Planeta Srbija

15. novembra izašlo je novo, specijalno, treće po redu posno izdanje časopisa “Hrana i Vino”. U časopisu se nalaze isprobani recepti mojih dragih blog koleginica: Minje sa bloga Minjina kuhinjica, Marije sa bloga Palachinka, Ane sa bloga Šta ima za večeru, Lane sa bloga La cuisine creative, Maje sa bloga Cooks and Bakes, Olivere, svima poznata blogom Maslinka, Marije sa Gurmanlooka, a tu među njima sam i ja . U časopisu ćete naći 64 recepta sa fotografijama. Predjela, glavna jela, poslastice, salate. Možda će zvučati neskromno, ali moram da se pohvalim i svojom prvom naslovnom stranom i ujedno se zahvalim redakciji na tome, zaista mi puno znači i daje poseban elan i volju za dalji rad.

Nadam se da ste do vašeg primerka došli? Ako niste, trk na prvi kiosk

Maslinka, Maslinka, Maslinka…da znaš da si me bacila u veliku frku. Šalim se naravno, drago mi je što si moj blog i mene izabrala da budemo vaši domaćini u narednih mesec dana, u sklopu jedne od omiljenih igrica blogera kulinara (a i šire ) “Ajme, koliko nas je”, koju je osmislila monsoon sa bloga Dalmacija Down Under.

Još sinoć kad sam videla objavu rezultata počela sam da mozgam šta bi to moglo biti tema ovog puta. Prvo što mi je na pamet palo bilo je nešto drugo, ne bundeva, ali neću da kažem šta odustala sam pošto je to namirnica do koje možemo da dođemo svakog trenutka i odlučila se da to bude bundeva, iz razloga što joj je sad sezona, pa mi je onda to baš onako delovalo super. Jesen…plodovi jeseni, sve u kompletu. Mi inače bundevu mnogo volimo da jedemo, ali je nisam baš spremala na različite načine. Možda iz jednostavnog razloga što se u mom kraju jede najviše pečena, pa mi je to tako ostalo usađeno. Pečenu bundevu najviše jedem pomešanu sa mlekom i šećerom, to mi je tako slatko da ne mogu da vam opišem. Volim i domaći sok od bundeve, njega pravim svake godine u ovo vreme, kao i slatke pite sa kupovnim korama. I to bi maltene i bilo sve od načina na koji je ja upotrebljavam u ishrani, tako da mi je ovo prilika da dođem do još dobrih, proverenih recepata i da se ubuduće bundeva kako kod mene, tako i kod vas priprema raznoliko. Nadam se da vam se dopada tema i da će se i u ovom krugu videti vaša maštovitost

Vaše recepte kao i fotografije šaljite do 31.10.2009. na mail:grne.blog[et]gmail.com. Ja ću 02.11.2009. objaviti sve pristigle radove i imenovati domaćicu za mesec novembar. Za one koji se prvi put uključuju, ovde možete pogledati post sa pravilima.

A sad i malo o bundevi. Tekst je autora Nikole Pašića, preuzet sa sajta B92

Šta mislite, zašto je dobra vila, od svih biljaka, odabrala baš bundevu da od nje napravi kočiju, kojom će Pepeljuga odjuriti na bal i očarati mladog princa? Možda zato što je bundeva, tradicionalna hrana siromašnih, odlično oslikavala Pepeljugin status? A možda je i onaj, koji je smišljao čuvenu bajku, intuitivno znao da se baš u ovom, „prostom“ povrću, krije nešto – kraljevsko?

Kako god, bundeva je već odavno prestala da bude sirotinjska hrana i postala je suvereni vladar jelovnika najotmenijih lokala na Zapadu, pa i kod nas. Na meniju mnogih restorana, najčešće se nalazi krem čorba od bundeve, a oni eksluzivniji trude se da idu dalje od toga i pripremaju razne specijalitete od ove jesenje lepotice. Bez obzira da li je restoran italijanski, francuski, japanski ili srpski, jedno je sigurno – bundeva neće izostati, jer su ljudi u svakom delu sveta odavno uvideli koliko kulinarskih mogućnosti pruža ovaj blagotvorni plod, prvobitno prenesen u Evropu i Aziju iz Južne Amerike, gde je vekovima bio važna namirnica u ishrani indijanskih starosedelaca.

Od bundeve se mogu pripremati slana i slatka jela, može jesti živa,dinstana, pečena, pržena… Postoji čitav niz različitih sorti bundeve: pored domaće žute, na pijacama i prodavnicama zdrave hrane, pronaći ćete i japansku hokaido (koja se u makrobiotici najviše koristi i ima posebno sladak ukus), zatim muskatnu bundevu i još siguno nekoliko vrsta, za koje možda niste ni čuli, a koje vas čekaju da ih probate.

I zaista, nema razloga da ova namirnica i dalje ostane prisutna u vašem jelovniku samo kao često prešećerena pita bundevara ili običan „pečeni dulek“ (mada je ovo drugo izvrstan specijaliet, jer jednostavna jela su često i najlepša). Upotrebite svoju kulinarsku kreativnost i dajte bundevi zasluženo mesto u vašoj jesenjoj kuhinji! Na kraju teksta očekuje vas nekoliko recepata koji treba da vam daju ideju, a sigurno ćete i sami uskoro smisliti svoj specijaliet! Ali pre svega, da vidimo šta se to nalazi u bundevi i šta je čini tako značajnom u ovo vreme sve popularnijeg wellness-a i trenda zdravog života?

Prvo, meso bundeve je idealna hrana za one koji žele da smršaju, a da ne ostanu uskraćeni za važne vitamine i minerale. U njemu se nalazi skoro 90% vode. Masnoće u mesu bundeve skoro da nema, za razliku od semenki, koje su prave energetske bombe, bogate zdravim, višestruko nezasićenim masnim kiselinama. Većinu energije iz mesa bundeve daju ugljeni hidrati, ali ni njih nema previše, kao ni belančevina. S druge strane, zadivljujući je procenat i raznolikost prisutnih vitamina (C, B1, B2, B3, B6, provitamin A, niacin, folna kiselina) i minerala (kalijuma, kalcijuma, fosfora i gvožđa). Tu su i oligoelementi, kao i balastne materije, značajne za bolje varenje. S druge strane, bundeva je niskokalorično povrće – 100 g ima samo 30 kalorija! Ali to nije sve – pored nabrojanih sastojaka, značajnih u očuvanju zdravlja, bundeva, a specijalno njene semenke, sadrži u medicini upotrebljive supstance, fitosterine. U pitanju su biljni hormoni, za koje je dokazano da povoljno deluju kod benignih uvećanja prostate i tegoba sa bešikom. Dalje, selen u semenkama, ali i provitamin A iz mesa bundeve čuvaju organizam od raka. Značajno je da nijedan od ovih sastojaka, bundeva ne gubi stajanjem i zato se preporučuje njeno konzumiranje od jeseni, pa preko cele zime, kada je ishrana generalno siromašna.

