Pro et Contra / građa za razradu, sekvence, nepovezane misli -Razgovor Eusebiusa i Florestana, Slobodnog zidara i pesimiste
Alter-ego poremećene pa ipak božanstvene ličnosti Roberta Šumana.
FLORESTAN - o mudrosti
…Pa Vi uistinu verujete da razumete čoveka? Ali, to je glupost, Vaše beznađe i očaj! Vaš čovek koji spokojno trupka u mraku, zapravo uživa u svome tavnom svetu. Ništa njemu ne fali tu gde jeste.
Evo, zapravo je svejedno - možda sam zapravo ja taj grešnik o kome pričam. Oh, izvesno je da je tako! Možda nismo ljudi ni Vi sa svojim humanizmom, ni ja sa ovim zdravim pesimizmom, već su ljudi prokleti izrodi koji se šepure svojim blesavim idejama nastalim u nepostojećoj državi sa nepostojećim stanovništvom. Fašisti, komunisti, radikali, nacional-socijalisti. Prokleti Filistinci! Sve jedno - sasvim sve jedno! To je jedan negativ stvarnosti koji će se odvijati u vekove vekova. Amin!
Koliko puta ste bili u situaciji da sa sagovornikom koji govori vašim maternjim jezikom ne umete uopšte da se razumete? Vi govorite, a on?
…Pričate nešto. Osoba se doduše usrdno trudi da vas razume pa uporno klima glavom. Pitate se, da li vas razume? Ona tobož zbunjeno kaže da sve savršeno dobro razume, iako vas suštinski ne razume. To nerazumevanje traje predugo - čitave sate, čini vam se. Iako vam je savršeno jasno da razumevanja nema, pričate i dalje - forme radi. I to vas, razume se, strahotno umara. Nakon sat ili dva osećate kako posustajete i kako vam je glava otežala. Vas sagovornik se za to vreme udobno baškari na svojoj stolici, već utonuo u saznanje da vas nikada neće razumeti. Ipak, sa poštovanjem Vas gleda sa sigurne i nenadežne pozicije. Gleda Vas prvo jednim a potom i drugim okom, kao kameleon. Zatim vrti glavom sporo, levo pa desno. Na taj način meri pravu razdaljinu između svoje ralice i vašeg grkljana. Jasno vam je šta sledi ali Vi pričate i dalje. Uvereni ste da makar jedna reč može dopreti do razuma Vašeg korespodenta - samo jedna misao koja će vas uveriti da je taj preko puta ljudsko biće. Sagovornik klima glavom i dalje. Zatim Vam se lagano, sasvim lagano približava, kezi svoje bele očnjake i namešta ih na Vaš vrat, tražeći zubima sitnim drhtavim pokretima nabubrele vene. Dok izgovarate poslednju reč, on laganim pritiskom pštrih zuba probija kožu i oni se sa lakoćom zarivaju u mlako meso do žile koja počinje da krvari. Osećate kako vam lascivnim pokretima isisava snagu iz razjapljene rane na vratu. Gušite se od nemoći! A korespodent vas i dalje promatra nekako postrance, samo jednim svojim okom. Ne razume vas dabogme, i to je savršeno neprirodno u tako intimnom kontaktu. Ja govorim o ljudima koji zapravo nisu ljudi, da li me razumete? Je li to taj Vaš čovek o kome pričate sa ljubavlju? Je li to ljudstvo na koje treba da računamo? Profesore dragi, da li me čujete?
EUSEBIUS - o mudrosti
…Rećiću Vam šta ja mislim o ljudima iz mraka, tim nemuštim nesretnicima što lutaju kroz život zajedno sa nama. Oni uistinu žive groznim životima, neki od njih slobodno šetaju po svetu. Slabloumne ubice dece i trudnih žena sa ratišta. I baš kao da se ništa nije dogodilo; oni kao i gomila prosečnih oko njih, ždere kifle, loče jogurt, srče pivo i kafu po zadimljenim restoranima, gleda fudbal i košarku, živi slobodno i bezbrižno, ima ili nema para, dive se svojim imbecilna sećanja iz još imbecilnijeg rata…
…Tu su dabogme i oni koji nisu počinili greha ali i dalje ne razumeju život.
Strašno je od života tražiti samo trenutna zadovoljstva, uzbuđenja koja ne traju duže od primisli. A oni greše kada kažu da život ionako na posletku uvri u zemlji koja će obesmisliti postojanje. To je isto što i izdaja života samog! Jer kakav je to život u kome nema trajanja? Kakav je život u kome trenutak obezvređuje večnost? Kakav je život u kome se sve meri i premerava? U današnje vreme sve je brže nego nekad. ..
