Planeta Srbija

Tokom prošle godine sam u više navrata bila zainteresovana slovenačkom web scenom. Njena interesantnost je prvenstveno u broju aktivnih net korisnika kojih je čak 65% tj. preko 1,3 miliona građana. Pored toga, u Sloveniji preko 400.000 ljudi čita blogove, a njih četvrtina (dakle preko 100.000) namerava da bloguje u bližoj budućnosti. U Sloveniji je trenutno blizu 70.000 [...]

Praznično izdanje Politike donosi, prode mnoštva drugih odličnih sadržaja,  i intervju (V. Roganović) sa Čarlsom Simićem ( Charles Simic 1938.) – savremenim američkim pesnikom srpskog porekla, dobitnikom Pulicera i poznatim njujorškim blogerom.

“Naš čovek” u Americi predaje kreativno pisanje na Njujorškom univerzitetu i vodi blog na poznatom New York Review of Books publicističkom sajtu. Za sebe kaže da je pesnik-buntovnik jer nije imao uobičajeno odrastanje, obrazovanje niti porodični dom, te  stoga “ne veruje u ono u šta većina ljudi veruje povodom većine stvari, uključujući tu veru, politiku i nacionalizam”.

Na svom blogu se kritički bavi problemima današnjice, besmislenom politikom, beskućnicima i krizom morala. I da lje mu nije sajno zašto vlada troši ogroman novac za simultano vođenje brojnih ratova širom sveta, dok svoje građane-beskućnike svodi na život u raznim getoima.

Takođe, piše o “američkim vojnim varošima” – američkim baza u Iraku i Avganistanu, kao neokolonijalnim, etnički segregisanim, oazama bogatstva smeštenim usred rasrušenog, osakaćenog i osiromašenog sveta.

Pomalo neočekivano, Čarl Simić za najuticajnije javne ličnosti u današnjem vremenu smatra blogere. Za blogere kaže da među blogerima svaka zemlja ima svoje miljenike,a  da su to bar u SAD Glen Grinvald (Salon.com), Endru Salivan (The Atlantic), Hjuan Kol i žena koja bloguje pod pseudonimom Digbi.

© goran | Svakodnevnica blog, 2010. | Permalink | Nema komentara | Dodaj u del.icio.us zbirku Tekst označen ključnim rečima: bloger, Čarls Simić, Charles Simic, intervju, kreativno pisanje, pesnik, Politika, Pulicerova nagrada

Takođe nepropustite IT vesti i dešavanja na Personal magazinu

Poznati ruski foto-bloger i putpisac Sergey Dolya donosi nam fantastičnu foto-priču o njegovom putovanju najnovijim čudom tehnike – avionom Airbus А380 koji ne samo da je superkomforan, već i tehnološki ide ispred svog vremena.

Putnici u A380 praktično imaju svoje zasebne “podkabine”, naravno ovo se odnosi na business klasu. A evo šta oni mogu očekivati: sedišta na preklapanje koja se mogu izdužiti do skoro 2 metra, svako sedište ispred sebe  ima 17-inčni LCD monitor, tu su i po dva USB porta, daljinsku u pravljač za upravljanje sedištem, masažom, osvetljenjem i priakzom na ekranu.

Na 17-inčnom ekranu putnici imaju tačan uvid gde se nalaze, a čak mogu i da gledaju situaciju van aviona zahvaljujući frontalnoj kameri i kameri na repu. Takođe, na drugom spratu aviona nalaze se 2 kupaonice, 2 bara, i oko 10-tak kabina za spavanje, kao u železničkim kušet vagonima.

Mnogo, mnogo više fotki možete pronaći u Sergejevom blog zapisu.

© goran | Svakodnevnica blog, 2009. | Permalink | Nema komentara | Dodaj u del.icio.us zbirku Tekst označen ključnim rečima: Airbus А380, bloger, foto-bloger

Takođe nepropustite IT vesti i dešavanja na Personal magazinu

Posle reakcija na post o mom keynoteu koga sam izneo tokom prošlog WBF2009 osećam potrebu da isti detaljnije obrazložim kao i da dodam još par stvari.

Kako u komentarima pomenutog posta postoje osobe kojima nije baš najasniji pojam blogera i pored postojanja jedne prave šume definicija -podsetio bih prvo na par osnovnih stvari.

Je li si nindža ili mindža?

