Planeta Srbija

Danas i sutra BlogOpen 2010.g. Na Spensu u Novom Sadu. Program:http://www.blogopen.rs/program/ Predavaći: http://www.blogopen.rs/predavaci/ Akcija: http://www.blogopen.rs/akcija/ Budite deo BlogOpena uzivo ! Dodjite ili pratite preko video streema: http://www.live-e.tv/live-streaming/ Ljubav, muzika i sve nešto lepo… addthis_url = 'http%3A%2F%2Fwww.dedabor.com%2Ftu-sam%2Fblogopen-09-10-10-2010-godine-novi-sad%2F'; addthis_title = 'BlogOpen+09.-10.10.2010.+godine+Novi+Sad'; addthis_pub = '';

BlogOpen – SociaOpen 2010 Program ovogodisnjeg BlogOpen -a Predavaci na BlogOpen -u Ako zelite da prisustvujete ovogodisnjem BlogOpen -u prijavite se!!! Da li blogujete ili ne, prosto je nevažno danas kada preko 50% ljudi koristi net i družtvene mreže svakodnevno, ali ne prisustvovati BlogOpenu koji je ove godine otvorio svoja vrata svima koji “nesto rade” [...]

…da isti obim poslova radim kao i proslih godina a da nemam vremena za blogovanje? Da ne mogu da sastvaim dve misli u glavi? Da se konstantno osecam premorenim? Da ne mogu da ispunim sve obaveze i pored velikog ulaganja truda i rada? Da toliko obliznem s mozgom i kazem kako mesec ima 35 dana [...]

...ukljucite muziku lagano i krenite u citenje ovog posta... Budite originalni pa makar i najgori da ste, ali budite i ne pomišljajte da izigravate nešto što niste. Kada je pre nekoliko godina neko duhovit iz blogosfere provalio Radišu seljaka, jurišnika na blogerke sa stavom i dobrom pričom, Radiša je svoje načelo gradio na nepismenosti i [...]

, veliki pad posete na blogu… Ukoliko zelite da imate posecen blog morate imati kvalitetan i kvanitetan sadrzaj. Na slici gore se jasno vidi za koliko je pad posete u periodu decembar 2009-septembar 2010. U ovom periodu sam imao mnogo privatnih obaveza. Obaveze u realnom zivotu mi nisu dozvoljavale da budem azurniji. Svi postovi u [...]

Ako ste zainteresovani za predjasnje preporuke, mozete pogledati: BlogDay 2008 BlogDay 2009 Za ovu 2010.godinu spremio sam preporuke za sledece blogove: Sopranov muzicki blog Blog koji ima veliku sansu da postane omiljeno mesto svima koji rasterecenje i optimizam traze u muzici i temama koje prijaju dusi… Autor bloga definitivno zna da zna i to prenosi [...]

Blog Debeljuca.com prati dešavanja Ivana Ćosića tokom celokupnog tretmana   držanja dijete, čiji je rezultat – u šest meseci 40 kg manje, pod sloganom dijete (menjanja životnog stila):

Kvalitetnom ishranom do željene linije bez osećaja gladi!

Sam autor bloga kaže:

Debeljuca je sajt, blog, koji govori o iskustvima čoveka koji je rešio da promeni svoj život i unapredi svoje zdravlje menjajući sistem ishrane.

Ideja je jednostavna. U neku ruku dobro je imati dnevnik za ovakve poduhvate a sa druge strane iskustva u ovom poduhvatu mogu pomoći drugim ljudima da promene svoj život na isti način.

Blog startuje tekstom Počinje put kojim se ređe ide… i preporučujem da počnete sa čitanjem ovog bloga od prvog blog teksta.

Reakcije na ovaj blog i samu tematiku uspešnog vođenja dijete možete npr.  pročitati na ovom i ovom forumu, na FB stranici bloga Debeljuca.com, kao i u komentarima na samom blogu.

Izvodi

U nastavku slede neki od citata sa ovog bloga koji su mi se naročito dopali:

Zašto je blog važan? Zašto su čitaoci važni? Pa zato što je to jako dobar mehanizam motivacije. Prošle nedelje nisam oslabio ni kilograma. Jednostavno je kilaža odlučila da ostane na istom nivou, čak sam i dobio nešto malo. Onda smo imali opet jednu sesiju polu šok terapije, pa sam sada na staroj težini. I zašto su čitaoci važni? Pa zato što ste vi moja publika i jako je glupo da ja sada odustanem. To više nije: žena, roditelji, deo rodbine i svakodnevnih prijatelja, kolega. Vi ste sada već grupa ljudi koji prati ova iskustva, a ja ne želim da vam uzvratim odustajanjem ili posustajanjem, kakogod. Kako ću ja da pokrenem vas na akciju, ako sam odustanem?

