticajnih poznanika pa čak i investitora iza svojih projekata, čini naše skoro ni malo ne konkuretnim. Steva je, sa svojim DataMealom, ispostaviće se, bio dosta nerazumljiv investitorima, koji uglavnom nisu bili dovoljno IT potkovani da shvate bilo šta više od Twittera Nije hejt, već više savet prema onima koji se kasnije budu prijavljivali, a to je da ipak morate prilikom predstavljanja napraviti jako razumljivu priču, sposobnu da ubedi i vaše prijatelje koji se ne bave webom da je ideja za koju se borite dobra. Pobednik ovog takmičenja je projekat mobiExplore, po meni ne toliko revolucionaran koncept (u Srbiji postoji play2go koji je dosta sličan projekat), ali i pored toga Vedran Pržulj koji je predstavljao ovaj projekat, je “oprao” konkurente prilikom predstavljanja, što kvalitetnom prezentacijom, što najčistijim izgovorom na engleskom, što je i bio dovoljan razlog da pobedi.

Konferencija se nastavila, imali smo priliku da čujemo kako utiče globalna ekonomska kriza na investicije generalno, što možete i pogledati u ovom videu, zatim je došao Aljoša iz Httpoola, i za kraj dugo očekivana panel diskusija na kojoj je učestvovao Ilija, ali i Nenad Bakić, koji je većinski vlasnik sajta na kom radim. Zaista zanimljiva diskusija vezana za vodjenje sopstvenih projekata, poredjenje bootstrapinga ili sopstvenog finansiranja i VC finansiranja,  kao i problema prilikom kojih se susreću u radu. Ostali učesnici panela su bili Aleš iz Zemante, jednog od poznatijih startupa sa ovih prostora, Stanislav Prusac iz Polar Softvera, kog sam imao priliku slušati i na FuturAdu, i Maju Jelisić iz Mobitela. Marko Vojković iz Adriatice.net, se nažalost nije pojavio, no i pored toga panel je bio zaista kvalitetan. Usledio je koktel, u jako prijatnom restoranu u okviru same zgrade, gde sam imao priliku i porazgovarati sa ekipom iz FiveMinutesa, takodje učesnicima 7 minutes takmičenja, kreatorima nekoliko poznatih društvenih mreža iz Hr, poput Trosjeda ili Ptičice, a o prvom regionalnom microblogging servisu Zrikka.com ću tek pisati. Zanimljiva ekipa, imaju i neke planove za Srbiju, te verujem da ću o tome biti medju prvima koji će vas obavestiti.

Već uveliko je prošla konferencija, te je bilo vreme da se Hypo centar napusti i krene u još jedan obilazak glavnog grada Hrvatske. Kao što sam spomenuo, svidja mi se Zagreb, malo smo se prošetali, okusili tradicionalnu McDonalds hranu, popili po koje pivo, i spremili da se oprostimo od Zagreba. Spavanje i priprema za Niš i još jednu konferenciju… O tome nešto kasnije.

Dodaću da su očekivanja u potpunosti ispunjena, pored upoznavanja svih ovih ljudi (zaboravio sam i Berislava da spomenem), TMT je zaista bio prilika da se dodje do investitora, interno smo se šalili da nismo videli konferenciju sa više ljudi u odelima, što je razlog činjenice da je pored žirija 7 minutes takmičenja, prisutan bio i veliki broj ljudi iz VC biznisa, investicionih fondova, banaka … O svemu tome verujem da vam Steva može mnogo više reći. Posle svega ovoga, mislim da prisustvo na sledećem web.startu ne treba ni jednog sekunda stavljati u pitanje, već ovu konferenciju staviti u MUST-DO za sledeću godinu, ako se ozbiljno bavite/interesujete za web. Ako se to desi, siguran sam da se vidimo tamo!

Koliko para košta da imate sajt poput Facebooka? Mnooogo, i ako je potpuno razumljivo da će popularnost ovog sajta neiskusnije navesti da pokušaju da pomute slavu ovog Internet giganta, i ubrzo troškovima-ošamarene (ako uopšte dodju do dela da imaju ozbiljniju posetu) odvratiti od bilo kakve ideje koja počinje sa social.

Mogli ste primetiti na brojnim online diskusijama (mahom na DPTu), kako Bizi i ja jasno odvraćamo ljude od bilo kakvog social networka, ukoliko nemaju ozbiljnu investiciju iza sebe. Iako, verujem ovo mnogima zvuči kao “lajanje kere”, ovo zaista nije tako, što može videti u intervjuu Marka Zuckerberga, koji je juče dao u Timesu.

