Planeta Srbija

Obzirom da već na dosta mesta možete pročitati informacije o ovogodišnjoj  BlogOpen manifestaciji, a i program možete pronaći na zvaničnom Web sajtu, ovde bih se osvrnuo na svoje subjektivno mišljenje o ovom događaju i zašto mislim da je korisno doći na ovaj skup.

Kada se pogleda istorijat ove manifestacije, ukratko – “BlogOpen je prerastao jednu podnevnu kafu i postao institucija“.

Interesantno je da BlogOpen odrednica postoji na nekoliko jezika na Wikipediji, od kojih je članak na hrvatskom jeziku izbrisan, a najmanje ima toga opisanog na Srpskom jeziku! Najbolje se drže makedonski i srpsko-hrvatski(!) jezik.

BlogOpen je nastao 2007. g. kao spontani događaj okupljanja određenog broja tadašnjih blogera koji se do tog momenta nisu poznavali uživo. Tada se ispostavilo da je okupljanje blogera (a kasnije i ostalih korisnika raznorodnih servisa društvenih medija – i blog je vrsta društvenih medija) veoma važan aspekt socijalizacije korišćenjem Interneta, što se narednh godina potvrdilo čestim lokalnim okupljanjima korisnika Interneta u realnom svetu i u različitim gradovima, pod nazivima OpenCoffee, ili Tweetup.

Ipak, BlogOpen je ostao kao najznačajniji skup regionalnog tipa iz ove oblasti,  u kojem se zvanično od ove godine pored blogera pozivaju i korisnici Twittera, Facebooka i svih ostalih društvenih medija.

Moja malenkost i BlogOpen (BO)

Sem prvog dešavanja u Pančevu (popularno nazvano – Nulti BO), bio sam prisutan na sva tri “zvanična” dosadašnja BlogOpen skupa (2007., 2008., 2009.), pa mogu prilično precizno da objanim zašto je ovaj skup važno mesto za okupljanje zainteresovanih za razvoj korišćenja Interneta (naročito od strane ne-tehničkih ciljnih grupa).

Veoma je važno napomenuti da je ovaj skup mnogo više neformalan (druženje), nego što je formalan (mesto, vreme, predavanja…), i moje je mišljenje da upravo ovakva forma BO bi trebalo da opstane na dalje.

Ovo napominjem zbog činjenice da na ovaj skup redovno dolazi veliki broj aktuelnih popularnih/uticajnih blogera i korisnika ostalih društvenih medija (značajan broj veoma anti-biznis orijentisanih online korisnika), pa je i sve više onih predstavnika raznorodnih organizacija koje bi na neki način želele da iskoriste takvo okupljanje za neku svoju korist. Svojevremeno sam napisao razloge zašto bi kompanije trebalo da sponzorišu ili samo da dođu na ovaj skup, ali ovde bi trebalo napomenuti da prisustvo kompanija na ovom skupu među samim učesnicima bi trebalo da bude isto tako neformalno, kao što je i sam skup većinski neformalan, sem u slučaju pronalaženja formalnog interesa za sponzorisanje (što smatram dobrom idejom).

Morao bih da napomenem i činjenicu da tradicionalno na ovaj skup isključivo dolazim kao učesnik (i ove godine je to slučaj), bez nekih zvaničnih predavanja ili drugih zvaničnih angažmana. Smatram da sam sasvim dovoljno zastupljen na nekim drugim skupovima, a inače se sve češće napominje kako ovdašnji skuovi boluju od toga da se na njima neprestano pojavljuju jedne-te-iste osobe koje predaju manje ili više slične priče.

Očekujem puno priča koje nemaju nikakve veze sa e-poslovanjem, što je dobro, a bez obzira da li će biti prenosa predavanja ili ne, kao i kod svih ostalih skupova – najvrednije na njima su upoznavanje i druženje nakon zvaničnog programa (što ne znači da zvaničan program nema svoju vrednost).

Ako ste aktivan bloger ili korisnik ostalih društvenih medija, bilo bi veoma dobro ako biste prisustvovali ovom okupljanju.

Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)

Da me neko pita koje godišnje doba najviše volim, bez razmišljanja bih odgovorila – leto. Da li zato što sam rođena u avgustu ili je nešto drugo u pitanju – ne znam, ali znam da voooolim kad je toplo. Međutim, u poslednjih par godina zavolela sam i jesen. Ne zato što je tada priroda prelepa, niti zato što se tada kreće u školu ( ), već zato što se tada održava BlogOpen . Ali, ovaj tekst nije o BlogOpenu, već o Blogopediji…

Za one koji ne znaju (mada, mislim da je takvih malo), Blogopedija predstavlja štampano izdanje najboljih tekstova objavljenih na blogovima između dva BlogOpen-a. Imala sam tu sreću i čast da je prošle godine u Blogopediji objavljen moj tekst „Sve njihove ljubavi“. Na žalost, od tada do danas, zbog raznoraznih okolnosti, nisam imala puno vremena za svoj blog, što je rezultiralo manjim brojem tekstova na istom. To je i razlog što ove godine nisam poslala ni jedan svoj tekst na konkurs za Blogopediju. Bar ne odmah…

Dani su prolazili, krajnji rok za prijavu tekstova bližio se polako, a onda sam na Facebook-u videla poruku koju je ostavila Tatjana Vehovac (@Mooshema), uz link ka odgovarajućem tekstu:

Rečenica „Ako ste čekali limun, evo!“ nasmejala me je i pomislila sam – zašto da ne? Pretražila sam malo po tekstovima koje sam napisala od prošlog BlogOpena i našla sam dva za koja sam mislila da bi bili zanimljivi širem auditorijumu. Pošto nisam mogla da odlučim koji da pošaljem, poslala sam oba i – voila! Par dana kasnije saznam da je moj tekst i ove godine ušao u sadržaj štampanog izdanja Blogopedije! Sreća, sreća, radost!