Ali i bez potvrde nauke, narod je odavno uvideo blagodeti bundeve, koja se preporučivala za izbacivanje suvišne vode iz organizma, i kao takva, bila je savršeni lek za smanjivanje otoka, tegoba kod gihta i visokog pritiska. Semenke bundeve davale su se kao lek protiv dečjih glista i pantljičare. Žene koje su želele da imaju lep ten, stavljale su masku od rendane bundeve, koja isto može da posluži kao oblog za ublažavanje tegoba kod proširenih vena.

I na kraju, da ne zaboravimo blagotvorno, tamno smeđe ulje od semenki bundeve! Ono u sebi, u koncentrovanom obliku, sadrži sve korisne sastojke semenki bundeve, a svojim specifičnim ukusom obogatiće vaša jela i dati im novu aromu. Bundevino ulje je suviše dragoceno (a time i skupo), da biste pržili na njemu, zato ga čuvajte za salatu, ili kao dodatak u već skuvane čorbe. U boljim prodavnicama zdrave hrane pronaći ćete i puter od semenki bundeve (nešto poput kikiriki putera), koji je odličan, zdrav namaz za crni hleb.

Kao što vidite, bundeva je zaista čarobna biljka!

Ne znam kakva je situacija kod vas, ali ja ih vala volim najviše na svetu. Moji u selu tope mast uvek kada je svinjska daća, i ja vama ne mogu da opišem to iščekivanje da čvarci budu gotovi. Pa onda kad zasednem, onako uz vruću pogaču, vruće čvarke i sir…uffff, to ne može da se opiše. Jeste da posle imam malo problema sa stomakom, ali nek’ ide život. Gladne su mi i oči, a bogami i duša.

A do čvaraka se dolazi ovako…

Slanina se iseče na kocke i stavi u kazan sa malo vode. To malo vode u ovom slučaju je bilo jedna kofa.

Na jakoj vatri se prže uz povremeno mešanje.

Kada se sva mast istopi i komadi isečene slanine dobiju tamno žutu boju, čvarci su gotovi. Onda se vade iz kazana i preručuju u neku zgodnu platnenu “kesu”, najbolje sašivenu od gaze, da bi se ocedili.

Za ceđenje čvaraka kod mojih imaju takozvanu “presu”, kojom se stiska sve dok ima šta da iscuri. Mi volimo ne baš jako masne čvarke, tako da pored ovih sprava, čovek mora da ima i jake ruke.

Oceđene čvarke dobro usoliti.

Oceđenu mast ostaviti da se stegne.

I kao što sam rekla, najbolji su kad su vrući.

Što se pogačica sa čvarcima tiče, pa naravno da moraju da budu pravljene kad već ima svežih čvaraka. Recept sam našla u kuvaru “Hiljadu i jedan recept narodnih kuhinja” Selene Mostarac.

Potreban materijal:

500gr brašna 20gr svežeg kvasca 5 žumanca 400gr čvaraka 3dl belog vina 200gr masti so, biber

Priprema:

Od brašna, samlevenih čvaraka, žumanca, ukislog kvasca i vina zamesite testo. Ostavite testo da odstoji pola sata, pa ga razvucite oklagijom debljine od 1cm. Koru premažite mašću, preklopite je na pola i razvijte ponovo oklagijom. Uradite to isto još dva puta. Ostavite testo da odstoji 10 minuta. Razvucite na koru debljine 2cm i modlom ili čašom vadite pogačice. Izreckajte svaku pogačicu nožem po površini, premažite je belancetom, pospite biberom, složite u pleh i pecite u zagrejanoj rerni pola sata.

Kakva majka-takva ćerka. Epa nije tako Kakva majka-takav sin, drugenac Ja inače imam već unapred pripremljene postove koji se objavljuju na blogu, međutim, morala sam danas da napravim malu premetačinu i preko reda ubacim ovaj post, o mom malom kuvaru-nasledniku, ljubi ga majka Kao što neki znaju, a neki ne znaju, posle mora smo bili šest dana na selu kod mojih roditelj. Deca tamo uživaju, što u prirodi i širini, ne ulaze u kuću maltene uopšte, što zbog toga što im baba i deda dozvoljavaju bukvalno sve, a ja kao njihovo dete, moram da ćutim…hahaha, naravno da se šalim, kad preteraju, reagujem. Tako smo moja majka i ja bile jednog dana na baštu i donele svakojakog povrća. Moja majka ima šporet na drva koji je trenutno napolju na tarasi i po ceo dan smo maltene provodile pored njega, što zbog ručkova, kafenisanja, spremanja zimnice, a i ovako. Vuk tako povremeno dođe pa baci na plotnu neku papriku, kukuruz itd. ali kad je video sad šta smo mi sve donele, onako sveže ubrano, zapeo je da hoće da skuva ručak, pa hoće. On inače voli tako da se igra šerpicama i loncima, još kad je imao 3 godine dobio je od majke onu mini kuhinju sve sa ringlama i rernom koja svetli i to je bio pravi doživljaj. Ako izuzmemo izbezumljene poglede gostiju kad nam dođu, pa prokomentarišu u fazonu: Kuhinjom se igra? Pa on je muško? Mož’ misliti I tako, posle malog ubeđivanja, pustim ja njega da skuva svoj ručak, ali pod uslovom da to uradi ozbiljno, bez da mi dodaje neku zemlju ili šta ja znam, pošto ja to hoću posle da probam…i eto…

Prvo je oprao povrće, bilo je tu od svega po malo: paprika, krastavci, cvekla, paradajz, pasulj, šargarepa i praziluk. Sve je lepo onaseckao onako kako je mislio da treba. Napunio je paprike povrćem i stavio u šerpicu. Preko je stavio malo masnoće, posolio, stavio malo aleve paprike, nalio sa čašom vode i stavio prvo na plotnu da se dinsta, a onda uz moju pomoć, stavio u rernu da se peče.

Ne zamerite što količine sastojaka i vreme pripreme nije navedeno, znate…on je pravi profesionalac, sve radi odokativno i ne obraća pažnju na sitnice.