…Čitav jedan svet prolazi pored takvih ljudi, svet u kome se momenti prirodno ukrštaju i tako ukršteni čine jedan lepši život. Avaj, za samoživce je sve čas dobro, čas loše. Oni momente ne žive već ih troše…
…Urnebes i košmar privida postojanja! To je “Imati ili Biti” Eriha Froma, “Zadata datost” i “data zadatost” Smiljana Lazina! Pa se još pitamo zašto je Frojd postao antropološki pesimista!
A baš tu - pored njih, protiče život u kome se praštaju momenti a blagosilja trajanje. Napokon, u trajanju je i loš momenat dobar jer, bez njega se dobro ne bi primećivalo. Lov na život ne donosi rezultate jer se juri samo par dana, godina… A život je večan i trajan u svom sjaju. Pričam Vam o kontekstu…
Za nas masone, grob je kolevka jer nas uči kako treba da se živi. Ako crta povučena između dve od tri tačke trougla predstavlja samo jednu njegovu stranu - dakle samo jedan njegov deo, onda je stavljanje treće tačke i upotpunjavanje ove geometrije zapravo njeno ispunjenje u simboličkom svetu. U životu se krećemo od jedne tačke ka drugoj dok nas treća tačka posmatra upravo sa Masonskog zvezdanog neba - mesta gde obitava Deus, snaga, uzrok i suština. Ta nas tačka premerava, nadzire i određuje. Ona je početak i cilj. Ona je pomiritelj i sjedinitelj. Bez nje nema trougla koji je njen okvir. Tri tačke. Tri kao Sveto trojstvo, kao tri mala svetla, kao tri velika svetla, kao tri puta tri, kao transcedenca. Tri kao tri koraka, kao tri udarca štapom, kao tri udarca čekića majstora. Tri kao trigonometrija, kao tri oslonca, kao tri slobodnozidarska znaka, stepena i stuba. Tri je pozitivno, negativno i neutralno, proton, elektron i neutron, alfa, beta i gama, tri je trodimenzijalnost, tri su stanja materije.
…Mi ćemo sa našim trojstvom uticati na beslovesnu masu! Eto, vidite - nema više mraka. Osvetlićemo budućnost!…
NEKA TAKO BUDE!
FLORESTAN - o snazi
…Ne zanosite se, profesore! Molim Vas! Ne utičete Vi na masu već strah od osvete. Krvna osveta! Ne šalim kada kažem da me ta ideja na čudan način zainteresovala. Čitao sam onomad o nekom Šćekiću iz Crne Gore koji je tako staloženo objasnio da će pored uspavane države, svojim rukama osvetiti mrtve. Veoma sam pažljivo saslušao ogorčene pripadnike njegovog plemena. Nisam iznenađen odlukom da se posegne za onim za čim se posezalo i u vreme naših neosvešćenih predaka. Razumećete, mi zapravo nismo mnogo otišli od te tačke kulturološkog razvoja…
…Dakle, od sada imamo evropsku verziju Šerijatskog zakona. Ako ne nađu počinioca, uzeće život najmlađem muškom pripadniku suprotstavljenog tabora. Pa Vi vidite hoće li ovi opet talambusati sa kuburama za pojasom, ili će pak moliti Boga da ih ne stavi u iskušenje. Možda i sam počinjem da žalim za napuštenim ljudskim kršem sa koga mi je potomak stasao u čoveka. To je pravo stanje stvari a sve ostalo - laž i prevara. Vi bi ste se trebali spustiti na zemlju sa svoga zvezdanog neba i okusiti realnost, prihvatiti ga kao nužnost. To Vam je okvir i kontekst!…
AMIN!