[...]

Citat iz Rokija koji mnogo volim je: Nije bitno koliko jako možeš da udariš, već koliko jak udarac možeš da primiš i da ostaneš na nogama.

[...]

Kada se žalimo nesvesno zarobljavamo sebe unutar paralelne stvarnosti koja nam stalno pruža razloge da se sve više i više žalimo. Naš život nije bajka. Naša sreća je ispod proseka. Mi se nikada ne odmaramo, jer smo uvek pod pritiskom problema. Nesretne okolnosti, naizgled van naše kontrole, se konstatno dešavaju. Čini se potpuno nepravedno, ali nije. Konstantnim žaljenjem na ovo ili ono samo smo praktično svedoci ispunjenja svojih zahteva. Svaka misao je deo svesti, a u svesti dok se žališ na nešto, su sve stvari koje ne želiš. Tako je savršeno normalno da počinješ da živiš u stvarnosti koja je okružena negativnim mislima, okružena svim onim što ne voliš. Možeš reći da te tvoja stvarnost izaziva da se žališ na razne stvari, ali je preciznije reći da je tvoja stvarnost ogledalo tvojih pritužbi.

[...]

Prokrastinacija je najkraće rečeno oklevanje ili odlaganje.  Odnosi se na kontraproduktivno odlaganje akcija ili zadataka za kasnije. Sve što možeš danas, ostavi za sutra. Psiholozi često objašnjavaju ovo ponašanje kao mehanizam borbe protiv straha od započinjanja ili završetka bilo kojeg zadatka, posla, obaveze. Postoji tri kriterijuma za ponašanje koje se klasifikuje kao Prokrastinacija: kontraproduktivno + nepotrebno + odlaganje.

Prokrastinacija može proizvesti stres, osećaj krivice i krize ličnosti i jako težak gubitak lične produktivnosti. Nije retka ni društvena ili kolegijalna osuda osoba koje ne ispunjavaju odgovornosti ili obaveze. Ovi osećaji, kombinovani, proizvode lančanu reakciju koja za rezultat ima samo dalje odugovlačenje, još veću, multiplikovanu Prokrastinaciju. Iako se smatra normalnim za ljude da odugovlače svoje obaveze do neke mere, to postaje problem kada počne da onemogućava normalno funkcionisanje. Hronična Prokrastinacija može biti znak da je u osnovi psihološki poremećaj. Treba znati da ljudi koji pate od Prokrastinacije su često plodno tle za Internet zavisnost. Vi ovo čitate zar ne? Znam da se sad smejete sami sebi.

[...]

Lako je reći šta ne valja u životu, i kakva je ishrana ispravna. Ali je jako teško to i postići, jako je lako nekome reći da nešto radi pogrešno, ali je jako teško naučiti ga da nešto radi drugačije, ako je čitavog života navikao na jedan, određeni način.

Motivacija

Kao što je neko na FB-u napomenuo, ovo je jedan veoma pismen blog, i preporučio bih autoru da razmisli o tome da pored knjige sa receptima za kvalitetnu ishranu, objavi i tekstove sa ovog bloga kao knjigu.

Po mom mišljenju, ovo je jedan od najkvalitetnijih blogova koje sam ikada imao  prilike da čitam na ovdašnjim jezicima. Dovoljno je da napomenem da je ovo jedini blog koji sam kompletno pročitao do sada, a da ima više od deset blog postova!

Razlog zašto mi se ovaj blog dopada nije zbog toga što imam veze sa nekom kilažom (pogledati ovde, ili preko Google-a), već što je ceo ovaj blog posvećen pozitivnoj MOTIVACIJI. Smatram da vreme i mesto u kojem živimo, sa svim tim enormnim negativnostima, traži od osoba koje to mogu – da motivišu druge. To i sam radim na mojim predavanjima, i često je to jedino što radim na predavanjima – pokušavam da motivišem osobe da krenu sa Webom na pravi način, jer je veoma teško promeniti bilo šta u životu, pa i sam sistem razmišljanja koji je potreban za savremene sisteme komunikacije.

Bilo bi mi drago da ovaj blog postoji još dugo vremena.

Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)

Ovo je e-mail koji mi je juče stigao, i odmah sam odlučio da ga objavim kao zaseban post:

[...]