I šta da vam kažem, moj sin mi je pripremio stvarno divno i ukusno jelo. Stvarno sam uživala, ponajviše zbog načina na koji je on mene posmatrao dok sam prvi zalogaj stavljala u usta, očekujući moju prvu reakciju. Ne mogu da vam opišem taj njegov pogled, očekivanje…šta ću ja da kažem, to mora da se doživi. Sad mi je krivo što nisam snimala video, no do sledeće prilike, ako je bude bilo u skorije vreme. Va znate valjda kakva su deca, kod njih je uglavnom sve to trenutno i prolazno, barem sada.

Danas je naša slava i sinu rođendan. Tačno pre dvanaest godina, u 28-nedelji trudnoće, rodio se mamin prvenac. Bio je težak samo 900gr i dugačak 35cm. Tada je bio prava mrvica, danas je već skoro veći od mame. U čast sveca na čiji je dan rođen, dobio je ime Ilija. Mada se može reći i da smo produžili porodičnu tradiciju. Naime, moji pradede i sa očeve i majčine strane, bili su Ilije. Slavu smo počeli da slavimo posle godinu dana.

Ilija (ili Elaja; hebrejski: אליהו, Eliyahu) je bio prorok Izraela u 9. veku p. n. e. Pominje se u Talmudu, hrišćanskoj Bibliji i Kuranu.

Bio je rodom iz Aronoba iz grada Tesvita. Po predanju, kada se Ilija rodio, njegov otac Sabah je video oko njega anđele koji ga povijaju ognjem i hrane plamenom, što je bilo znamenje njegovog plamenog karaktera i sile ognjene. Mladost je proveo u dubokom razmišljanju i molitvi, često sam u pustinji. Tadašnji car Ahav, pod uticajem svoje žene Jezavelje, beše napustio veru Mojsijevu i umesto Jehove slavio tuđe bogove. Prorok Ilija suprotstavio se caru prebacivši mu otpadništvo i prorokovao sušu i glad zbog slavljenja tuđih bogova. Činio je čuda kroz koja je Bog pokazivao Izrailjcima svoju pravednost. Zbog nepravdi koju je car činio narodu i gramzivosti Ilija mu je prorekao da će njemu i njegovoj ženi psi lizati krv posle smrti, što se i obistinilo. “Prorok Ilija išao je po Hananu u pratnji svog učenika Jelisija. Kad stigoše u Jerihon, na oči pedeset drugih proroka, udari plaštom po Jordanu i voda se razdvoji na dve strane. Kad pređoše na drugu obalu, podiže se grdan vihor, ognjena kola sa ognjenim konjima rastaviše ih i u vihoru odnesoše Iliju na nebo”. Sveti Ilija, prema tome, nije umro već je živ otišao na nebo. Proroci nisu imali ničeg zajedničkog sa vračima. Oni nisu živeli od proricanja budućnosti i vračanja. To su bili mudraci, narodni učitelji, kako bi danas rekli – društveni i politički radnici. Oni su stvarali i propovedali više religiozne koncepcije zasnovane na ličnoj moralnoj odgovornosti čoveka pred Bogom. Proroci su isticali etičke vrednosti religije, u kojoj nisu važni ritual i ceremonija, a čija suština je u tome da ljudi budu u duši pravedni i bogobojni. Svojim radom proroci su utrli put nastanku hrišćanstva. Sveti Ilija kao Perun Gromovnik. Srbi su prelaskom u hrišćanstvo mnoge osobine svog starog boga Peruna, koji je upravljao munjama i gromovima, preneli na Svetog Iliju. Po narodnoj tradiciji, Sveti Ilija se vozi na vatrenim kolima koja vuku četiri konja, iz čijih nozdrva izbija plamen. Grmljavina je tutnjava njegovih kola kojima se on vozi po nebu i oblacima. Na ikonama se Sveti Ilija predstavlja ili kako na vatrenim kolima ide na nebo, ili kako drži nož u ruci kao znak da je njime poklano 450 lažnih Valovih zreca na brdu Kamil ili kako sedi u pećini gde se sklonio od oholog cara Ahava, a gavran mu donosi hranu.

Dan Svetog proroka Ilije se obeležava 20. jula po julijanskom kalendaru, a 2.avgusta po gregorijanskom kalendaru.

Tekst je preuzet sa Wikipedie

Juče je Borska internet organizacija BITNO, proslavila svoj 2. rođendan. U predivnoj porodičnoj atmosferi, članovi organizacije i njihovi najmiliji uživali su na Borskom jezeru. Proslavi su prisustvovaliRain Dog i supruga, Deda & family, Suske & family, Jugoslav Jovanović, Waltersa ćerom, Miloš Petrović, braća Mitrović - Igor i Ivan, Sandra i Miff sa sinom i ćerom, Aleksandar Kulić, Zoran Milojević sa suprugom i sinom i moja porodica. Provod je bio fantastično dobar, uz piće, jagnjetinu i naravno tortu. Sa slavljem se krenulo oko 11h, a kući smo krenuli oko 19:30h, što samo pokazuje da nam je bilo mnogo lepo. Bili smo kao jedna velika porodica koja je 24h zajedno, što samo potvrđuje onu izreku “Svi za jednog, jedan za sve”.

I kao što je pravilo kada je rođendan u pitanju, na kraju je morala da se seče torta.

Tortu sam ja pravila, to jeEurokrem torta, samo što je utrostručena količinski, tako da je na kraju težila samo 7,6kg. Moram da napomenem da sam za ovu specijalnu priliku pravila i Minjin domaći fondan, koji mi je ispao odlično, jedan deo torte sam pokrila fondanom, pa sam onda prehrambenom bojom napisala logo. Ostatak sam ukrasila umućenom slatkom pavlakom.

Moram još da napomenem i to da je moj stariji sin Ilija tog dana uplovio u “blogerske vode” i pokrenuo svoj blog.

Mama je obećala ako bude završio peti razred sa odličnim uspehom može da ima svoj lični blog, i eto, nisam mogla da pogazim obećanje. Uz pomoć čika Waltera i druga Luke, pošto sam ja bila zauzeta drugim stvarima, dobismo još jednog člana više naše organizacije.

Za kraj mog malog izveštaja - moji momci i ja.

Danas će sa početkom u 19h, u Negotinu, na poziv Građanskog kruga, blogeri članovi udruženja BITNO, učestvovati na tribini pod nazivom “Blogosfera-misli duboko” u cilju promovisanja interneta i blogovanja.

