Planeta Srbija

Ovo jednostavno treba da se pročita …

Noćas nisam mogao dugo da zaspim, puno razmišljanja na temu samog posla, kao i situacije zemlje u kojo živimo. Volim da mislim da danas sebe ne moram da opišem kao developera koji je uvek ispod tone koda, već kao nekog ume da raspolaže ljudskim resursima, i ima neku širu sliku priče u tržištu u kome posluje.

Tom logikom, ako se sve svodi na rasploganje resursa ( ljudskih, novčanih kao i tržišnih ) , te i pratnja pulsa tržišta u kome delamo smatram da sam sposoban da se danas bavim bilo kojim poslom ( koji poznajem u vidu raznih aspekata same procedure života projekta ) . Projekat, ma kakav da je ima svoj život, i sam ljudski život je jedan projekat koji počinje divnim aktom radjanja.

Ja potičem iz lepog grada, grada punog duha na obali Nišave. Niš je grad koji ima sve aspekte da bude fenomenalan, jer pre svega ljudi koji su tamo su fenomenalni, ali na moju veliku žalost u zadnjih 5-6 godina osetan uticaj oslebljivanja morala i duha, kao i moralnih vrednosti ljudi koji tamo žive.

Trenutani gorući problem Nišlija je sam menadžement. Nedostaje energija gradu da se pokrene i krene u bolje sutra, melanhonija koja se nadvila nad Nišom umara.

Ja i pored 6 godina života u Beogradu, se i dalje osećam kao Nišlija, pa i da sam u New Yorku deklarisao bi se kao Nišlija sa privremenim stanovanjem u apratmanu na 5toj aveniji.Biti Nišlija je nešto više od geografske longitude i latitude pri izradi natalne karte.

Ovim tekstom hoću da predočim, šta bih ja danas uradio da me stave 4 godina u poziciji da budem neka izvršna vlast, jer se spremaju izbori i sav hype u vezi njih se oseća od trenutka pada vlade,a i naravno bez sumnje biće nešto što ćemo osetiti do samih izbora. Jedno vas molim, Vas koji čitate ovo parče virutalnog papira da ne shvatite ovo kao nešto što je dobro ili loše, već samo kao moju viziju onoga kako bih ja uradio, i pozivam celu blogosferu da o svojim rodnim gradovima, opštinama i kvartovima i šta bi oni uradili povodom svoje priče.

Trenutno stanje

U Nišu trenutno ne postoje jaki mehanizmi posla, u prevodu postoje par fabrika ( Filip Moris i još 10ak privatnih ) koji prave neki ozbiljni turnover kapitala. Takvo stanje se svodi da u centru grada, prodavačica u butiku posluje sa 60 eura baznom platom, sa dodatkom od % prodaje. Trenutno stanje kulturnih sadržaja i ne postoji, Niš trenutno kao grad nema bioskopsku salu u centru grada, pozorište je možda i jedina svetla stvar u gradu ( samo što niko ne posećuje ), proći gradom i nije neki event.

Verovatno postoji još mnogo stvari koje ja ne vidim, i da budem iskren retko sam u Nišu, a tako bih voleo da to promenim ….

Ono što ja vidim je sledeće i neću da idem u neku širu elaboraciju, govoriću samo o korenu promena koje bih ja uveo.

Evo ovako , ono što je kritično trenutno je neki cash flow u Nišu. Trenutno svi govore samo o “Beogradizaciji” , te kako su im ovi krivi, te oni krivi , a iskreno … ako pomognemo sebi, pomoći će nam i drugi. Jer budimo realni, niko i slovima niko ne voli da sluša tužne priče, i da vidi da nismo u stanju da počistimo svoje dvorište. Niš jednostavno je nepresušan izvor istorije, ljudi su jako gostoljubivi, trude se i da u ovom vremenu uvek budu za čokanj dobre rakije, šoljicu dobre kafe …

Moja osnovna ideja bi bila da eksploatišem Konstantina Velikog , Turke i sve ono što je kroz Niš prohujalo od Ilira pa na dalje. Englezi imaju par velikih kamena u sred ničega i od toga su napravili svetsko čudo.Kudos to that. Neko bi se zapitao, a kako ja to mogu da uradim, pa krajnje je prosta situacija, brendiranje, marketing , pr … na svetskom nivou. Postoje čak i u Srbiji ljudi koji nikada nisu bili u Nišu, dok je svako bio u Novom Sadu, ako govorimo o mladjim ljudima. Inicijalna ivesticija od par miliona eura u te svrhe , koje bi otišle na manje pr i marketing kompanije koje hoće da se pokažu da su u stanju da se nose sa jednim takvim menumenntom projekta kao što je Niš.

U slučaju da bi ovaj projekat uspeo i na Aerodromu Konstantin Veliki bi počeli da sleću puni avioni turista koji bi želeli da vide Niš i sve te lepote koje Niš pruža, kao i razni sadržaji koji nisu tako daleko od Niša ( radius od 40 km ) , doveo bi Niš u poziciju da trenutna infrastuktura kafića i butika na svakom kubnom metru bude maximalno exploatisana. Ono što bi verovatno bila trenutna potreba je da se u najkraćem roku poveća broj ležećih mesta u Nišu , jer realno u Nišu hotela ima jako malo ( i to malo što je je u jako lošem stanju ). Lokalna inhouse ekonomija bi cvetala ( od raznih kućnih gift shopova do tradiocinalne Niške hrane za poneti ) . Ovo sve pričam jer bi se osetilo jako brzo šta znači svež kapital u Nišu …

Pričajući o svežem kapitalu, dolazimo do jako bitne teme koju Niš ima. Sav trenutno ozbiljniji novac koji se stvori u Nišu oridinira iz zemalja zapdne evrope, ali ne tako što je UBS došao i inkasirao u gradsku kasu par miliona CHF , već tako što su mladi momci ( a i devojke ) , u potrazi za boljim životem otišli u privestveno Švajcarsku , pa odatle kojekude… Novac od prodaje narkotika, prvenstveno kreiran na zapadu , a i u lokalnoj zajednici prolazi u ruke gradjana Niša. Tome mora da se stane na put, za sva vremena. Jednostavno mi je jasno , da trenutna gradska vlast ima to na umu, ali u jednoj mini akcija Sablja bi mogli da se sklone svi likovi krimogenog karatkera sa ulica Niša. Grad treba da opet bude bezbedno mesto, za gradjane i posetioce.