Čestitam svim autorima čije tekstove ćete moći da čitate u Blogopediji.

Hvala organizatorima za produženje roka za predaju tekstova

A evo i sadržaja (autori su poređani abecedno):

Angelina Radulović: Jednake. Bojan Arsenović: Nebo nam pada nad glavu. Branislava Džigurski: Poetičnost prljave sudopere. Branko Đurković: Oda cvrkutu. Dejan Vukmirović: Reinkarnacija. Dragan Zarić: Pišući iznosim subjektivan stav. Dragana Đermanović: Život je knjiga. Dragan Radović: Tajni gedžet Svetislava Basare. Istok Pavlović: Startapitis - bolest savremenog web profesionalca. Ivana Momčilović: Nostalgija za brdima. Jasmina Lechleitner: Poljubi kišu. Marija Đokić: Neodoljivi zavodnik. Marija Spasojević: Mikroskopsko ništa. Miloš Krneta: Islandski vulkani. Miljan Ristić: Facebook - slučaj treći. Miljana Mladenović: Survivor ili kako nadigrati muškarce. Mirjana Mimica: Predsednik, stidne dlačice, šetanje psa – aj lajv in Srbija. Nebojša Radović: O kratkoći življenja. Nemanja Terek: In memoriam: jedan od onih dana. Nenad Obradović: Miris noći. Predrag Milićević: Trag života. Sanja Glamočanin: Cimeri XXI veka. Slavko Ilić: Twitter Story: Poklon za nju. Slobodanka Boba Đuderija: Ko ne izroni, magarac. Tamara Gočmanac:Neljubavno pismo. Tanja Novaković: Sniženje. Tatjana Tucić: Prkos i goruća ljubav. Tomislav Stanković: Bloger ga nije volio – kako (p)ostati neuspješan bloger. Viktor Vilotijević: Smem li, Srbijo, da budem ono što jesam? Vladimir Kalušev: Religije i Internet. Zlata Veličković i Višnja Dimić: Autorecenzija. Zoran Stanković: Prekinut san.

Vidimo se na BlogOpenu 2010

*limun preuzet odavde

…da isti obim poslova radim kao i proslih godina a da nemam vremena za blogovanje? Da ne mogu da sastvaim dve misli u glavi? Da se konstantno osecam premorenim? Da ne mogu da ispunim sve obaveze i pored velikog ulaganja truda i rada? Da toliko obliznem s mozgom i kazem kako mesec ima 35 dana [...]

...ukljucite muziku lagano i krenite u citenje ovog posta... Budite originalni pa makar i najgori da ste, ali budite i ne pomišljajte da izigravate nešto što niste. Kada je pre nekoliko godina neko duhovit iz blogosfere provalio Radišu seljaka, jurišnika na blogerke sa stavom i dobrom pričom, Radiša je svoje načelo gradio na nepismenosti i [...]

Čini mi se da mi sada letnji raspust moje dece prolazi mnogo brže nego kada sam ja bila njihovih godina. Sličnom brzinom prolaze i godišnja doba. Leto, vrelo ili kišno, kakvo god da je, usporeno je i uspavano. Septembar se koleba između tromosti i ažurnosti a oktobar je vreme kada se već sve uhodava u radni ritam. I pravo vreme za

BlogOpen se ove godine održava četvrti put i to u Novom Sadu, 9. i 10. oktobra. Tema – socijalne mreže, nešto o čemu se poslednjih godina sve više govori i čime se sve više bavimo, u teoriji i/ili praksi.

Novi Sad – lep grad, fini ljudi u njemu a još finiji gosti Iskreno se nadam da ništa neće pokvariti moje planove da budem jedan od gostiju ovogodišnjeg BlogOpena.

Vidimo se u Novom Sadu

BlogOpen 2010 će se održati u Novom Sadu 9. i 10. oktobra! Već smo se uplašili da ga ove godine niko neće organizovati. I već smo počeli da se dogovaramo da se vidimo ‘onako’. Ali su nas ovogodišnji organizatori prijatno iznenadili i vratili onaj nemir očekivanja u stomake. BlogOpen 2010 će se ove godine održati [...]

Ми смо у исто време и проблем и решење. Ovo je izvod iz razmisljanja Zorana Djindjica, a odnosi se na srpski narod. Ми смо весео народ који истовремено цени песимизам јер га сматра отменим. И јер ослобађа од одговорности. Ако већ унапред сумњате у свој успех, неуспех ће вам лакше пасти, јер сте га мудро предвидели. [...]

Prošao je još jedan BlogOpen, bez mene ovaj put jer mi termin zaista nije odgovarao, a i generalno početak septembra mislim da nije vreme kada treba organizovati ovakve manifestacije. Septembar je mesec kada se od letnjeg razvlačenja i odmora, kreće ozbiljnije na posao te je tih prvih dana uvek frka, panika i sl. Neki su dešavanje proglasili #fail-om, drugi su se super proveli, družili, twittovali, twittpicovali i radili te ostale psovke. Teret organizacije ove, verovatno najveće, regionalne blog konferencije spao je na tri mlada i hrabra momka, kojima čestitam za ono što su uradili. Ko nije organizovao konferenciju, ne zna koji su to problemi. Kapa dole momci.

No, kad sam čuo da je BlogOpen u sklopu eTvrđave, a ne poseban event, i da nije u Boru, kao prošle godine, nego u Nišu, malo mi se izgubila cela ta čar oko BlogOpena. Nosim sjajne utiske sa borskog BlogOpena i stoga moj dodatak daljoj diskusiji o BlogOpenu predstavlja ovih 5 i po razloga za trajno stacioniranje BO u Boru. Pedja će verovatno reći da su sran*e, ali hello svako ima pravo na mišljenje.

1. Lepote Srbije

Imam tu sreću, da sam bilo kao bloger, geek, štagod imao priliku da obiđem dobar deo regiona prošle godine. Volim da putujem i istražujem nova mesta, upoznajem nove, uglavnom preudsretljive i ljubazne ljude i uvek poželim da se ponovo vratim. Bor je upravo takav grad, mesto iz kog potiče jako puno ljudi koje lično mnogo gotivim, i koji nisu vezani samo za blogove.