Dužnost jednog blogera nije da bude objektivan, čak što više. Za razliku od novinara, kada čitam blog od neke osobe očekujem njeno/njegovo mišljenje za određeni proizvod, uslugu, događaj… šta god! Iskreno, mišljenja blogera koji u svojim tekstovima zastupa sve i svakoga, ni sa kim ne želi da se “zakači” zbog svojih stavova – ne uzimam za ozbiljno i uglavnom posle par takvih postova se više ne vraćam na tu URL adresu. Kada mi bude trebala “objektivnost” juriću je na drugim mestima, ne na blogovima, sigurno.

Iz filma Kako je propao rokenrol (1989)

Ne smeta mi kada bloger krije neka svoja politička uverenja, ali ipak preferiram da pročitam nečije stavove. Ne postoji ni jedan medij koji je objektivan i koji nema svoju “stranu”, bilo to otvoreno ili suptilno. Zašto onda bloger ne bi transparentno mogao da ih iznese. Samo u nezrelim demokratijama je “sramota” reći “za koga si”. OK, Srbija jeste mlada demokratija, ali ajde, odrastajmo polako..

Šta je problematično?

Konferencija WBF2009 je pre svega bila konferencija blogera! Na jednom mestu su se skupili blogeri iz preko 30 zemalja sveta. Ne političari, novinari, analitičari… nego blogeri! Na toj konferenciji tema nije bila kako se radi marketing neke zemlje nego se od nas očekivalo da svako iznese svoju i ponavljam SVOJU percepciju slobode izražavanja na blogovima tačno sam i u prethodnom postu naveo: “po meni tri glavna problema sa slobodom izražavanja u Srbiji.”)

Photo by BGLewandowski

Na samom početku izlaganja rekao sam da se situacija u Srbiji dosta poboljšala od pada Miloševića i da se ide na bolje. Srbija trenutno nema nikakvih otvorenih proganjanja novinara ili blogera kao što je u Kini ili Egiptu. Sve jedno, ipak mislim da ima još puno stvari da se odradi. Moje obrazloženje tri tačke koje sam tamo izneo:

Uticaj oligarha i političkih partija na slobodu izražavanja: O ovome se može pisati desetine-stotine postova. Ipak, naveo sam da ne smatram da je to najbitniji problem (da li nije?). Nisam davao puno detalja jer nisam želeo da izgubim vreme na stvari o kojima može da se priča satima i satima. Stvari koje svi znaju, ali o kojima se ne piše puno. Auto cenzura blogera: Još jedna tabu stvar u Srbiji, a kako poznajem tržište – i u Hrvatskoj. Ne želim da ovde pišem imena ljudi profesionalaca koji žive od weba u ove dve zemlje, a koji su mi SVI bez izuzetka rekli jednu stvar. Tebi je lako da pišeš blog na taj način, ne živiš na ovim prostorima i ne zavisiš poslovno od ovih prostora! Šta to znači? Znači da blogeri ovde ne pišu kritike zbog bojazni da mogu imati poslovnih problema. Ali kao što sam napisao u prošlom postu, za svoja prava se treba boriti stalno i svaki dan. Neće niko da se bori za tvoja prava. Mislite da se u Francuskoj (uzimam za primer jer je poznajem) prava svakoga poštuju jer eto tako – neko je rekao da tako treba? Ne! U Francuskoj imate svakodnevno demonstracije i manifestacije gde neko ta svoja prava traži. I to tako traje od 1789 i dok god bude demokratije tako će biti. Nekoga ovo plaši? Jbg. Postoje i alternative u vidu fašističkog ili komunističkog uređenja. Uticaj fundamentalističko-religioznog lobija: U komentarima prošlog posta je bilo pokušaja da se ovaj detalj omalovaži i maksimalno umanji. Ovde neko nekoga zajebava ili šta? Pravimo se slepi i ludi? Cela Srbija je tokom leta bila pokrivena grafitima i plakatima sa otvorenim pozivima na linč prema gay populaciji bez ikakvih posledica prema osobama koje su to radile pa čak i javno iznosile. Kako je samo nekima sećanje kratko, hmmm. A ko je bio ideološki iza toga? Ja otvoreno prozivam ono fundamelističko krilo Srpske Pravoslavne Crkve koje sramoti celu Srbiju u svetu. Odmah napominjem, ne mislim na sve vernike ove crkve nego samo onaj talibanski lobi. Nekome je zasmetalo što ja ovo iznosim i što “blatim Srbiju”. Hmmm.. nisam čuo da su im smetali ti pozivi na linč prema jednoj manjinskoj grupi.

