Planeta Srbija

Iznenada, potpuno neočekivano, kako je i red kad su u pitanju ljubavi na prvi pogled. Nisam ga odmah primetila u onoj gužvi ali kada sam prvi put prošla dovoljno blizu njegova lepota me je opčinila. Probala sam da prođem nezainteresovano ali sam se ubrzo vratila da ga dodirnem. Tanak i taman, na svaki moj dodir odgovarao je kao da se znamo godinama. Oni koji me dobro poznaju verovatno znaju da je u pitanju Asus Eee Pad Transformer

Jedan od sponzora BlogOpena-a bio je i VIP. Na njihovom štandu sam i videla ovaj tablet računar sa tastaturom. Jako je elegantan, boje čokolade (mmm) i ima odlične performanse (rekao mi Dejan koji mi je i skrenuo pažnju na Transformera a ja mu sve verujem naročito kada je tehnologija u pitanju).  Težak je 675gr, ekran ima dijagonalu 10.1″, baterija može da radi 9 sati bez a 16 ako ga koristite sa tastaturom i još svašta nešto.

Kao višegodišnji zadovoljni korisnik VIP mreže, ostaje mi da sačekam uslove uz koje će ovaj lepotan da se useli u moj život.U inostranstvu košta 399$.

Utisci sa tek završenog BlogOpen-a su još uvek sveži i prilično nesređeni, ali ako bih čekala da se “slegnu” ko zna kada bi osvanuo ovaj tekst

Nekako smo još prošle godine Dejan i ja prećutno dogovorili da i ove idemo na BO. Naravno, Miholjsko leto se uzjogunilo i odustalo u trenutku kada smo krenuli u Novi Sad – 7°C kiša i tmurno nebo. Ipak, nije bilo dovoljno hladno da nam pokvari raspoloženje. Tajming je bio savršen, pa smo stigli na vreme da se prijavimo i popričamo sa poznanicima iz virtualnog sveta pre početka konferencije.

Program je bio mnogo bolji nego prošle godine. Prvog dana, najupečatljiviji su mi bili StartUp projekti, Natasa Friis Saxberg i naročito Simone Brunozzi. Tokom konferencije sam imala dovoljno vremena za meni omiljeni deo BO – kada pogledam po sali a skoro svi, iako su predavači na bini i uz pomoć slajdova ukazuju na određenu poentu, gledaju u telefone ili lap-topove. A na twitter wall-u komentari, podrška, citati ili smehotresna osveženja (Mama, mama, vidi me na twitterwallu sam!!!, Eniac ) Relativno kratka pauza, za šetnju, kupovinu i još po nešto, mali odmor i zajednička večera. Pivnica Gusan, Mooshema, Roman, Deda Bor, Walter, Miloje, Aurora, Dadica, Vlada Cerić (@vladaceric), Marko Herman … mora da sam nekog zaboravila … ukratko dobro društvo, fina klopa, odlična torta i sjajno provedeno vreme. Super

Drugi dan – Rick Falkwinge, više predstavljanje političkog programa nego blogovanja, neka (ne)odgovorena pitanja i malo probijanje termina. Zatim najmlađi Deda na blog-sceni, preopširan kao i uvek (prosveta ), ali ko njemu da zameri? Deda toliko voli blogovanje da bi mogao o tome da priča ceo dan + što u svemu traži nešto lepo Zbog Dede malo poremećen tajming, ali ipak sve fercera.

Nastavak – Hasan Elahi u zelenim japankama i sa postignutom poentom u borbi sa FBI-om. Da ne prepričavam detaljno, ono što bih izdvojila iz programa drugog dana – Blog Open Short, posebno izlaganja Nedima Šabića, Mitea Kuzevskog i Miloja Sekulića. Bojan Đorđević je imao konkretne i korisne savete (gadžeti) i Borislava Tomasović – malo o sajtovima posvećenim zdravlju, kako jeste a kako treba da bude. Posle, proglašenje najboljih blogova (Gago, majstore ) i kraj.