Ovo ne znači da je Niš sran*e mesto za organizaciju ovakvih dešavanja, ali ipak ista treba malo decentralizovati. Ako već hoćemo da animiramo region zašto sve mora da se dešava u Beogradu, a Niš već ima BizBuzz koji volimo. Neka Bor isto tako ima BlogOpen, događaj koji će nas jednom sve zajedno okupiti na istom mestu, i izroditi druženje o kojima danima “šumimo” širom weba.

2. Izolacija

Kada su ovakva dešavanja u pitanju, Jelena ili Dragan uvek naglašavaju: networking, networking, networking! I to je sasvim normalno, predavanja su često u drugom planu, pogotovu što se ekipa koja se okuplja na istim već duže vreme poznaje, bilo uživo bilo online, i jedva čeka da se ponovo okupi. Veće mesto na konferencijama zna da bude party pooper, svako u Beogradu ima neku rodbinu, treba da skokne do Ušća ili Delta City-a da pokupi nešto za klince etc. Izgovora koliko voliš. Sa druge strane, veče u Brestovačkoj Banji prošle godine nam je ostavilo samo jednu opciju, druženje do koske. I bilo ga je, svako ko je bio prošle godine to može da posvedoči.

3. Blogopedija

Bor ima blogere književnike, one koji profesionalno pišu i cenjeni su zbog toga. Oni su dovoljno kompetentni da od Blogopedije naprave pravu malu riznicu svih dešavanja u prethodnoj godini kao svojevrsni omaž blogovanju. Prošle godine je Bane to odlično odradio.

4. Prosečan srpski bloger je verovatno iz Bora

Znate verovatno svi one prosečne tipove, tipa prosečan Evropljanin je toliko visok, ima toliku platu, te je religije bla bla. E pa, prosečan srpski bloger verovatno dolazi iz Bora. Bor je grad iz kog znam najviše blogera po glavi stanovnika, kod njih se u gradu zna za blog, a ako pričamo o uticaju bloga spomenućemo primer OpštineBor i odlaganja Čolinog koncerta. To su ljudi različitih profila, od književnika poput Baneta, do IT-evaca, direktora škola, novinara i čega sve već. Preduzetni i uvek puni entuzijazma da napreve nešto od svog neretko zaspalog grada.

5. Cena

Last but not the least. U Srbiji važi urbani mit kako u Boru za 5K eur možeš da kupiš stan :) I dok je to verovatno samo mit, činjenica je da su cene klope i smeštaja u Boru daleko pristupačnije nego u drugim mestima. Možda to nama “biznismenima” nije bitno, ali je itekako bitno onima koji dolaze, i koji odvajaju od džeparca da bi se družili sa svima nama.

Bonus razlog - Cool fotke

Verovatno bih mogao da pobrojim još razloga, ali nikako da skupim 10 :P No ovaj dodatni 1/2 razlog nisam mogao da izostavim. Pa ko nije bio oduševljen našim slikama pored dampera iz Bora, ili onim fake rudar sam fotkama :) Evo jedne, kao pravi rudari udarnici :)

Ostavljam tekst otvorenim za dodavanje još pro et contra razloga, jer verovatno će neki reći kako je dosadno da BO bude u jednom mestu i u tome se delimično slažem, ali imajte i na umu da je isti potrebno organizovati i da su za to potrebni ljudi, ljudi koje Bor svakako ima.

Naslov ovog posta jeste BlogOpen, ali sam toliko puta umesto BlogOpen napisala BlogOpet da jednostavno moram da ubacim naslov. I da ne davim više, već da pređem na posao :) BlogOpen#9 je umalo prošao bez mene. Kako? Lepo. Pre nekih mesec dana me je Slavko pitao da li se vidimo u Nišu na šta sam mu [...]

Blogopen polako sazreva, zajedno sa blogerima. Od kada je u rano proleće 2007. rođena ideja Blogopena, jako mi je interesantno da vidim kako se razvija cela ideja da se par blogera skupi i popije kafu jedno popodne :)

Posle LeWeb07 i poslednje ETrgovine, ovogodišnji Blogopen mi je treći put da pratim neko dešavanje online. Zahvaljujući video prenosu kao i Twitteru naravno. A zahvaljujući Dedi koji je prvi uradio, ovo će biti i moja prva recenzija za događaj na kome nisam fizički bio prisutan.

Photo by IT Dogadjaji

Odmah na početku bih podsetio na neke stvari koje se u pojedinim slučajevima zaborave.

Blogopen je regionalni radno-prijateljski susret blogera… BlogOpen je prvenstveno zamišljen kao niz događaja na kojima blogeri imaju priliku da se sastanu u neformalnoj atmosferi, radi upoznavanja, razmene iskustava i ideja i uspostavljanja saradnje. Formalni ton ovim susretima daju predavanja o blogosferi, internetu i informatici, kao i društvu na čiji razvoj IT generalno utiče… U skladu sa svojim imenom, kao i sa samim principima informatičkog društva, organizaciona politika BlogOpena je prilično liberalna u smislu da je otvorena za ideje, predloge i saradnju prema svima koji izraze želju i volju da se uključe u organizaciju… U okviru svakog Blogopena se organizuje i jedna humanitarna akcija.

Tekst preuzet sa Wikipedije, napisan originalno od strane Moosheme

Ovo napominjem da bi se pojasnilo zašto se događaj seljaka kao neko siroče, pošto sam to čuo kao jedan od uzroka za eventualne propuste. Pa sama ideja Blogopena je da se “seljaka”. Da nije tako, Blogopen se sigurno ne bi “desio” ni u Novom Sadu, ni u Boru pa ni u Nišu, ostao bi zuvek u Pančevu ili bi se cela priča jednostavno završila.