O značaju interneta govoriće predsednik BITNO organizacije Zoran Milojević. Blogovanje će biti predstavljeno kroz analizu tematskih blogova, opstinabor.com, dedabor.com, moje-grne.com, kisobranblog.com i tragovi.com/blog. O blogovima će govoriti Zoran Stanković – RainDog, Vladimir Stanković – Deda i Suzana Janačković Živković - Suske. Tribini će prisustvovati i Milan Ðordević – Miff, Ðorđe Staniševski – Walter i Jugoslav Jovanović – Armagedon. Takođe će biti reči i o društvenim mrežama o kojima će više reći Miloš Petrovic, kao i o značaju nezavisnog gradskog portala Igor Mitrovic. Ja na žalost nisam mogla da se pridružim ekipi. Ali ćemo svakako imati detaljniji izveštaj sa tribine odmah sutradan, ako ne i iste večeri, što putem slika, video zapisa i pisanih reči.

Izgleda da su godine počele da se bune, pa mi je postalo malo naporno da budem u kuhinji po vrućinama. Vruće napolju, vruće za šporetom, pa ne znam ni sama gde mi je gore. A možda mi je to i samo izgovor? Moja porodica i ja mnogo volimo da se družimo sa prirodom, volimo da skitamo okolo i punimo se pozitivnom energijom sa rascvetalih livada, bistrih reka i čistog vazduha. Svaku priliku koristimo da izađemo iz ovog našeg dima, jedva smo dočekali da se vreme prolepša pa da krenemo u osvajanje predela. Ako ništa drugo, uvek barem možemo da odemo u selo, ni tamo nam nikada nije dosadno, a pogotovo deci. A jezero nam se tek smeši, tu smo redovni gosti svakodnevno čim krene sezona kupanja. U svakom slučaju, stvarno manje kuvam preko leta, a i to što kuvam je uglavnom laganija hrana sa što više salata, a i skoro je sve već viđeno na blogu. A navikla sam vas da objavljujem svakodnevno pa da ne bi bilo čudno što ubuduće neću, eto dužnost mi je da vam javim, da znate. Objavljivaću na tri-četiri dana, ili već u kakvom budem raspoloženju. A dok se ne vratim na ono staro, želim puno pozitivne energije i nasmejanih dana. Kuvaćemo mi još dugo zajedno, samo mi malo treba odmor.

Do tada mi budite živi i zdravi, i uživajte u predelima u kojima uživamo moja porodica i ja. Pa svratite da i vi uživate, što da ne? Za početak naše porodično osvajanje planine Stol.

Stol se nalazi severno od Bora, u blizini sela Luka na 1 156 m. Ova planina poseduje ogroman turistički potencijal. Od Bora je udaljen petnaestak kilometara i do njega se stiže iz pravca Bučja i Luke. Planinari su na njemu podigli svoj dom (nalazi se na oko 800 m nadmorske visine) u koji, sa depadansom, može da se smesti pedesetak ljudi. Gosti su uglavnom planinari i lovci, ali i zaljubljenici u nedirnutu prirodu željni mira i vazduha koji opija.

U blizini planinarskog doma nalazi se malo prirodno jezero koje ovoj planini daje još jedan biser. Pored planinara ovde se svake godine u vreme prvomajskih praznika okupi više stotina ljudi. Na prostoru Stola otkrivene su najstarije stene u našoj zemlji, pa se slobodno može reći da ovde počinje geološka istorija. Naime, Stol je nastao tektonskim pomeranjem-resedom što je čini izdvojenom horst planinom sa padom slojeva do 40° prema zapadu. Ovo je veoma pogodno za planinare, a zaravljeni vrhovi i strme litice za ekstremne sportive kao što su parabolik paraglajding.

Znamenitost ove planine je i ta što je u pogledu alpinizma i planinarstva arfimisani centar za obuku alpinista. Karakteristika Stola je i ta da u podnožju planine ima jakih vrela, što je u Donjoj Beloj Reci iskorišćeno za vodosnabdevanje, dok na površini planine i pored mnoštva kraških oblika ipak nema hidrografskih objekata.

Tekst je preuzet sa Portala Bor030

A kažu da nemamo toliko dima Bor u daljini…

Veliki pozdrav od Grneta and family!!!

Danas nam je divan dan, divan dan, Grnetu je rođendan, rođendan…..

Sa pisanjem bloga sam krenula 2007. godine, tačnije u junu mesecu, još malo pa dve godine. Oduvek sam volela da kuvam, ali sam tek na insistiranje meni drage osobe krenula i sa pisanjem bloga. Namera mi je bila da prezentujem prvenstveno recepte koji su dostupni svakome, za koje da bi ste ih pripremili ne treba prevaliti pola grada da bi se pronašle namirnice i dalje se pridržavam toga, mada imam i poneki izlet U početku, a u to ste i sami mogli da se uverite, blog je bio onako detinjast, neozbiljan, vremenom su rasle posete, tako da zahvalnost što sam se i ja uozbiljila i popravila, mogu da zahvalim samo vama dragi moji posetioci, da nije vas u ovoliko velikom broju svakodnevno, verovatno da ni ja ne bih napredovala. Hvala na svim lepim rečima i pohvalama, a isto tako i kritikama, svi smo mi ovde jedni zbog drugih. A pošto ja inače ne volim da pišem baš puno, moraću da spomenem još samo nešto. Da nisam počela da blogujem, nikada (a možda i bih?) ne bih upoznala moje drage blogere borane, sa kojima povremeno provedem po koji sat uživo :)))) i slatko se ismejem i provedem: Dedu, Miffa, Baneta, Raina, Punkya, Zokija. Isto tako sam pisajući blog, upoznala - neke uživo, a neke samo online meni drage ljude, a da ih sad sve ne bih navodila ovde… pogledajte moju blogroll listu

Uffffffffff, preterala sam, red je da se počastimo!

p.s. Torta je klasična plazma, objaviću recept… za koji dan

Pre dva dana dobila sam dve divne nagrade od Vere i mnogo su me obradovale. Mnogo ti hvala draga

Nagradom One Lovely Blog Award želim da obradujem blogove koje najčešće posećujem, a to su:

1. Rotkvica 2. Minjina kuhinjica 3. Palachinka 4. Cooks and Bakes 5. Torte i kolači 6. maslinka 7. Astal

Pravila za One Lovely Blog Nagrada:

Dodajte logotip na svoj blog. Uz logotip stavite link na osobu (blog) koja vam je nagradu dodelila. Imenovati i dodeliti nagradu sedam drugih blogova. Ostavi poruke o nagradi na nominovanim blogovima.

Limonade award ćelim da uručim:

1. U mojoj kuhinji 2. Minjina kuhinjica 3. Palachinka 4. Cooks and Bakes 5. Torte i kolači 6. maslinka 7. Astal 8. Knjiga recepata by Nina 9. Voće i povrće 10. Achtung Baby!

