Planeta Srbija

Vec nedelju dana uporno zivkam cesku ambasadu u Beogradu u nadi da cu dobiti neke informacije o vizi. Ova trenutna mi istice za nedelju dana, a nova viza mi jos uvek nije gotova. Sve to me uzasno nervira i opterecuje, ne mogu da isplaniram nista… Da stvar bude gora nece da mi daju slobodne dane nego moram da trosim godisnji odmor da bih menjala vizu. Iznervirao me je zakljucak moje firme da je to moj problem, odnosno moja licna stvar??? Kakve ja veze sa tim mogu da imam sto Ceska ne daje vize nekog razumnog roka trajanja? pffff… Sada je zapravo vec malo bolje jer se moj menadzer zauzeo za celu stvar, pa bas mnogo ni ne razmisljam o tome, u najgorem slucaju sedecu dvadesetak dana u Srbiji i raditi odande. Setio se koliko me je pogodilo trosenje mog godisnjeg odmora, pa bi da me uposli. A vec sam bila smislila ceo spisak stvari koje cu mu sasuti u lice na sledecem “Sta Honeywell moze da ucini za vas?” sastanku.

I tako pod silnim viza-stresom krenem da se zalim prosle nedelje jednom Cehu:

-Sto si tako tuzna? -Nisam tuzna, nervozna sam zbog vize… Ne daju mi slobodne dane, nece da mi plate put i vizu… jos kazu da je to moj problem? -Pa jeste tvoj problem :P -Kako moj problem? Zar je moj problem sto tvoja zemlja ima glupe procedure s vizama. U nekoj drugoj zemlji bi dobila vizu na vise godina. -Pa sto nisi otisla u neku drugu zemlju? Ko te je terao da dolazis u Cesku? Vidis da je tvoj problem :P … -Znas mogla bi da se zalis svom predsedniku, ima neki politicki skup ovog vikenda u Brnu, mislim da ce i on biti tamo. -Kakve on sad veze ima sa Ceskom ambasadom u Beogradu? -Pa kako nema? Da tvoja zemlja ne vodi politiku kakvu vodi, sada bi bila u EU i tebi ni nebi trebala viza :P. …..

-Cek bas da proverim, kako vam se zove predsednik? -Aaaaa, pa sad… Ko nam ono bese predsednik? Pokusavam da se prisetim… -Ne znas ko je predsednik Srbije??? :o -Ups… pa trudim se da zaboravim… izgleda da sam konacno i uspela :)

10 minuta kasnije zovem Miljana i saopstavam mu novosti o politickom skupu, namerno upotrebljavajuci titulu a ne ime. Na sta ce on: Stvarno? A ko nam je predsednik?

:))))))

I jeste bio je ovde… I setali su se predsednici po Brnu, zbog njih su priredili i dodatni vatromet sou. (Trenutno se u Brnu odrzava festival vatrometa, svakog drugog dana nam gori Brno :) A kako su nam dolazili vazni gosti za vikend je bilo vatrometa svaki dan. Eto i neka dobra stvar od njih.)

Mi smo, za razliku od vecine svetine, sa svojim stavom “necu da znam nista o tome” izignorisali maksimalno ceo dogadjaj. Da nije bilo toliko vojske i policije po ulicama ne bi ni znali sta se desava.

I dodje on, i bi ovde, i vrati se, boli njega kada ima diplomatski pasos, a ti jedi svoje nokte i nerviraj se cekajuci vize :(

*Sve slike su preuzete sa zvanicne “vatromet” prezentacije www.ignisbrunensis.com

Evo konacno, i price o zooloskom vrtu u Pragu. Nekako kada odete turisticki u neki grad prvo obidjete muzeje, istorijske spomenike i naravno zoo ako ga doticno mesto poseduje. Pisucu o zooloskom vrtu u Brnu, silne redove potrosih na osudjivanje istog i svih ostalih slicnih mesta. Ali kako je moja radoznalost jaca od moje potrebe da budem pravedna, nelicemerna i sl. ipak sam posetila i zoo u Pragu. Pa opet slicno onom Brnskom osmisljen je kao ogroman park u kojem su smestene, malo “slobodnije” zivotinje. Daleko da su slobodne, ali na pojedinim mestima zaista je nemoguce videti neku vidljivu fizicku barijeru izmedju zivotinja i vas. U ovom parku su to uglavnom resili vodenim preprekama, pa imate utisak da gledate zivotinje na nekom izolovanom ostrvu. Park je izuzetno velik i mozete prakticno ceo dan da provedete u obilasku. Postoji i raspored po kojem se odrzavaju predavanja o razlicitim vrstama, njihovim prirodnim stanistima i sl. ispred svakog kaveza. Samo nisam sigurna da li se odrzavaju iskljucivo na ceskom, posto mi nismo bas bili preterano zainteresovani za taj deo.

Zoloski vrt je podeljen na nekoliko celina: indoneznski, africki, paviljon macaka, velikih sisara, buba, ptica… I zaista, vecina njih ce vas oduseviti svojim izgledom i velicinom. Od jednog do drugog, mozete setati, sto vecina posetilaca cini, ili ako se umorite iskoristiti postojeci vozic, pa cak i zicaru. Postoje i posebna kolica na ulazu, koja mozete koristiti da vucete (ili gurate) decu da vam ne kukumacu mnogo kada se umore. Samo jedna stvar me je prilicno iznenadila, a to je da u okviru zooloskog vrta mozete kupiti meso u restoranu. Ne znam, zasto ali bila sam ubedjena da se u okviru zooloskih vrtova prodaje iskljucivo veganska hrana. Zamisli, igras se s prasencetom u decijem zoo-u dok mu zvaces brata od tetke :).

Na samom pocetku obisli smo indonezanski paviljon. Ogromnu staklenu bastu u kojoj su smestene razlicite zivotinjske ali i biljne vrste iz tog dela sveta. U okviru ovog paviljona i klimatski uslovi odgovaru pomenutom podnevlju, vlaznost vazduha je bila nesnosna, kao da ste u dzungli. To je inace jedan od novijih delova parka, pusten je u rad pre tri godine. Centralni deo zauzimaju majmuni koji su od vas odvojeni samo vodom. Na istom mestu zive, cini mi se, cetiri razlicite vrste. Ono sto mi je bilo fascinantno, mada ce verovatno sada zvucati debilno, je da nuzdu vrse na jednom istom delu i to na granici sa vodom. Tj. pokusavaju da to zavrse u vodi, ali znate kakvi su muskarci, dok ne isprskaju sve oko solje :P…. U nastavku je i nocni paviljon, u kome vlada “skoro” totalni mrak. U njemu zive nocne zivuljke i nemojte se iznenaditi ako vam oko glave zaleprsaju nocna stvorenja. Slepi misevi okolo lete slobodni, jezivo, kao tunel strave.