Argument da to “seljakanje” otežava organizaciju stoji. Kada bi ga ista ekipa ljudi organizovala svake godine sigurno bi se lakše “ovladale neke dečije bolesti”. Ali zar je baš tako loše bilo u poslednjih četiri puta? Možda i grešim, ali mislim da tim seljakanjem cela zajednica mnogo više dobija nego što gubi.

Kritike

Zaista ne mogu da shvatim zašto ljudima teško pada kritika. Kritika uvek, ali uvek može samo pomoći. Da li je neko ekipi iz ćoška rekao da se period komunističke diktature gde se nije kritikovalo, završio? Od momenta kada odlučiš da izađeš javno i držiš predavanja, pričaš ispred medija, organizuješ javne skupove, pa čak i bloguješ – podležeš riziku da budeš kritikovan! U tome nema ničega loše, ako si pametan, iz svake kritike možeš izvući nešto pozitivno! Ako ipak imaš problem sa tim, zavuci se u svoj ćošak i ne izlazi napolje, nije ni to loše.

Što se tiče konkretno kritike za Blogopen09, to mogu raditi samo kao neko ko ga je pratio online preko video strima i Twittera.

* Prvo, sama ideja prenosa preko strima je izuzetno pozitivna i hrabra. Hrabra zato što se ovde izgleda zaboravilo da je strim preko 3G mreže ravno hodanju po žici koja je na 10 metara visine, a ti si bos i pijan. Jedna od bitnijih stavki na ovim događajima je Internet konekcija. Imam utisak da se to ovde malo zanemarilo.

OK, gotovo uvek se na IT skupovima desi “Internet incident”, ali ipak organizacija sa 3G konekcijom ili WiFi-em koji ne radi je malo.. Hmmm.. U ostalom, Internet incidenti se mogu razumeti kada imate ogroman broj ljudi ljudi koji se svako sa dva device-a kači na net što ovde definitivno nije bio slučaj.

Zbog loše konekcije nisam uspeo ispratiti sva predavanja. Na žalost, propustio sam Larisino predavanje kao i dobar deo Darkovog.

Photo by IT Dogadjaji

* Milanovo predavanje mi je bilo beskrajno dosadno. Odmah bih napomenuo da mi se njegov blog nalazi u GReaderu, a i celu priču o čemu je pričao gledam sa zadovoljstvom na dokumentarcima. Oni koji su pratili reakcije na Twitteru, videli su da to nije bilo izolovano mišljenje i da je Twitter jednostavno urlao o #Fail predavanju. Ako bi dešavanje na twitteru preneli u real-life, bilo bi jednako gađanju čoveka paradajzima. Mislim bilo je strašno.

Mislim da je #Fail bio iz prostog razloga jer je Milan imao akademski pristup celoj temi. Možda je predavanje bilo OK kada se obraćaš nekome ko je u materiji, ali na ovom mestu je bio totalan promašaj. Imao sam sreće jednom da slušam Dr. Brian Cox iz The School of Physics and Astronomy, University of Manchester koji me je i pored mog lošeg engleskog skroz oduševio.

Iskreno mislim, da Milan ima jaaako puno interesantnih stvari da kaže, samo da se adaptira publici i njihovom “nivou” ;)

* Jelena Jovanović ispred Etargeta je imala cool i pozitivno predavanje. Ono što mi je zasmetalo u njemu – je agresivan i vulgarno visok nivo auto promocije, ili bolje rečeno promocije iza koje firme je stojala. Nemam ništa protiv promocije, ali ovo je bilo kao da mi sa 10 šprica ubrizgavaju Etarget u vene, užas. Totalno kontra efekat izaziva!

* Humanitarna akcija. Kao neko ko je blizak organizatorima znam da je postojala, ali kao neko sa strane ko je pratio online, nigde nisam video mediatizaciju i senzibilisanje ljudi oko nekog humanitarnog problema. Žao mi je zbog ovoga jako. Kada mi je Miskolino predložio uključenje preko video linka, na prvu loptu mi se ideja nije svidela, onda mi je palo na pamet da to iskoristim za skretanje pažnje na Braću Kocić. Na žalost, uključenje se gotovo nije videlo online zbog loše veze.

* Blogopedija u PDF izdanju??! Samo mogu reći WTF?

* Strongmen je trebao da se pojavi preko video linka. Nigde nisam čuo zašto se nije pojavio? Možda zbog lošeg neta, ne znam zaista?

Izvrsno!!

* Twitter doživljava pravu renesansu na IT skupovima u Srbiji :) Pokrivenost je bila odlična, hashtag #Blogopen09 se koristio u neograničenim količinama. Doduše, mogli smo saznati malo više o stanjima po Niškim kafanama nego sa predavanja, ali sve jedno. Učesnici su postali pravi Twitter manijaci :)

* Predavanje Miloja i Miloša me oduševilo. Zalepio bih im tri keywordsa za ovaj show: interesantno, korisno, prefinjeno! Pored svega toga, ovo može da bude i školski primer kako se radi promocija za jednu firmu na diskretan i interesantan način.

* Video strim i pored “štucanja” je omogućio da u momentima ima više ljudi na njemu nego na samom predavanju :) Ponovila se situacija od poslednje ETrgovine, sinergija strima i Twittera. U momentima je i 50tak ljudi pratilo video prenos i komentarisalo preko twittera.

Photo by IT Dogadjaji

* Networking, networking, networking… Jedna od najbitnijih stvari zbog čega je Blogopen i pokrenut. Ovo se naravno nije videlo direktno preko strima :) Ali čitajući recenzije po blogovima poslednjih par dana, očigledno je da je ovo funkcionisalo perfektno :)

* Pored svega, velike pohvale organizatorima E-tvrdjavi, posebno Slavku, Srđanu i Miloradu. Koliko god pronašao razloga za kritiku, ne mogu a da ih u isto vreme i ne pohvalim za verujem ogroman trud koji su uložili. Propusta u organizaciji Blogopena je bilo i sigurno će uvek biti, a svaka kritika treba da posluži da sledeći put bude bolje.