Sve u svemu, odlična konferencija, Tatjana i Marko bravo (naravno i svi ostali koji su učestvovali u organizaciji, volontirali, trčkarali okolo, snimali, pomagali kako su znali i umeli), gosti odlični, domaći još bolji, teme interesantne i korisne. Puno poznatih avatara se slilo u likove i osmehe. Mnogo pozitivne energije, smeha, opuštenih razgovora, twitova, postova i još mnogo toga. Već sad brinem kako da planiram BO 2012, pošto će biti radnim danima.

Pošto malo kasnim, veliki broj blogova je osvanuo na istu temu. Sve lepo popisala i obeležila Bosanka (ona mi je nekako promakla da se upoznamo, ali sledeće godine neće ) pa ko voli, ima puno da čita.

Ovogodišnji regionalni skup blogera – BlogOpen je iz mnogih aspekata različit od prethodnih skupova pod ovim nazivom.

Na skupu OpenCoffee koji se desio 30.09. u BG, glavni organizator BO Tatjana Vehovec je objasnila veoma plastično iz kog razloga je ovogodišnji skup blogera  prerastao iz društveno-radnog skupa u komercijalni događaj (nazvao bih to blog konferencijom).

Najvažniji od svih razloga zašto je ovaj skup “ušao u vode” klasičnog komercijalnog događaja iz oblasti primene Interneta (u ovom slučaju – blog) jeste činjenica da se u poslednje dve godine drastično intenzivirao broj nezvaničnih događaja, naročito rastom popularnosti Tvitera u poslednje dve godine (čitaj – TweetUp-ovi), pa tako skup koji ima samo za cilj okupljanje blogera više nema naročitog smisla.

Najveća novost ovogodišnjeg BlogOpen-a su vrhunski inostrani (keynote) predavači, a pored njih će se domaći blogeri predstaviti u BlogOpen Short varijanti (tzv. PechaKucha format predavanja). Kao poseban događaj u sklopu BO prvi put se odigrava i finale takmičenja firmi-početnika – Startup Open.

Upravo su predavanja i bila jedan od najvećih nedostataka prošlogodišnjeg BO, a za ozbiljnije organizovanje dolaska renomiranih predavača – potreban je budžet, odnosno budžetiranje.

Tatjana Vehovec je na pomenutom OpenCoffee skupu upravo istakla najveći problem ovdašnjih konferencija – prikupljanje sredstava/fundraising za budžetiranje kvalitetnih predavača, i ponudila je pomoć u prenosu svojih znanja i skustava iz ove oblasti za sve one koji žele da organizuju skupove iz oblasti Interneta.

Sam BlogOpen program govori u prilog činjenici da su u fokusu predavanja i predstavljeni događaji koji će se dešavati na BO, uz dodatak interesantnog glasanja za popularne blogove koji će se dešavati do početka konferencije.

U svakom slučaju, nadam se da će ovogodišnji BlogOpen opravdati velika očekivanja (a ne vidim razlog zašto ne bi).

Ima dana, kao što je danas, kada su sivilo i kišetina svuda oko mene, kada pročitam neke tekstove koji me pomere, rastuže (DedaBor – dan posle štrajka) jer znam koliko ima kvalitetnih ljudi u Srbiji koji, na žalost, polako gube njima važne bitke, jednu za drugom i bojim se da će uskoro sve takve bitke i prestati da se vode. Ali onda pomislim:  ima valjda i nešto lepo?

Tako su pomislili i pokretači akcije 365 lepih dana, koji su pokrenuli reku optimizma, Tatjana Vehovec (aka Mooshema) i Marko Herman (aka Fantazmo). Moo je meni sinonim finih akcija, počev od BlogOpen-a preko Da li si David i još nekih drugih (sve lepo ima na sajtu) do ove koja je najvedrija i najlepša, a Marko joj svesrdno u tome pomaže.