EUSEBIUS - o snazi
Ali dragi moj i vrli prijatelju, to što kažete je upravo strašno! Na humanistima je da budu predvodnici a ne zastupnici ili učesnici. Mi masoni smo za to po krvi i rođenju predodređeni. Niko od nas nije sopstvenim izborom došao pod svod Zvezdanog neba ovoga hrama. Mi smo ovde izborom Božjim. Tako je moralo biti. Zidanje je započeto ali ne i završeno. Čovečanstvo nije uzdignuto do čovečnosti pa treba naći sreću u radu za budućnost. Mi zapravo ništa ne započinjemo i ništa ne završavamo, mi samo nastavljamo i očekujemo. U tom smislu se naši simbolički predvodnici svojim odlukama skromno priključuju arhe-sudu i vladanju koje već traje kroz dubine istorije i širine budućnosti. Rećiću Vam još nešto: samovolja je ovde nepoznata reč, jer ni jedan prvi neće biti mudriji od prvih. Početak i kraj vladanja tog predvodnika mora se tiho utopiti i uliti u kontrapunkt mnogih relativnih početaka i krajeva neprekinutog niza mandata koji združeni čine krvotok Slobodnog zidarstva kroz vekove. Dakle, ostaje nam da krčimo put kroz noć ka svetlu i glasom razuma nagoveštavamo blagovesti o svršetku građenja hrama Kralja Solomona - hrama koji će primiti sve prave majstore graditelje na istoj ravni…
…Jednoga dana svi će ljudi biti isklesani po Božijoj volji i staće ugrađeni u zidine hrama da ga veličaju i u njemu žive kao u Raju…
FLORESTAN - opet o mudrosti
Oh, pa Vi želite da sebe predstavite kao velikog pedagoga, dragi moj profesore? Ali Vi znate i sami da pedagog mora pre svega voleti sebe da bi dobro i na pravi način podučavao druge. On mora voleti svoj glas, svoju pojavu, mora biti zaljubljen u svoja mišljenja, mora voleti način na koji hoda i na koji se oblači, mora razumeti sve o čemu potajno mašta, mora biti prostodušan u veri da će pomoći drugima, mora voleti svoje sažaljenje i svoje saosećanje, mora obožavati svoju ispitivačku poziciju, mora uživati u ocenjivanju tuđeg i zanemarivanju sopstvenog rada. Pitam se da li Vi posedujete makar i jednu od nabrojanih “vrlina” dragi profesore? Znam da se koji put i sami zbunite pred mnogo puta izrečenim tvrdnjama koje Vam otkrivaju nepostojanost istine. Ipak, odgovorite mi: sme li se pedagog preispitivati? Može li Vas običan svet prihvatiti kao ljude koji i sami još uvek uče i saznaju? Treba li oni uopšte da vas prihvataju? Zar nije Bog taj koji određuje šta je dobro a šta ne? Gospod Bog i njegova crkva. Snažna tvrđava nad tvrđavama!
EUSEBIUS - opet o mudrosti
…Okanimo se toga, molim Vas! Pustite moje osvešćivanje, pogledajte radije na greške ovog čovečanstva na jedinoj vaseljeni koju imamo. Ja sam potpuno opčinjen bizarnošću nekih moralnih predrasuda. Čoveka nije mrzelo da izmisli čitav jedan svet u kome sada živi, nije mu bilo teško da se u njega useli i napokon zaboravi na sebe samoga. Ko sme da kaže kakva je priroda čovekova? Da li je crkva zaista ponudila najlepšu laž u koju danas svi slepo verujemo? Ona je samo jednim svojom potezom uspela da izbriše vekove; čitave civilizacije, pa i čoveka samog, tek da bi se domogla pozicije sa koje će krenuti od početka…
…Vreme računamo od Hrista. Tako se ni ne razmišlja o mnogim antičkim “grešnicima” koji su, iako slavni u svoje vreme, u hrišćanskoj laži završili u plamenovima Hada. Patrokle i Ahilej, Sapfo i Alkaj pa još i Aristofan, Agaton, Timarh, Platon…
…Ono što je pre Hrista bilo dozvoljeno i normalno, posle Hrista je zabranjeno. Ali, neko je na nesreću pametnih a na sreću glupih, na vreme shvatio da bi bilo odveć riskantno izvlačiti istorijske likove iz prašnjave prošlosti na sunce hrišćanske moralnosti, te se o njima radije uopšte i ne govori. Tako mnogi likovi, mrtvi trule u senci večnosti. Možda uistinu nisu ni postojali? Ko bi znao?
Problem je u tome što hrišćanska dogma sve ljude vidi kao potencijalno grešne pa tako zanemaruje čitav jedan svet normalnih, životnih stvorenja koji imaju prirodne porive. Ali, to zanemarivanje je sasvim opravdano sa stanovišta politike crkve koja treba da dođe do pozicija sa kojih će propovedati. Ljudima, o kojima govorim, nadenuto je ime - oni se nazivaju grešnicima. Jasno je da će postupci “grešnih” biti lakši za tumačenje nego postupci onih koji se svesno odriču proklamovane, zarad suštinske istine do koje bi sami došli - baš kao i iskušenik Isus u pustinji. Neverovatno je sa kakvom lakoćom crkva odriče pravo ljudima zdravih poriva i svrstava ih u dve grupe: grešni i blaženi. To je jedna banalizovana podela a problem nastaje kod onih, koji svojim nedogmatskim postupcima ni na koji način ne remete život svoj i život bližnjih. Takođe je neverovatno sa kakvom lakoćom crkva sve valere jednog problema naziva jednim imenom - greh. Isti ti Filistinci o kojima ste srdito govorili, čine ovaj naš svet živim!
