Planeta Srbija

Moj Bog je tišina popodne, vežbanje klavira rano ujutro, slobodan dan. To je boja zelenog čaja, miris vlažne zemlje, ledena kiša na koži. Moj Bog su Stribor, Pan, Dionis i Hedon.

Moj Bog su Amon i Aton, Alfa i Omega. To su nespojivi Sneferu i Aknaton, eonima udaljeni Bah i Mocart, do detalja precizni Man i nemirni Džojs. Bog je kada na sceni osetim nadahnuće, kada želim da sviram narativno, kroz suze. Kada se zaljubim u sve i svašta, kada se postidim svojih postupaka. Moj bog je Neimar svih svetova, bratski lanac i udarac čekića majstora. Hleb i masline, kozji sir i vino. Ledena rakija i sveže, od sunca i ženskih dlanova vrele smokve. Kada sam iskren do ponovnog rađanja, kada me zasmeju devojčice, kada osetim toplinu vatre i hladnoću noći. Sve to je moj Bog.

I još: zaustavljeno, začudno vreme u filmovima Andreja Tarkovskog i ćutanje Ingmara Bergmana. Seraov punktualizam i Moneovo plavo.

Šta je vaš Bog?

Већ неколико недеља одговарам на питања читалаца форума Видовдан (www.vidovdan.org), и дискусија је заиста занимљива. С једне стране, ја покушавам да објасним америчку Империју и неке аспекте живота и политике са ове стране Атлантика, а са друге да сазнам што више о правом стању ствари у Србији.Један од корисника јуче вели: Даве нас ко змија жабу а ми се копрцамо и још се нисмо предали. Чекамо да се деси неко чудо јер оно што нам стоји у изгледу је мрачно како год да погледаш.Уздамо се у Бога и његову милост. И ту се ја сјетим једног вица из Сарајева. Скоро сам сигуран да је предратни. Овако иде.Дође поплава, и сви бјеже, а Мујо хода улицом, вода му око стопала. Вели му комшија Суљо, "Мујо болан, хајде с нама, удавићеш се. Ево имам мјеста у колима, дођи."Одговара Мујо: "Јок, Суљо, ја вјерујем Алаху џелешануму, он ће мене од овог харама и кијамета спасит'." Суљо слегне раменима, уђе у кола и одвезе се.Надолази вода, ето је Муји до кољена, кад ето Хасе у чамцу, весла. "Хајде Мујо, унилази у чамац, да спасимо главе!""Јок ја, Хасо, мене ће Алах џелешанум од овог кијамета спасит. Само ти иди." И Хасо оде.Вода још надолази, ето је Муји до рамена, он и даље преврће теспих и учи. Надлеће хеликоптер, а из њега се дере Ибро: "Мујоооо! Унилази у хеликоптер, не буди хајван, удавићеш се!""Јок, Ибро, мене ће Алах џелешанум спасит од овог кијамета."Хеликоптер оде. Мујо се удави.Ето њега пред Алаха, и сав љут пита: "Алаху џелешануху, милостиви и највећи господару, што ме ниси спасио кад сам ти се ја стално молио и клањао и учио?"Вели Алах, "Како нисам, Мујо! Јесам ли ти прво послао Суљу с колима? Па Хасу са чамцем? Па Ибру са хеликоптером? Ко ти је крив што ме ниси ниједном послушао!"И пошаље Мују правац у џехенем.Треба се уздати у помоћ божју, али треба је и заслужити.