Interesantno mi je da se u isto vreme pisanja ovih postova, u Srbiji priča nastavlja sa nametanjem dana žalosti svim građanima Srbije zbog smrti poglavara Srpske Crkve. Da li se mora biti pravoslavni vernik da bi bio Srbin? Da li u Srbiji tu žive i neki drugi ljudi osim pravoslavaca? Da li svi sada moramo plakati i žaliti poglavara jedne religiozne grupe? To nije jedinstvenem slučaj, to se radi u svim religioznim sredinama u kojima je svako ko im ne pripada građanin drugog reda. Opet, žao mi je prijatelja koji su vernici te iste crkve i koje je sramota zbog ovakvih stvari i koji su mi to otvoreno rekli.

I da, ovo je upravo stvar o kojoj trenutno pričam nekim prijateljima u Francuskoj. Nije im baš najasnije kako je to moguće u jednoj evropskoj republici koja teži ulasku u Evropsku Uniju. Blatim Srbiju? Blaćenja ima, ali nisam ja taj koji to radi, ja samo prenosim informaciju, blate je oni koji odlučuju i sprovode te stvari.

Šta je kritika , a šta pravo mišljenja, imam li ga još uvek?

Ovo sve navedeno je moja percepcija viđenja slobode izražavanja u srpskoj blogosferi. Sasvim je normalno i prirodno da ne misle svi tako i tu ne vidim problem. Problem je kada neko pokušava da me “ućutka” i da kaže da to ne treba da pričam i da blatim zemlju. To neće moći. Očekujem kritiku, a ne “sugestije” šta bi trebao da radim.

Photo by jontintinjordan

Kritika… Šta je kritika… da mi neko kaže da to nije tačno i da je bolje da o tome nisam pričao??! Zašto niko u komentarima nije rekao šta sam trebao reći o stanju slobode u srpskoj blogosferi, Srbija je idealna demokratska zemlja? Zašto nisam pročitao recimo: “Vidiš, sa tim što pričaš se ne slažem, ali zar ne vidiš da je problem OVO ili ONO“. Da li se PR za svoju zemlju radi tako što nećeš pričati baš sve ili da se prvo isprave sranja pa onda “izađe napolje u izlog”?

I šta je uopšte istina, ko si TI da je baš TI znaš [metafora]? Koji su tvoji intelektualni, profesionalni ili koji god hoćeš, kapaciteti da mi zabraniš da mislim ili da se izražavam? Gde ti je diploma gde ti piše da si baš TI zadužen da odlučuješ o mom mišljenu? Nemaš je, a i dalje misliš da treba da zaćutim, odjebi onda!!

Brisanje komentara

I ako zadržavam pravo da nekome obrišem komentar bez ikakvog objašnjenja sa čime se svako složio pre ostavljanja istog (pogledaj crvenim slovima iznad mesta za komentare šta piše), ja sam na postu prvo upozoravao ljude da ne rade trol. To nije ispoštovano i ja sam obrisao dva komentara. Oba iz razloga trola kao i pokušaja autopromocije. Na ovom mestu ima skoro 4k komentara i svi koji su proveli neko vreme na ovom blogu jako dobro znaju koliko ja cenzurišem, čak su mi neki iskusniji ljudi davali savete da bi “sečenja” trebalo malo više biti što se trola tiče. Nemam baš nikakav osećaj krivice što se tiče dva obrisana komentara, od sada ću biti još nemilosrdniji i svaki neadekvatan komentar brisati bez ikakvog objašnjenja autoru istoga.

p.s Upozoravam da će bilo koji trol, auto promocija ili uvreda prema bilo kome (pa i da je dvosmislena) biti obrisana bez ikakvog objašnjenja.

p.s 2 Vidim da ima interesovanja po kom principu blokiram nekome pristup mom twitter nalogu. Napisaću poseban post o tome.

p.s 3 Niko te ne tera da ovaj blog pratiš i frenetično klikćeš na link i ako znaš da će te nešto iz njega iznervirati.

Neka prava na ovaj tekst su zadržana, 2009 Blogowski blog. Svi objavljeni radovi na Blogowski.eu su njegovo vlasništvo, osim ako nije drugačije napisano, i nalaze se pod Creative Commons Attribution 2.5 Licencom. Ukoliko koristite RSS kanale sa ovog bloga, proverite da li se slažete sa uslovima korištenja. Uslovi korištenja RSS kanala

Čuli smo do sada i za blogove, blogere, blogosferu i naravno namenske kompanijske  – korporativne blogove, ali sigurno niste čuli za moru velikih kompanijskih blogera postoji i funkcija, gotov institucija Chief Bloggera – odnosno šefa svih blogera. Na  upravo održanoj At the 140 Character konferenciji u Los Anđelesu, svoju funkciju predstavila je Jennifer Cisney – Chief Blogger kompanije Kodak.