Pravila za Limonade award:

Dodajte logotip na svoj blog. Postavite link na osobu (blog) koja vam dodeljuje nagradu. Imenovati i dodeliti nagradu deset drugih blogova. Ostavi poruke o nagradi na nominovanim blogovima.

Naravno da sam do sada videla moje slike sa bloga na raznim mestima, uglavnom po nekim forumuma i uglavnom su bile sa linkom odakle su preuzete, što je valjda pravilo? Mislim, možda ja nisam u pravu, ali mene su tako učili oni koji mnogo duže bloguju od mene. I onda naletim na jedan mnogo sladak restorančić, znate oni postoje još od ‘91. godine, i toliko su dobri da na svom meniju imaju čak tri moja jela, sve sa escajgom: posni pasulj, gulaš od seitana , i sladoled . Stvarno je sramota da se neko koristi tuđim radom, a ovamo reklamira restoran kobajagi svojim kvalitetima, pa mogu smo da zamislim kakva su im jela i kakav je to restoran kad nisu mogli da slikaju i postave slike iz svog restorana sve ove godine. Da se razumemo, ja sebe ne smatram za neku facu, ja ovo što radim radim iz ljubavi, zato što volim da kuvam, sigurno ne radim ovo da bih namlatila neke silne pare, a sad se iskreno zbog ovog osećam jako loše. I verujte mi da neće da me mrzi da ispravim sve ove slike koje imam na blogu, a ima ih preko 1000, i da na svaku napišem da su one MOJE! A do tada slobodno stavljajte moje slike bez linka:ovde ovdeovdeovdeovde

Mislim da je jasno šta sam zapravo htela da kažem, ako nije da poentiram: Ako već niste spremni da linkujete tuđi rad, a vi ga onda ne koristite!

PRIČA O HANUKI (Chanukah- u engleskoj transkripciji sa hebrejskog jezika)

Hanuka je jedan od najsrećnijih jevrejskih praznika. Prema I knjizi Makabejaca (1:44), na dan 25 Kisleva 167. godine pre naše ere, sirijski vladar Antioh je u nameri da učvrsti helenističku kulturu želeo da uništi Judaizam time što je poštovanje jevrejskih običaja proglasio najstrože zabranjenim .Tako je vrhunac pokušaja da se u okupiranoj jevrejskoj državi unište jevrejske religiozne i tradicionalne specificnosti rezultirao u ponižavajućoj carskoj zapovesti kojom su Jevrejima zabranjeni osnovni verski obredi (obrezivanje, obredna čistota, kašrut, čitanje Tore, slavljenje praznika i sl). Ali najveće poniženje za Jevreje bilo je postavljanje kipa Zevsa na žrtvenik u Jerusalimskom Hramu. Jevrejin Matatja iz porodice Hašmonejaca, otišao je u Modiin sa svojih pet sinova, i porušivši lokalni mnogobožački kip koji su postavili grčki osvajači, započeo oslobodilački rat malog naroda protiv najmoćnije imperije tadašnjeg sveta. Nakon Matatjine smrti, borbom je rukovodio njegov sin Jeuda Makabi koji je posle tri godine ratovanja uspeo da istera Antiohove trupe iz velikog dela zemlje i da uđe u Jerusalim, gde je 25. Kisleva, na godišnjicu donošenja zabrane, očistio Hram, srušio tuđe idole i osvetio žrtvenik. Pobedu nad neprijateljem i osvećenje Hrama narod je slavio osam dana “prinošenjem žrtava i pevanjem hvalospeva”, kako piše u knjizi Makabejaca. Prema tradiciji, u Hramu su Makabejci zatekli samo jednu činiju neokaljanog ulja, koje je bilo dovoljno samo za jedan dan, a za pripremu ritualno čistog ulja bilo je potrebno osam dana. Međutim, čudo se dogodilo i ulje je nastavilo da gori svih osam dana. Zato se Hanuka slavi osam dana. Na hebrejskom jeziku, reč “hanuka” znaci posvećenost. Menora ili hanukija je svećnjak sa osam krakova (i središnjim krakom), i svakog dana Hanuke pali se po jedan krak. Prvi dan samo jedan, drugi dan dva, itd. a osmog dana svih osam, kao sećanje na čudo koje je Bog učinio.

fotka by… Hanuka se još naziva “Praznik svetlosti”, i za taj praznik jede se hrana koja se priprema u dosta ulja, najpoznatije su krofne.

Ovi recepti predstavljaju kuvarsku tradiciju ovih prostora (Balkan) za Hanuku. Postoje Jevreji Sefardi (sever Afrike, Španija, Turska, Bliski Istok, a kod nas Bosna) i Jevreji Aškenazi (evropski Jevreji iz Poljske, Češke, Slovačke, Madjarske, Nemačke…). ovi recepti su uglavnom aškenaski (krofne su njihov recept), mada je kuvarica sefardskog porekla (Sefardi su živeli u Sarajevu), pa je došlo do mešanja, ima recepata za istu stvar sa mali izmenama u zavisnosti da li ih prave Aškenazi ili Sefardi. Svim receptima je zajedničko da se jela prave u mnogo ulja (jer se za Hanuku slavilo ono čudo sa uljem u Hramu o kome sam vam već pisala).

(Inače, Aškenazi su govorili jezik Jidiš-mešavina poljskog, nemačkog i hebrejskog, a Sefardi su govorili jezik Ladino- mešavina španskog i hebrejskog, 90 % sličan španskom, sve se razume

Najpoznatjii kolač (kod Sefarda iz Bosne) za Hanuku je: TIŠPIŠTI ili HALVA DI HANUKA (to nije “alva” kakvu jedemo u Grčkoj i Turskoj, nema susama, samo se tako zove, možda jer podseća na pravu alvu) . Sefardi su bili siromašni, i taj kolač je bilo ono što su mogli da priušte (pravi se samo od brašna, šećera i ulja). Pravili su i luksuzniji kolač od badema: ČALDIKJAS ali samo za specijalne prilike i specijalne goste jer je badem bio skup. Za Hanuku su se pravili i kolačići RUSKITAS (male kiflice sa filom od oraha).

Jevreji Aškenazi su za Hanuku uglavnom pravili krofne (zvale su se i KRAFNE).