Neko će reći, ok pa ne može Niš samo da živi od turizma … Ja se snažno slažem sa time. Niš je nekada bio simbol elektronike, ali kao što neki kažu danas kada bi hteli da u EI sklope mobilni telefon verovatno bi bio veličine omanjeg tenka. Niš ima taj gen, gen za tehnologijom koji je u godinama koji su iza nas nekako utapkan u tu melanholiju celog grada. Postoji naravno i par dobrih primera , kao što je Pakom Grupa koja je obelela obraz niške pameti , uz pomoć niškog kapitala u vidu AIK banke ( isto dobar primer , koji je zaboravio lokalnu zajednicu ).

Moja ideja bi bila stvoriti u napuštenim halama biznis inkubatore za nova preduzeća podpomognuta uz neke snažne startup fondove ( nacionalni investicioni plan , i verovatno puno stranih fondova ) , za projekte koji bi se bavili prenstveno projektima koji mogu da budu konkurentni svetskom tržištu. Ja lično funcionišem na internetu , te bi verovatno bio veliki uticaj kreiranja raznih projekata koji bi okarakterisali na kraju balade , to kao Srpska silikonska dolina ( ali ne u vidu najvećeg ratia silikona u grudima ) .

Što se tiće gradske vlade, ceo mehanizam bi bio u najkraćem mogućem roku bio modernizovan i prebačem na Open Source rešenja, od CRM-a do ERP rešenja, te bi ceo grad bi jedan konzistetni informacioni sistem eVlade. Veoma dobar primer je uradila Estonija, i verovatno bi neki tim otišao prvo na konsultacije na tu temu. Uz saradnju sa RATELOM , pokušao bih da u prvoj godini dovedem jedan nadlink , koji nije u vlasništvu Telekoma Srbija , već verovatno iz Bugarsko-Rumunskog čvorišta, što bi rezultovalo bržem rastu dot.com industrije i u samom stanovništvu ( zamislite farmu sajtova o turizmu Niša, kreiranih od nišlija, za nišlije .

Što se tiče kapitalnih investicija, Niš sa opštinom Niškom banjom ima potencijala za čuda. Ja ne mogu i dan danas da se načudim pričom oko aqua parka koji je trebao da bude izgradjen na putu za Pirot , pre Niške Banje. Gradska vlada je odbila čoveka sa bankarskim garnacijama za projekat, koji je došao da kupi zemlju i da napravi Aqua park . Obrazloženje je bilo “pretražili smo njegovo ime na internetu i ništa nismo našli, te je logično da je prevarant”. Niš bi morao da posećuje sajmove koji promovišu investicije, da smanji namete i poreze za potencionalne investitore koji žele da dovuču svež kapital i nova radna mesta u Niš, jer realno tako jedino može da postane regionalni centar. Uz dobar tok , smanjio bi regitraciju biznisa na 2 radna sata, i omogućio da novi biznisi dobiju grejs period nameta samog grada.

Što se tiče same edukacije, ove sve stvari ne bi mogle da budu moguće bez kvalitetnog programa školovanja, te bi sa ministrastvom prosvete preuzeo neke ingerencije za promenu programa i približavanju sistema školovanja od srednje škole pa do fakulteta, gde bi bio najveći akcenat na promene kod tehnološko-biznis orjentisanim školama, gde bi ljudi koji bi studirali imali opcijui i da dok studiraju i rade i uče.

Uglavnom , ovo je jedan već preveliki dokument za čitati, ali bih voleo da čujem i druge kako bi to uradili kod sebe… Ja samo mogu da se nadam da će ovo doći do nekoga ko će voditi grad, te da će ako ništa drugo razmisliti šta je to što može Niš da učini boljim mestom nego što je to danas.

U saradnji sa MasterCard-om, američka kompanija PayPal koja ima preko 37 miliona aktivnih korisnika je lansirala servis sa kojim ćete moći plaćati svojim PayPal nalogom čak i na sajtovima koji ne primaju PayPal kao način plaćanja!!

O čemu se tačno radi? Pa fora se zove Secure Card, a razvili su je sa gore pomenutim partnerom. Sve funkcioniše tako što na sajtu PayPala preuzmete plugin koji instalirate na Vaš navigator. Ukoliko ste na nekom sajtu u shoppingu, a isti ne prima plaćanje preko PayPala, slobodno nastavite proces plaćanja. U momentu kada Vam sajt ponudi formular gde unosite broj Vaše platne kartice, kliknete na ikonicu plugina i ovaj to sve lepo detektuje i plati za Vas.. Simple as that :)

Sistem su testirali sa preko 3 miliona korisnika tokom poslednjih godinu dana i tvrde da je totalno siguran. Za sada je ovaj plugin dostupan samo korisnicima PayPala iz USA, a za par meseci će biti dostupan i na internacionalnom nivou..

U isto vreme u Srbiji..

..kako nam Goran prenosi, skupili se srpski bankarski specijalisti i razmišljaju o “Mogućnostima trgovanja preko Interneta i plaćanjem ovih usluga domaćim platnim karticama” !! Neki zaključak zašto to sve ne funkcioniše kao “tamo preko” je bio (citiram Gorana):

…Uzrok ovako slabom odzivu kupaca većina vidi u veoma slaboj obaveštenosti građana i strahovanju za bezbednost korišćenja platnih kartica u ove svrhe….

(pa još dodatak)

…osnovni ton ovog razgovora bio je pozitivan i optimističan, sa porukom da ne treba samo izazivati strah pričama o zloupotrebi, već kod građana razvijati svest i potrebu da unaprede sopstveni život…

WTF.. AKo je ovo zaista bio zaključak i face se posle svega toga razišle sa blagim smeškom i tapšanjem po ramenima, meni se opet povraća.. Pa hebote oni stvarno kenjaju kao fucking kamile.. To znači da se Srbi sada plaše plaćanjem plastikom preko weba, a oni će nam svima objasniti kako to i nije tako strašno pa nas poprskaju nekom vodicom i kažu “Ajde.. plaćajte, plaćajte…”

Neću više da komentarišem jer ću početi jako da psujem, samo da napomenem da se između 190 zemalja u kojima je PayPal moguće koristiti, nalazi i recimo Republic of the Congo, Rwanda, Sierra Leone, Djibouti itd. Naravno Srbije nema još uvek.. I nikakve peticije tu neće pomoći sve dok se mamlazi ne sete da u Srbiji pored njih postoji i 10tak miliona ljudi i srede zakon.. fuck..