“2008. Godine ste mi predavali predmet Internet marketing na VISER-u. Svim studentma ste zadali temu da naprave svoj blog. Došao sam na ideju da napravim blog koji se bavi noćnim životom http://zurke.mojblog.rs/ koji je, kao što vidite radio na free blog serveru mojblog.rs. Izrada bloga je pokazala  veliko interesovanje ljudi, tada studenata iz naše škole. To me je postaklo da nastavim sa radom.

2009. godine nastaje novi projekat http://topzurke.rs/ sa istom idejom, koji je radio na Wordpress platformi. Već je tada poprimio strukturu web sajta, tačnije bio je nešto između bloga i klasičnog web sajta. Imao je dobar odziv i pozitivne komentare posetioca. Posete su varirale između 100 i 250 posetilaca na dnevnom niviou. Blog krajem 2009. Godine, na moju žalost prestaje sa radom (iz nekih privatnih razloga).

Sredinom 2010. godine vraćamo sajt u život. Ovog puta sajt radi na joomlinoj platformi. Ovog puta sve snage usmeravamo na oglašavane. Za početak je to bilo reklamiranje na najvećoj socialnoj mreži Facebook-u, kao i na Tweeteru. Odziv je mnogo bolji nego ranije, a ciljna grupa naših posetioca je oduševeljena idejom i izgledom samog, sada već web sajta sa nekim kategorijama koje imaju strukturu informativnog bloga. Posete variraju između 500 – 1200 poseta dnevno, a velikom brzinom rastu.

Sajt je osnovno optimizovan za pretraživače, ali planiramo ozbiljno da poradimo na tome, radi povećanja poseta. Za period oko Nove Godine oćekujemo preko 2500 poseta dnevno, a nadamo se i mnogo više.

Ceo ovaj mail je znak zahvalnosti što ste me postakli da dođem na ovu ideju, počevši od bloga pa do sada već recimo poluprofesionalnog sajta naravno na kom ima još mnogo da se radi i ulaže, a usput i uči. Težimo , a na dobrom smo putu, da Topžurke budu vodeća Web lokacija u Srbiji i šire, koja se bavi tematikom noćnog života.

Veliki pozdrav, Stefan Radivojević, administrator sajta http://topzurke.rs/”

Komentar: Ovo je sasvim realan primer kako možete pomoći sebi kada želite da nađete sebi posao, ili da dodatne zaradite poslovnim korišćenjem Interneta u Srbiji.

Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)

Razmišljao sam u nekoliko navrata na koji način da predstavim svojih pet godina blogovanja, i kada sam juče pročitao članak na blogu Mashable o ovoj temi, odlučio sam da ću iskoristiti deo navoda iz tog članka da bih predstavio razliku između ovdašnjih i tamošnjih proteklih pet godina bloga.

Iako sam još 2002. g. u svojoj knjizi “Vodič kroz raj i pakao Internet marketinga” iamo posebno poglavlje o poslovnom značaju blogova (u delu – Budućnost Internet marketinga), počeo sam sa blogovanjem 2005. g., tek kada sam konačno odlučio zašto hoću da blogujem i kako ću blogovati.

Te godine sam odlučio da format bloga mnogo bolje odgovara predstavljanju onoga što radim u odnosu na dotadašnji sajt Pretraga.rs. Iako taj sajt i danas postoji, još 2006. g. potpuno sam posvetio pažnju razvoju svog bloga, u onoj meri koliko mi je to posao dozvoljavao, jer nisam mogao istovremeno da vodim takva dva projekta.

Dok je u to vreme u SAD postojalo već nekoliko miliona blogova, sa dnevnim porastom od nekolio desetina hiljada blogova, u Srbiji je možda bilo stotinjak blogera. Naravno, ne možemo mi u ovim krajevima da se merimo sa SAD (nikako), ali je veoma poučno videti razloge zašto se kod nas blog još nalazi u početnim stadijumima razvoja…

Blog kao biznis

U SAD 2005. g. desila su se tri bitna događaja koja su odredila kasniji poslovni uspeh blogovanja:

Arijana Hafington je je pokrenula blog Huffington Post sa inicijalnom investicijom (seed investment) od 2.5 miliona $US. Pored toga, ovaj blog je privukao 37 miliona $US venture kapitala. Huffington Post je već nekoliko godina jedan od najpopularnijih blogova na engleskom jeziku i praktično najuticajniji politički blog. Te godine AOL je kupio kompaniju Weblogs Inc. koja je u vlasništvu imala blogove Engadget.com i Autoblog.com. Ovaj događaj je podstakao i druge kompanije (i preduzetnike) da kreiraju mreže blogova, i da očekuju mogućnost kupovine blogova, ili obezbeđivanja dodatnog kapitala od strane investicionih fondova (kao u slučaju bloga Huffington Post). Te godine je osnovana kompanija Federated Media koja je u osnovi imala poslovni model advertajzing agencije za blogove koji se nalaze u njenoj mreži (npr. Boing Boing blog). Trenutno, ova kompanija je četvrta najveća kompanija po profitu iz oblasti društvenih medija i okuplja stotinjak najposećenijih druptvenih medija.