Što se slanih jela tiče, kod Aškenaza se za Hanuku uz meso služilo jelo PAŠAS DI KUMPIR (ili DI PATATAS) - a to je varijanta aškenaskog jela od krompira koje se zove LATKES. ——————————————————————————————————–

Idemo redom:

TIŠPIŠTI ili HALVA DI HANUKA

Potrebno je:

1,5 čaša ulja 1 čaša vode oko 3 čaše brašna izrendana kora od pola limuna

Sirup:

300g šećera 3 šoljice vode sok od pola limuna

Priprema:

Ulje i vodu prokuvati. U to dodati brašno i mešati tako da se dobije testo, nikako da bude tvrdo. Kad se testo malo ohladi izručiti u podesan pleh, kašikom izravnati testo po plehu, iseći na kocke ili romboide i staviti da se peče. Pečeno je kad testo porumeni. Sirup ušpinovati tako da voda provri, staviti šećer, pustiti da još malo vri- ne previše, dodati sok od limuna i još da jednom sirup proključa, te tako vruć preliti preko testa.

——————————————————————————————————–

ČALDIKJAS

Potrebno je:

250g oljuštenih i samlevenih badema 200g sećera u prahu 2 belanca rendana kora od pola limuna

Priprema:

Mikserom ulupati belanca, dodati prah šećer i dalje lupati do odgovarajuće čvrstine. Zatim dodati koru od limuna i mlevene bademe, pa sve dobro izmešati. Na stolu posuti prah šećer, masu istresti na sto i razviti tanak sloj debljine 2mm. Za lakše formiranje ovog sloja povremeno koristiti ovlaženu kašiku. Odgovarajućom modlom (šoljica za kafu) vaditi kolutove i ređati po tepsiji obloženoj peki-pakom. Na svaki kolutić staviti pola badema kao ukras. Pećnicu ugrejati na 250 stepeni, pa smanjiti na 200 C kad se unese tepsija. Peći na tihoj vatri i paziti da ne porumene, već treba da imaju ružičastu boju. Kada se slažu u tepsiju pre stavljanja u rernu, treba ostaviti malo prostora između njih jer će dok se peku da narastu i prošire se.

Napomena:

Da bi kolač uspeo, potrebno je obaviti nekoliko predradnji. Nekoliko dana ranije treba bademe preliti ključalom vodom, poklopiti sud, i nakon 10-ak minuta procediti. Zatim bademe oljuštiti. Presuti ih u tepsiju i staviti na radijator da se bademi polako suše. Da su bademi sasvim suvi proverićete tako što bademi treba da pri padanju sa visine zveckaju po tepsiji. Tada su bademi spremni za mlevenje i neće se lepiti po mašini. ——————————————————————————————————

RUSKITAS

Potrebno je:

2 šoljice ulja 1 šolja vode 2 supene kašike šećera 1 jaje 650g brašna pola kesice praška za pecivo

Priprema:

Sve pomešati. Dodati 650g brašna sa pola kesice praška za pecivo. Umesiti testo. Razviti tanak list (kao tupa strana noža). Iseći na kocke i filovati kiflice sledećim filom: Pola šoljice vode prokuvati sa 100g šećera i malo ruma ili rendane kore od limuna. Skloniti sa vatre i dodati 150g mlevenih oraha. Izmešati i staviti da se ohladi. Preporučljivo je fil praviti dan ranije. Kiflice peći na 220 stepeni dok ne porumene. Uvaljati u prah šećer pomešan sa vanilom.

——————————————————————————————————-

KROFNE (KRAFNE)

Potrebno je:

1 kvasac 1 dcl mlake vode, kašika šećera, malo soli i 2 kašike brašna

1 kg brašna 5 žumanaca 1 vanilin šećer 1 mala čašica ruma 0,5 litara mlake vode 1 kašika šećera rendana kora i sok od pola limuna 1 litar ulja za prženje prah šećer džem od kajsija

Priprema:

Kvasac izgnječiti i staviti sve sastojke, promešati i izjednačiti, pa staviti na toplo mesto da uskisne. U podesnu posudu izmešati mikserom žumanca, vanilin šećer, rum, šećer, rendanu koru i sok od limuna. Zatim dodati mlaku vodu i brašno (ne baš svu količinu), pa drvenom varjačom dobro mešati dok testo ne postane glatko i dok ne počnu da se pojavljuju mehurići. Ako je potrebno, dodati još pomalo brašna. Testo ne sme biti tvrdo. Posudu pokriti salvetom i ostaviti na toplo mesto da naraste. Pošto je testo naraslo, varjačom još jednom izmešati testo i opet pokriti posudu salvetom i ostaviti da testo ponovo naraste. Naraslo testo izručiti na pobrašnjen stolnjak. Oklagijom testo razviti debljine oko 1 cm, ne gnječiti previše, da bi mehurići ostali u testu. Vaditi krofne čašom ili odgovarajućom modlom, poređati ih po pobrašnjenom stolnjaku i malo sačekati da se testo odmori. Usuti u dublji sud 1 litar ulja, sačekati da se dobro ugreje, pa krofne pržiti najpre na jednoj, a zatim na drugoj strani dok ne dobiju lepu tamnožutu boju. Pržene krofne vaditi rešetkastom kašikom i poređati ih na tacnu koj je prekrivena ubrusom da bi upio višak masnoće. U sredinu krofne staviti malo džema od kajsija. Na kraju, krofne posuti prah šećerom.

—————————————————————————————————–

Slano jelo, sefardska varijanta, zove se:

PAŠAS DI PATATAS ( ili PAŠAS DI KUMPIR)

Potrebno je:

pola kg krompira 2 jaja šolja brašna ulje za prženje so i biber po ukusu

Priprema:

Krompir skuvati u ljusci, ohlađen oljuštiti, samleti na mašini za meso, dodati prethodno ulupana jaja (belance u šne, a potom dodati žumance), zatim brašno i začine. Sve dobro izjednačiti, oblikovati rukama loptice, istanjiti ih i pržiti prvo s jedne, a zatim i sa druge strane u vrelom ulju. Pržene su kad dobiju tamnožutu boju. Servirati ih tople.

——————————————————————————————————

To isto jelo, ali aškenaska varijanta, zove se:

LATKES

Potrebno je:

3 veća krompira 1 glavica luka 3 jaja malo brašna so, biber ulje za prženje

Priprema:

Oljuštiti krompire i luk, izrendati ih, pomešati sa jajima (najpre umutiti šne od belanaca, zatim dodati žumanca), dodati pomalo brašna, ne previše, da masa ne bude suviše čvrsta. Dodati soli i bibera po ukusu. Supenom kašikom zahvatati masu, spuštati na vrelo ulje i pržiti prvo s jedne, a zatim i sa druge strane, dok ne porumeni.

Moram da napomenem da sam latkes pravila ranije, samo što ima drugi naziv, šnicle od krompira. Videćete da je veoma mala razlika u receptu.