Neka prava na ovaj tekst su zadržana, 2007 Blogowski. Svi objavljeni radovi na Blogowski.eu su njegovo vlasništvo, osim ako nije drugačije napisano, i nalaze se pod Creative Commons Attribution 2.5 Licencom. Ukoliko koristite RSS kanale sa ovog bloga, proverite da li se slažete sa uslovima korištenja. Uslovi korištenja RSS kanala

Taman su se SPAMERI pilićari što prodaju razne CD-e i što ostavljaju mobilne telefone koje zovem u 3 sata ujutro kada se probudim da pišam, “smirili” u poslednje vreme. Sada su i zvanične firme počele da se bave “Internet marketingom”spamujući bez pardona. A zašto su mi baš ovi SPAMERI zapali za oko i pišem o njima. Pa zato što se radi o kompaniji iz Niša koja na prvi pogled paralelno sasvim legalno obavlja uslužne delatnosti Web Hostinga, Web Dizajna i E Marketinga !!

Radi se o kompaniji Radomirovic.net i kada odete na stranicu O nama na njihovom sajtu možete videti da im se zvanično sedište firme nalazi u ulici Čarnojevićeva 15/9, 18000 Niš. Pa čak pronaći i službeni PIB: 103985494.

A od te iste “ozbiljne” firme ja dobijam mailove sledeće sadržine:

Ono što bi trebalo biti interesantno sudskim organima u Srbiji su i par usluga koju firma Radomirovic.net pruža , koju otvoreno reklamira i koja glasi ovako:

Mass Mail?! Mass Mail znači slanje email-a velikom broju ljudi radi reklame. Mi vam možemo ponuditi našu bazu od 500 000 email adresa sa prostora Balkana. Uglavnom iz Srbije i Crne gore.

Pored ovog očiglednog kriminala, firma Radomirovic.net na istoj stranici kaže da se ONA nalazi iza sajtova Kokice.net i Pirati-eucaffe.com. Kada odete na ove adrese, vidite da se u stvari radii o jednom pravom piratskom leglu. Iz istog razloga nisam ni linkovao ove sajtove.

Neverovatno mi je da država jurca prodavce ispred SKCa, a istovremeno ovi likovi sve to lepo obavljaju On line, pa se još “reklamiraju”, a verovatno i plate koji dinar poreza za sve to. Kako god, u ni jednom slučaju NE PREPORUČUJEM nikome da ima bilo kakve poslovne dealove sa njima..

p.s I da, videh da su ladno ubacili i AdSense na jednom od svojih forum/sajtova sa piratskim sadržajem. Nisam mogao da odlolim a da ne pošaljem mail Googleu, čisto da vidim da li je to dozvoljeno..?

Neka prava na ovaj tekst su zadržana, 2007 Blogowski. Svi objavljeni radovi na Blogowski.eu su njegovo vlasništvo, osim ako nije drugačije napisano, i nalaze se pod Creative Commons Attribution 2.5 Licencom. Ukoliko koristite RSS kanale sa ovog bloga, proverite da li se slažete sa uslovima korištenja. Uslovi korištenja RSS kanala

Glasine o eventualnom Google mobilnom telefonu ili Gphone su već neko vreme prisutne. Ne znam da li zbog letnjeg nedostatka inspiracije, ali u avgustu se baš pisalo o tome u svetskoj blogosferi. A možda je razlog da su se oni razočarani novom Apple bebom (i ja među njima) okrenuli instiktivno prema velikom Google prijatelju da nam ovaj rasturi “frustracije” :))

Kako god.. juče nam je New York Times bacio malo više svetla na celu ovu misteriju. I ako i dalje ovo nisu zvanične informacije ipak, za mene NYT ima određeni kredibilitet.

Novinar iz NYT, Miguel Helft u tekstu između ostalog piše da Gphone u formi telefona neće postojati, tj. da postoji samo prototip koje se neće nikada komercijalizovati već služi samo za razvijanje projekta koji je u stvari jedan software !!

Zapravo, radi se o operativnom sistemu za mobilne telefone pomoću koga je pristup svim Google servisima (kalendar, search mašina, e-mail..) totalno uprošten i lak za korištenje. Zamišljeno je da ovaj Gsofware zameni postojeće sisteme kod velikih marki telefona pa i Microsoftov Windows Mobile !!! Software je baziran na Linux distribuciji i biće naravno totalno besplatan. Za uzvrat Google očekuje naravno mogućnost prikazivanje svojih reklami :))

Prema informacijama ovog novinara, ovaj novi Gsoftware će biti javno prikazan krajem ove godine, a pušten u distribuciju sledeće. Ako su sve ove informacije tačne, jako me interesuje još kako će ubediti proizvođače da ga instaliraju?

Neka prava na ovaj tekst su zadržana, 2007 Blogowski. Svi objavljeni radovi na Blogowski.eu su njegovo vlasništvo, osim ako nije drugačije napisano, i nalaze se pod Creative Commons Attribution 2.5 Licencom. Ukoliko koristite RSS kanale sa ovog bloga, proverite da li se slažete sa uslovima korištenja. Uslovi korištenja RSS kanalaPlugin by Taragana

Evo da i ja prenesem vest koju sve “IT ptičice” već znaju :)) Radi se o drugoj po redu konferenciji o savremenom internet poslovanju koja nam se ove godine predstavlja pod imenom Niit biZbuZZ – Internet marketing.

Događaj koji će okupiti ceo regionalni IT créme se ove godine dešava u Niškoj Banji od 24tog do 26. oktobra. A na videu možete pogledati intervju koji je Dejan napravio za Razgovori.com sa jednim od organizatora Aleksandar Ilićem a.k.a FlyLord.