Malo dalje je deo sa insektima. Za nekog ko se uzasava istog dobro sam podnela ovaj deo. Na trenutke mi je bilo muka, gledam odvratne bubasvabe i uporno pokusavam da ih slikam. Strasno su gadne, dugacke i do desetak cm, i odvratno se migolje ali su istovremeno i veoma fotogenicne, onako sarene, bas lepe za slikanje. Nesto mi se zeludac dize, dok pisem ovo…

Ne secam se u kom delu smo videli ovog malisu sa slike, ali bio je mnogo sladak. Na slici se to ne vidi bas najbolje ali ovo sa njegove leve strane je neki zaljubljeni par koji se mazio svo vreme i on je uporno pokusavao da se utrpa u njih, mada mu to nije polazilo za rukom. Onda je neki klinac, krenuo da mu nesto tepa, kucka u prozor (odvojeni su staklom) i da ljubi staklo. Na sta je ova zivotinjica, odusevljeno prisla prozoru i pocela da se tare o isti kao da hoce da se mazi :) Na kraju je nervozna mama odvukla sina, a ovo stvorenjce se zablenulo u mene, verovatno zeleci da nastavim da se mazim sa njim :)

E za ovo dole je Bilke tvrdio da je prerijski pas. Na sta smo se Miljan i ja slatko ismejali, ali na kraju se stvarno ispostavilo da jeste. Ovo je pas? ili se bar samo tako zove. Ovi prerijski psi orginalno su bili smesteni u deo sa bizonima, s kojima dele i svoje prirodno staniste. Ali vremenom su emigrirali u komsiluk, pa sada zive u delu sa kamilama :) Eto bar toliko slobode imaju i u zooloskom vrtu.

Paviljon velikih macaka je uvek zanimljiv, ali mi smo naisli u vreme rucka pa je vecina njih odmarala i samo nepomisno lezala u kavezu. Ovaj leopard (valjda je leopard?, maca sa donje slike) je najstarija macka u zooloskom vrtu. Prvo smo mislili da je trudna zenka jer ima ogroman otrembeseni stomak, ali ispostavilo se da je stara i mozda cak i bolesna. Izgledala je nekako umorno i slabo :(.

I onda, opet deo sa majmunima. Ovaj deo, kao i paviljon velikih macaka, je bio poplavljen pre par godina i u njemu je nastradala jedna zenka gorile.

Ipak od svih, nas je najvise fascinirao lenjivac. Ova zivotinja zaista zasluzuje svoje ime. Muzjak lenjivca provede ceo zivot ziveci na jednom drvetu, a da svari rucak u proseku mu treba mesec dana. U istom kavezu se nalazi i gomila nekih malih hiperaktivnih majmuncica koji skacu okolo i gnjave lenjivce, cupajuci ih za krzno i skacuci po njima. Da nema tih malih stvorenja, verovatno bi kavez sa lenjivcima bio najdosadniji. Cekala sam pola sata da bi jedan od njih konacno iskrenuo malo svoju glavu da bih mogla da mu slikam “prasecu” njuskicu.

Ova majmunica je uporno pokusavala da sakrije mladunce od nas, pa smo, videvsi je tako uplasenu uskoro odustali od zurenja u nju i nastavili dalje, ka velicanstvenim flamingosima.

Flamingosi su pravo uzivanje za oci. Njihova boja je zaista neverovatna uzivo. U Ovom zooloskom vrtu postoje tri razlicite vrste, citaj razlicite nijanse roze.

Najbolje je naravno ostalo za kraj - pingvini. Zooloski vrt u Pragu je inace jedno od retkih mesta gde se ove zivotinje prirodno reprodukuju. Iz tog razloga stalno prosiruju njihovo “staniste”. Trenutno je u planu rekonstrukcija bazena, tj. prosirenje istog.

Sve ovo naravno nije ni stoti deo ovog zooloskog vrta. Ali eto, valjda sam bar malo uspela da docaram atmosferu. Ostatak slika mozete videti u galeriji na Bilketovom sajtu.

Ovo mu nekako dodje kao nastavak prethodnog posta.

Posle “dogadjaja” sa jastogom u petak, sledila nam je iscrpljujuca celodnevna setnja sa nasim domacinom po zoo-u, u subotu. Neverovatna uzivancija kojom cu se detaljnije baviti u nekom drugom postu. Pre nego sto smo krenuli do zooloskog vrta imali smo traljavi dorucak u lokalnom Tesku kojim smo jednoglasno bili nezadovoljni. Nakon pola dana provedenog u predivnoj setnji umirali smo od gladi, opet jednoglasno. Tu nas dragi domacin predlozi kao opcije za rucak kineski ili persijski restoran. Mi smo do tada, od azijske kuhinje, imali iskustva samo sa japanskim restoranima i nesto nam nije bilo do pirinca toga dana, pa je kineski od pocetka imao slabe izglede. Mada je presudna odluka donesena nakon Bilketovih reci da je u persijskom restoranu hrana kao kod kuce i da imaju nesto sto ima ukus kao domaci hleb. Mmmmmmm…. domaci hleb :). Pecem ja ovde razne lepinje, pogacice, razvlacim i kore za pitu, ali domaci hleb… mmmmmmmm :).

Ulazimo u restoran… ambijent domacinski, tiha persijska muzika u pozadini, fini persijanci te usluzuju, sve bas potaman. Ja sam u to vreme jos uvek bila skepticna da hrana moze biti bas kao domaca, a i domaci hleb… hm, nije bas realno. U meniju jela grupisana po stepenu ljutosti, sa odvojenim vegeterijanskim delom :). Malo su mi znacila ta imena, totalno nepoznati pojmovi bez ikakvog opisa sadrzaja. Sa mesnatim delom je lakse. Ime grupe uz koju je objasnjeno koliko je ljuto, i ispod toga nabrojane vrste mesa sa sosovima. Ali najbitniji su prilozi u njima je ono sto ima ukus kao domaci hleb… i ime mu je nan :).