Josh Catone (autor članka na blogu Mashable) pominje da je osnova poslovnog uspeha blogova formula: Vreme, Novac, Sadržaj.

Kao što se može videti iz prethodnih primera inicijalnog investiranja u blogove u SAD, kod nas ne postoji problem vremena, a i sadržaja na blogovima ima – ali zato NEMA investicionih para za blogove (ali i za većinu bilo kojeg online biznisa kod nas).

Znači, formula poslovnog uspeha za blogove ne može da funkcioniše u ovim krajevima zato što je kod nas za sada i dalje potpuno nerazvijena oblast investicionog poslovanja kroz investicione fondove.

U našim uslovima, blogovi kao model zarade se razvijaju skoro isključivo na osnovu posrednog poslovnog interesa, i za sada ima samo nekoliko blogova (ispod 10) koji mogu da ostvare bar jednu prosečnu platu mesečno od oglašavanja.

Čim nema očiglednog načina da pojedinac u ovim krajevima krene u blogovanje na ovdašnjim jezicima sa namerom da od toga zarađuje, nema ni ozbiljnijeg razvoja sadržaja na blogovima, koji za posledicu ima ozbiljniji rast posećenosti bloga.

Blogovanje i klasični mediji

Za razliku od SAD gde predstavnici klasičnih medija više ne ulaze u rasprave tipa – koliko je blogovanje neozbiljno u odnosu na novinarstvo, i gde je blog našao mesto kao deo “pejsaža” medija (media landscape), kod nas se i dalje postavlja pitanje uticaja blogova i njihove vrednosti sa aspekta poređenja u odnosu na klasično novinarstvo. Razvoj kvaliteta blogova u SAD je rezultovao Zakonom iz 2008. g. prema kojem američki blogeri imaju ista prava pri zaštiti anonimnosti izvora, kao i klasični novinari.

Za razliku od nas, u SAD su novinarska udruženja i novinari prihvatili kreiranje vesti na osnovu izbora kvalitetnih vesti, kao i obrade i referenciranja različitih medijskih izvora (curation of news) – kao legitimnu tehniku novinarsktva.

U moru informacija sasvim je normalno da samo filtriranje interesantnih vesti može da predstavlja vest (odnosno novinarstvo), jer čitaoci nemaju vremena da pretražuju ceo Internet.

Jedina oblast u razvoju blogova gde ne zaostajemo puno u odnosu na razvijene zemlje jeste procenat glavnih medija koji imaju na svojim sajtovima blogove. Potpuno je druga priča kvalitet tih istih blogova – naročito novinarskih blogova, obzirom da prema mojoj skromnoj proceni ukupno ispod 10 novinara i urednika u Srbiji shvata i primenjuje pravilno načine pisanja prilagođene za Web.

Društveni mediji i posećenost blogova

Kako u svetu (i SAD) tako i kod nas društveni mediji (najviše Facebook i Twitter) postaju naznačajniji izvori poseta ostalim sajtovima, pa i blogovima.

Kao što se može videti upoređivanjem posećenosti ovog bloga od 2007. g.:

Od 2006. do 2009. top 6 sajtova od deset koji donose najviše poseta su društveni mediji (uključujući i forume DPT i ES), dok je 2010. taj broj 7. Google.com koji se pojavljuje u sva četiri slučaja predstavlja broj poseta putem RSS-a (Google Reader i iGoogle), pretraživač Google je u posebnoj tabeli, iako se pretraga slika preko Google-a (i Google.rs) pojavljuje u rezultatima za sajtove koji donose posete. Evidentan je pad posećenosti sa RSS agregatora Netvibes, koji se ove godine ni ne pojavljuje na top 10 listi u junu. Isto važi i za blog agregator Blogodak (koji se još drži na listi), dok se blog agregatori  Planetoid.srpski.org i Blogariat ne nalaze više na top 10 listi. Na slici se lepo vidi porast važnosti Facebook-a i Twitter-a, kao i Linkedin-a (zbog dodate funkcionalnosti da prenosi Twitter unose).