Na zvaničnom sajtu BizBuzz-a možete videti koga možete sve slušati ukoliko krajem oktobra skoknete do Niške Banje ili opet gde možete da prespavate (ako baš nemate bivšu devojku/tipa u okolini gde bi mogli da se ugajbite na ovih par dana ;)

A ako vas pored konferencije interesuje i “underground geek” provod, posetite DPT pa se informišite iz prve ruke na primer gde su dobra rebarca na kajmaku :))

Kotizacija za prisustvovanje je samo 2K dinara dok je za studente 1K dinara. A ako ste student i pokažete malo organizacionih sposobnosti, skupite se u grupicu od +5 studenata, plaćate samo 500 dinara ;) Možete se prijaviti On line ovde i požurite, mesta su ograničena, a 24.oktobar nije daleko.. ;)

Neka prava na ovaj tekst su zadržana, 2007 Blogowski. Svi objavljeni radovi na Blogowski.eu su njegovo vlasništvo, osim ako nije drugačije napisano, i nalaze se pod Creative Commons Attribution 2.5 Licencom. Ukoliko koristite RSS kanale sa ovog bloga, proverite da li se slažete sa uslovima korištenja. Uslovi korištenja RSS kanalaPlugin by Taragana

Нешто су утањили текстови на овоме блогу од када су кренуле врућине. Ем није баш најпријатније вријеме, ем сам се прилично изморио током прошлих мјесеци, тако да је право вријеме за одмор… пар недјеља у мојој Херцеговини и сусједном приморју.

У међувремену су се десиле двије фине ствари. Коначно је стигао мој Гранде Пунто аутић, а Донеси.ком изабран за представника Србије на овогодишњем WSA (World Summit Award) такмичењу по покровитељством Уједињених нација, у категорији E-Business.

business, donesi.com, internet, serbia, travel, trebinje

Прошлог викенда у Колораду, САД, одржана је једна занимљива акција, СтартапВикенд (StartupWeekend), у којој 70 људи покушава да за један викенд покрене један Wеб2.0 стартап. Од великог броја понуђених идеја (од јуна је трајало слање приједлога) изабрана је једна, Воснап (Vosnap), подршка групном доношењу одлука. Или просто, врста апликације за гласање са понуђеним одговорима, уз опцију позивања на гласање.Идеја скупа је занимљива и вјерујем да су учесници доста научили и лијепо се забавили. Учесници, њих 70 су истовремено и власници пројекта. Али, ово је све играрија… Нити је испитано тржиште, нити су ти људи икада радили заједно, нити је потребно да 70 људи ради на једном оваквом пројекту и на крају, што је мени посебно занимљиво - чак нису ни успјели. Наиме, рок да се лансира бета сајт је био недјеља увече, а у тренутку док ово пишем сајт и даље не ради.Могуће је да је ово смишљена ПР акција за промоцију стартап инкубатора чији оснивачи стоје иза акције.

Свеједно, и поред тога што нису успјели у задатом року, ја вјерујем да група људи који се добро познају у послу може створити овакво нешто за један викенд. Само, што је тако брзо, мора да је и кусо.

business, internet, programming, social, web2.0

Уз текст Web Strategies That Cater To Customers америчког Бизнисвика (Bussines Week) доступна је и веома занимљива мапа активности корисника интернета на америчком тржишту, са пресјецима по годинама корисника и по врсти активности. Кликните на слику за увећање.

business, internet, marketing, social, stats

Гугл (Google) несумњиво има добар маркетиншки тим. Како другачије објаснити гомилу текстова о њиховом “новом” моделу рекламирања Плати-по-акцији (PPA, PayPerAction)? Но добро, Гугл никада није био велики у иновацијама, али је зато неприкосновен у реализацији, поготово са снагом коју имају данас.

Плати-по-виђењу (PPV, PayPerView) је вјероватно најстарији и своједобно најзаступљенији облик онлајн рекламирања, мада је прилично необичан са становишта новог медија. Очигледно је да представља заоставштину из свијета старих медија (штампа, радио и тв) гдје је то једини могући модел оглашавања, па је тај модел само пресликан и на интернет. На нашу жалост, ово је и даље преовлађујући облик рекламирања на домаћем интернету и искрено се надам да неће још дуго то бити.

Неминовно је било овакав модел замијенити нечим кориснијим за оглашиваче, те се осим неких изузетака, масовно прешло на Плати-по-клику (PPC, PayPerClick) гдје оглашавач плаћа само уколико неко стварно посјети његов сајт. Но и овај облик је још од прошлог дот.ком слома полако напуштан осим код реклама на претраживачима, а неки као Амазон га нису ни практиковали већ су ишли искључиво на ППА.

У суштини, како је то Сет Годин (Seth Godin) добро примјетио, ради се о преузимању ризика. Код ППВ који у нашој земљи још увијек доминира, сајтови који приказују рекламе уопште немају ризика, сав ризик оглашавања је на оглашивачу. Зато је и ППК наишао на добар пријем, јер у том моделу ризик дијеле и оглашивач и сајт огласник. Тај добар однос ризика и стални рад Гугла на смањењу свог ризика им је донио милијарде долара.

И откуд сад ППА и на Гуглу? Па одатле што Гугл има толику количину слободног огласног простора који не може попунити постојећим начинима оглашавања, те ће ту да “улети” ППА. Узеће ризик на себе. Само је питање да ли и када ће то урадити и други сајтови. Да ли ће бити приморани да преузму ризик? Видјећемо, можда и хоће. Мени као оглашивачу свакако се допада када Драган Варагић каже да ће ППА постати главни ток. Мањи ризик за мене, јер Донеси.ком исто зарађује само када нешто и прода, па ми је природно да и они који зарађују од нас то раде само када сви у ланцу зарађују. И нема проблема са лажним кликовима и слично. Али зато, отвара се читав нови скуп проблема, на челу са питањем - шта је то акција? Многи ће се у ППА моделу срести са проблемом са којим се и ми на Донеси.ком понекад срећемо, да реклама и интернет ураде свој дио посла, али да се сама акција деси на други начин, на примјер телефоном или физичким одласком у продавницу. У том случају сајт огласник остаје кратких рукава.