300 miliona dolara godišnje zarade svakako nije malo, Facebook svake godine ostane kratak za dodatnih 150 milki, što su uvideli i investitori, pa sa pomalo šokantnih 15, cena je spala na “bednih” 3.75 milijardi. Nije malo, ali ozbiljnije manje od prve sume, i mislim da je razlog ove cene, i generalno hladjenja oko kupovine svega što počine sa social, upravo činjenica da social networking nije nužno profitabilan biznis, kako se to mnogim ljudima čini.

Kao što je Dragan već preneo, pre par dana nekoliko blogera imalo je priliku da prisustvuje konferenciji za novinare i otvaranju nove zgrade Konsing grupacije, što predstavlja pravi iskorak u ozbiljnom shvatanju blogera ali i Interneta kao medija ravnopravnog ostalim mainstream medijima.

Iskreno, prijatan je osećaj kada znate da, zbog toga što pišete nešto i, zbog toga što je to što pišete neko prepoznao,  se nalazite u prisustvu generalnih menadžera firmi poput VIP Mobile, Eriksona ili Telekoma, ili pak ambasadora Amerike. Pogotovu ako je u pitanju neko kao ja, koji je sa 23 god. bio verovatno najmladji član te probrane družine. To vam nekako da motiv da nastavite dalje sa celom ovom pričom i sve to dovedete na viši nivo. Možda ne kao zanimanje, ali recimo kao vrlo ozbiljan hobi.

Inače, sama zgrada čijem smo otvaranju prisustvovali zaista fenomenalno izgleda kao što se i može videti sa gornje slike, i po prvi put sam prisustvovao presecanju vrpce prilikom otvaranja zgrade (i ako blago improvizovano unutar same zgrade prilično je simpatično izgledalo). Obzirom da je bio veliki broj novinara, bila je sjajna prilika da se tokom koktela, koji je moram spomenuti bio zaista fenomenalan, upoznati se sa nekim kolegama iz branše koji pišu za neke od poznatih časopisa o Internetu i računarima. Sve u svemu zaista prijatna atmosfera i nešto što verujem neću tako lako zaboraviti.

Konsing se inače kompanija bavi projektovanjem i izvodjenjem radova u oblasti telekomunikacija i IT-a, pre svega su tu u pitanju mobilna telefonija, bežične komunikacije, IT mreže, sistemi nadzora i slično, tako da i ne čudi line-up generalnih menadžera čiji su oni najveći klijenti. Obzirom da se bave i Internetom nadam se da će rast o kome su pričali potpomoći i smanjenje cena i povećanju brzina Interneta kod nas, obzirom da i pored velikog broja broadband priključaka u poslednje vreme koji se pojavljuju nema napretka u smislu povećanja protoka odnosno smanjenju cena. I ako se sam Konsing ne bavi koliko sam shvatio retail sektorom verujem da na neki način utiče obzirom na klijente sa kojima saradjuje.

Druga stvar, koja me kao FONovca raduje, jeste činjenica da je sve više ovakvih kompanija kod nas, koje su ozbiljne, ostvaruju zavidne brojke na kraju godine a verujem i brinu o zaposlenima obzirom na vidjeno u zgradi. Tokom govora prilikom otvaranja spominjala se i činjenica o povećanju broja zaposlenih koji se povećao za skoro 150 ljudi za godinu dana, i obzirom na rast koji planiraju sigurno je da će trebati još. To samo potvrdjuje činjenicu koja mi se kola u glavi u poslednje vreme, a to je da nikad nije bilo bolje vreme za osobe sa fakultetom da se zaposle. Veliki je broj firmi koji dolaze u Srbiju ili si iz Srbije i imaju snažnu potrebu  da rastu, za to su im potrebni školovani ljudi, čiji je nedostatak Srbiji veći problem od nedostatka radnih mesta. Kako sam ja, a i većina čitaoca ovog bloga uskoro jedan od njih, lepo nam se piše…

To je valjda tako u životu. Kada se “manete” masovnog korišćenja knjiga kao obaveznog dela školovanja, dodje onaj period kada je lični razvoj i usavršavanje u prvom planu i kada odsustvo aktuelnih informacija, i nemogućnost da se prilagodite novim zahtevima posla mogu da vas dovedu do bankrota. Ali ne i samo stručne knjige, sve je lepše posle nekog vremena “osetiti papir”, sesti u gluvu sobu sam, i posvetiti se sebi i knjizi, daleko od buke, obaveza i često surove svakodnevice. Valjda je to i razlog što ove godine mnogo više čitam, uglavnom u vožnji busevima, jer dosta putujem, a to je ništa drugo do izgubljeno vreme… Probajte, predjene strane će vam reći sve…