Zaključak – koliko god se mračno i sivo činilo svakodnevno okruženje, ima lepih stvari i kod nas, ako ništa drugo, priroda – otkrivena ili još neistražena, pitoma, divlja, u svakom slučaju prelepa (moji postovi o lepotama Srbije). Takva piroda je iznedrila i dobre ljude – pametne, nasmejane, radne, vredne (BlogOpen npr.) koji su stvorili ili stvaraju naše blago – muziku, filmove, književna dela, pozorišne predstave, programe i još mnogo, mnogo toga. Ovakvom akcijom možemo da pokažemo jedni drugima kako i gde da najlakše/najbrže napunimo baterije a da to nije neki daleki grad ili svetski poznata turistička destinacija, već deo prelepe nam Srbije

Situacija koja se dešavala tokom jučerašnjeg i današnjeg dana zbog ovog teksta, koji je za posledicu imao blog-reakciju Dede, Bluesman-a, Mahlat i Čarolije (za sada), samo je najdirektnija moguća manifestacija ranije primećene velike zatvorenosti raznorodnih domaćih blog zajednica, koje uključuju i blogove na Web sajtovima klasičnih medija.

Mene je cela ova priča podsetila na mnoge žurke kojima sam prisustvovao kao srednjoškolac, kada se na jednom mestu pojavi dve ili više potpuno raznosrodne grupe osoba (npr. tadašnji “kremaši” i “hejvi-metalci”), i veoma brzo nastanu različite varijante sukoba zbog potpune nemogućnosti da se u datom mestu i u to vreme na bilo koji način uspostavi normalan dijalog između “pripadnika” različitih grupa. Iste te osobe, pojedinačno van tog mesta i vremena – sasvim su lepo mogle da komuniciraju… Ali kada te povuče društvo…

Reakcija blogera sa blog agregata B92 koji nije znao da postoji skup blogera “BlogOpen” i koji je saznao za taj skup preko Web sajta B92, kao i kasniji komentari “okupljenih” na istom blog mestu, prouzokovali su logičnu “lavinu” reakcija “iz drugog tabora”.

Po mom mišljenju suština konkretnog “incidenta” nalazi se u činjenicama koje je u jednom komentaru prezentovala Zubarica:

“Po Sebi Samom – on je VIP bloger na B92, zna da se zove i naziva blogerom, i to je to .

Očigledno je da je sasvim neiskusan u online bivstvovanju, kao i mnogi drugi B92 blogeri (čast izuzecima   ), a meni je totalno komično kako ne umeju da prepoznaju ko je “njihov”, a ko “nije” – no, to je opet normalna posledica nepoznavanja virtuala kao koncepta, da ne idem dalje…:).

A čovek je, da je znao, mogao celu temu da postavi sasvim drugačije…”

Kako sam veoma često u kontaktu sa osobama koje stvarno veoma malo poznaju kako funkcioniše Internet, znam da većina osoba koja dugo vremena bloguje na besplatnim blog platformama-agregatima (kao što su B92 blogovi, Blog.rs, Mojblog.rs…) u većini slučajeva ima veoma ograničeno poznavanje kako uopšte da dođe do različitih blogova na nekim drugim mestima (osim “svog” mesta), sa druge strane “ovde sve poznaje” – a tamo su neki “stranci” koje je tek potrebno upoznati.

Sve ovo strašno podseća na probleme socijalizacije i u realnom svetu…

Jedna moja rođaka je više od godinu dana koristila Internet kada smo se videli (pre nekoliko godina) i pričali, i prilikom razgovora sam joj pomenuo da imam blog. Ona mi je ushićeno odgovorila da zna šta su blogovi, jer ih čita na B92. Pokušao sam da joj dam adresu svog bloga da ga pogleda, ali mi je tada usplahireno rekla da ne zna ona “to tako da vidi” – ona je tih godinu dana i nešto provela samo na sajtu B92 (“bojim se da uradim nešto drugo, pa da pokvarim”), pa je tako našla i blogove! Posle je naučila malo više…