Ovom prilikom želim da izrazim veliku zahvalnost Danijeli Pajkić koja mi je prenela i objasnila sve vezano za praznovanje Hanuke.Takođe bih se zahvalila i gospođi Haniki Gašić Montiljo, od koje je Danijela dobila recepte i prosledila ih meni na probu. I moram da kažem da se mojim ukućanima i meni zaista sve dopalo.

Eto… prođoše praznici, red je da se vratimo svakodnevici. Prošle godine (jel’ da zvuči nekako daleko ) počela sam da se igram sa ostalim blog kuvaricama i moram priznati da mi se zamisao jako svidela.Ajme, koliko nas je igrica ovog meseca za temu ima integralno brašno koju je zadala mamajac, decembarska pobednica.

Ovog meseca sam se odlučila da se predstavim sa čak četiri recepta, iz prostog razloga što nisam mogla da se odlučim šta da pravim. Integralno brašno sam i sama počela od skora da koristim, tačnije od kad je jedna moja sestra otvorila radnju zdrave hrane i počela konstantno da mi drži “predavanja” o tome koliko integralne žitarice povoljno utiču na zdravlje ljudi.

Mafini sa urmama

Potreban materijal:

240gr integralnog brašna 1 kašičica praška za pecivo 120gr žutog šećera 60gr urmi 3 zrele banane 1 jaje 175ml mleka 4 kašike suncokretovog ulja

Priprema:

Urme iseckati, a banane dobro izgnječiti viljuškom. Dodati ostale sastojke i zamesiti testo. U pleh za mafine rasporediti masu i peći 25 minuta na 200 stepeni.

Slane galete

500ml vode 6 supenih kašika pivskog kvasca 800gr pšeničnog integralnog brašna 200gr mešanih grubo mlevenih semenki (lan, susam, golica, kikiriki, suncokret) 1/4 kafene kašičice bibera 1dl maslinovog ulja

Priprema:

Sve zamesiti, prekriti krpom i ostaviti 15 minuta. Premesiti testo i praviti male kuglice. Stavljati u aparat za galete i peći.

Proja sa paradajzom

Potreban materijal:

300gr praziluka 2-3 paradajza 4-5 čena belog luka 2 crvene paprike 2 ljute paprike 1 kafena kašičica bibera, karija i aleve paprike 4 supene kašike pivskog kvasca 1dl ulja 14-16 supenih kašika kukuruznog brašna 14-16 supenih kašika integralnog pšeničnog brašna

Priprema:

Pivski kvasac razmutiti sa 1/2 čaše vode i dodati na vrh noža žuti šećer i morsku so da bi se ubrzalo vrenje. Praziluk,beli luk, paradajz i papriku samleti na mašini za meso. Dodati začine, ulje i nadošli kvasac, a zatim zamesiti žitko testo . Po želji se može dodati i drugo povrće: kupus, šargarepa, krompir, tikvice… Peću u zagrejanoj rerni dok lepo ne porumeni.

Lisnati hleb sa žitaricama

Potreban materijal:

200gr pšeničnog integralnog brašna 200gr raženog brašna pola paketića svežeg kvasca ravna kašičica meda 2,5 kašike oljuštenog sirovog semena suncokreta 4 kašike raskuvane pšenice 4 kašike raskuvanog sočiva (leće) 200ml vode

Priprema:

Izmešati brašno, med, kvasac i toplu vodu, umesiti meko testo i ostaviti na toplom oko jedan sat. Podeliti na četiri dela i razvići na debljinu pola centimetra. Prvu koru staviti u podmazan pleh, premazati kašičicom (nerafinisanog) ulja po izboru i posuti suncokretom. Staviti drugu koru, premazati uljem i staviti pšenicu. Treću koru staviti preko druge i posuti sočivom, a četvrtom prekriti složene nafilovane kore. Iseći hleb na kocke i staviti u hladnu rernu , koju treba zagrejati na 220 stepeni. Peći dok igla zabodena u testo ne bude suva i čista.

Svake godine idemo u selo kod mojih roditelja za Badnje veče i Božić, tad dođe i moja rođena sestra sa porodicom i svi proslavljamo zajedno, na okupu. Moja majka je bila glavna kuvarica ove godine (ja sam jedino sutradan napravila pitu sa kiselim kupusom ).

Kod nas se za Badnje veče iznose na trpezu kolač i obredni hlebčići. Kolač se seče kao i slavski, ali se ne ljubi. Izlomi se na sitne komade koji se stavljaju u vino i onda se za zdravlje, sreću i blagostanje uzme po komad i pojede. Pali se i sveća koja gori dok traje večera.

Kolač simbolizuje kuću. Na sredini su ognjište i dimnjak, okolo su članovi porodice. Mali hlebčići simbolizuju bačvu za vino, bure, košnice za pčele, njive.

Poslužuje se i druga posna hrana. Bilo je svežeg i suvog voća, pečene bundeve, đuveča od ribe, pasulja, bobovih pihtija, pite krompiruše, pržene ribe, krompir salate, baklave sa orasima, pite sa svežim grožđem i orasnice.

Ovih dana će biti recepata za jela koja su bila na meniju.

Sa jedno dva meseca manjka postova Lepo su mi pričali dobri ljudi da radim backup što ja i jesam, ali se ispostavilo da je maximum size: 2MB… a ja imam malKiiiiiiiiiiice više od toga… he, he, he I sad sve moram da ubacim ručno. Sreća pa mi barem Bloglines nije okrenuo leđa, pa imam sve postove tamo sačuvane, pa sad… kad stignem, polako sistem copy-paste… Nadam se da mi ne zamerate? Žao mi je najviše Suske …. nekako ona uvek izvuče najdeblji kraj

I tako…. ne bih više ništa da kažem…ja uvek ćutim

Danas je Badnji dan…. nek’ vam je srećan i da ga provedete u veselju!!!!

Potreban materijal:

500 brašna 3dl vode 2 kašičice šećera parče kvasca so i ulje

Priprema:

U 3dl mlake vode rastopiti parče kvasca, dodati kašičicu šećera i kašiku brašna, promešati i ostaviti 15 minuta da naraste. U vanglu staviti brašno, dodati kašičicu soli i to zamesiti sa kvascem. Testo treba da bude malo mekše nego za hleb. Dobro ga obraditi, podeliti na pet delova, pa oblikovati loptice. Svaku razviti oklagijom, tako da se dobije tanka lepinjica. Lepinje poređati u podmazan pleh, pokriti i ostaviti pola sata da narastu. Pre pečenja svaku namazati uljem, vodom i žumancetom, i peći u dobro zagrejanoj rerni.