…I još nešto: čovek nikada neće živeti u raju bez pakla. Naime, na tom mestu koje on naziva “Raj” uvek će se naći vreme i mesto na kome se događa ono, što on, u svojoj naivnosti naziva paklom. Čak mogu reći da je raj za čoveka divotan upravo zbog kontrasta koji mu pruža zabranjena teritorija - privid nespokojstva, dah nemira. Ako je raj blaženi uzdah, onda je pakao nužni izdisaj bez koga se ne može. Cikličnost postupka je odvratno jednostavna. Da bi udahnuo, moraš izdahnuti. To je opet stvar konteksta, zar ne? Da bi živeo moraš umreti!….
…Mnogi ljudi priželjkuju spokojan i ušuškan život u kome nema iznenađenja. Ova želja, sasvim izvesno, ostaje na nivou fantazmagorije jer je neostvariva. Ona živi u snovima, hrani se našom svešću a poji našom glupošću. Nikada niko nije uspeo da se reši svojih primisli, svojih tajni i moralnih magnovenja…
…Umetnici su izuzetak jer od života traže izazov, inspiraciju i kreativni nemir. Oni se ne sporazumevaju kao sav “normalan” svet - zapravo, oni ne razumeju sopstveni maternji jezik. Oni se bave umetnošću jer ne umeju da rečima izraze ono što osećaju. Ljudi misle da je umetnicima lepo jer žive sa svojom inspiracijom; zavide im na talentu za umetnost. Avaj, oni ne razumeju da je inspiracija zapravo neizreciva bol a talenat - neviđeno breme. I šta onda?…
…Umetnik uvek želi da bude zlatoust pa pokušava da objasni svoju umetnost konvencijalnim jezikom. Gospode! Tada uvek ispada jadan i smešan! Pitajte Goethea da Vam govori svakodnevnim jezikom, Beethovena da objasni svoje kvartete, Šnitkea i Gubajdulinu da kažu više od onoga što su stvorili. Pitajte Andreja Tarkovskog da posvedoči da je glasno razmišljao o kameri i svetlu, Viskontija i Bunjuela kako su režirali, Cvetajevu i Ahmatovu kako su pisale!…
…Čovek odrasta učeći na greškama. Nije mir razlog za život već ono preispitivanje koje nas, koji put obuzme kao groznica. Udišemo grčevito a izdišemo sa olakšanjem i to je, na žalost, ili na sreću sve. Učite od umetnika. Kažem Vam - budite skromni i učite od umetnika, naročito onih Kraljevskih!…
EUSEBIUS - o lepoti
…Da, lepota zaista može biti banalna ukoliko joj se oduzme kontekst, razlog i smisao. Život jednog čoveka ne može pripadati samo njemu samom i isključivo tako obezbeđivati smisao. Taj život je u isto vreme i bratska karika koja čini lanac vezan za mesto u kome se život odvija koje opet, pripada državi koja je sazdana kao deo kontinenta na kome važe pravila istorijske poetike u okvirima mnogih vremenskih ravni. Uvidećete na kraju da je to, na izvestan način, odjek istorijskih trenutaka koji su posledica političko-socijalnih okolnosti i objektivne datosti. Postoji, dalje, još jedna zanimljiva ravan koja je čvrsto vezana za ovu, već pomenutu. Naime, ako pomenuta istorijska vertikala daje okvir i kontekst, onda životna agogika pojedinca udahnjuje tom životu smisao. Mi masoni to dobro znamo pa živimo kao potpuni majstori - poštujući i život i smrt. Život bez konteksta je zapravo smrt pre života…
…I ne mojte mi više govoriti o čoveku jer je to jedini materijal koji imamo. Kvarljiva je to roba ali ipak, ne odričite mi pravo da gradim život! Želim da zidam, kao Veliki neimar - onaj koji je projektovao vrlinu i grešku. Ne mogu zaboraviti na sve i oholo sedeti na vrhu posmatrajući i ismevajući ljude. Ako je neko posrnuo, priđi mu i pomozi! Ako je neko pogrešio, oprosti mu. Ako je neko na iskušenju, daj mu savet. To je moja Masonerija, razumete li? To je čovekoljupstvo i život.
Ali pogledajte, već je dockan. Skoro će ponoć, zaista se izvinjavam - moram iz ovih stopa krenuti u svoje odaje, jer ne želim da pravo vreme dočekam na pogrešnom mestu!…