У сваком случају ППА је најприближнији односима у реалном свијету и зато ми се допада, видјећемо како ће се ствари даље одвијати.

business, donesi.com, e commerce, google, internet, marketing, seo

Кажу да песимиста за чашу до пола напуњену каже да је полупразна, док је оптимиста сматра полупуном. Ја сам некако цијелог живота непоправљиви оптимиста, некада и крајње нереалан и сањар. Мада је то релативно, све зависи од окружења. На домаћем интернету, постоји некакво благо песимистичко расположење. Вјероватно као одраз песимизма у друштву. Ево пар омиљених парола песимиста, на које сте сигурно могли наићи читајући блогове, форуме и сајтове:

У Србији нема довољно интернет корисника. Србија је исувише мало тржиште.

Има их још, али ове двије су ми најдраже. Зашто? Зато што ми изгледају као одговор песимисте на питање о чаши напола пуној. Ево одговора једног непоправљивог оптимисте:

Србија има довољно интернет корисника да би у њој започели интернет посао. У урбаним подручјима пенетрација интернета је преко 30%. Али то је само статистика. Погледајмо мало дубље, ко су тих 30% становника: образованији, са примањима већим од просјечних, отворени за нове технологије и искуства. Зар то није идеална циљна група за мноштво услуга и производа?

Србија јесте мало тржиште, али не толико мало колико се некима чини. И зашто се ограничити на Србију? Уколико на тржишту Србије, гдје је врло мала или непостојећа конкуренција у многим нишама, нисте у стању да направите нешто, колико је реално очекивати да то можете урадити на тржишту неке друге земље и на глобалном тржишту. А ако овдје можете нешто да направите, и поред свих реалних препрека, ништа вам не стоји на путу да посао проширите на веће тржиште.

Дакле, наведене пароле имају смисла као упозорење и као једна од ствари о којима треба водити рачуна при раду, али не као разлог зашто не радити. Број домаћих корисника интернета и њихова активност неизбјежно расте, право је питање имамо ли им шта понудити.

P.S. Телеком, НИЦ, процесори картица, инвеститори… знам ја да су проблем, али већ рекох да сам непоправљиви оптимиста:)

business, e commerce, internet, serbia

Goran je pre neki dan pisao već o ciframa koje se okreću u porno industriji na Internetu, a danas sam naleteo i na podatak da je domen Porn.com kupljen od strane MXN Limited za neverovatnih 9 miliona dolara!!

MXN Limited, vlasnik preko 360 adult sajtova, navodi da za sada nema jasne planove “šta i kako..” sa domenom, ali da su mogućnosti gotovo ne ograničene. Ostali detalji ove transakcije nisu navedeni, ali je interesantan detalj iz istog teksta da je ovo drugi najskuplji domen ikada prodat, odmah iza Sex.com (prodat u januaru 2006 za nekih 12 miliona $).

Postaje očigledno da je Internet sex-industrija u agresivnom rastu i da su investicije sve značajnije. Pogledajte i uporedite samo cifre par domen investicija koje su više u “klasičnoj business klasi”:

Business.com - 7,5 miliona $ Diamond.com - 7,5 miliona $ Beer.com - 7 miliona $ Cars.com - 4 miliona $ Altavista.com - 3,35 miliona $ Vodka.com - 3 miliona $

Ništa.. izgleda da je najbolje rešenje za moj kredit da otvorim pod-domen porno.Blogowski.eu. Samo da kupim dobar donji veš (ili ne??) :)

Neka prava na ovaj tekst su zadržana, 2007 Blogowski. Svi objavljeni radovi na Blogowski.eu su njegovo vlasništvo, osim ako nije drugačije napisano, i nalaze se pod Creative Commons Attribution 2.5 Licencom. Ukoliko koristite RSS kanale sa ovog bloga, proverite da li se slažete sa uslovima korištenja. Uslovi korištenja RSS kanalaPlugin by Taragana

На више блогова и Блумберг (Bloomberg) телевизији данас је појавила вијест о једној огромној трансакцији у онлајн свијету у којој би Мајкрософт (Microsoft) постао власник компаније Јаху (Yahoo) за невјероватних 50 милијарди долара. Уколико се то покаже као истина, таква нова компанија би била озбиљан конкурент Гуглу (Google), мада у почетку не би угрозила његову водећу позицију на пољу претраживања и интернет реклама. Њујоршка берза је већ реаговала на ове шпекулације.

business, google, internet, microsoft

Београдски фестивал нових коумуникација Б-линк, интернационални пројекат који је одржан у галерији Озон од 15. априла, синоћ је затворен. Током фестивала, који је медијски био много боље покривен од Е-трговине, представљена су најзначајнија достигнућа из домена нових комуникација у Србији и свету. На затварању фестивала проглашени су побједници и уручене награде такмичарског дијела фестивала, у четири категорије: Арт, Бизнис, MySpace и MMS. На наше велико задовољство, пројекат Донеси.ком је освојио прву награду у категорији Бизнис. Интересантно је и да је награда за најбољи MySpace профил отишла у руке Рамба Амадеуса. Првонаграђени пројекти су добили веома интересантну статуу у облику сфере, направљену од тастера рачунарске тастатуре, као и пригодне поклоне спонзора фестивала.

belgrade, business, donesi.com, marketing, social

Америчко-индијска компанија Ybrant Technologies Ltd, која за себе каже да је “eMarketing solutions company“, је саопштила да је постала власник београдске ИТ компаније Синетикс (Seenetix). Ова домаћа компанија (у којој сам и сам ангажован од њеног оснивања) није посебно позната у нашој земљи, јер дјелује у уској тржишној ниши и прије свега на тржишту САД. Има петнаестак запослених, са канцеларијама у Београду и Бањалуци, као и продајни тим на територији Америке. Њен главни производ је емаил маркетинг платформа ВолоМП (VoloMP) врхунских перформанси, са богатим скупом опција. Ybrant је већ власник неколико успјешних компанија које се баве дигиталним маркетингом. Услови и детаљи преузимања ове команије нису саопштени.

banjaluka, belgrade, business, serbia

Zanimljiva prezentacija Karla Fischa koja priču o globalizaciji i njenoj budućnosti izlaže koristeći vrlo zanimljive statističke podatke. Pokazuje nam neke od promena koje nas očekuju, a nama ostaje samo da pokušamo da se pripremimo.