Neka prava na ovaj tekst su zadržana, 2009 Blogowski blog. Svi objavljeni radovi na Blogowski.eu su njegovo vlasništvo, osim ako nije drugačije napisano, i nalaze se pod Creative Commons Attribution 2.5 Licencom. Ukoliko koristite RSS kanale sa ovog bloga, proverite da li se slažete sa uslovima korištenja. Uslovi korištenja RSS kanala

Nisam bio zbog profesionalnih a i licnioh obaveza. Krivo mi je sto nisam ponovo video meni jako draga lica. Zao mi je sto nisam upoznao mnogo novih ljudi. Imao sam prilike da putem live strema pogledam neka od desavanja, tacnije predavanja . Milanovo predavanje kojim je poceo BlogOpen me ne interesuje ni malcice iako je decko [...]

Jedno od pitanja koje se često postavljalo o ovogodišnjem BlogOpen-u da li je #fail ili ne? Koliko sam čuo, video i pročitao, oni koji su došli na BO na druženje i upoznavanje sa osobama koje su do tada poznavali samo online - skup je definitivno uspeo. Što se tiče organizacije skupa - Miss je to [...]Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)

Prica o BlogOpenu je uvek aktuelna ali nekako se intezivira pred samo okupljanje. Evo mog skromnog doprinosa. O BlogOpenu, organizaciji Bitno iz Bora, o blogerima i svemu necem lepom, pricao sam u emisiji Fokus u televiziji Bor sa voditeljicom Vanjom. Emisija je uradjena svestski i traje vise od 45 min, a ovaj video 20 ( ali [...]

BlogOpen nam se približava, ovog puta je u Nišu i ne sumnjam da će otići korak dalje kada su druženje i kvalitet predavanja u pitanju. Nažalost, sumnjam da ću uspeti da budem deo istog, zbog svojih obaveza tokom septembra (ah da ispiti…) što sa druge strane, uvećava mogućnost da će sam događaj biti kvalitetniji :) Šteta, ali biće BlogOpena i prilika da se družimo.

Povod ovog kratkog posta, pored deljenja informacije o BlogOpenu je i Blogopedija, koja na svojevrstan način sublimira sve ono što se desilo u blogosferi između dva BlogOpena  i na taj način ostaje da svedoči o jednoj dobroj godini. Nažalost nijedan moj tekst se nije uvrstio u dosadašnje Blogopedije, što je meni, kao nekom ko provodi dosta vremena u blogovanju i oko blogova, izrazito žao. Problem je bio u činjenici da mi je, bez uvrede, malo glupo da ja biram tekst koji treba da me predstavlja, jer su ipak čitaoci ti koji ocenjuju neki tekst kao dobar ili ne.  Tim povodom, hteo sam da napravim malu akciju ne bih li uspeo da izdvojim neki tekst koji bi bio uvršten u Blogopediju.

Predloži tekst i osvoji Twitter background

Ideja je da predložite tekst sa ovog bloga koji je nastao u periodu od novembra 2008 do danas (novembar, decembar, i cela 2009), date komentar zašto baš taj tekst treba da bude uvršten i bićete ubačeni u bubanj iz koga će se izvlačiti dobitnici. Nagrade su simbolične čisto da vas malo motivišu da učestvujete, i to 3 unikatna Twitter backgrounda izrađena po vašoj želji, a svi koji učestvuju imaće priliku da budu deo mog prvog #followfriday-a sledećeg petka :)

Hvala svima na pomoći!

U okviru regionalnog blogerskog okupljanja BlogOpen 09 (Niš, 4. i 5. septembar) biće pripremljeno  novo izdanje Blogopedije. Konkurs je već objavljen, a rok za prijave blog zapisa je 25. avgust.

Pogledajte svoje zapise koje ste objavili posle 5. septembra prošle godine i izaberite dva da ih pošaljete na konkurs.

Čitajući ovu informaciju, pomislih da bih možda i ja mogao da nešto izaberem, ali […]

U poslednjih par dana, Nišlije su pustile u pogon neverovatnu BuzzMašinu. Krenulo je prvo o tome kako je u centru Niša ulovljen piton, da je prošle godine centrom grada projurila divlja svinja, a vrhunac se postiže jutros kada se otkriva i čudna i još uvek neidentifikovana životinja :) A o čemu se u stvari radi ovde?

BlogOpen!!! Regionalno okupljanje blogera Blogopen’09, četvrto po redu, se ove godine seli u Niš u okviru ovogodišnje E-Tvrdjave. Dva dana čistog blog networkinga sa nekoliko korisnih predavanja. Datum za rendez-vous je 4. i 5. septembar i ako se još uvek niste prijavili, onda je poslednji momenat da to isto odradite ovde.

Inače, za one koje još nisu bili na jedan od tri prošla Blogopena, ovo je jedinstven događaj u regionu, gde uživo možete videti većinu poznatih i manje poznatih blogera na gomili :) Ceo fazon dešavanja je totalno opušten i pored, uvek prisutnih, par predavanja koja direktno mogu pomoći u blogovanju.

Jedna humanitarna akcija je obavezni deo svakog Blogopena. Ove godine će to biti pomoć deci sa posebnim potrebama u Nišu. Ceo prihod od ulaznica koje su btw. 500 dinara (oko6€), biće uplaćen dečici.

Blogopedija je još jedna prepoznatljiva tačka BlogOpena. Štampana verzija odabranih blog postova od prošlog izdanja. Imate još koji dan da prijavite i vaš tekst za ovogodišnje izdanje.