Kada se ne-znanje udruži sa problemima socijalizacije (upoznavanje novog društva), eto jednog dobrog odgovora zašto je naša blogosfera tako “rasparčana”, bez obzira koliko bih ja ali i mnogi drugi voleli da postoji mnogo veća komunikacija/dijalog između većeg broja veoma raznorodnih blogera na različitim blog agregatima. Za sada je to velika retkost…

Videćemo da li će možda u narednim godinama upravo BlogOpen možda biti mesto za više dijaloga između toliko različitih blog zajednica…

P.S. Zašto “sektašenje”? Pa zato što sam sada već u više navrata čuo od onih koji nisu baš naročito česti na blogovima, ali ih posećuju, da im sve to liči na neke sektaše koji se međusobno posećuju i komentarišu…

Prošao je jedan dan (do sada skoro cela dva) od kada se završio četvrti BlogOpen (peti po redu ali je postojao i nulti ) a prvi kojem sam prisustvovala. Dovoljno vremena da se slegnu utisci, da pročitam utiske drugih koji su to napisali nešto pre mene, čak i da se malo bavim nedeljnim razbijanjem Beograda na FB.

BlogOpen 2010 imao je i drugo ime kojim je bliže određena tema, Social Open, koja jasno kaže da smo se bavili blogovima i društvenim mrežama, Facebook-om, Twitter-om … Pošto je veliki procenat učesnika BlogOpen-a već dao komentar i detaljan opis predavanja, neću o tome, koga zanima neka pretraži net pod : “Blogopen 2010″.

Najjači utisak i najveći plus ovog BlogOpena su ljudi koje sam upoznala.

Krc, krc, prstima pa da počnem – u žutim keceljama (organizatori i volonteri, za one koji nisu čitali prethodni post) Mooshema, Drvena, Blogowski. Moram da pomenem i Marka Hermana mada nismo razmenili ni dve rečenice

Dalje – sa ljubičastim trakama na keceljama: DedaBor (posle više od dve godine web poznanstva sada i uživo baš kakvim sam ga zamišljala, druželjubiv, pozitivan), Slavko koji nas je sve razmrdao predavanjem u kojem je bilo i plesa i Ivan koji je sada sve samo ne debeljuca

I svi ostali, sa zelenim trakama na keceljama ali isto tako važan deo ove priče: Tamara, Ivana, Marija, Dinke, Suske, Igor, … Umorih se od linkovanja, ako sam nekoga preskočila izvinjavam se (ponoć je blizu, slabije funkcionišem…)

Bilo mi je jako interesantno da posmatram kako svi mi, koji  imamo samo jednu vidljivu zajedničku stvar – blogovanje, polako nalazimo i  druge zajedničke teme. I kako smo, bar sam takav utisak stekla prateći time-line na twitter-u, mnogo tolerantniji prema razlikama među nama i među ljudima uopšte. Što ne znači da smo manje kritični

Sve u svemu – organizacija odlična, bilo je nekih sitnih propusta ali ko radi taj i greši. Odlično provedeno vreme i rezultat svega ovoga – 15 novih prijatelja, što uživo što na FaceBook-u, isto toliko novih kontakata na Twitteru i blogova u Readeru. Malo li je za dva dana?

Za kraj samo detalj, u Novi Sad sam išla sa glavnim krivcem što uopšte pišem blog i što je moja lista prijatelja sve duža, sa mojim bratom Dejanom. Deki, hvala za sjajan provod i svu podršku koju mi pružaš ♥

Prošao je još jedan BlogOpen i drago mi je da su mi obaveze dopustile da budem prisutan na ovom veoma opuštenom i prijatnom skupu.

Pored sada već obaveznog live praćenja Internet-related događaja (više od hiljadu osoba je preko streama ledalo predavanja u dva dana), pre-simpatični Boris-Gadžeterija je uživo blogovao sa SPENS-a, gde se odigravao događaj (prvi dan, rezime prvog dana, drugi dan).