Prva pomisao pri samom uzimanju knjige bio mi je, oh ne još jedan Fanki biznis i priča o tome kako treba da se oblačim u roze da bih bio milioner Šalim se naravno, FB je cool knjiga ali ogroman broj neautentičnih i dosadnih nastavaka je malo pomutio slavu iste. Medjutim, da se vratim na temu, Otkačena ekonomija (Freakonomics) nije takva knjiga. Jedino što ih vezuje jeste insistiranje na drugačijem pristupu, na posmatranju stvari iz nekog drugog ugla. Steven Levitt i Stephen Dubner su priznati američki ekonomisti, poznati upravo po svojim drugačijim pogledima na svet, i pisci ovog veoma prodavanog bestsellera (3 miliona prodatih kopija, da im i Mir Jam pozavidi).

Šta je to što mi se svidelo u ovoj knjizi? Brojke, insistiranje na istima, i taj ekonomski pristup koji nam često padne u drugi plan naspram kojekakvih moralnih ili društvenih normi. Na toj ideji leži i jedan od snažnijih citata u knjizi:

…ako moral predstavlja idealni svet, onda ekonomija ne predstavlja ništa drugo do stvarni svet…

i cela knjiga se bazira na objašnjavanju ove ideje, na raskrinkavanju nekih činjenica o kojima nikad ne bismo razmišljali a koje do tančina objašnjavaju kako funkcioniše društvo uopšte. Umetnost postavljanja pitanja, ali ne bilo kakvog pitanja već pravog pitanja. I uz sve ovo gomila zanimljivih primera, zašto je bazen opasniji od pištolja, ili zašto se mnogo više novca ulaže za borbu protiv terorizma nego za istraživanje srčanih bolesti koje statistički odnesu mnogo više života i slično. Verujem da ćete uživati, knjiga je zaista lagana, čitao sam je u busu do Ivanjice i nazad, i mislim da je to jedan od glavnih razloga njene popularnosti. Naravno, nije baš sve toliko sjajno, u nekim delovima ćete se smoriti gomilom detalja koje iznose, ali i pored toga generalni utisak je da je dosta solidna knjiga, i da ako imate malo vremena slobodno ga utrošite na ovu.

U periodu od 8. do 10.5. na dva kraja bivše Juge odvijaju se dva vrlo interesantna događaja vezana za IT scenu generalno. I oba događaja su druga po redu… Elem, u znaku dvojke su konferencije Web.Start i Glocal.

Web.Start je posvećen web preduzetništvu i tokom dva dana (08. i 09.05.) će okupiti ljude koji se bave razvojem novih usluga, pokreću sopstvena preduzeća i (naravno) traže finansijere za svoje projekte, kao i one koji su spremni da (pod određenim uslovima) ulože novac u perspektivne web poslove. Prošle godine sam stekao puno pozitivnih utisaka vezanih za konferenciju, pa sam se zato ove godine isplanirao tako da ispratim oba dana konferencije a da u Zagrebu provedem i dobar deo srede i subote te sedmice.

Prvi dan Web.Starta je tehničkiji, a iz mora predavanja & predavača meni nekako najzanimljivije deluju teme o kojima će pričati Marko Dugonjić Maratz (Šta korisnici žele?), Senko Rašić (Firma 2.0), Ivan Brezak Brkan (Novinari i ostala gamad - koja nam je prijeko potrebna), te Vuk Ćosić (Pisanje.com). Tokom drugog (Biz) dana pažnju mi “na papiru” privlače Andrej Nabregoj, Nicole Simon i Andraž Tori. Siguran sam da će i mnoga druga predavanja biti vrlo korisna i zanimljiva, a na spisku predavača i rasporedu predavanja možete svakako naći nešto što će vama privući pažnju. Prijavljivanje za prisustvo konferenciji traje do samog početka, tako da još imate vremena da odlučite da dođete u Zagreb makar na jedan dan…

A konferencija koju ću propustiti - Glocal 2.0, počinje takođe 08.05. a traje tri dana. Održava se na New York univerzitetu u Skopju i posvećena je fenomenu bloga. Kompletan program možete preuzeti klikom ovde, a pored raznih tema o kojima će se govoriti i diskutovati poput odnosa blogosfere i društvenih medija, građanskog novinarstva, uticaju weba 2.0 na mejnstrim medije ili cyberfeminizma u doba blogova, posebnu pažnju privlači nekoliko imena. Prvog dana će glavno predavanje održati Robin Hamman sa BBC-a koji će pričati o blogovanju i društvenim medijima, drugog dana, na temu vezanu za merenje uticaja blogova, govoriće Dragan Varagić, a trećeg dana (koji je posvećen kulturi i identitetu u online društvima) o parazitoidima će pričati Marcell Mars. Na kraju će biti održane i dve radionice namenjene onima koji žele da nauče neke tehnike vezane za blogovanje.