Ispostavilo se da su društveni mediji praktično “oplemenili” blogove činjenicom da sada retko koji bloger u svoj blog sadržaj jednostavno postavi neki zanimljivi link kao blog post, jer to sada radi preko društvenih mreža, a to je ranije bio veoma čest slučaj na blogovima.

Ono što ostaje problem u ovima krajevima vezano za posećenost blogova jeste potpuna “ignorancija” ovih izvora od strane glavnih medija (linkovanje), kao i nedostatak podrške veoma posećenih sajtova da preuzimaju/agregiraju članke sa većeg broja blogova (sve je ovo pravilo u SAD). Od posećenih agregatora Vesti.rs preuzimaju određeni broj blogova, dok Naslovi.net preuzimaju samo nekoliko (news) blogova (iako Miloš Mileusnić /Naslovi.net/ obećava već tri godine da će početi da preuzima veći broj blogova). Sa druge strane, ni jedna od srodnih vrsta društvenih medija (kao što su npr. Social News sajtovi) nema dovoljno adekvatnu posećenost da može da na iole ozbiljniji način da utiče na posećenost blogova (kao što je npr. slučaj u SAD).

Činjenica da pretraživači (Google) drugačije “posmatraju” blogove u odnosu na slične klasične Web sajtove (blogovi u Srbiji imaju značajnije manju posećenost od sličnih klasičnih Web sajtova, zbog hijerarhije tekstova), kao i činjenica da nema velikog broja posećenih sajtova koji linkuju veći broj blogova – blogovi nemaju naročito uporedivu posećenost sa najposećenijim domaćim sajtovima, što je veoma različito u odnosu na SAD.

Razvoj blog softvera

Na DPT temi može se lepo videti razvoj besplatnih domaćih blog servisa tokom 2006. g. U poslednjih godinu/dve najbitniji blog servisi – Blogger.com i Wordpress.com imaju verzije svog besplatnog servisa na ovdašnjim jezicima, što značajno utiče na dostupnost blogovanja “širim nrodnim masama”.

Upotrebljivost savremenog blog softvera (naročito WordPress.org) omogućuje sve sofisticiranije opcije korišćenja blogova, tako da kreatori blogova realno mogu da se fokusiraju na sadržaja koji kreiraju, a ne na to kako će nešto da izgleda, ili da se npr. ubaci video klip i sl.

Budućnost bloga (u ovim krajevima)

Sada bi već trebalo da je veoma očigledno da blog kao forma online predstavljanja neće nestati zbog Facebook-a ili Twitter-a.

Kako se u ovim krajevima u svemu kasni sa razvijenim svetom, pa tako i u razvoju bloga, može se očekivati da vidljivija finansijska korist od blogova (koja u najznačajnijoj meri utiče na pojavu većeg broja kvalitetnih sadržaja) “osvane” tek za dve tri godine, sem ako se ne desi neko “čudo”.

Kao i u ostalim oblastima poslovne primene Interneta u Srbiji, i u slučaju razvoja blogova njihov kvalitet će i dalje zavisiti isključivo od angažmana pojedinaca.

Ja se i dalje nadam da će u toku ove ili sledeće godine početi intenzivnije referenciranje blogova od strane klasičnih medija (ne copy/paste novinarstvo, koje i sada postoji u nekim klasičnim medijima).

Rating: 9.8/10 (5 glasova cast)

Primetila sam u poslednje vreme ogromnu količinu negativne energije u blogosferi, i samim tim i na twitteru. Nervoza, frustracije, smanjena tolerancija i netrpeljivost nisu više retki i uočeni su kod velikog broja twitteraša. Da li ekonomska kriza utiče na nas? Finansijski problemi? (Ne)Vreme? Ne verujem, na besparicu smo po defaultu naviknuti, a sve ovo je [...]

Vreme kada sam ponovo počeo da pišem na svom blogu. Do ovog momenta prošlo je više od godinu dana, dosta stvari se izdešavalo - što lepih, što ružnih, hvala bogu ovih drugih dosta manje, ali svakako da se puno toga ima reći.

Elem, došao je i taj trenutak - deset sati, 38 minuta uveče, kada je "Goxxy's personal thoughts" ipak morao vaskrsnuti. Zašto? Zato što nije sve u Facebook-u, zato što nije sve u sedenju za računar i besmislenom trošenju svog vremena, i zato što nije stvar u tome da se nešto što je počelo 2005. godine tako olako baci.