Znači, svakako ste mogli pratiti veliki deo ovog događaja iako niste bili prisutni u Novom Sadu. Sem, što samo na osnovu ovakvih prikaza na blogovima, i eventualno pokojim tvitovima mgli biste dočarati sebi onaj drugi – uvek zanimljiviji deo drušenja – networking…

Zapažanja i kritike

Interesantan je podatak koji mi je ispričala Mooshema (Tatjana Vehovec, glavni organizator skupa) da je nakon prvog dana skupa i većeg broja priloga po različitim klasičnim medijima, na zvaničan email stigao veći broj komentara gde su se javili blogeri koji nisu čuli za to da postoji ovaj skup. Kako to da im nije javljeno da ovako nešto postoji! Ovo je samo još jedan od dokaza zatvorenosti ovdašnjih raznorodnih blog zajednica, kada mnogi nisu primetili onoliki broj banera i raznih informacija po blogovima i ostalim Web sajtovima, društvenim mrežama…

Za sada, najkritičniji prikaz ovog skupa dala je Čarolija (koja je gledala predavanja preko streama).

U vezi sa pričom o samim predavanjima, prepoznajem problem koji postoji i na E-trgovina konferenciji – tema predavanja može da bude veoma privlačna, ali dok ne vidite kako predavač iznese temu, ne znate kakvo će biti predavanje. U tom kontekstu, po mnogima (i meni) najbolje predavanje na ovogodišnjem BO održao je Ivan Ćosić.

- Veoma mi se dopala ideja ID obeležavanja sa keceljama… - Organizacija je sasvim lepo funkcionisala, a kašnjenja na ovakvom skupu su sasvim ok (ovo nije poslvni skup). - Nije mi se dopalo kako je organizovana postavka švedskog stola na večernjoj žurci, jer se čekalo u nedogled (nisam ni prisupio drugom delu obroka).

Interesantno je uporediti kako se npr. Twitter koristio ove godine (uz aktuelan BGPride koji su mnogi pratili), kada se uporedi sa korišćenjem ovog servisa u Nišu prošle godine. Ja sam osetio razliku – sada je to mnogo spontanije i “normalnije”.

Druženje…

Ovo je bio prvi put da sam odgledao skoro sva predavanja, i što je najinteresantnije nisam bio u manjini. Karakteristika ovogodišnjeg BO je bio veoma veliki broj osoba u samoj sali gde se održavao skup, i to oba dana – bez obzira što je drugi dan nije bilo mnogo onih koji su bili prvi dan skupa. Nedostajali su mnogi koji uopšte nisu došl na BO (a čekali smo ih), ali tehnički ni drugi dan je izgledalo kao da je sala skroz puna.

Mislim da ove godine veliki broj osoba u sali i oko sale ima veze sa tim da je u samoj sali bio dostupan kafe-automat, i što se moglo u bilo koje vreme izaći (na puš-pauzu). Ovo je bar moj utisak…

Meni tradicionalno najviše prijaju “čašice razgovora”, pa je tako bilo i ove godine…

Na žalost, nisam se upoznao sa svima koji su bili prisutni, ali će valda biti prilike naredni put…

Ostale reakcije pratite preko Twitter-a, Blogotka, ili preko Google blog pretrage.

Žurka na kraju prvog dana  BlogOpen-a 2010. se malopre završila. Bila je dobra, uz sjajno (odabrano) društvo, ukusnu hranu i solidan izbor pića (www.gastroplanet.rs). Taman kako treba da se završi prvi dan.

Danas su mnogi nadimci dobili svoje ljudsko obličje, sa internet neba smo se spustili na zemlju i bilo je baš ok. Po meni, predavanja su mogla da budu kraća, konciznija ili urađena kao radionice ali svaki put se nauči nešto novo čime se BlogOpen može poboljšati sledeći put.

Pošto se ovaj BlogOpen zakuvavao, dinstao, krčkao i sve ostalo, za prepoznavanje nismo dobili kartice, bedževe ili nešto slično već kuhinjske kecelje sa natpisom i varjače. Trake na kaceljama su urađene u tri boje: žuta za organizatore, ljubičasta za predavače i zelena za one koji slušaju

Sve u svemu, jedan dobar dan. Nastavak sledi.