Sad, kad sam malo pažljivije pogledao program obe konferencije, žao mi je što ne mogu biti na dva mesta istovremeno. Voleo bih da mogu makar trećeg dana stići u Skopje, ali na žalost to nije izvodljivo… Možda jedino da zamolim organizatore raznih zanimljivih dešavanja da se u narednim instancama koordinišu i izbegnu preklapanje.

Para nikada dosta, a i onda kada ih ima uvek vam se čini da biste ih mogli uložiti u nešto pametnije, u sam posao. Kupiti još koji server, ili pojačati reklamu, štagod. Upravljanje finansijama je od istinskog značaja u celoj ovoj priči, napraviti prioritete u trošenju novca, i obezbediti dobar ROI. Zvuči lako zar ne? No nije baš tako.

Čitajući startup vukove, poput Cubana, postavljam sebi pitanje koliko je zaista važna kancelarija u poslovanju jednog manjeg startupa. Oni javljaju da nije, i da predstavlja uzaludno trošenje novca, novca koji bi se mogao uložiti u neku od gore navedenih stavki. Ali opet da li je zaista tako?

Prednost kancelarije jeste radna atmosfera, stvarane podsvesne slike o kancelariji kao mestu na kome se radi, ali i prilika da okupite ekipu na jedno mesto, time zajedno doprinosite rešenjima. Današnja telekomunikaciona rešenja se trude da premoste fizički jaz i to jeste donekle moguće, ali za prave rezultate ću se ipak pre odlučiti za konzervativniju varijantu. Uz sve to imate i onaj deo vezan za profesionalnost i ozbiljnost same kompanije. Bar je tako u ovim našim zemljicama.

Ali toliko novca nema? Ovo jeste problem, i u tom slučaju ne treba napustiti posao, jer ne možete priuštiti sebi kancelariju (kancelarije u Beogradu predstavljaju dosta ozbiljnu stavku u budžetu). Pa šta onda raditi? Moj predlog je naći stan koji će imati 1 sobu više nego što Vama inače treba za život. Sobu za posao. Na svaki način pokušati distancirati svoj životni prostor od radnog, jer će Vas ova kombinacija sigurno dovesti do očajnih rezultata kako na ličnom, tako i na poslovnom planu (pričam iz iskustva). Računar na 5m od kreveta priznaćete ne deluje toliko motivišuće za posao, kao ni cimeri i porodica, a opet ni društvo ne voli kada je tu a Vi visite za kompjuterom i kao radite pred njima. Možda neće u potpunosti zameniti kancelariju, ali će donekle doprineti radnoj atmosferi i većoj produktivnosti.

Kakva su Vaša iskustva? Kancelarija ili stan, LWP (laptop-wireless-priroda) ili pak nešto treće?

Michael Jordan je moj drugi (ili treći ne mogu da se setim) otac. Kriv je za većinu mojih ožiljaka na laktovima i kolenima, na satima i satima prikucanim za TV, na basketari koju još uvek držim pored kreveta. On je bio jedini, a tržište će sve učiniti da to valorizuje što je moguće bolje, na ovakvim paćenicima poput mene.

Medjutim, ova reklama krije vrlo zanimljivu priču iza sebe. Nije sve u patikama, već u načinu na koji se koriste. Nije sve u novcu, ogromnim količinama istog, i svemu što se vrti oko toga. Smarter a ne harder, funkcija a ne forma. Pogledajte reklamu, verujem da će vas inspirisati da još snažnije krenete u pohod ka svojim snovima. Napomena: blog još uvek zaebava, sutra ću verovatno opet promeniti server, nadam se da će sada biti sve ok. Hvala na strpljenju…

Unutar kampusa Univeziteta u Banjoj Luci će se otvoriti Inovacioni centar Banja Luka, u kome će priliku dobiti svi diplomci i postdiplomci da svoje znanje pretvore u praksu i da razviju neku inovaciju ili biznis, kroz ovakav model inovacionog-poslovnog inkubatora. Svidjela mi se vijest jako, jer ovako nešto kod nas nije postojalo. Ne mora svaka novina biti dobra, ali mislim da bi ova mogla biti.