© goran | Svakodnevnica blog, 2009. | Permalink | Nema komentara | Dodaj u del.icio.us zbirku Tekst označen ključnim rečima: blog, bloger, Blogosfera, Chief Blogger, Kodak, kompanijski blog, korporativni blog

Takođe nepropustite IT vesti i dešavanja na Personal magazinu

U okviru regionalnog blogerskog okupljanja BlogOpen 09 (Niš, 4. i 5. septembar) biće pripremljeno  novo izdanje Blogopedije. Konkurs je već objavljen, a rok za prijave blog zapisa je 25. avgust.

Pogledajte svoje zapise koje ste objavili posle 5. septembra prošle godine i izaberite dva da ih pošaljete na konkurs.

Čitajući ovu informaciju, pomislih da bih možda i ja mogao da nešto izaberem, ali […]

Milan Jovanović poznatiji kao Strongman o kome sam pisao negde u junu, kada je krenula njegova kolumna u FHM-u, pa nedugo zatim i u Playboju, poznatiji kao "najjači bloger na svetu" (mislim da sam ga na ovom blogu prvi ovako nazvao) izdao je knjigu prvenac koja nozi naziv - "Strongman".

I ne samo da je najjači bloger, on je zapravo i najčitaniji bloger u mreži B92 blogera, a kao što sam onomad primetio, piše nadugačko i u detalje, pitko i zanimljivo tako da morate rezervisati vreme za njegove zapise.

Od tih blog zapisa, i kolumni u muškim magazinima nastala je pomenuta knjiga. Knjiga će se naći u knjižarama od ponedeljka, a možete je prelistati na sajtu izdavačke kuće "Alinari".

© Goran Aničić | Svakodnevnica blog, 2008. | Permalink | Nema komentara | Dodaj u del.icio.us zbirku Tekst označen ključnim rečima: bloger, knjiga, Strongman

Takođe nepropustite IT vesti i dešavanja na Personal magazinu

Kako je već trend da mi ne pratimo trendove, onda naravno veliki broj vas razume naslov. U Srbiji je teže naći gost blogera nego li žiranta za stan, ili recimo dobar posao.

Šta je gost bloger?

Kao što sam naziv kaže, gost bloger je osoba koja objavljuje članke na vašem blogu. Postoje ljudi koji to rade za novac, i u S.A.D. možete bez problema da živite od toga, naravno ako ste dovoljno dobri. Veliki broj gost blogera ne stidi se da to navede kao svoje zanimanje, a i zašto bi? Oni najcenjeniji mogu da zarade od par desetina dolara pa naviše, za samo jedan članak, ali većina se zadovolji time da dobije link (ili više njih) sa bloga na kome piše.

Zašto je dobro biti gost bloger (ili ti: zašto je dobro biti dobar gost bloger)?

Veliki broj blogera ima poteškoća da instalira blog, to je prvo. Postoje i oni koji su suviše “ponosni” da bi pisali na besplatnim blog servisima, pa hajde da se potrudimo da ih sve razumemo. Ima blogera koji jednostavno ne žele da imaju blog, a žele da bloguju (koliko god sumanuto zvučalo). Ako mene pitate, dobro je biti gost bloger zbog tih linkova koje sam pomenuo u prethodnom pasusu. Pišući na blogu koji nije vaš, privlačite neverovatan broj čitalaca, koji pretenduju da budu stalni. Kako? Vrlo jednostavno, kada čitalac naiđe na članak koji nije napisao vlasnik bloga koji prati, on u njemu izaziva veliko poverenje. Zato je bitno birati kvalitetne blogove na kojima se pojavljujete kao gost bloger, a još bitnije je da posao odradite valjano. E sad, ako već nemate svoj blog, onda možete promovisati svoje ime i postati popularni, recimo na Facebook-u ili MySpace-u.

Zašto je dobro unajmiti gost blogera?

Malo stvari na svetu prija kao ispunjenje cilja koji sebi zacrtate. Međutim, život je ono što jeste, a ne ono što bi trebalo da bude, pa često vidite da je cilj zaista daleko od mogućnosti. Desiće se da dođete do tačke kada vas pretrpaju obaveze, i jednostavno ne znate gde ćete i šta ćete pre. Ako je ovakva priča primenjiva na vaš blog, može se desiti da rešenje bude unajmljivanje gost blogera. Gost bloger može da bude i vaš prijatelj, ili neko ko redovno prati vaš blog, a pronalaženje ne bi trebalo da bude tako teško. Jednostavno, ponudite nešto više od zahvalnosti. “Hvala, doviđenja” je fraza koju nimalo ne volim, i koja je ekstremno neprofesionalna. Kada ste nečim veoma zadovoljni, morate voditi posebnog računa o osobi koja je zaslužna za to. Samo tako ćete vremenom osetiti da ste za svoj uspeh mahom zaslužni sami. Da samo znate kako to hrani ego…