Stoga - 22:38, eto nama novih postova o - novom poslu, novoj firmi, novostima u porodici i kod kuće, novom automobilu, novim događajima, svakodnevnim ili onim ređim, novim odnosima sa ljudima, novim iskušenjima i izazovima i na kraju krajeva - novom Goxxy-ju. Koliko će biti zanimljiv i interesantan, ostaje tek da se vidi. I da li će i dalje imati ljude koji će ga čitati - takođe. Za početak dovoljno je i ovo.

Čitamo se uskoro...

U ovom trenutku učestvujem u kreiranju 3 korporativna bloga, a u poslednje vreme je i nekoliko dragih mi ljudi započelo sa bloganjem… onim ličnim… za svoju (i moju) dušu. Tu se vrte neka ista pitanja… Upload-aću neka predavnja o korporativnim blogovima koja su sveža… ima jednostavno korisnih stvari. Međutim, drugo sam htela da kažem… šta je po [...]

Pre godinu dana napisao sam istoimeni tekst sa veoma kvalitetnim komentarima, koji na (možda) neutralan način opisuje situaciju sa načinima kako blogeri praktično doživljavaju svoje komentare i na koji ih način “nagrađuju”.

Ovaj put bih hteo da napišem šta realno mislim o različitim tipovima komentarisanja, bez obzira da li se radi o nekom poslovnom, stručnom, profesionalnom, ili zabavnom/opuštenom blogu, u odnosu na efekte koji različiti tipovi dijaloga imaju na SVE posetioce bloga.

Veoma je bitno razlikovati šta znači efektivno korišćenje nekog kanala komunikacije na osnovu sopstvenog osećaja, a sasvim je drugo korišćenje kanala komunikacije u odnosu na iskustva iz postojeće najbolje prakse.

U osnovi, pod vođenjem bloga podrazumeva se nekoliko bitnih aktivnosti:

Kreiranje sadržaja na sopstvenim blogu koji se mogu pratiti i putem RSS tehnologije. Linkovanje drugih sadržaja na sopstvenom blogu i ka drugim online lokacijama koji dodatno objašnjavaju, potvrđuju ili opovrgavaju napisan/kreiran sadržaj. Odgovaranje na komentare u sklopu sopstvenog bloga. Komentarisanje na drugim blogovima.

Ove četiri aktivnosti čine pravo blogovanje i blogera, i ovo je praktično i odgovor na pitanje zašto veliki broj blogova klasičnih medija i nisu pravi blogovi – obično nedostaje neka od navedenih komponenti blogovanja (zato se ovakvi blogovi obično i ne nalaze na blog top-listama).

S jedne strane, na blogovima klasičnih medija veoma retko ćete imati priliku da vidite komentare samog autora bloga, naročito ako se radi o novinaru – oni nemaju naviku da nešto rade sa člankom kada ga završe i pošalju…

Sa druge strane sasvim je uobičajeno da su novi blogeri veoma zahvalni na svakom komentaru, pa iste i komentarišu. Najčešće, aktivnost komentarisanja svakog komentara tokom vremena prerasta u naviku koja ima i načelno dobru osnovu – “eto, kulturno je zahvaliti se svakome ko je uložio trud da nešto prokomentariše na mom blogu”.

Pravite žurku sa nekoliko desetina ili stotina zvanica…

Zamislite situaciju da u vašoj kući/stanu pravite “žurku/sedeljku” u kojoj pokrećete neku temu i vaši gosti kreću u razgovor. Postavlja se pitanje da li je baš potrebno svakome da odgovorite ako je nešto izrekao, naročito kada se ceo ovakav razgovor posmatra iz perspektive onih koji su prisutni ali se nisu uključili u razgovor?

Poenta ove priče je u činjenici da UVEK postoji veći broj posetilaca vašeg bloga koji ne komentarišu u odnosu na one koji komentarišu! Kako njima ide čitanje posta sa navedenim tipovima komentara – to je pitanje?

Stav blogera bi trebalo da je kreiran u samom blog postu, a suviše često uzvraćanje komentara od strane vlasnika bloga remeti kontinuitet čitanja bloga – stav blogera, i nakon toga mišljenja posetilaca.

Ne znam kako to izgleda vama, ali meni posebno smeta varijanta kada vlasnik bloga odgovara odjednom na veći broj komentara tako da pojedinačni odgovor za pojedinačnog komentatora stavlja u poseban komentar (jedan za drugim)! Kako vama izgleda 6-7, ili 10 komentara na nekom blog postu koje je zaredom ostavio vlasnik bloga?