Ujedno, kad vidim kojim tempom se razvija kampus, poželim ponovo biti student i ako ništa samo da dobijem priliku da učestvujem u svim novinama koji se nude. Iako uvijek ima korupcije, nadam se da će ostvariti bar 10% zacrtanih ciljeva i jedva čekam da moja djeca krenu studirati :)

Više o ovom na sajtu Minstarstva nauke i kulture, a ako neko od vas se muva po kampusu, neka napiše kako to u stvarnosti izgleda :) Pretty please!

Roćko

Obožavam poređenja. Oni koji me poznaju duže verovatno i znaju zašto je moj život dugo bio reka, pa moguće da je i sada, samo što sam malo ispao iz fazona životnih motoa.

Prethodnih nekoliko dana sam proveo na AIESEC konferenciji u Rudniku, mestu u centralnoj Srbiji na istoimenoj planini. Tu sam i imao priliku da čujem ovo jako zanimljivo poređenje vezano za rad sa ljudima.

Pričica se svodi na sledeće. Patke su životinje koje ponosno plivaju lagano klizeći kroz vodu. Ispod svega toga se ni ne naslućuje snažan rad nogama koji je potreban da bi se sve to pokrenulo, i izgledalo kako izgleda. Programerski rečeno odvojena prezentacija od logike.

Dok radite sa ljudima ne smete nikako pokazivati znake nervoze usled previše obaveza, rokova, kriza, nedostataka čega sve već. Budite patke, budite ponosni i lagano klizite kroz interakciju, dok u pozadini čuvajte taj težak rad i sve što on sobom nosi. Kako je to otprilike izgledalo na konferenciji. Ujutru prvi na doručku uvek nasmejan i autentično pogubljen, uveče poslednji na žurci, spavanje ako baš mora, jer treba pripremiti predavanja za sutra.

Baš sam ja neki patak

Konferencija o kojoj sam pričao toliko vremena je došla i prošla, i red je da joj se posveti koji red, jer u najmanju ruku ona to zaslužuje.

Verovatno ste mogli čuti o mom prošlogodišnjem viđenju iste. Događaj koji me je pokrenuo, naterao da počnem ozbiljnije da radim na sebi, i poslovima vezanim za Internet, povezao sa nekim ljudima koji su znali da me usmere, i dalje to čine i naravno navukao na isti, te ovogodišnji ne bih propustio ni da mi se dete rađalo (zvuči dobro, i ako verovatno nije istina ).

Pre svega obratiću pažnju na organizaciju i lokaciju samog događaja pre nego što pređem na one juicy parts. Organizacija je napredovala, za razliku od prošle godine gde je bilo povremenih štucanja, kašnjenja, probijanja rokova, gužve, konstantnih izlaženja, škripanja i šta li već sve, ove godine, pre svega zahvaljujući lokaciji, ali i činjenici da je kotizacijom koliko toliko uskraćeno besposličarima da švrljaju po sali, svega toga nema. Sala je zaista impresivno izgledala u poređenju sa prošlom godinom, dosta dobro tehnički opremljena, obećani wireless nije izostao te je i zahtevna IT publika bila maksimalno zadovoljena. Niška Banja kao mesto imala je svoje prednosti i mane. Prednosti naravno vezane za miran kraj, relativno malo mesto gotovo posvećeno samo nama pogodilo je većem zbližavanju izmedju učesnika konferencije u poređenju recimo sa nekim većim mesto gde bismo se svi raštrkali i sl. Eventualna mana jeste baš ta udaljenost od grada, što u večernjim boemskim satima zna da bude malo nezgodno, ali snalazili smo se nekako. Extra bonus je bio i welness centar u hotelu o kome se održavala konferencija ali o tome malo više u juicy parts.

Pričali smo danas pred kraj konferencije o predavanjima. Zaključak je da predavanja možda nisu ispunila početni cilj, u smislu da su bila prilagođena preduzetnicima, jer zaista sumnjam da bi većinu stvari oni mogli svariti. Jedino predavanje koje je bilo prilagođeno njima održao je Zvonko Šošević i to nije naišlo baš na najbolji odjek pre svega zbog velikog broja ljudi koji su u poslu. No, svejedno, kako je i broj ljudi iz malih i srednjih preduzeća koji se ne bave ITjem bio nedovoljno veliki, mislim da je većina zadovoljna. Okupljeno je manje više sve što iole vredi na domaćem Internetu, teme po danima su dosta ispoštovane što je doprinelo sticanju šire slike o tim oblastima. U okviru celog eventa održan je i okrugli sto na temu organizacije IT događaja u Srbiji i šire, gde se okupio zavidan broj ljudi i diskusijom pokušao da da predloge na neke probleme koji su očiti i koji se ponavljaju iz dešavanje u dešavanje.