A ako nemate nikoga da mu se uvalite na dva dana u Nišu, možete baciti pogled ovde i pronaći neki smeštaj. Što se klope i restorana uopšte tiče, mislim da vam za to u Nišu ne treba nikakav vodič ;)

Lepo se provedite ;)

Neka prava na ovaj tekst su zadržana, 2009 Blogowski. Svi objavljeni radovi na Blogowski.eu su njegovo vlasništvo, osim ako nije drugačije napisano, i nalaze se pod Creative Commons Attribution 2.5 Licencom. Ukoliko koristite RSS kanale sa ovog bloga, proverite da li se slažete sa uslovima korištenja. Uslovi korištenja RSS kanala

Pred prošlogodišnji BlogOpen u jednom momentu sam napisao tekst na temu prisustva i sponzorisanja okupljanja blogera. Za tih godinu i nešto na ovdašnjoj blogosferi (i šire) nije se naravno desilo ništa spektakularno, ali ima i nekih značajnih pomaka: Praksa uticaja blogova se sa same blogosfere čak i u ovim krajevima proširila i na “statusferu“. Veoma je bitno [...]Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)

Regionalni skup blogera - BlogOpen, ove godine se održava u Nišu, od 04. do 05. septembra, u sklopu manifestacije E-tvrđava. Ovo je 3. (4.) put da se BlogOpen održava (nulti skup je bio u Pančevu), a ja sam prisustvovao ovom skupu do sada u Novom Sadu (2007.) i Boru (2008.). Interesantna karakteristika ovog skupa je da [...]Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)

U stvari, subjekat u nasovu ne mora da bude obavezno IT prirode, već bilo koji drugi medijski, odnosno stručni događaj namenjen užoj ili široj populaciji. Svojevremeno sam ukazao na propuste organizatora IT orijentisanih događaja poput BlogOpena, B-linka i E-trgovine, da na odgovarajući način (čitaj: online sadržajno bogat) isprate i predstave događaj koji organizuju, jer im je to na najbolja reklama i preporuka zasve buduće sesije. Ako neće ovi iz IT sektora, zahavaljujći intenzivnoj upotrebi savremenih IT alatki,  pa ko drugi može.

Ipak, ima i svetlih primera, a ovde hoću da ukažem na nedavno održanoj konferenciji “Internet ekonomija” u organizaciji “Danas konferencijskog centra”. Ako pogledate ovu stranicu biće vam jasno i zašto. Iako se radi o “malo”, jednodnevnom događaju sa ukupno 10 izlagača, bukvalno svaki je ispraćen sa biografijom, prezentovanim radom i naravno video zapisom. Pa zar je ovo teško?

E-trgovina se popravlja, objavila je video snimke izlaganja sa godinu dana zakašnjenja ;)

© goran | Svakodnevnica blog, 2009. | Permalink | Nema komentara | Dodaj u del.icio.us zbirku Tekst označen ključnim rečima: B-link, BlogOpen, E-trgovina, Internet ekonomija

Takođe nepropustite IT vesti i dešavanja na Personal magazinu

Online objavljeno : neponovljivo.com Realizacija : Televizija Bor Fantastična emisija o BlogOpenu. Snimak događaja i intervju. Zaista fantastično odrađeno od strane Televizije Bor. Uživajte!

Kad nadležni ništa ne rade, urbani osvetnik radi. Za njega sam saznao na blogu Nebojše Spaića i nemam pojma je li to prošlo kroz neke mejnstrim medije i da li je samo njegova lepa želja ili zaista postoji… u svakom slučaju lepo zvuči. Pretpostavljam da svi koji voze redovno Bulevarom znaju koliki problem predstavljaju kola parikarana u desnoj traci. Urbani osvetnik ih kažnjava!

(Btw. ako je informacija tačna, nije li zanimljivo da panelista prošlogodišnjeg BlogOpena svoj blog koristi u novinarske svrhe iako blog ne može da poveže s novinarstvom ;))

- * - * -

Istovremeno je građane iz okoline Petog parkića obradovala informacija da se od gradnje na toj zelenoj površini odustaje i da će uskoro tu ponovo biti izgrađen pravi park! Mislim da je investitor propustio priliku da ranije bez inicijative gradske vlasti odustane od izgradnje, napravi parkić i dobije lep PR. Ovako ga je dobio Đilas. Ipak, najbolji PR dobila je snaga građanskog otpora. Nakon tri godine odbijanja da pristanu na uništavanje jedine malo veće zelene površine u svom naselju, podrške javnih ličnosti i obećanja tadašnjih kandidata za funkciju prvog čoveka grada, “oslobađanje” Petog parkića je proslavljeno vatrometom.

- * - * -

A u subotu takođe moramo uzeti stvari u svoje ruke. Antifašističko okupljanje u Beogradu počinje u 16h na platou ispred Filozofskog fakulteta. Više informacija na Facebooku.

Definicija Blog Opena kaže : radno prijateljski susret blogera. Ovde treba naglasiti i radno i prijateljski, jer se i radilo i družilo. Pauze na BlogOpenu su ličile na veliki odmor, ljudi nisu mogli da se ispričaju. Naredne godine definitivno treba praviti duže pauze između predavanja, pa makar BlogOpen trajao i 4 dana. RainDog je u [...]

O BlogOpenu 2008 ste svakako čitali na sve strane, a red je da vidite i nekoliko fotki koje sam napravio. KLIK OVDE za galeriju!

A ako mislite da ste spremni da od iskusnih blogera i stručnjaka za online komunikaciju naučite nešto novo, drugari iz agencija McCann Erickson PR spremaju jednodnevni seminar. O tome kako da se uspešno pozicionirate na mreži govoriće Dejan Restak (direktor sajta B92.fm), Lazar Bošković (kreativni direktor agencije AgitPROP), Nebojša Radović (web menadžer društvene mreže Furka), Dragan Varagić (treba li neko posebno predstavljanje ;)), Dragana Vukajlović (urednica sajta Igre-igrice), Istok Pavlović (katedra za advertajzing i dizajn na BK univerzitetu), Borislav Miljanović (direktor agencije-domaćina) i Miloje Sekulić (direktor e-PR sektora agencije-domaćina).