Kako otići na godišnji odmor ako ste bloger (scena druga)

Ako želite da vaš blog nastavi da “šljaka” a vi ste u podebeloj ‘ladovini negde na Azurnoj obali, onda se za to morate spremiti na vreme. Wordpress je sjajno osmišljen i dozvoliće vam da objavite članke unapred, do kad god vi želite, međutim, da biste odmarali bez posledica morate raditi makar 10% više u periodu pre odmora. Ako ste se odlučili na odmor od 10 dana, vaše čitaoce će zadovoljiti makar i jedan članak, mada ako imate intenzitet pisanja kojeg se držite, onda ni u tom periodu ne biste trebali da “objavite” manje. U slučaju da pišete, recimo svakog drugog dana, vrlo je teško ostaviti utisak da ste vi zaista pisali te članke hijerarhijski, a ne sve odjednom. Glavni osobina Interneta je promenljivost, i verujte da znam koliko se stvari može okrenuti za 360 stepeni u samo nekoliko dana.

Ovakav odlazak na godišnji odmor ima svoje prednosti  i mane. Prednosti su uglavnom vezane za kontinuitet rada bloga (što je važna stvar) koji donosi posetu, bolju SEO optimizaciju tj. prisutnost na pretraživačima. Mane se tiču vašeg odnosa sa čitaocima. Kad ste na odmoru, možda možete objavljivati članke, zapravo Wordpress ih objavljuje u vaše ime, ali ne možete komunicirati sa čitaocima, i ne možete imati kontrolu nad komentarima. Neki od blogera su i za ovo smislili rešenje - obično se isključe komentari na članke koji imaju Time Stamp, ili se selektuje opcija da administrator uvek mora da odobri komentar pre njegovog prikazivanja. Kod iole popularnijih blogova, ovim se izaziva bujica komentara, a često je sve to teško propratiti.

Savet

“Ovo su perike. Nikada nećete naći periku koja je identična vašoj kosi.” - ovo je fraza koju sam slučajno pokupio iz jedne od epizoda serije “Sex and the city”, preneseno na članak glasilo bi: “Na odmoru ste. Koliko god pokušavali da to anulirate unapred objavljenim člancima, čitaoci će vas provaliti”. Moj savet - ne bežite od toga.

Može se reći da je period kada nema žive duše na Internetu zašao poduboko u svoju drugu polovinu. Jul je za nama, a upravo u ovom mesecu se najviše ljudi odluči za godišnji odmor. Vreme je bilo sjajno, i ako ste negde išli, nadam se da ste se lepo proveli. Međutim, jedna ovdašnja izreka glasi “Posle Svetog Ilije, sunce sve milije”, a upravo je sunce glavni faktor koji nas sve drži podalje od računara. Ali, koliko su blogeri spremni da se odreknu svog online života, jer blog zapravo i jeste vaš život prenesen na Internet (ukoliko se pravilno kanališe, naravno).

Kako otići na godišnji odmor ako ste bloger (scena prva)

Najbezbolniji način jeste da unapred u člancima, gotovo neprimetno naglasite da ste rešili da idete na odmor i da neko vreme nećete pisati. Kako se odmor bliži, poželjno je da tu činjenicu sve više ističete. Kada konačno odete, vaši verni čitaoci neće pokušavati da vas pronađu na sve moguće načine, misleći da ste odustali od svog bloga, ili nešto slično, oni će znati gde ste, kako ste i kada se vraćate. Prednosti su mnogobrojne, pre svega imaćete isti ili veći broj RSS čitalaca kada se vratite (isto važi i za posetu), delovaćete profesionalnije odnosno ljudi će misliti da sve svoje obaveze odgovorno planirate. U čovekovoj je prirodi da se odmara od nečega što radi tokom dužeg perioda, ali nikako vam ne bih savetovao da čitaoce ostavite neobaveštene. Zaista je ružno kada posle 15 dana, tokom kojih ste bili bez traga i glasa, napišete da ste se vratili, jer onda osećate potrebu da se pravdate zašto niste pisali. Niko ne voli opravdanja. Grrrr…

Savet

Dok ste na odmoru, NIPOŠTO se ne dohvatajte tastature. Svaki laptop, Internet cafe, PDA, čak i mobilni telefon sa Browserom zaobiđite u širokom luku.