Cilj konferencija poput ove jeste povezivanje sa što većim brojem ljudi i sklapanje poslova i partnerstava. Ni u ovom slučaju to nije izostalo. Retke su prilike da se skupi ovoliko broj ljudi iz struke na jednom mestu, i moram priznati da sam bio prijatno iznenađen ponudama. Dobio sam ih nekoliko, i većinu sam nažalost morao da odbijem zbog ogromnog broja obaveza koje imam u narednom periodu, ali mislim da su ljudi na neki način dobili jasniju sliku o tome ko šta može i koliko što je sjajno, i obećava da će i u budućnosti biti još više saradnji.

Ljudi, ja sam bre srećan. Trebalo mi je nešto ovako, da se malo odmorim i ispričam sa istomišljenicima. Itekako I ne možete da verujete koliko me ljudi pitalo gde mi je kosa (ko razume shvatiće). Ekipa koja je došla na seminar se manje više poznaje već duži period. Dopisujemo se tu i tamo, ponekad padne i neki posao, ali i iskoristimo svaku priliku da se ispričamo i sve to zalijemo. Kako je Niš poznat po kvalitetnim kafanama, meraku i začinima sve je ovo dobilo jaču notu. Prva noć posle zaista sjajnog dana, preselila se u kafanu Čiča, u podnožju banje sa kvalitetnom klopom i povoljnim alkoholom. Izginili su jagnje i par čokanja rakije sve to uz najbolje kafanske pesme, poneko lole ubavo, i druženje. Dunja koju smo pili bila je zaista izvrsna, to je prva rakija koju sam pio da ima ukus voća od kog se pravi, što zna da zavara, ali srećom vraćali smo se kolima. No, fino smo se i najeli (pozdrav za bokija i pajaju aka tehnička podrška seminara) tako da valjda nije bilo problema. Za razliku od većine IT događaja imali smo i dve dame, naravno Sandru i Draganu (koja je bila i konferansije), tako da nas nisu mogli prozivati da smo kao što jednom spomenuh kobajaBuzz. Kad smo već kod Draganine titule tog dana sam odlučio i sebi da nadenem novu a to je bloger nutricionista, jer nekako zvuči baš pravo što bi rekli Bosanci. No da se vratim na temu. Posle te večere otišli smo u hotel gde smo nastavili da pričamo zamislite o čemu, o Internetu :). Mala ali probrana ekipa (torbica, Dragan, Vlada, Bojan i Vita) do dobrih 6 izjutra provela je razmenjujući iskustva i donekle pripremajući se za okrugli sto koji zapravo nije okrugao. Boki je srećom presekao tu negde oko 6 inače ko zna do kada bi odseli. E sad ima tu jedna fora. Kako sam ja jedini od cele te ekipe bio u privatnom smeštaju, oni su se fino smestili u sobe i ja uputio ka istom. No, kako je Niška Banja stecište nadasve napredne 60+, ležemo pre 10 generacije, ja sam u svojoj vili poljubio vrata. Gazde su neki matorci, i meni je bilo jako glupo da ih budim tako rano, tako da sam iskoristio tu priliku da se prošetam malo do Niša i popijem kafu. U Nišu tako rano naravno ništa nije radilo osim pekara (ubio sam Burek), te sam nekako izdržao do 8 i vratio se u vilu na zasluženih sat i po sna. Inače, ni ostali se nisu baš naspavali kako sam sutradan saznao. Sledećeg dana je to druženje logično izostalo jer smo bili mrtvi umorni.

Kafana kod Rajka nije posećivana masovno nažalost, ali toliko spominjana rebarca nisu se osetila zapostavljenim. Juče, tj drugog dana konferencije sam otišao sa nekim lokalnim društvom kod Rajka i urnisao se. Mislim da je poenta odlaska u ovu kafanu pored izvrsnog obroka, nauk kako se ne treba hraniti tokom ostalih 300 nešto dana. Rebarca u kajmaku i ‘ladan Jelen - priceless. Opet žao mi je što nismo išli svi zajedno.