Imena predavača su (naravno) linkovi na njihove blogove… Ako vas zainteresuju, KLIK OVDE i dobićete informacije o načinu prijavljivanja itd.

BlogOpen Wall

Teško je samo 24h nakon završetka BlogOpena sabrati utiske i napisati nešto smisleno. Ukratko - odluka da Bor bude domaćin trećeg okupljanja je jedna od najboljih koja je doneta proteklih meseci.

Program je u velikoj meri ispunio moja očekivanja moje želje… Oliver i Robert su mi kroz dve prezentacije podigli entuzijazam za blogovanje. Najpre pričom o tome da blogovi mogu menjati svet u kojem živimo… koliko lako (ili teško) drugo je pitanje. A potom i pričom o tome kako njih dvojca zarađuju na zahvaljujući tome što pišu blogove i savetima kako neko od nas to može da učini… Naravno, ekonomska situacija u Nemačkoj i kod nas, kao i zastupljenost interneta, nisu ni približno slične, ali valjda se trudimo da stignemo tamo gde su oni… Deo moći da tamo stignem brže je i u blogerskim rukama tastaturama…

Priča Neila Alphonsa o društvenim mrežama i blogovanju nije donela nešto posebno novo, ali me inspirisao da se danas registrujem na mreži znamo.se. Na žalost, osim što je rekao da će oni uvesti novi blog servis u mrežu i istakao šta blogeri od takvog sistema očekuju, nije rekao šta će od toga njihova usluga posedovati, kako će izgledati, kada će biti lansirana… Propustio sam Vesićevu WordPress radionicu, ali pogledaću prezentaciju i postavljati cyber pitanja. Panel o blogu i književnosti otvorio je mnogo pitanja i 5 CIJA, a radionica kreativnog pisanja pretvorila se u ono što sam priželjkivao - cyber radionicu koja će teći ispod Kišobrana.

Verovatno je najveće razočaranje bila “prezentacija” UNS-ove škole web novinarstva, kako zbog otkazivanja najavljenih gošća, tako i zbog koncepta priče o školi: veći deo se sveo na čitanje opisa škola sa sajta uz dodavanje ponekog interesantnog podatka… Koliko sam shvatio, predstavnik škole “uleteo” je u zadnji čas pa verovatno nije bilo vremena da se bolje pripremi… Poslednji deo zvaničnog programa bio je panel o online špijuniranju, prikupljanju i čivanju podataka o korisnicima raznih usluga, pravu na privatnost… puno pitanja, puno odgovora, privatnosti definitivno uskoro neće biti!

I eto, sad sam tri golema pasusa posvetio zvaničnom programu, a nekako je uvek mnogo bitnije ono što se dešava okolo njega; na dolasku (kada se greškom svrati do Zlota), svečanim večerama (za malo da dobijem engleski pasoš), u pauzama (Deda i ja sam se polio kafom ;))…

Moram pomenuti i Tonija, Manijaka, Punkyja, Miffa, Waltera, Suske, RainDoga, (Deda bio si u prethodnom pasusu), Zorana, Eniaca, Miću, Aleksandra, Vasilku, Auroru, Emiliju, Irenu, Dragana, Ivanu, Darka… i naravno Džej Tanju RTV Bor je prekidala štrajka samo zbog njih i još mnogo ljudi kojih se nisam setio (glavobolja je trenutno jača od volje) i za koje sam siguran da mi to neće uzeti za zlo…

A kao što smo navikli, humanitarna akcija je i ove godine pratila BO. Ovom priliko to je bilo prijavljivanje za Registar davalaca kostne srži koji je u Boru predstavljala doktorka Aleksandra. Meni je čika koji je uzimao krv napravio dve rupice… prva vena nije htela da teče

Da li je bilo grešaka, propusta, nečega što je moglo drugačije (eventualno bolje)… naravno da jeste. Niko nije savršen, a nekada i pored sve dobre volje neko drugi (monopolista?!) ipak više utiče na okolnosti. Ipak, o tome kada se utisci slegnu do kraja i direktno s ljudima iz organizacije BITNO bez koje BlogOpena 2008 ne bi bilo. Pročitajte i utiske drugih… Slike sređujem i uskoro će biti u prostoru.

Nakon prvog susreta blogera u Pančevu, pisala sam tekst sa naslovom: I blogeri su samo ljudi.  Nakon ovog, trećeg susreta, naslov mora da se menja, ali nemam trenutno bolji. Zato izdržite ceo tekst i pogledajte i kraj posta.

Prolječe je otpočelo kišom, jutro drugog dana BoBa otpočelo je mamurlukom i kišom, la-la-lala-la. Mamurluk i nije dokazan, fakat, ali pospanost jeste, jer je zabava na zajedničkoj večeri (pun pogodak organizatora!) trajala za neke do dva, za neke do četiri ujutru, što se već sutradan u 10:00 videlo po brojnom stanju u Domu kulture. Za babe kao što je vaša omiljena blogerka veče se završilo u pola jedanaest, glavoboljom koju sam ponela sa sobom iz Novog Sada i bolovima u stomaku koje sam stekla u Boru halapljivo izedajući ručak, tako da tragovi od umora narednog jutra na mom licu nisu bili vidljivi golim okom.

Hat moštmar, što bi rekli Mađari, krenimo hronološki.

Bob: Dan prvi

MVM (Moj voljeni muž) i ja smo stigli u Bor za tri sata i 20 minuta, računajući trenutak kad smo izašli iz stana u Novom Sadu i trenutak kad smo parkirali ispred Doma kulture u Boru, tačno u 11:30, sve po programu. To što je vozio i 180 na sat, ostavimo sada po strani, ne želim da se sećam koje sam sve mehanizme za umirivanje i nasilno i laičko uvođenje u stanje nirvane morala da isprobam, da ne podlegnem osećaju da letimo i da ćemo umesto u Boru završiti drito u crnoj hronici. Everywhere you go, always take the weather with you, mi smo poneli, osim moje glavobolje, i sunce na put.