Prethodno ne znači da bloger ne treba uopšte da komentariše na svom blogu, ali sigurno ne treba da to radi posle svakog komentara posetioca bloga, ili da napravi npr. u bruto iznosu 20 komentara zaredom.

Kompromisno rešenje je ono što koristi određeni broj ovdašnjih blogera koji se zahvaljuju svima koji komentarišu – sačekajte, pa u jednom komentaru odgovorite na pristigle komentare, pa opet sačekajte – i ponovo. Takođe, dopada mi se način zahvaljivanja blog-komentatora kako je to priredila Charolija u dva dela, ili Mala breskva…

Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)

Blogovanje i tvitovanje su mnogim blogerima nerazdvojni servisi koji se međusobno nadopunjuju. Ako na Tviteru imate dosta pratilaca, to je vrlo dobar način da im javite kada na blogu objavite novi članak.

Ako je počelo da vas zamara da svaki put kopipejstujete naslov članka, pa dodate adresu do članka koju prethodno morate da propustite kroz neki servis za skraćivanje adresa jer ona ne može da stane u onih 140 znakova, rešenje je jednostavan dodatak za vordpres koji će to sve da učini za vas.

Dodatak se zove iMasters WP Twitter, a instalira se jednostavno, na isti način kao i svi drugi dodaci.

Korišćenje […]

Pre nego što ću poći na put krajem oktobra, aktivirao sam svoj prašnjavi i zaboravljeni Facebook nalog kako bih imao gde da kačim fotke i lakše ostanem u kontaktu sa ljudima kući. Danas manje više svi imaju Facebook i na njemu je lakše i jeftinije komunicirati sa ljudima nego bilo kojim drugim alatom (cena postane bitna u inostranstvu). Umesto da žoglirate SMS-om, Skypeom, emailom, Flickrom i čime sve ne, manje više svi koji vam trebaju su na Facebooku, ili imaju nekog preko koga lako možete poslati poruku, sliku, šta već.

O tome da li je Facebook zla korporacija kojoj je samo stalo do vaših podataka ili ne možemo nadugačko i naširoko, ali da uspevaju da na internet privuku ljude koji ga ranije i nisu baš previše koristili, za to im treba skinuti kapu.

Ono što mi se u celoj priči nije baš previše svidelo je što je ovaj blog ostao pomalo zapostavljen. Kada naletim na nešto zanimljivo, okačim na FB, ono što mi je u trenutku na pameti šaljem kao status, a i fotke, kojih se nakupilo u zadnjih par meseci, takođe tamo postavljam. To mi (za sada) ima smisla pošto na FB ima stvarno dosta ljudi do kojih mi je stalo, a koji nikada neće čitati ovaj blog ili me pratiti na twitteru ili na Flickru.

Rešenje je do određene mere spojiti jedno i drugo. Jedna od mogućnosti je da iz Facebooka izvučem stvari koje mislim da su zanimljive, i okačim ih ovde. Facebook ima API, ovaj blog je pod mojom potpunom kontrolom, a uz to vozi WordPress pa već postoji sila gotovih dodataka.

Tako sam danas lepo uzeo i podesio Fotobook, zanimljiv i stabilan plugin koji iz jednog ili više FB naloga izvlači albume sa slikama i slaže ih u stranice bloga. Iako mi je za sitnija peglanja trebao koji sat, sve se jako lako namešta i radi kako treba. Još treba da upeglam par stvarčica, ali za sada mi je skroz OK kako izgleda – pošto do danas nije bilo nikakvih albuma na blogu, ovo je definitivno napredak.

I tako… Ko do sada nije fotke sa puta, evo ih na sajtu, a za komentare i tagovane aktere, ipak ćete morati na FB… Za sada

Nisu glupe kokoske sto kokodacu na sav glas kad snesu jaje. Pa kao da su zlatno jaje snele, a ne jaje nalik svakom drugom. Takvo vreme doslo, ne mozes ni post na blogu da napises bez da se javno pohvalis na drustvenim mrezama, pa da te procita  nekolicina zainteresovanih. A komentar da ti napisu ispod posta isto [...]

Pocesecenost blogova svakodnevno se povecava. Razloga je mnogo a jedan od najlogicnijih je da danas skoro svi imaju mogucnost  da se sluze internetom i da preko neta traze informacije koje su im potrebne. Tako je recimo na Dedabor.com najveca posecenost sa pretrazivaca, tacnije sa Google.com a zatim i sa ostalih. Ono sto mene najvise raduje je da [...]