Hit hotela u kome je bila konferencija jeste welness centar, koji je manje više bio džaba u odnosu na lokalne uslove. Ekipa mladih i naprednih Internet preduzetnika odlučivala je o budućnosti srpskog interneta, nigde drugde do u đakuziju welnes centra. Nažalost nismo imali aparat da se slikamo, ali zaista neponovljivo je iskustvo. Za kraj, tj danas iskoristili smo nek ide život princip i otišli i na masažu…eeee… to je život. Topla preporuka je da ne masirate prepone. Nismo se usudili… Ovo me baš opustilo, obzirom da ove godine nisam bio na bilo kakvom odmoru, tako da mu dođe nešto kao additional value cele priče.

I eto, to je ono čega sada mogu da se setim. Zaista sjajna 3 dana za mene. Aca i Vita su kao što rekoh odradili super stvar i verujem da će se o bizbuzzu puno pričati narednih dana. Očekujem da neko postavi slike, jer nisam nosio aparat pa ću ih već linkovati ovde. Iskoristio bih priliku i da se zahvalim ekipi koja mi je pravila društvo svih ovih dana: Srđan, Marko, Torbica, Vlada, Nixa, Vita, Aca, Sandra, Dragana, Boki, Dragan, Sloba, Moma, Ilija, Peca, FON i AIESEC ekipe… bez vas ne bi bilo ni približno isto…

Toliko od mene, do sledećeg bizbuzza…

Ili, oko malih stvari svađamo se mi. Sigurno ste radili u nekom timu, i imali problema da sa istim ugovorite sledeći sastanak. Jedan treba da se vidi sa devojkom, drugi mora da uči, treći ide kod frizera, i nikako da se nađete na određenom vremenu i datumu. Onda ide ono čuveno, dogovorićemo se preko maila i izabere se uglavnom jako nepovoljno rešenje. Niste jedini, i to je upravo bila zvezda vodilja kreatiorima Doodle-a, još jednog evropskog startapa “vrlo kreativnog” imena, ne nešto preterano novog (recimo da postoji više od godinu dana), ali nesumnjivo korisnog.

Manija startapa je možda neke smorila, ali je i svakako donela dosta kvalitetnih i korisnih servisa. O nekima sam i već pisao tokom svoje blog karijere, poput Geni-ja i picnik-a, koji predstavljaju punokrvne web aplikacije, zahvaljujući kojima počinjete da razmišljate kako se desktop aplikacijama bliži polako kraj. Gorespomenuti Doodle se ne može pohvaliti tolikom kompleksnošću, iza celog projekta je dosa prosta ideja, ali nadasve korisna i upotrebljiva u svakodnevnom zakazivanju sastanaka i problemima koji tom prilikom nastaju.

Kako Doodle funkcioniše?

Princip je jako jednostavan, otvaranjem ankete za zakazivanje sastanka definišete vremenski opseg u kom se on može odviti i pošaljete permalink prema svima koji trebaju da posete sastanak, gledaju film ili šta već, ostavljam vama da izaberete. Svako od učesnika označi datume koji mu najviše odgovaraju, i na osnovu onog dana sa najviše OK odgovora se i organizuje sastanak. Deluje zaista banalno, ali u uslovima vremenskog deficita može prilično pomoći u uštedi istog. Da nije tako verovatno i ne bi postojala ogromna količina alata za time management i online kolaboraciju.

Igrajte se, isprobajte i iskoristite mogućnosti servisa poput ovog da više vremena posvetite sebi i svojim prijateljima. Jer, kako mi je i Marko danas potvrdio, život izvan cyber sveta zaista postoji…

Poslednji boravak u Ivanjici mi je obratio pažnju na vrlo zanimljivu pojavu u Srbiji, ako isključimo Beograd, koji je i onako država za sebe po standardu i tržištu koje na istom postoji. Konkretno mislim na nepostajanje tržišta za ljude srednje kupovne moći, što inače predstavlja jednu od karakteristika početnih faza tranzicije, krajnosti, izražene u velikom procentu stanovništva koje karakteriše niska, sa jedne, i visoka, sa druge strane, kupovnu moć. Kako se približava kraj tranzicije to se i ovaj gap smanjuje te se pojavljuje nešto što do skora teško da je postojalo u Srbiji - srednji stalež.