Donesose hranu, zaista bogovsku sa predivnim nanom… mmmmm…

Ovo na prvoj slici, sto sam ja jela, ima ukus zaljucenog prebranca pored koga je nan :), a ovo na drugoj je neka ljuta govedina kojom je Miljan bio odusevljen. Slika Bilketove slatke piletine s karijem je ispala suvise mutno pa je nisam ubacila :(, ali tvrde da je bila mnooogo dobra ;)

Eh, a racun prava sitnica, posle onog jastoga, sve mi je kao za dzabe ;), negde oko 650 kruna, cetiri glavna jela (Miljan je bas bio gladan, pa je posle “zasladio” piletinom), salata, cetiri nana… mmmmmmmmmm… i pice.

Pa eto savet za sve raseljene Srbe, jedite po persijskim restoranima, klopa je kao kod kuce :)

… ili ti Kada si ovca nek’ te sisaju…

U Brnu je vrlo lako (citaj jeftino) biti turista. Kada smo se doselili ovde, prvih desetak dana smo proveli u hotelu i rucavali uglavnom po restoranima. Razlika u ceni izmedju “elitnog” restorana i lokalne kafane nije velika, a kvalitet usluge zaista pokriva razliku u ceni. Cene i u tim boljim restoranima su ispod onih na koje smo navikli u Beogradu, s toga se nikada ne mislimo mnogo oko izbora mesta na kojem cemo napuniti stomake. U kojem god da zavrsimo, klopa je uvek ukusna a cena u nekim ocekivanim granicama.

U petak rano krenusmo u Prag s namerom da pozavrsavamo neke poslove i posetimo neke ljude (ustvari, uvalimo se coveku u stan na tri dana :) Ali posto je sam rekao da je uzivao (kakav mazohista :)), uvalicemo mu se opet. Posle pozavrsavanih poslova u srpskoj ambasadi, iscrpljeni idiotlucima salterske radnice, krenusmo da utolimo glad u nekom od restorana tik uz Karlov most. Sama lokacija vec obecava provod, ali nekako kroz glavu ti prolazi da glavno jelo ne moze biti vise od 300-400 kruna (puta 3 za dinare), pa ajde na lepom je mestu, uz reku, sunce sija, romantika… vredno je toga (valjda?). Sedosmo mi u bastu nekog ribljeg restorna, gledamo meni, imaju odvojen vegeterijanski meni pa sam ja odusevljena, imaju Guinness pa je i Miljan odusevljen, prava idila :). Al’ ne lezi vraze, iz menija ispade “dodatak”. Dodatak tipa, kreiraj sam svoj rucak, izaberes meso, prilog i sos po svom ukusu. Gledamo mi tako i na kraju slozismo: jastog (265 kruna), nesto kao pire na maslacu (75 kruna) i preliv (35 kruna), s obzirom da je moja pasta bila oko 300 kruna, jastog ispade dzabe. Taman sto narucismo, poce neka vetrina da duva, trese nam se suncobran, prasina leti na sve strane, pa smo morali da udjemo u restoran… trebalo je da naslutimo da se pise nesto lose. Kada videh enterijer, pomislih, pa stvarno ovaj rucak i nije tako skup. Slike ce najbolje docarati ambijent…

Donesose klopu i navalismo. Hrana savrsenog ukusa i mirisa i izgleda i… svega ostalog posluzena u tako lepom ambijentu, potpuno uzivanje.

I onda… donesose racun… cena oko 2500 kruna… :o …:o …Zasto mi niko nikada nije objasnio da je jastog tako skuuup i da mu je cena izrazena na 100g?! To valjda treba da pise negde na meniju, ne jedemo mi jastoga svaki dan. …sva sreca pa smo oboje laki na bacanje para i gubitak istih nas ne pogadja uopste ;) pa nas je ovaj dogadjaj zasmejavao veci deo vikenda :).

U Brnu se uvek nesto desava. Tesko da coveku ovde moze biti dosadno. Prosle nedelje je odrzan Antiglobalisticki skup - Protest fest. Gomila pijanih matorih pankera i burzujske besposlene, nazovi padavicarske dece. Znate one, panker sam sa krestom, ili sad ih ima i sa dredovima, cudno obucenih i vade super-ultra-fancy fotoaparate, kamere i sl. da slikaju one sto vise repuju nego pevaju o nekim idealima. Bljak :( Bilo je bas isprazno, totalno razocaravajuce. Ne znam ni sta sam ocekivala. Naravno na citav skup smo slucajno naleteli, setajuci po gradu. Bi mi zao, po ko zna koji put, sto sam krenula iz kuce bez fotoaparata.

I tako ovog vikenda opet krenemo u neku besciljnu setnju dok nas noge ne izdaju ili ne ogladnimo :P, kad ono… naletimo na konje. I sta bi drugo, krenemo za konjima… kad ono konjsko takmicenje. Bira se super konj, a super konj je onaj koji moze najvise da skoci ili najbrze da preskoci sve zadane mu prepreke. Ovog puta sam bila pametnija i ponela fotoaparat pa slede slike nekih mnogo lepih super konja u akciji…

Kao mala sam obozavala da gledam ovakve stvari na TV-u, i eto ukazala mi se prilika da vidim i uzivo. Mada je u trenutku bilo prilicno mucno. Jedan od konja se ukopao ispred jedne od barijera, pa ga je dzokej izmlatio :( Ne znam zasto skota nisu diskvalifikovali.

A za kraj posta jedna, sve samo ne pankerska pesma, sa konjima naravno:

Čiji li su ono konji vrani Pred birtijom stoje zauzdani Moje drago, dobre konje ima Ej, da mi se voziti sa njima Svi mi vele da ljubim bećara Koji mene sa ženama vara Selo moje što te to zanima Kad me moje drago rado ima.

Poslednjih par dana mi strasno nedostaju rodbina i prijatelji. Provodim sate na Skype-u pokusavajuci da malo prebrodim ovaj nedostatak. Ne znam zasto ali prolece me cini previse emotivnom. S druge strane pomisao da se vratim u Srbiju, makar samo na produzeni vikend, da ih vidim me uzasava. Imam ogroman strah da necu moci ponovo da odem iz nje. Zaista je tuzno kada na svoju zemlju gledas kao na zatvor u koji te je neko nevinog strpao bez ikakve mogucnosti da dokazes da ti tamo nije mesto. Cesto ljudi kazu da si bez tradicije i matice kao drvo bez korena, ali meni se sve nesto cini da te korenje previse vezuje za zemlju i neda ti da hodas, trcis, letis…

Negde sam na netu naletela na temu na nekom forumu, vise se ne secam na kom, o nostalgiji. I neko je napisao kako on kada mu nedostaje Srbija, ode tamo na vikend i odmah ga prodje zelja da vise ikad opet dodje :) Surovo… ali valjda sam ja jos surovija sa totalnim odsustvom zelje da uopste odem, ili mozda jos uvek nije proslo dovoljno vremena da neke stvari zaboravim.