Ranijih godina kad objavimo nesto na blogu, bude i nekoliko desetina komentara. Necu da ulazim u kvalitet, hocu nesto drugo da napomenem: …sada je privilegija dobiti komentar na neki post na blogu, pored twittera, fb i ostalih drustvenih mreza… Razumem , prihvatam. I moj zakljucak: moramo se debelo potruditi i biti kudi kamo kvalitetniji nego lani ako zelimo [...]

Videh jutros na blogu Saše Jovanovića da je primetio radikalnu promenu rejtinga blogova na Blogostaju: „Nešto čudno se desilo na današnji dan – odjednom su se na Blogostaju pojavili blogovi kojih ranije nije bilo ni među prvih 100!“.

On je pretpostavio da je neko otkrio algoritam računanja rejtinga blogova na Blogostaju te da je to iskorišćeno da se neki sajtovi nameste u vrh liste.

Mario sa Blogostaja je brzo objasnio o čemu se radi. Na Tehnoratiju su prestali da osvežavaju rejtinge blogova, a posledica toga je da novi blogovi tu ne mogu dobiti nikakav rejting. Zaključili su da to loše utiče na rejting novih […]

Za brojne korisnike WordPressa i ogroman broj sajtova koje “tera” ovaj opensource CMS, postoji i Google Android aplikacija za mobilno održavanje ovih sajtova – wpToGo.

wpToGo podržava višekorisnički rad, odnosno omogućava održavanje više sajtova-naloga preko iste aplikacije. Nakon prijave i verifikacije, moguće pregledati i uređivati prethodne blog zapise, pisati nove zapise i uređivati komentare, sve to u pokretu.

Za blogere sa brojnim komentarima, tu je i notofikacija o novopristiglim komentarima tako da ih u pokretu možete moderisati. Prilikom pisanja novih zapisa postoji i lokalni Draft tako da možete pisati, i u nastavcima i isprekidano – kako to diktira situacija na terenu.

Sa svim svojim osobinama wpToGo omogućava korisnicima real-time izveštavanje naravno obogaćeno slikama.

© goran | Svakodnevnica blog, 2009. | Permalink | Nema komentara | Dodaj u del.icio.us zbirku Tekst označen ključnim rečima: blog, Blogosfera, blogovanje, CMS, Google Android, mobilno blogovanje, Samsung Galaxy, WordPress, wpToGo

Takođe nepropustite IT vesti i dešavanja na Personal magazinu

Jos jednom Dragan Varagic izbacuje listu studenata koji su imali  zadatak da bloguju. Interesantna lista i isto tako blogovi na njoj. Sa osobitim zadovoljstvom sam pogledao svaki blog ponaosob i izdvojio malo vremena za svaki. Komentari su iz imena blogera za njihove blogove, ali bih zamolio sve studente i blogere da ako zele da bloguju [...]

Ovim postom zelim da se zahvalim svima koji redovno ili povremeno dolaze i citaju , gledaju ili slusaju sadrazaj ovog bloga. Koji nikada ne komentarisu, ili tek ponekad, ili redovno i sa posebnim uzivanjem. Ovim postom zelim da se zahvalim svima koje sam sreo i upoznao u realu i sa kojima se druzim na bilo koji [...]

O Draganu Varagicu ne moram trositi reci i vreme a o njegovim studentima zelim i to natenane i s posebnom paznjom. Prosle godine sam bio izuzetno kritican prema svim njegovim studentima , tacnije njihovim blogovima. Nije mi obaveza ali blogosfera zna da smori , dok su studenti nesto novo a pratim ih samo kad Dragan objavi listu. [...]

Mozda ce se neko zacuditi ali moram priznati da sam jedva cekao da pocne skup u Subotici , cak razmisljao da idem ali opet opravdani razlozi..profesionalni naravno. Kakvih dodirnih tacaka imam ja sa tim skupom? Jednostavno: mnogo me interesuju sve stvari a pogotovo ljudi iz PR branse. Smatram da se ima sta nauciti i da to [...]

Hronicno nemanje vremena… Ali samo za odredjene stvari za koje sam ranije izdvajao bas dosta vremena, verovatno i previse. Vidim da nisam jedini, ali me drugi ne ne interesuju previse. Ti drugi imaju neke svoje obaveze, pojave se tek odjenom, budu , pa ih opet nema. Njihov sto, njihova muzika , njihova stvar. Ono sto je moja stvar su [...]