I otkud sad Kinezi u celoj priči. Primer od pre mesec dana, kada sam boravio kući (!= Beograd) i pokušao da kupim papuče. Sa jedne strane imate prodavnice gde najjeftinije papuče koštaju cca 50eur i sa druge strane Kineze gde koštaju 200 din (2,5 eur + neponovljivi miris). Kojoj se strani prikloniti, ako biste kupili nešto kvalitetnije papuče, ali opet da ne date svoju sedmičnu potrošnju piva na isto? Daleko od toga da ne mogu da priuštim papuče od 50 eur, ali je to snobovski, makar meni, ipak, nosim ih samo par meseci u godini a i vrlo brzo se deformišu ma kakvog kvaliteta bili. Sa druge strane papuče od Kineza imaju vek trajanja jednak tih par meseci i posle toga dobijaju ono što, da se ne lažemo, i zaslužuju - kantu.

Izbor - ipak Kinezi. Nije zbog piva, majke mi :), ali činjenica je da većina ljudi ovako razmišlja. I zato nije čudo zašto ih ima sve više po Srbiji.

Šta ovde brine? I ako se sad slobodno može ustanoviti da u Srbiji postoji ta neka srednja klasa, pitanje je kada će postojati tržište za iste. Ako uzmemo konkretno primer za odeću, mislim da su u Srbiji svi u fazonu il si bos il si hadžija, ili pucaš na gornju ili da donju granu, preskačući ovu srednju kategoriju. Šta do tada? Do tada će Kinezi profitirati i uništavati i ono malo industrije u nas koje puca na tu nižu granu, jer teško im ko može parirati cenom. Setite se Novog Pazara i njihovog tekstila, e pa to je dosta propalo baš zahvaljujući Kinezima…

Napomenuo bih da nemam ništa protiv Kineza, mnogo ih je da bih pokušao nešto, a iskreno i prilično sam impresioniran njihovom kulturom. Na kraju krajeva i slika iz posta govori o tome da sam i ja dete kung fu-a, wing shua i ostalih hiiii-jaaaa-hasaaaa sportova…

Donekle vlada mišljenje da je e-mail marketing isto što i spam, pre svega što je odnos između broja spama koji primate svaki dan, i recimo korisnog sadržaja koji služi u promotivne svrhe zaista veliki, naravno u korist spama. No, ipak postoji nekoliko primera zaista kvalitetnih newslettera koji Vam mogu itekako poslužiti. Dragan je skoro pisao o newsletterima Taboo i Brand magazina, a postoji nekoliko poznatih lifestyle newslettera poput onog od Yellow Caba, koji predstavlja kako i sam slogan kaže kulturni vodič kroz život Beograda.

Tema mog današnjeg izlaganja jeste newsletter konsultantske kuće Bovan, koji za divno čudo postoji već tri godine i izlazi svakog petka. Ono što me iznenadilo jeste dosta profesionalan pristup celoj priči. Tekstovi su pažljivo odabrani i uglavnom su iz oblasti biznisa i komunikacija, tako da se vrlo često mogu naći i neki članci vezani za Internet. A sve je to i lepo upakovano u obliku pdf magazina na nekoliko strana ne previše, taman da ispunite pauzu na poslu.

Evo i teksta sa sajta vezanog za newsletter/bilten:

BC BILTEN je nedeljna elektronska novina iz biznisa i komunikacija koju izdaje konsultantska kuca Bovan Consulting. Vec tri godine je izuzetno citana u poslovnom svetu i nagradjena nacionalnom nagradom UEPS-a kao „Internet projekat godine“ za 2006. Cita se medju odluciocima u sferi biznisa i politke u zemlji i regionu, kao i na drugim kontinentima i veoma cesto je citirana u ostalim medijima, kako elektronskim tako i stampanim. Intervjue za BC Bilten izmedju ostalih dali su i: prof. dr Lin Montgomeri, Miodrag Kostic (MK Commerce), dr Dzim Ejveri i mnogi drugi. Prethodni brojevi BC Biltena se mogu na naci na sajtu konsultantske kuce Bovan Consulting www.bovan.eu u segmentu mediji / bcb.

Da ne pričam previše u prazno na sledećem linku možete naći sve prethodne brojeve biltena. Moguće je i primati bilten putem e-mail adrese tako što ćete poslati svoje najosnovnije podatke na bc.bilten/et/bovan.co.yu

Napomena: Newsletter ovakvog tipa nije isključivo i e-mail marketing, jer ga je moguće pregledati i putem sajta, ali eto pošto je moguće primati i isti putem maila sam ga svrstao u ovu kategoriju. Nešto više o e-mail marketingu možete pronaći naravno na Wikipediji, a i Bizi je imao par tekstova o tome, pa uživajte!