Ne znam da li je bas sasvim slucajno, ali ova trola prolazi kroz nasu ulicu i vozi u neke poznate krajeve :):

Nadam se da ce me uskoro proci ovo shit(asto) raspolozenje :)

Telc je gradic u Juznoj Moraviji, na svega stotinak kilometara od Brna, sa jedva nekih 6000 stanovnika. Od 1992. godine nalazi se na listi UNESCO-ve kulturne bastine. Prvi dokazi o postanku grada datiraju iz 14. veka, kada je porodica Hradec izgradila zamak u gotskom stilu.

Kasnije, sredinom 16. veka jedan od potomaka ga je preuredio i prosirio u prelepi renesansni dvorac. Naravno, svaki od sledecih stanara ovog zdanja ostavljao je svoj trag. Vecina namestaja, ukrasnih freski i umetnickih predmeta koji mogu da se vide u zamku datiraju iz kasnijih perioda.

U svemu tome moze da se uziva u turistickim turama za nekih 300 kc (priblizno 900 din) po osobi i slikanje je naravno zabranjeno. Cena bas i nije sitnica ako se uzme u obzir da u lokalnoj piceriji rucak za dvoje uz sokic i kafu kosta svega 250 kc. Nije da poistovecujem pun stomak sa umetnoscu, ali… ;) Zamak je okruzen predivnim prostranim parkom sa jezerom. Ceo stari grad zajedno sa zamkom opasan je zidinama i okruzen prirodnim jezerima. U koji god deo grada da krenete naletecete na jezero ili deo jezera, kao da ceo grad poput ostrva pluta na vodi.

Orginalne kuce u centru grada su bile gradjene od drveta ali su nakon pozara u 14. veku napravljene iznova od kamena. Sve kuce su zivopisnih boja, karakteristicnih dimenzija. Lukovi i svodovi su pravljeni odvojeno od kuca. Tek kasnije kuce su naslanjane na njih cineci celinu i dajuci trgu danasnji uniformni izgled.

Trg krase i dve fontane sa velelepnim statuama u sredistu. Ova statua Sv. Margarite je prvobitno takodje bila drvena, tek u 17. veku zamenjena je ovom kamenom verzijom.

Ceo ovaj kraj je poznat po mnogobrojnim prirodnim jezerima. Medjutim, obilazak istih zahteva mnogo lepse vreme i mnogo vise od jednog popodneva.

Cesto me ljudi pitaju kakvi su Cesi? I ja eto uporno odbijam da napisem post o tome. Ne bih da donosim zakljucke pre vremene, ili napisem nesto zbog cega bih se posle crvenela ili izvinjavala. Za ovo kratko vreme tesko je bas doneti sud o tome. Ima ih raznih, uostalom kao i nas. Cehe obicno optuzuju da su hladni i povrsni u odnosima sa drugim ljudima, ali moja iskustva su totalno suprotna.

Recimo jedan od kolega, s kojim delim kockicu ;), je dusica od coveka :) brine se o svemu, obavestava me o svim treninzima i podseca na iste blagovremeno, nabavlja mi kancelarijski materijal, zove na kafu. Do sada smo stigli da razmenimo gomilu recepata… cak mi je predlozio da ponedeljkom donosimo jedno drugom neko nacionalno jelo, radoznao covek kakav ukus ima sva ta hrana o kojoj pricamo :). Strasno je usluzan, ne ceka da nesto trazim ili pitam, nego unapred razmislja sta bi mene moglo da muci i trudi se da mi bude na usluzi. Zainteresovan je za nasu zemlju, obicaje, kulturu. Sve to radi, cini mi se, zato sto zeli da me zaista upozna i da mi pomogne da mi ovde u Ceskoj zivot bude laksi i nije jedini takav.

Kada smo oko Bozica (katolickog) isli za Prag zbog ogromne guzve su uveli neke vanredne polaske i mesta u autobusu nisu bila numerisana. Medjutim kako mi to nismo znali, ulazimo u autobus i ja pocinjem onako izgubljeno da zveram gde pisu brojevi sedista. Na to jedna devojka rece (na ceskom) kako sedista nisu numerisana. Zahvalim se ja sa jednim Thanks i krenem da prevodim Miljanu sta je rekla. Ne znam da li je zbog toga sto znam ruski, ali ih uglavnom razumem sta pricaju za razliku od Miljana. U to momak koji je sedeo iza ove devojke, pomislivsi verovatno da je nismo razumeli, rece nam na engleskom kako nema brojeva i dodade kako ima iza njega dva spojena mesta i da mozemo tu da sednemo. Cim smo se malo raskomotili, momak se okrenuo i poce da se raspituje odakle smo, sta radimo u Ceskoj, da li nam se svidja zemlja itd. a zatim je na kraju dodao kako je velika cast za njegovu zemlju sto dolaze tako mladi i strucni ljudi da rade u njoj. U tom trenutku sam se osetila vise nego dobrodoslo :) zaista je nekako delovao iskreno srecan sto smo dosli u njegovu zemlju. Vise nego gostoprimljivo s njegove strane. Uostalom vecina ljudi se prema meni na poslu tako ponasa, posebno stariji ljudi.

Sve ovo je daleko od uzdrzanosti, povrsnosti ili bilo kakve hladnoce, zar ne?

Ono sto se meni ne svidja kod Ceha nema nikakve veze sa njihovim karakterom nego sa odredjenim navikama, ali cu se truditi da ih istolerisem i ne osudjujem, jer ja sam dosla u njihovu zemlju a ne oni u moju. Jedna od njih je sto mnogo piju. Ovde je sasvim nomalno da u sred nedelje ljudi izlaze i napijaju se do te mere da u najbukvalnijem smislu te reci ljube zemlju, upisaju se u gace ili valjaju po blatu. Zaista odvratno. Pri tome uopste nema razlike da li imaju 20, 40 ili 60 godina, da li su ozenjeni ili ne, imaju li dece. Cude se sto se ja cudim kako to da izlaze u provod bez zena, bance i pijance okolo i slicno. Naravno pri tome su krajnje tolerantni, zene isto sve to rade bez njih. Kada sam jednom od njih pokusala da objasnim kako ja ne izlazim bez muza, jer je meni lepo u njegovom drustvu (zato sam se i udala, to je valjda poenta zajednickog zivota), on se nasmesio i uputio mi pogled: ma da mene si nasla… Samim tim jasno je kakvi su im brakovi i kako vecina njih zamislja zivot u dvoje.