Imala sam neslužbenu i nepotvrđenu informaciju da će ovogodišnji BoB otvoriti predsednik opštine jer će opština i dati neka sredstva, ali ne i službenu potvrdu o tome, osim “biće u redu, evo u utorak (sledeće nedelje, prim. moo.)”, jer, pretpostavljam da je važniji giga-koncert ocvale i svačije zvezde Zdravka Čolića (a još od akcije David znamo da on neće ni da prdne u vašem gradu za manje od 100.000 evra). Predsednik opštine je izostao na otvaranju, dakle, za razliku od 100-tinjak blogera iz regiona, doktorke iz Zavoda za transfuziju Beograda, lokalnih medija koji su potom to u vestima u 16 javili kao prvu vest i, šta da vam kažem: već na prvi pogled BoB je izgledao kao još jedan uspeh.

Meni je bilo lako: za razliku od prošle godine kada sam poginula, ove godine sam bila gost. Skoro kao počasni. Bar sam se osećala tako, iako su se domaćini potrudili da se svako oseća kao počasni gost. Bravo za Borane. Bravo za sve nas. Program je, … program, susret je i tako radno-prijateljski, tamo su bili ljudi koji su spremni i da nešto rade zbog radosti kasnijeg druženja, tako da se program slobodno može kritikovati i pohvaliti, što ja neću sada uraditi, da bih odmah skočila na radost prijateljskog ručaka.

Jbg, izgleda da u Boru mora da se dobro i obilno jede. Predjelo, čorba, glavno jelo čija težina u tanjiru se meri kilogramima, desert, blizina Bugarske preti baklavama. Blah-blah sa dragim ljudima, uvek je dobro uhvatiti trenutak kada možeš i da se ispričaš s ljudima koje znaš samo online, ili samo od prošlog BO. Dok mi se stomak punio hranom i vazduhom (ja sam, verujte mi na reč, učila svog sina da se ne govori punim ustima ni između zalogaja, ali, ljudski je grešiti i ne biti fin), rupica na kaišu je javila znak za uzbunu, glava na kojoj sam nosila još novosadsku glavobolju završila je Bubmarov let i otpočela da bubnja tročetvrtinski tam-tam i morala sam da skipujem jedno predavanje u korist setupa u hotelskoj sobi.

U kasno popodne, na samom kraju prvog dana, iz prvog reda sam pratila predavanje za početnike. Da, da, Vesić se baš potrudio iako sam iskoristila priliku da mu se posle predavanja izjadam da u mom slučaju on previđa neke elementarne rupe, kao što je fakat da dobro vozim auto, ali ne umem da promenim ulje u motoru i to zato što ne znam GDE se to radi, a ne KAKO. Dakle, Vesiću, kažem ja njemu, otvorim haubu (pokaži mi gde) i onda…. ? Mislim da je shvatio poentu, čim je obećao da će biti moj tutor i da će mi razvejati maglu neznanja, strpljivo, putem maila, a ni Novi Sad mu nije daleko. Sad da vam pričam da je u kritičnim momentima predavanja Vesićev asistent, Deda, uvek imao nešto da mi šapne na uvo, izlišno je, znate Dedu.

Kakogod, Borani su, kasnije mi se to javilo, načisto upropastili BlogOpen, kad sam shvatila da su uspeli da organizuju, osim predavača iz inostranstva i zajedničku večeru za svih 100 ljudi, drži-prži švedski sto, trpaj, trpaj, muzka, muzka, kao na svadbi. Sad, recite vi meni, ko će ikada uspeti da ponovi tu magiju, večeru za sto ljudi na račun organizatora? Taj se nije rodio, osim ako se nije rodio u Boru. I tu su nas zeznuli, i kao blogere i kao ljude, jer ako su blogeri sinoć slučajno stekli naviku da za džabe krkaju na ovom okupljanju, onda se bojim da ćemo ubuduće morati da idemo na jedno jedino mesto na svetu gde je to moguće za 1.000 dinara kotizacije - Bor.

BoB: Dan drugi

Suske je delovala odmorno i vedro iako je i ona zaglavila do dva (priča se po čaršiji da je ona najopasnija žena u Boru i Negotinskoj krajini). Rain je delovao isto - nema emocija dok traje organizacija (samo 2 CIJA, izvini Saša, probaću posle da ubacim još neko ). Deda je delovao isto - trolovao je pospane i zasmejavao ih. Doktorka iz transfuziologije je izvadila 19-tu epruvetu krvi budućeg dobrovoljnog davaoca kostne srži, svi Makedonci su falili, jedino kiša i niska temperatura nisu izostali.

Otpratila sam dva predavanja iz oblasti književnosti na blogovima i deo kreativnog pisanja, kada je Bane krenuo da nas propituje (dobili smo i domaći!), uplašila sam se da ću dobiti jedan ili opomenu za nedovoljnu aktivnost ili zanoktice i morala sam da klisnem za Novi Sad. Skipovala sam ručak, kod kuće sam bila u vreme dok su oni još veselo blah-blah u restoranu našeg sponozora čije ime nisam upamtila (ali molim za intervenciju domaćina, — evo ga 3. CIJA mada je u fazonu CIJU), sve u svemu, nekih dobrih tri i po sata nazad.

Pozdrav iz Novog Sada

Ne bez ponosa stojim na čelu onih koji su od prvog susreta u Pančevu insistirali na solidarnom obeležju naših susreta. Međutim, ove godine, predlog Borana da se solidarnost pokaže na prijavljivanju blogera u banku dobrovoljnih davalaca kostne srži, već sam po sebi je vredan poštovanja i divljenja. Činjenica da je 19 blogera dalo krv i prijavilo se u bazu podataka, ne govori o tome da je naša blogerska zajednica solidarna. Govori o tome da je čine Ljudi, i to kakvi.

Ponosna sam što se poznajemo.