Danas ću imati objavljena dva posta :). Verovatno se pitate zbog čega ( možda i ne), ali ja ću da vam ipak kažem. Zato što je mnogo lepo kad vam jutro krene sa osmehom, a meni je ovog jutra baš tako bilo Sve je počelo jednim zvonjenjem na interfon i na moje pitanje ko je to, dobila sam odgovor da je kurirska služba i da imam paket. Otvorim, primim paket i trk da ga otvorim što pre. A onda sledi…

Ijaooooo, trebali ste da vidite moj osmeh oduševljenja od uva do uva :), obradovala sam se kolačićima kao malo dete.

Draga Marija mnogo ti hvala na ovako divnom i ukusnom poklonu!!!!

Moj stariji sin je oduševljen, samo smo nas dvoje bili kući kada je paket stigao. Ja inače ne pravim te božićne kolačiće, prvo zbog činjenice da ih u pravoslavnim običajima nema, a drugo sve nekako nisam imala vremena da se time bavim, opšte je poznato da meni dekoracije ne idu. Ali ovi su tako lepi, i kad sam videla koliko se moj Ilija radovao, ko zna, možda na kraju i ja napravim koji. Još jednom Marija, mnogo ti hvala na ovako slatkom poklonu i predivnoj čestitki i divnim željama, što i ja tebi od srca želim.

Danas ću imati objavljena dva posta :). Verovatno se pitate zbog čega ( možda i ne), ali ja ću da vam ipak kažem. Zato što je mnogo lepo kad vam jutro krene sa osmehom, a meni je ovog jutra baš tako bilo Sve je počelo jednim zvonjenjem na interfon i na moje pitanje ko je to, dobila sam odgovor da je kurirska služba i da imam paket. Otvorim, primim paket i trk da ga otvorim što pre. A onda sledi…

Ijaooooo, trebali ste da vidite moj osmeh oduševljenja od uva do uva :), obradovala sam se kolačićima kao malo dete.

Draga Marija mnogo ti hvala na ovako divnom i ukusnom poklonu!!!!

Moj stariji sin je oduševljen, samo smo nas dvoje bili kući kada je paket stigao. Ja inače ne pravim te božićne kolačiće, prvo zbog činjenice da ih u pravoslavnim običajima nema, a drugo sve nekako nisam imala vremena da se time bavim, opšte je poznato da meni dekoracije ne idu. Ali ovi su tako lepi, i kad sam videla koliko se moj Ilija radovao, ko zna, možda na kraju i ja napravim koji. Još jednom Marija, mnogo ti hvala na ovako slatkom poklonu i predivnoj čestitki i divnim željama, što i ja tebi od srca želim.

By Suske on Blog

… za Novu Godinu!

Još uvek u test fazi doduše, ali se iskreno nadam da ćemo zajedničkim snagama ispraviti sve bug-ove.

Ono što moram da napomenem da su svi brojači aktivirani juče, i prosto sam iznenađena brojem posetilaca, znam da ima preko 1000 jedinstvenih poseta dnevno, ali je ovo … pa lepo u najmanju ruku.

Ako vidite neku nepravilnost u temi javite nam.

I taman sam pomislila da ću neprimećeno da završim sve, i da se moja Gaga ujutru iznenadi, kad me iznenadi mail “a što ne kažeš da radiš!?”

Nema veze, nadam se da će joj se dopasti, i da će još dugo dugo da nam zapisuje svoje recepte, to joj želim od sveg srca!!!

Srećna ti bila 2009.-a Gagooooo!!!!

Suske

Danas sam dobila mejl od ovlašćenog predstavnika agencije McCann Erickson Public Relations

„Plazma Izazov“, takmičenje u pravljenju Plazma Mlevena poslastica, održano je u hotelu Hyatt Regency Beograd. Vrhunski kuvari i poslastičari pet elitnih beogradskih restorana i poslastičarnica takmičili su se u pravljenju originalnih poslastica koristeći Plazma Mlevenu, povodom lansiranja HoReCa pakovanja od 2 kg.

Igor Pavlović, šef kuhinje elitnog beogradskih restorana Balzac, specijalno za Plazma Izazov osmislio je recept za poslasticu od Plazme Mlevene koja se ne peče i pristao da svoj recept podeli s nama.

*** Plazma kolač a la Balzac***

Sastojci:

• čokolada 220 gr • buter 210 gr • marcipan 100 gr • mascarpone sir 500 gr • sušene brusnice 250 gr • kristal šećer 250 gr • prah šećer • mlevena plazma 300 gr • 1 narandža

Priprema:

Istopiti čokoladu i buter i dodati marcipan da se sjedini. Masu podeliti na dva dela: od jednog kašikom odvajati masu i praviti biskvite, zatim ostaviti na masnom papiru da se zamrznu. U drugi deo dodati 150 g Plazme mlevene i praviti valjuške.

Brusnice prokuvati sa malo prah šećera i nekoliko kašika vode, da se karamelizuju. Kad se naprave beli klobuci dodati 150 gr Plazme Mlevene i promešati.

Mascarpone sir pomešati sa 50 g prah šećera, sokom od naradže i rendanom korom.

Sve sastojke ređati po slojevima u čaše i rashladiti.

Naravno, ja danas nisam stigla da isprobam recept, ali ću veoma uskoro… zaista deluje veoma primamljivo, a kako i ne bi bio, kada je Plazma glavni sastojak

Sara Milenković je teško obolela i nalazi se na Institutu za majku i dete u Beogradu. HITNO I NEOPHODNO su joj potrebna novčana sredstva da bi se omogućilo dalje lečenje.

MOLIMO VAS DA U OKVIRU SVOJIH MOGUĆNOSTI POMOGNETE SARI, UPLATOM NA ŽIRO RAČUN BROJ

160-25-001-00056100-35 BANKA INTESA Na ime Gordana Nikolić (za Saru Milenković)

i tako pomognete u njenom lečenju.

Sara Milenković je, inače, rođena 1994. godine i izuzetno je talentovano dete. Bavi se aktivno slikarstvom i već je imala svoju prvu samostalnu izložbu u Muzeju rudarstva i metalurgije u Boru. Sara je najbolje izražava bojama, ali joj ni poezija nije strana. Za sebe kaže:

Nisam pesnik da vam pevam nisam pisac da vam pišem ja sam slikar, da vam crtam ja sam slikar, zato dišem!

POMOZIMO SARI!!!!

… neka ti osmeh ne silazi sa lica, za ostalo ćeš se već nekako snaći