Druga, opet usko vezana za kafanu :) je ta sto mogu da piju sa bilo kim. Poziv da idete s njima na pivo im dodje otprilike kao pozdrav. Kada sam pocela da radim to mi je bilo zaista smesno. Dodju ljudi, tek se upoznamo, prozborimo po koju tipa, odakle sam, ko sam, sta sam i onda zavrse obicno recenicom: sad moram da idem da radim, ali mogli bi na pivo neki dan pa da se ispricamo kao ljudi. Iz toga sledi jos jedna navika koja smeta verovatno svakome sa naseg podnevlja, a to je svako placa svoje pivo u kafani :). Doduse meni je to totalno razumljivo. U Srbiji sam uvek isla u kafanu sa prijateljima, a prijatelja uvek zelis da castis, da mu nesto kupis, platis pice i sl. Ovde to nije tako zato sto pijes sa bilo kim, ovde i ne pijes sa prijateljima :), a sto bi ti placao pivo tamo nekom s kim si eto tako prakticno slucajno zavrsio za istim stolom?

I tako… imaju Cesi i uglavnom vrlo los ukus kada je moda u pitanju, obicaj da nose bele carape i preko njih papuce po kancelariji, frizure kao od pre 30 godina… ali to ih ne cini losim ljudima, samo pomalo smesnim. Ove bele carape i papuce ala Grubin me svako jutro zasmeju, doduse lice mi ubrzo poprimi kiseo izgled zbog isparenja koja se onda sire iz izutih cipela :))))

Toliko o Cesima, za mene su divni dok se ne dokaze suprotno, mada mnogi ne dele moje misljenje. Ja zaista ne volim da uopstavam stvari posebno kada su ljudi u pitanju. Ako postoji bar jedan Ceh da valja, za njega se vredi boriti :), a ja sam ih vec mnogo vise upoznala.

Pre izvesnog vremena trazeci informacije o prevozu na netu naleteh slucajno na sajt na kome izmedju ostalog postoje i komentari vezani za odredjene zemlje u koje taj prevoznik zalazi. Obicno kratki komentari po recenicu-dve. I na tom sajtu nadjoh samo jedan komentar o Srbiji i to otprilike sledeceg sadrzaja: “Srbija je zemlja u kojoj se nalazi najnehumaniji zoo”. Kako je komentar ostavio neki Brnjanin jos tada sam pozelela da posetim ovdasnji zooloski vrt, nego kako nisam obozavalac istih, sve to se prilicno oteglo. Ali eto u nedelju osvanu divan dan i nekako sasvim spontano odosmo Miljan i ja u posatu zooloskom vrtu.

Zooloski vrt se nalazi na gotovo samom kraju grada, u blizini jezera o kome sam vec pisala u ranijem postu. Zapravo to je jedan ogroman park sa ogradjenim delovima za zivotinje. Ti kavezi i ogradjeni prostori nisu nista preterano veliki. Doduse oni ovde izbegavaju formu zatvora nego ih uglavnom ogradjuju drvenim ili nekim prirodnim ogradama, s tim da je sve to opasano zicom sa strujom (malo morbidno za moj ukus).

Na sve strane su razliciti “ukrasi” sa edukativnim sadrzajem tipa: sacuvajmo prirodu, ne ubijajte zivotinje, nije vuk tako los laze crvenkapa i sl. Eto i mene na slici gde na jednom od doticnih “ukrasa” pokusavam da uvezbam majmunski govor.

Doduse to mi nije mnogo pomoglo u komunikaciji sa predstavnicima doticne vrste. Naprotiv, ovaj se zagledao negde u daljinu i ko zna kakve brige njega more. Majmuni uvek u meni izazivaju tugu. Na njihovom licu je najlakse uociti kako se osecaju, gotovo da se ponasaju indenticno kao ljudi. I svaki put kada prodjem pored kaveza sa majmunima obecam sebi da vise nikada necu posetiti zooloski vrt. I na kraju uvek odem :(.

Brnski zoo, izgleda mnogo lepse i humanije od onoga u Beogradu, ali na zalost i on je daleko od nekog animalnijeg, tj. nekog pravljenog spram zivotinja. Mada da je s pram njih ne bi zooloski vrtovi ni postojali.

Danas mi je inace jedan Ceh na poslu objasnjavao kako je taj zooloski vrt jedan od najgorih u Ceskoj i vec sam sebe uhvatila kako razmisljam o poseti nekog drugog zoo-a. Nema mi pomoci, moracu da odstampam neke majice s natpisima: Ne idi tamo, tamo su samo tuzne zivotinje!, mozda me to zadrzi podalje od istih.

Mada, eto da li zbog proleca ili neceg drugog neki parovi su bili raspolozeni za razmenu neznosti :)

…

Love, love me do. You know I love you, I’ll always be true, So please, love me do. Whoa, love me do…

Love Me Do ——————- (Lennon/McCartney)

U nekom od ranijih postova sam se vec divila javnom prevozu u Brnu. Ranija ga nisam preterano koristila pa se moje divljenje svodilo na relativno nove i izuzetno dobro ocuvane trole i tramvaje. Sada kao njegov vec iskusni korisnik ;) mogu slobodno da kazem da je javni prevoz u Brnu pravi odmor posle onog pacenja po Beogradu. Vozni park uglavnom cine tramvaji i trole tako da ne doprinose povecanju zagadjenja po gradu. S njima mozete da stignete u gotovo sve delove grada. Ovde je voznja kolima po tramvajskim sinama izgleda vrlo kaznjiv prestup jer se zaista ne secam da sam ikada videla automobile na njima. S druge strane, tramvaji imaju prvenstvo svuda i koliko god vozaci automobila bili pazljivi i propustali vas na raskrnicama, dobro obratite paznju na sinama jer se moze lako desiti da vas “pokupi” neki tramvaj. To vazi i za pesacku zonu, jer ona nije zabranjena za tramvaje. Nekako im ovde tramvaj dodje kao neko sveto bice, sve mu se moze :)

Na svakoj stanici ovde postoji jasno istaknut red voznje i postuje se u minut, nema kasnjenja, zurenja i sl. Takodje je i jasno naglaseno kada idu niskopodni tramvaji, trole ili autobusi, pa mame se kolicima, kao i invalidi uredno cekaju iste. Svuda po autobusima ima izlepljenih brosura i poruka tipa: ustanite starijima, trudnicima itd. sve u fazonu lepse je s kulturom, a mogu vam reci da ljudi to i postuju.