”We are currently preparing students for jobs that don’t yet exist…

…using technologies that haven’t been invented…

…in order to solve problems we don’t even know are problems yet!”

Prezentaciju možete skinuti i u PPT formatu.

Evo još jednog pokušaja da se pokaže vrednost popularnih web 2.0 sajtova, na osnovu korelacije Alexa Web Traffic-a i cene već vrednovanih sajtova, kao sto je Youtube. Prikaz sigurno ima dosta nedostataka, počevši od kvaliteta Alexa rankinga, pa do sposobnosti određenih sajtova da uopšte generišu bilo kakav profit. Međutim procena i pored toga deluje zanimljivo, pogotovo jer je usled manjka akvizicija i IPO-a vrlo teško utvrditi cenu nekih sajtova. Slajd je inače uradio Yael Elish, CEO eSnipsa, koji je procenio na oko 30 miliona $.

Marko je malopre preneo informaciju gde se može pronaći video zapis na YouTube-u sa današnjim nastupom Ivana Jelića na TV B92. Mislim da je Ivan imao mnogo dobre stavove i odmerene rečenice, jednostavno su argumenti bili dooobro na njegovoj strani ;) Evo i ta dva video zapisa sa jutrošnje emisije na B92. Prvi video je od 6min43″, a drugi 5min50″

Video 1

Video 2

Neka prava na ovaj tekst su zadržana, 2007 Blogowski. Svi objavljeni radovi na Blogowski.eu su njegovo vlasništvo, osim ako nije drugačije napisano, i nalaze se pod Creative Commons Attribution 2.5 Licencom. Ukoliko koristite RSS kanale sa ovog bloga, proverite da li se slažete sa uslovima korištenja. Uslovi korištenja RSS kanalaPlugin by Taragana

Malo sam se promuvao danas po sajtu Sitepoint.com gledajući blogove na prodaju. I zapala mi za oko statistika koja je ostavljena za svaki sajt/blog posebno, posebno onaj deo o zaradi. Ajde da vidimo prvo o čemu se radi.

Prvi blog koji bi uzeo za primer je BlogCatalog.com, koji je prodat za $40.000 i koji ima sledeću statistiku:

60.000 unique posetioca mesečno 50% poseta sa web pretraživača Page Rank 7 Prihodi od Text Link Ads ~ $1.000 mesečno Prihodi od privatne prodaje - $425 mesečno Prihodi od Adsense - On pace for over $300 mesečno

Drugi blog, koji bi uzeo za primer je Biziki.com. Prodat takođe, ali malo skromnije, za $3500. Sa sledećom statistikom:

15.757 unique posetioca mesečno 31.282 otvorenih stranica mesečno Page Rank 6 Prihodi od Text Link Ads - $220 mesečno Prihodi od Adsense - $20 Prihodi od privatne prodaje linkova - $20

Treći blog na mom spisku je GadgetBloggers.com, prodat za $3500 i sa sledećom statistikom:

12.752 unique posetioca dnevno 167.181 otvorenih stranica mesečno Page Rank 6 Prihodi od Text Link Ads - $132 mesečno Prihodi od Amazona - $80 mesečno Prihodi od Adsense - $21 mesečno

I za kraj četvrti blog, pomoću koga sam došao do interesantnih podataka je SportyBlog.com. Prodat je za $2500 sa sledećom statistikom:

9415 unique posetioca mesečno 24.971 otvorenih stranica mesečno Page Rank 6 Prihodi od privatne prodaje reklamnog prostora - $398 mesečno Prihodi od prodaje linkova - $163 mesečno Prihodi od AdSense - $2 mesečno

Naravno, uzimao sam samo u obzir one blogove sa nekim “razumnim” posetama. Blogove tipa TechCrunch nisam želeo da analiziram iz prostog razloga što većina blogova nije na tom nivou, a i na našim prostorima je gotovo nemoguće postići toliki saobraćaj.

Imajte u obzir da su svi ovi blog-primeri koje sam dao ovde, na engleskom jeziku. Što na web-advertising jeziku znači da su zarade sa engleskog govornog područja mnogo jače od zarada sa naših prostora. Iz prostog razloga što oglašivači na anglo-saksonskom području više plaćaju. Pretvoreno u cifre, sve ove podatke što se tiču prihoda bi trebalo umanjiti minimum za 30-40% za neku realnu estimaciju potencijalne zarade na ovim prostorima. Naravno, istovremeno zadržavajući istu količinu posetioca i otvorenih stranica.

Zaključak ću ostaviti vama…

Neka prava na ovaj tekst su zadržana, 2007 Blogowski. Svi objavljeni radovi na Blogowski.eu su njegovo vlasništvo, osim ako nije drugačije napisano, i nalaze se pod Creative Commons Attribution 2.5 Licencom. Ukoliko koristite RSS kanale sa ovog bloga, proverite da li se slažete sa uslovima korištenja. Uslovi korištenja RSS kanalaPlugin by Taragana

Izlog kompanije, komunikacijski i marketinški alat, mesto za razmenu poslovnih iskustava, direktan kontakt sa klijentima… Kompanijski blog može biti efikasan alat, upotrebljen u različite ciljeve sa jako malo uloženih materijalnih sredstava. Isto tako, ton komunikacije preko kompanijskog bloga je mnogo manje “služben” i mnogo više interaktivniji od tradicionalnih kompanijskih sredstava komunikacije. Paradoks je da recept za ovakav vid komunikacije koji u osnovi uopšte ne zahteva velika sredstva, već neko vreme jako dobro eksploatišu velike kompanije, dok manja preduzeća to uzimaju mnogo manje u obzir (na sreću sve manje).

Konsultant Debbie Weil je prošlog decembra izdala knjigu The Corporate Blogging Book. Ovde (ENG) možete besplatno da skinete prvu glavu njene knjige. Za sada postoji samo engleska verzija, ali sam ovih dana imao sreću da padnem na jedan PDF dokument sa (ne) zvaničnim prevodom na francuski. Kako mi je taj jezik “razumnjiviji” sa oduševljenjem sam ga pročitao. U sledećim linijama sam pokušao da izvučem kontekst na principu 5 pravila.

