Ovih dana dosta čitam na temu akcije vezane za porodilišta, o kojoj sam već pisala ranije, ali nije naodmet da se još jednom pomene ( idite na
www.majkahrabrost.com ). Sablažnjavam se od onih priča, naravno, pogotovo jer sam i ranije čula svakakve. Ali, kada sam malo počela da prebiram po glavi, setila sam se svog iskustva od pre par godina i shvatila da nisu samo ti doktori po porodilištima problem.Naime, imala sam bliski susret sa lekarom opšte prakse - moronom i to neću zaboraviti! Desilo se to da sam otišla na posao i pozlilo mi je odjednom, u sred dana - počela sam da se tresem i povraćam. Inače nisam nešto bolešljiva, tako da sam se malo prepala i otišla kući. Izmerila sam temperaturu ( imala sam nešto preko 39 stepeni ), uzela knjižicu i otišla u dom zdravlja, konkretno u Zemunu, u Šilerovoj. Doktorka kod koje obično idem je bila na odmoru, pa me je primio neki doktor koga nisam videla pre toga. Naivno, računala sam da je normalan, što se pokazalo kao greška :) Kada sam mu ispričala kakvi su mi simptomi ( a i dalje mi je bilo loše ), on se zavalio i ispričao mi poučnu priču, koju ću probati da prenesem što bolje mogu, sa sve citiranjem bolida:- Znaš šta, da si mi došla prošle nedelje, rekao bih ti - nemoj da me zajebavaš! ( Ovo je citat!!! ) Dolazila mi je neka žena, na isto se žalila kao i ti, mislio sam da lupeta. ( Prim. prev.: ovo se sve dešavalo u avgustu, zato je valjda moronu bilo neverovatno da je nekome hladno. ) A onda, pre par dana, vraćao sam se... ( ne mogu da se setim šta je rekao odakle se vraćao )... i odjednom, meni hladno, počinjem da drhtim, vidim imam temperaturu. Onda sam se setio one žene i vidim da nije lupala. Odem ja kući, bacim se na čajeve i lubenice i evo, prolazi. Neki virus hara izgleda! Idi kući, pij dosta tečnosti, jedi lubenice, proći će te za par dana. Čovek me maltene nije ni pogledao. Čim sam rekla koji su simptomi, on je krenuo sa ovom svojom pričom, kao da već sve zna i da nema potrebe da se nešto udubljuje. Ne mogu sada da se setim da li mi je prepisao neki lek, ili je rekao samo da uzmem midole. Sve u svemu, sve je delovalo rutinski, da me skine sa grbače. Ostatak pregleda se sastojao u gledanju morona koji uživa u pričanju gluposti i slušanju svog glasa. Žao mi je što ne mogu da se setim više detalja, ali znam da je sve vreme pričao neke anegdote i to u fazonu kao da smo čuvali ovce zajedno. Tada mi ništa od navedenog nije bilo važno, htela sam samo da mi bude bolje. U tom svetlu, ja naravno poslušam, odem kući i počnem da se nalivam čajevima, midolima i slično ( i dalje ne mogu da se setim da li mi je bio prepisan još neki lek :S ), ali temperatura nikako da spadne... Prvi dan, drugi dan, treći dan, temperatura mi je stalno bila 39-40. Katastrofa, nikad se nisam tako čudno osećala, skoro da sam počela da buncam i bila sam nekako užasno izbedačena i umislila sam da neću nikad da ozdravim :) Posle sam shvatila da su ti tripovi od visoke temperature... Tako je već došao vikend i u neko doba smo zvali hitnu pomoć da pitamo kako da skidamo temperaturu. Rekli su da treba da se tuširam hladnom vodom, ali to je pomagalo samo na kratko. Nisam mogla da spavam noću, budila sam se na svaka dva - tri sata, plivala u znoju, jednom rečju - katastrofa! To je trajalo od srede popodne do nedelje i sad kad malo bolje razmislim, nije mi jasno zašto nisam ranije otišla ponovo kod doktora, npr. u petak. Nekako sam se nadala da će da prođe - jer to je ipak samo malo jači virus - a kad je došao vikend, nisam mogla ništa osim da zovem hitnu pomoć. Elem, kad je došao ponedeljak, krenem ponovo u dom zdravlja, da tražim da mi doktor da nešto, jer ovo nije normalno. Sreća moja, pa se vratila moja doktorka sa letovanja. ( Ovo "moja" doktorka kažem uslovno, pošto sam ženu videla samo par puta i to zbog nekih sitnih prehlada. )Kad me je doktorka videla i kad sam joj ispričala kakva je situacija, ona se zabezeknula. Komentar je bio da ne može da veruje da me doktor nije poslao da vadim krv, kad je video koliku temperaturu imam. Ona me je odmah poslala na analize ( krv, urin, urinokultura ) i ispostavilo se da imam urinarnu infekciju. Prepisala mi je neke injekcije, mislim da sam prvu dobila odmah. Istog dana mi je bilo bolje, ali sam primala po dve injekcije dnevno - ujutro i uveče, nedelju dana. Za osobu koja ima paničan strah od igle, dobro sam se držala! :)Elem, nemam pojma zašto sam sve ovo sad pisala :)Valjda zato što sam dosta čitala o doktorima ovih dana i nikako ne mogu da shvatim šta oni sebi sve dozvoljavaju! Zašto mi svi moramo na poslu da budemo fini, a oni mogu sa pacijentima da se ponašaju kao da su stoka? Kako to da je taj dotični doktor, kome btw ne znam ime, inače bih ga rado ovde stavila, sebi dao za pravo da mi se obraća tako kako mi se obraćao, sa sve onim glagolom "zajebavati"? ( Prim. prev.: tada nisam odreagovala na takav rečnik, jer mi je bilo mnogo loše. Tek kasnije kada sam se bolje osećala, počela sam da premotavam film i da razmišljam kakav je kreten taj čovek! ) Naravno, ovde nije bila stvar samo u njegovom rečniku, već, pre svega, u njegovoj (ne)stručnosti i bahatosti. On mene stvarno nije čestito ni pogledao, a sama činjenica da je doktorka rekla da se sa takvom temperaturom odmah šalje na analize, govori o tome da očigledno postoje neki postupci kojih se treba držati u takvim situacijama. I onda se postavlja pitanje - šta mi da radimo? Šta da uradi prosečan korisnik srpskog zdravstvenog osiguranja kada mu nije dobro? Ja sam odavno prestala da idem kod državnih zubara, ginekologa, očnih lekara - što zbog čekanja na uput za uput za uput za uput, što zbog tog njihovog bahatog ponašanja, kašnjenja na posao, puštanja ljudi preko reda dok mi ovce blejimo u čekaonici po par sati, kao da baš volimo što smo tu i nemamo ništa pametnije da radimo u životu. Ali šta da radim za običnu prehladu? Moram da odem u dom zdravlja!Opet, znam da ni privatnici ne moraju da budu neki ultra mega stručnjaci - na kraju krajeva, i oni su svi do juče radili po tim istim bolnicama i domovima zdravlja... I onda se opet vraćam na svoje početno pitanje - šta tu da uradiš ako si bolestan??? Ili ako se porađaš, ili ako samo hoćeš da odradiš neki sistematski? Da sedneš i da plačeš? Da emigriraš?