Ovde se karte za prevoz prodaju u zavisnosti od vremena trajanja voznje i zone u kojoj se vozite, pa tako najjeftinija karta kosta 8 kruna (priblizno 24 din) ako se vozite do deset minuta u jednoj zoni, ili u najgorem slucaju 15 kruna ako se vozite do 40 minuta, prolazite kroz dve zone i kartu kupite kod vozaca. Sve to i malo opsirnije za one kojima to bas zatreba na sajtu javnog prevoza. Najbolja ponuda im je definitivno jednogodisnja karta koja kosta 3800 kruna i uz nju imate razlicite pogodnosti za voznju po Brnu i okolini, kao npr. vikendom mozete da povedete nekoga sa sobom za dzabe :).

Ipak totalno sam se odusevila kada sam otkrila da svoju voznju mozete da isplanirate u minut na doticnom sajtu i nakon izabrane polazne i zavrsne stanice, on vas uputi na stranicu gde izaberete vreme i datum. Dobicete spisak svih linija ukoliko mora da se preseda, kao i imena stanica na kojima se preseda uz more drugih propratnih opcija. Cak i ako nikada niste bili u Brnu vrlo je lako za snalazenje, s obzirom da u svakom vozilu postoji i spisak imena svih stanica kao i automatski glas koji vas upozorava na kojoj ste stanici trenutno i koja je sledeca.

Za kraj posta par ceskih reci koje mogu biti korisne u prevozu :):

tramvaj=tramvaj autobus=autobus ulazak=nástup izlazak=výstup dolazak=příjezdy polazak=odjezdy autobuska stanica=autobusová zastávka tramvajska stanica=zastávka tramvaje karta=jízdenka

Kao srpski ovaj ceski, zar ne?

Od juce sam konacno posle mukotrpnih peripetija pocela da radim. Za sve one koji nameravaju da se zaposljavaju u Ceskoj preporucila bih da se dobro psihicki pripreme za ovu rabotu. Posao cete u Ceskoj verovatno naci poprilicno bez problema i u izuzetno kratkom roku, ali cete zato svo to vreme ustedjeno na nalazenju posla procerdati u cekanju radne dozvole, koja opet ceka zadovoljenje nekih njihovih propisa, a u mom slucaju cekala je i zavrsetak praznovanja. Od trenutka kada sam potpisala ugovor do trenutka kada sam konacno usetala u zgradu Honeywell-a kao zaposleni prosla su puna tri meseca. Ali tu mukama nije kraj jer propisi su takvi da prvo dobijete vizu na tri meseca dok vam ne zavrse onu na godinu dana, koja elem i nije na godinu dana nego dok vam ne istekne radna dozvola (sto je krace za opet bar mesec-dva). Pa kad se sve sabere, ja moram u Srbiju ponovo u junu, pa onda ponovo u januaru 2008. itd… Jesam li napomenula da pri tome svaki put morate uredno da se prijavljujete u policiji za strance? Eto, toliko o tome kako je birokratija u Srbiji jedna mnogo strasna i gadna stvar :)

Sada kada sam se oslobodila razmisljanja o vizama i radnim dozvolama (bar na neko vreme) mogu na miru da se posvetim svom novom poslu. Da budem iskrena ponovno rano ustajanje i svakodnevna obaveza da sedim na stolici i blejim u kompijuter osam sati dnevno mi je prilicno tesko pala. Ali nije to jedini sok koji sam dozivela u poslednjih par dana.

U nedelju popodne, kao svaki preterano odgovorni ludak, krenula sam prevozom do posla da se ne izgubim negde usput u ponedeljak :) Pre toga ja jedva da sam koristila pravoz po Brnu jer mi ovde zivimo na svega desetak minuta hoda od centra pa mi je sve na dohvat ruke. S druge strane, nikada ranije nisam zalazila u industrijske delove grada. Par puta sam prolazila kroz jedan deo vracajuci se iz Praga i svaki put sam bila fascinirana prelepim objektima. Znamo vec svi kako izgleda prosecna fabrika u Srbiji, odnosno neka industrijska zona, pa moja fasciniranost onim sto sam videla u Brnu i nije toliko neobicna. Medjutim u nedelju, putujuci do Honeywell-a imala sam prilike da vidim i neke zaista ruzne delove ovoga grada. U stvari tek tada sam imala priliku da vidim kako je to izgledalo u Ceskoj pre nego sto su dosli stranci sa gomilom para i sazidali svoje nove super fensi zgrade. I mogu vam reci da ceske stare fabrike izgledaju jednako bedno koliko i one nase zapustene. Sto je najgore od svega, usput sam videla i prilicno ofucane stambene zgrade, sa najlon kesama i slicnim smecem koje je letelo na sve strane (duvala je neka gadna vetrina taj dan). I tako, prilicno isfrustrirana, dodjem do Honeywell-a koji strci onako lep i doteran i nimalo slican okruzenju. Ovo dole je slika te zgrade po lepom danu (maznula sam je negde sa net-a :)):

A unutra su stvari jos mnogo lepse, bar dok ne zagrebete noktom malo dublje ispod povrsine. Ja za ovo kratko vreme sem ljuske nisam mnogo ni videla pa se meni i dalje sve to mnogo sjaji. Unutar zgrade, u samom sredistu, postoji ogromna hala u kojoj se proizvode neki sitniji delovi i koja je besprekorno cista i uredna. Imala sam utisak da sam usla u apoteku. Sve kancelarije su okolo te hale na spratovima. Uz sam zid hale postoje terase kojima se ide do tih kancelarija. Sve to deluje prilicno impozantno uzivo. Kancelarije su opet tipicno americke, gomila vecih boksova u kojima sedi po cetvoro ljudi. Nije toliko frustrirajuce koliko sam mislila da ce biti. Verovatno upravo zbog tih ljudi, koji se zaista trude da mi u svemu pomognu, izadju mi maksimalno u susret. Svi su izuzetno prijatni i druzeljubivi, i stalno se nesto smese. Postoji u svemu tome i onaj faktor ja zensko (ima jos jedna pored mene) u kancelariji sa 50ak muskaraca :) da se ne pravim bas naivnija nego sto jesam :)))). Sve u svemu, prave radne muke tek predstoje i pravi utisci i o novom poslu i novim kolegama.