Definisati ciljeve bloga pre samog otvaranja

Pre svakog otvaranja kompanijskog bloga je potrebno definisitati tačno “ton” pisanja kao i same ciljeve postojanja bloga. Na primer kompanijski blog sa ciljem čistog viralnog marketinga se vodi i piše na totalno drugačiji način od bloga koji je vođen od strane zaposlenih u svrhu pokazivanja razvijanja nekog kompanijskog projekta. Pored definisanja cilja potrebno je takođe definisati i regularnost u pisanju. Da li će to biti jedan post dnevno ili jedan post nedeljno nije toliko bitno, ali treba voditi računa da jednom započet blog vodi u približno istim vremenskim intervalima. Naravno ukoliko između svakog vašeg posta prođe mesec dana ili veći vremenski period, ovakav vid komunikacije gubi smisao.

Odrediti ko piše na blogu

Prva stvar koju treba definisati je koliko će autora blog imati i ko su oni? Da li će blog pisati samo jedan autor (možda direktor kompanije) ili više njih (zaposleni u kompaniji)? Odluku za to treba doneti u skladu teme i cilja kompanijskog bloga. Treba imati “friendly” stil pisanja, koji je uvek sličan prethodnim postovima istoga autora. Potrebno je imati blogere koji su uvek potpisani sa svojim pseudonimima ili imenima pa čak i kada iza tog pisanja stoji odeljenje za komunikaciju vaše kompanije, kaže u svojoj knjizi Debbie Weil. Naravno te autore ne treba menjati, pošto svaki posetilac vašeg bloga vremenom stvorit simpatije i navike prema stilu pisanja određenog autora.

Dobro definisati novo radno mesto, Bloger

Jednom kada ste definisali cilj pisanja kompanijskog bloga kao i autore koji će pisati na njemu, treba tačno odrediti radne obaveze kao i motivisati osobe za taj rad. Ni na jedan način ne treba nekog prisiljavati na ovaj posao. Ono što Debbie Weil preporučuje u svojoj knjizi je da dobro odredite zajedno sa osobom koja će pisati na blogu koliko će joj taj rad odnositi vremena dnevno ili nedeljno, da li će ga obavljati u toku svog radnog vremena ili od kuće kao i koju će motivaciju imati za obavljeni posao. Preporučuje se da to bude novčana naknada. Iz iskustva, Debbie Weil nam kaže da postoje dve potencijalne opasnosti koje treba izbeći. Prva je da se autor na blogu ne angažuje totalno samo na ovom novom zadatku i potpuno zapostavi svoj redovan posao, a druga potencijalna opasnost dolazi od toga da autor bloga ne počne da gradi svoj kult ličnosti na kompanijskom blogu, bilo to podsvesno ili svesno!

Održavati stalno isti stil pisanja na blogu

Bilo da kompanijski blog piše jedna ili više osoba, jako je bitno da stil pisanja bude autetničan, ne previše služben i maksimalno moguće gramatički tačan. Slobodno koristiti žargon u pisanju, naravno da nije vulgaran. Pre samog početka odrediti pravila igre što se tiče moderacije bloga. Naravno to podrazumeva da se ta pravila odnose i na samog autora, a ne samo na korisnike koji ostavljaju komentare. Isto tako pravila moderacije ne bi smela da se kose sa pravnom regulativom zemlje gde je blog editovan. Nikako ne treba brisati kritičke komentare ukoliko su osnovani na argumentima. Naprotiv, kvalitetnim odgovorima, svu kritiku treba iskoristiti u svoju korist.

Napraviti pravne okvire korištenja bloga

Prva osnovna stvar je imati na samom blogu stranicu gde su napisana sva “pravila igre” na blogu (Uslovi o korištenju, Politika privatnost itd). Kao što je napisano gore, ona treba da budu totalno u harmoniji sa svim zakonima zemlje odakle se blog edituje ili kompanija posluje. Druga stvar o kojoj treba voditi računa je da se u postovima izbegava svaka ne argumentovana kritika prema svojoj konkurenciji ukoliko ne želite da imate sudske procese. Na kraju treba obratiti pažnju na to da se javno ne iznose confidential podaci kompanije. Imajte u vidu da vas konkurencija čita :)

Naravno ovo su samo neke osnovne stvari iz knjige sa kojima se slažem. Otvaranje kompanijskog bloga treba da bude lepo organizovana timska akcija u kojoj treba predvideti sve moguće posledice, kako pozitivne tako i negativne. I pored toga što je ovaj alat relativno jeftin naspram rezultata koje možete postići njime, treba imati u vidu da jednom lošom koordinacijom ova marketinška igračka se može okrenuti protiv same kompanije.

* Izvor ilustracije: Economist.com

Neka prava na ovaj tekst su zadržana, 2007 Blogowski. Svi objavljeni radovi na Blogowski.eu su njegovo vlasništvo, osim ako nije drugačije napisano, i nalaze se pod Creative Commons Attribution 2.5 Licencom. Ukoliko koristite RSS kanale sa ovog bloga, proverite da li se slažete sa uslovima korištenja. Uslovi korištenja RSS kanalaPlugin by Taragana

Kanadska kompanija Springboard Networks je rešila da nam olakša šoping praveći ovaj koristan gadgete po imenu Concierge. Radi se o mini kompjuteru sa LCD-Touch Screen ekranom od 8.4 inča, koji vam pomaže da se bolje snađete u velikim supermarketima. Concierge vam daje tačne informacije gde se nalazi artikl koji tražite kao i količinu artikala koji se već nalaze u korpi sve zajedno sa cenom. Postoji još dosta mogućnosti, a video prezentaciju možete pogledati ovde.