Obzirom da već na dosta mesta možete pročitati informacije o ovogodišnjoj  BlogOpen manifestaciji, a i program možete pronaći na zvaničnom Web sajtu, ovde bih se osvrnuo na svoje subjektivno mišljenje o ovom događaju i zašto mislim da je korisno doći na ovaj skup.

Kada se pogleda istorijat ove manifestacije, ukratko – “BlogOpen je prerastao jednu podnevnu kafu i postao institucija“.

Interesantno je da BlogOpen odrednica postoji na nekoliko jezika na Wikipediji, od kojih je članak na hrvatskom jeziku izbrisan, a najmanje ima toga opisanog na Srpskom jeziku! Najbolje se drže makedonski i srpsko-hrvatski(!) jezik.

BlogOpen je nastao 2007. g. kao spontani događaj okupljanja određenog broja tadašnjih blogera koji se do tog momenta nisu poznavali uživo. Tada se ispostavilo da je okupljanje blogera (a kasnije i ostalih korisnika raznorodnih servisa društvenih medija – i blog je vrsta društvenih medija) veoma važan aspekt socijalizacije korišćenjem Interneta, što se narednh godina potvrdilo čestim lokalnim okupljanjima korisnika Interneta u realnom svetu i u različitim gradovima, pod nazivima OpenCoffee, ili Tweetup.

Ipak, BlogOpen je ostao kao najznačajniji skup regionalnog tipa iz ove oblasti,  u kojem se zvanično od ove godine pored blogera pozivaju i korisnici Twittera, Facebooka i svih ostalih društvenih medija.

Moja malenkost i BlogOpen (BO)

Sem prvog dešavanja u Pančevu (popularno nazvano – Nulti BO), bio sam prisutan na sva tri “zvanična” dosadašnja BlogOpen skupa (2007., 2008., 2009.), pa mogu prilično precizno da objanim zašto je ovaj skup važno mesto za okupljanje zainteresovanih za razvoj korišćenja Interneta (naročito od strane ne-tehničkih ciljnih grupa).

Veoma je važno napomenuti da je ovaj skup mnogo više neformalan (druženje), nego što je formalan (mesto, vreme, predavanja…), i moje je mišljenje da upravo ovakva forma BO bi trebalo da opstane na dalje.

Ovo napominjem zbog činjenice da na ovaj skup redovno dolazi veliki broj aktuelnih popularnih/uticajnih blogera i korisnika ostalih društvenih medija (značajan broj veoma anti-biznis orijentisanih online korisnika), pa je i sve više onih predstavnika raznorodnih organizacija koje bi na neki način želele da iskoriste takvo okupljanje za neku svoju korist. Svojevremeno sam napisao razloge zašto bi kompanije trebalo da sponzorišu ili samo da dođu na ovaj skup, ali ovde bi trebalo napomenuti da prisustvo kompanija na ovom skupu među samim učesnicima bi trebalo da bude isto tako neformalno, kao što je i sam skup većinski neformalan, sem u slučaju pronalaženja formalnog interesa za sponzorisanje (što smatram dobrom idejom).

Morao bih da napomenem i činjenicu da tradicionalno na ovaj skup isključivo dolazim kao učesnik (i ove godine je to slučaj), bez nekih zvaničnih predavanja ili drugih zvaničnih angažmana. Smatram da sam sasvim dovoljno zastupljen na nekim drugim skupovima, a inače se sve češće napominje kako ovdašnji skuovi boluju od toga da se na njima neprestano pojavljuju jedne-te-iste osobe koje predaju manje ili više slične priče.

Očekujem puno priča koje nemaju nikakve veze sa e-poslovanjem, što je dobro, a bez obzira da li će biti prenosa predavanja ili ne, kao i kod svih ostalih skupova – najvrednije na njima su upoznavanje i druženje nakon zvaničnog programa (što ne znači da zvaničan program nema svoju vrednost).

Ako ste aktivan bloger ili korisnik ostalih društvenih medija, bilo bi veoma dobro ako biste prisustvovali ovom okupljanju.