Ovaj deo Spilberk zamka je sagradjen 1742. godine. U pocetku je sluzio iskljucivo u vojne svrhe. Vec samo ime ukazuje na izgled ovog dela zamka (casa=kuca i matta=mracan, taman). Od 1783. godine nakon rekonstrukcije austrijskog pravosudja ovaj deo zamka je pretvoren u zatvor za najopasnije kriminalce. Danas je vecina celija rekonstruisana kako bi docarala uslove zivota tadasnjih zatvorenika. Mogu se videti prostorije zatvorskih cuvara, masovne celije, samice pa cak i prostorije za mucenje.

Neko je kao i obicno bio vrlo (ne)ozbiljan prilikom razgledanja celija :)

U okviru zamka u 18. i 19. veku postojao je i odvojen deo u kome su bili smesteni politicki zatvorenici tzv. “Zatvor nacija”. Ove celije je takodje moguce posetiti ali slikanje nije bilo dozvoljeno. Celije se nalaze u sastavu muzeja i cine jednu od pet velikih celina. Muzej je smesten u samom zamku. U njemu je pretstavljena istorija zamka i znacajna arheoloska otkrica, spomenuti Zatvor nacija, istorija grada Brna i celog regiona, galerija slika od renesanse do modernizma i arhitektura grada. Setajuci muzejom mogli smo da vidimo kako su se koplja i macevi smanjivali kroz vekove :), da uporedjujemo slike starog i novog Brna, uzivamo u izuzetno lepim komadima namestaja, porcelanskim soljicama, pa cak da vidimo i pretecu danasnjeg bicikla. Ova nezaboravna setnja nam je pomogla da shvatimo znacaj i sagledamo istoriju ovog grada :).

Karlov Most je jedna od najposecenijih znamenitosti Praga. Stari Kameni most na Vltavi ima izuzetno zanimljivu istoriju. Kamen temeljac je postavio Karlo IV, 9. jula 1357. u 5:31. Ovo vreme su izabrali dvorski numerolozi, redjanjem brojeva dobija se simetrican broj 135797531! U pocetku se prosto zvao Kameni Most, tek nekoliko vekova kasnije dobija ime po svom graditelju. U toku gradnje u malter su dodavana zumanca kako bi konstrukcija bila postojanija. Karlov most uspesno odoleva poplavama vec vise od 600 godina tako da mozda ipak ima nesto u tim zumancima ;). Krajem 17. i pocetkom 18. veka most je ukrasen sa 30 statua. Pocetkom 1965 statue su zamenjene kopijama, a orginali se sada mogu videti u Nacionalnom Muzeju u Pragu.

Jedna od najcuvenijih je svakako statua Sv. Jan Nepomucký, dvorskog svestenika koji je bacen sa mosta 1383. Po legendi tadasnji kralj ga je ubio zato sto je svestenik odbio da oda kraljicinu ispovest. Dodirivanje postolja ove statue je postao ritual, ako to uradite pratice vas sreca i sigurno cete se opet vratiti u Prag :)

Ili bi mozda bolji naslov bio mali i veliki gradovi…

Jedna od najvecih dilema koja me je mucila pre nego sto smo krenuli za Cesku bila je upravo na ovu temu, kako se posle tro milionskog Beograda preseliti u Brno sa svega nekih 400.000 stanovnika? Ubrzo nakon preseljenja ispostavilo se da sam se bespotrebno mucila ovim pitanjem. Zivot u “malom” gradu ima mnogo prednosti, a s obzirom na bogatstvo ovog grada za sada nijednu manu. Sredjen i miran zivot i vikendom uglavnom puste ulice omogucavaju ono sto mi je u Beogradu najvise nedostajalo, priliku za odmor.

S druge strane Prag je dovoljno blizu (kada se umorite od odmora) da do njega moze da se skokne na brzinu ;). Mada, pojam blizine je jedna vrlo relativna stvar a to sam upravo naucila u Ceskoj. Od Brna do Praga se putuje dva i po sata autobusom, ali cak i na tako kratkom putu vozicete se prvoklasnim autobusom, odgledati dobar film i biti usluzeni nekim toplim napitkom. Tako da vreme zaista proleti.

A Prag je upravo onakav kako su ga opisali u Lonely Planet vodicu: trodimenzionalna razglednica prepuna turista. Ako zelite da slikate neku “znamenitost” bukvalno se ceka u redu. Mora se priznati da izgleda prekrasno, posebno u ove praznicne dane ali guzve su zaista prevelike i ne znam da li bih mogla da ih podnosim svakodnevno.

Tako da za sada, u ovom nadmetanju velikih i malih Brno ipak ima prednost. Pragu za utehu moze da ostane priznanje da je mnogo lepsi pa tim povodom i par slika iz Praga da docaraju praznicno raspolozenje u glavnom gradu Ceske :)

Da ne zaboravim sta sam oduvek htela da budem :)

Ovi Cesi malo preteruju sa slavljima. Em sto imaju pet puta vise neradnih dana od nas (a ja mislila da smo mi najgori :)) em sto slave novu godinu mesec dana pre nego sto stigne :). Razumem ja to njima je Bozic pre nove godine, ali to je valjda 25. a danas je tek 6. a sve su okitili jos 20. novembra :).

Juce krenemo Miljan i ja u bezbriznu setnju gradom i imamo sta da vidimo… trg prepun ljudi, maskirane dece (neka su izgledala zastrasujuce) sve bljesti i sljasti, i naravno nije nam jasno sta se desava :). Bilo mi je zao sto nisam ponela foto-aparat da sve to slikamo :). Tek kad smo dosli kuci, prosurfujemo po netu i saznamo da su juce slavili Svetog Nikolu. Deca su nosila kostime Sv. Nikole (licili su na katolicke popove, ili kako se to vec kod njih zove), anjela (e ti su bili slatki sa krilcima) i djavola (od nekih me je stvarno podilazila jeza). I onda idu u grupicama, zaustavljaju malu decu i Sv. Nikola ih pita da li su bila dobra, ako kazu da andjeo im da bombone, a ako kazu ne djavo ih strpa u vrecu :)))). A gomila dece je okolo trckala sa svetlecim rogicima (Made in China) na glavi :).

Bilo je slatko, mada mene sve te stvari ne impresioniraju previse :).

Evo jednog posta posle duge iscrpljujuce setnje :)

Brno lezi na dve reke (citaj recice ;) Svratki i Svitavi. Dovoljno su male da ih ne primetis dok ih prelazis vozeci se tramvajem. Nekih 10-ak kilometara od centra grada na Svratki je podignuta brana. Brana je gradjena izmedju 1936 i 1940. Brnska brana je poznata i kao Kninicska, po selu koje se Svraka poplavila i koje jos uvek lezi na dnu jezera.