Na sajtu kompanije mogu da se pronađu i tehničke karakteristike proizvoda. Što se hardvera tiče Concierge poseduje

8.4 inča LCD-Touch Screen ekran Procesor: MIPS-Based 500 MHz 512 MB RAM 2 GB NAND Flash 256 MB NOR Flash 802.11g Wi-Fi Integrisani Barcode Skener Električnu 10 časovnu autonomiju UV Protection, Abrasion, Scratch, and Gouge Resistant

Što se softvera, tiče upakovan je Microsoftov Embedded Windows CE 5.0 , Macromedia Flash Player 6.0, HTML Customizable User Interface i Proprietary C++ Applications.

Concierge se nalazi još uvek u fazi razvijanja i nema ga još uvek u prodaji. Mislim da ovo može da posluži kao jedna od odličnih Business ideja za naše kako softverske tako i hardverske firme. Siguran sam da možemo biti konkurentni sa cenama na svetskom tržištu držeći naravno kvalitet proizvoda na visokom nivou.

Neka prava na ovaj tekst su zadržana, 2007 Blogowski. Svi objavljeni radovi na Blogowski.eu su njegovo vlasništvo, osim ako nije drugačije napisano, i nalaze se pod Creative Commons Attribution 2.5 Licencom. Ukoliko koristite RSS kanale sa ovog bloga, proverite da li se slažete sa uslovima korištenja. Uslovi korištenja RSS kanalaPlugin by Taragana

Marko je malopre preneo informaciju gde može da se skine večerašnja emisija RTS-a, Oko Magazin, na kojoj je gostovao Dušan Đorđević i pričao o otkazanom Startup showu.

Neka prava na ovaj tekst su zadržana, 2007 Blogowski. Svi objavljeni radovi na Blogowski.eu su njegovo vlasništvo, osim ako nije drugačije napisano, i nalaze se pod Creative Commons Attribution 2.5 Licencom. Ukoliko koristite RSS kanale sa ovog bloga, proverite da li se slažete sa uslovima korištenja. Uslovi korištenja RSS kanalaPlugin by Taragana

E-trgovina 2007, sedma konferencija o elektronskoj trgovini i elektronskom poslovanju, najveći domaći skup u ovoj oblasti, održaće se tradicionalno na Paliću od 18.04. do 20.04. ove godine. Posvećena je popularizaciji elektronskog poslovanja u Srbiji.

Konferencija je namenjena svim poslovnim ljudima zainteresovanim da se informisu o savremenim dostignucima u ovoj oblasti kao i mogucnostima za njihovu primenu u Srbiji. E-trgovina predstavlja mesto okupljanja domacih i inostranih strucnjaka iz ove oblasti sa ciljem da ucesnicima skupa ( preduzetnicima, menadzerima, informaticarima, i svima koji zele da unaprede svoje poslovanje ) omoguci analizu trenutnog stanja, kao i da ukaze na moguce pravce daljeg razvoja elektronskog poslovanja.

Tematske oblasti koje će biti obrađene na konferenciji E-trgovina 2007 su sledeće:

B2B i B2C e-commerce Internet marketing Pravni aspekti elektronskog poslovanja Platne kartice i sistemi plaćanja na Internetu Sistemi zaštite el.transakcija na Internetu E-banking Brokersko poslovanje na Internetu Uloga osiguranja u procesu e-trgovine Upravljanje procesima dostave robe M-commerce

Događaji koji će propratiti konferenciju E-trgovina 2007:

E-trgovina AWARD priznanja za doprinos razvoju elektronskog poslovanja u Srbiji, tradicionalno se svake godine dodeljuju najuspešnijim projektima u ovoj oblasti. Akademski dan (20.04.2007.) - Obzirom da sve veći broj obrazovnih institucija u Srbiji uvodi u svoje nastavne programe predmete iz oblasti elektronskog poslovanja i ove godine je posebna pažnja posvećena ovim institucijama i njihovim studentima. eBusiness Career Day je poseban segment programa koji kompanijama koje učestvuju na konferenciji, kroz direktan kontakt sa kandidatima za posao - studentima apsolventima, diplomcima i postdiplomcima eBusiness obrazovnih profila, kao i svim ostalim e-business profesionalcima, obezbedjuje kvalitetan kadrovski potencijal.

Za prijavu vaših radova nemate još puno vremena, zadnji rok je 5.02.2007. Obavestenje o prihvatanju abstrakta će biti 12.02.2007 godine. A rok za predaju vašeg rada ističe 18.03.2007 godine. Celo uputstvo za prijavu vaših radova kao i on-line formular možete naći ovde.

Ukoliko želite da na konferenciji učestvujete samo kao slušalac, kotizacija je 4590 din +pdv ako se prijavite do petka 26.01.2007 godine. U cenu kotizacije uključeno je učešce u radu Skupa, Zbornik radova i ostali materijali. Sa obzirom da je broj mesta ograničen, a kako se i ove godine očekuje puna popunjenost smeštajnih kapaciteta na Paliću, ne treba očekivati da će te mesta naći na sam dan konferencije. On-line formular za prijavu na konferenciju kao Učesnik-slušalac se nalazi ovde.

Sve dodatne informacije možete naći na zvaničnoj prezentaciji konferencije E-trgovina 2007.

Neka prava na ovaj tekst su zadržana, 2007 Blogowski. Svi objavljeni radovi na Blogowski.eu su njegovo vlasništvo, osim ako nije drugačije napisano, i nalaze se pod Creative Commons Attribution 2.5 Licencom. Ukoliko koristite RSS kanale sa ovog bloga, proverite da li se slažete sa uslovima korištenja. Uslovi korištenja RSS kanalaPlugin by Taragana

Još jedna ekskluzivna premijera na ovogodišnjem Consumer Electronic Show 2007. Skype je predstavio prve VOIP telefone namenjeni za korišćenje u firmama. A naravno da nemaju ni ništa protiv home upotrebe. Ova nova kategorija terminala je namenjena za manja i srednja preduzeća za pozive prema drugim korisnicima Skype-a kao i prema fiksnim i mobilnim telefonima za [...]

Svake godine od 1967 u Las Vegasu se održava najveći Hi-Tech sajam na svetu. Mesto gde se često širokoj publici premijerno predstavljaju tehnološke inovacije, kao recimo prvi video rekorder 1970te, 1981 prvi CD čitač, 1996 prvi DVD ili 2001 Xbox i Plazma ekran. Ove godine Consumer Electronic Show 2007, počinje za par sati i [...]