Ovaj kompleks je poznati rekreativni centar. Mozete uzivati u setnji prelepim stazama…

…voznji biciklom, obilasku jezera brodicem ili poseti Veveri zamku.

Sta god da izaberete uzivacete u izuzetnim pejzazima. Na zalost, neke od ovih aktivnosti su ogranicene na period izmedju aprila i oktobra. Tako da cemo posetu zamku i romanticne voznje brodom ostaviti za prolece :).

Jezero je nama delovalo izuzetno cisto (nigde nismo primetili otpatke, ni u vodi, ni u okolnoj sumi po kojoj smo tumarali). Medjutim, Miljanove kolege koje su iz Brna su tvrdile da je cela regija izuzetno zagadjena, da kupanje u jezeru nije preporucljivo, pa cak i da prilicno smrdi). U svakom slucaju, mi smo bili impresionirani onim sto smo videli. Mozda je dozivljaj drugaciji leti, videcemo…

Slike na zidu

Svetlo

Mislilac

Andjeo

Mudraci

Njih dvoje…

Ono sto definitivno krasi Cesku je veliki broj zamkova i kula iz razlicitih vremenskih epoha. Vecina njih je veoma ocuvana. Nasi pohodi u “osvajanju” istih su jos uvek u fazi planiranja :). U samom Brnu postoji nekoliko istorijski veoma znacajnih gradjevina. Gradom dominiraju Katedrala Svetog Petra i Pavla iz 14. veka i Zamak Spilberk iz 12. veka sagradjeni na istoimenim brdima. Grad Brno je poceo da se razvija u 11. veku kada je sagradjen prvi zamak na Petrovom brdu i polako se sirio do 12. veka kada je izgradjen Spilberkov zamak.

U pocetku je zamak koriscen kao kraljevska rezidencija, da bi u 18. veku transformisan u vojno utvrdjenje. Do 1853. godine Austro-Ugarska Imperija ga je korstila kao zatvor. Nosio je ime “Zatvor Nacija” jer su zatvorenici bili iz razlicitih zemalja. Zatvor je ponovo aktiviran za vreme II s.r. od strane Nacista. Danas, u okviru zamka postoji muzej u okviru kojeg je moguce posetiti neke od tamnica. Ceo kompleks oko zamka je pretvoren u predivan park. Iako se nalazi u samom centru grada prilicno je izolovan. Park je predivan i pomalo “divlji”. Nije kao parkovi po Beogradu, nema cvetnih leja i planski sadjenih zbunjica :). Pre izgleda kao da je neko doneo deo sume i prokrcio stazice kroz nju, ponegde ubacujuci po koju klupu za umorne putnike.

Sam zamak je u izuzetno ocuvanom stanju i redovno se renovira.

Muzej nismo posetili prilikom prvog obilaska jer je vreme bilo zaista izuzetno i zeleli smo da uzivamu u setnji. Ali obecavam i izvestaj iz zatvorenickih tamnica uskoro :). Za kraj ovog posta, na zahtev nekog nama vrlo bitnog ;) slika jednog posebnog posetioca :)

Dragi moji .

Nedostajete mi, ali o tome cu mail-om posto su ovo razglednice a ne dnevnik jedne sredovecne zene trenutno nezaposlene

Brno je grad sa predivnim kaficima i restoranima. Klopa je bozanstvena i ono sto cu posavetovati sve koji dolaze ili prolaze kroz Brno…Jedite u fancy restoranima u centru!!! Cena je ista kao i u krs kafanama a usluga i klopa milion puta bolja . Cene su inace nesto povoljnije nego u Beogradu, ali nista nije za dzabe . Ovde imaju nesto kao Happy Hours izmedju 11 i 13h kada komplet meni… predjelo, supa, glavno jelo i salata kostaju nekih 150-200 din .

Od piva smo za sada probali jedino starobrno i ocena mu je, za svetlo nekih 4, a za tamno, koje ja inace ne volim 5++++ .

Ali ono zbog cega je ovaj Post dobio naslov koji ima je nasa poseta jednom izuzetnom kaficu koji se inace nalazi u sastavu muzeja — AIR Cafe Specijalitet kuce su limunade (vocni kokteli) kojih ima jedno 30ak i do sada smo stigli da isprobamo tri razlicite, jedna je u sebi imala cak i kaktusov sok . Eto zasto nemamo vremena za pivo

Nadam se da ce slike bar malo docarati atmosferu, za potpuni dozivljaj ce svakako nedostajati tiha muzika iz 30ih u pozadini

Evo slike za neke iako se kosi sa svim mojim antimilitaristickim uverenjima.

Najbolje naravno ostaje za kraj, cisto da znate kako fin svet posecuje ovaj kafic i kako je tesko Miljanu, naravno . Nadam se da su vam SVI jezici na mestima

Ovde smo vec nedelju dana tako da Brno na prvi pogled mozda i nije najbolji izbor naslova jer je utisaka toliko da bih mogla odmah da napisem 10ak postova . Jedno je sigurno, ovde je sve drugacije nego u Beogradu, pa i u Srbiji uopste.Za pocetak, svemu se zna red… ako pise zabranjeno parkiranje-niko se ne parkira, po tramvajskim sinama niko ne vozi kola, deca ustaju starijima u prevozu, smeca i pikavaca nema po ulicama… kulturan neki svet. Ne znam kako cemo se Miljan i ja uklopiti medju ovaj fini narod

Imaju neko cudno radno vreme, tako da su ulice gotovo puste oko 7-8 uvece, subotom skoro da nista ne radi, a nedeljom stvarno nista ne radi. Kao kod nas pre jedno petnajstak godina. Danas smo zaista uzivali grad je bio totalno pust. To mi je najvise nedostajalo u Beogradu, tamo su ulice prepune subotom.

Ovde ima mnogo vise lepih starih zgrada nego u Beogradu. A i fasade se im renovirane i ocuvane tako da verovatno zbog toga vise dolaze do izrazaja. Vratovi su nam se ukocili od dukotrajnog zjakanja … cas levo…vidi ono…cas desno…vidi ono…i tako po ceo dan, vec skoro nedelju dana . Danas smo konstatovali da je to verovatno i zbog toga sto ih ne bombarduju svaki cas, kao npr. onaj uzas koji su u Beogradu napravili u Knez Milosevoj 1999 .

A sada malo slika…. da docaraju Brno

Pijaca koja naravno ne radi vikendom , i ne smrdi… naravno;)

Nebo u Brnu