Planeta Srbija

A good ol’ from Ubuntu *and* Debian bugs:

Dimitrios Symeonidis wrote on 2008-10-14: (permalink)

this bug will soon celebrate it’s 3rd birthday. it’s marked as confirmed, high importance, and reported upstream (debian). are we going to do something about it, or are we just waiting for debian to resolve this?

(Emphasis added for extra lulz)

Inspirisan poduhvatom Intelovih Linux developera koji su uspeli da pokrenu Fedoru na Eee PC-u za 5 sekundi, jedan od korisnika na Debian Administrationu postavio je upustvo kako uraditi sličnu stvar na Debianu.

Beta verzije OpenOfficea 3 koje su već izvesno vreme bile u experimentalu prilično brzo su zamenjene stabilnom verzijom koja je nedavno objavljena. Šta više, čini mi se prvi update se već događa (3.0.0-2). Sid još uvek ima 2.4, a tako će verovatno ostati sve dok Lenny ne postane stable. Iako je odakle već, OO3 radi vrlo dobro, odnosno stabilno, pa ko ume i zna šta radi, a hoće novi OO, evo još jedne mogućnosti. Ako ništa, spasićete openoffice.org servere koji se još nisu osvestili.

Kad smo kod experimentala, GNOME 2.24 se pomalja u vidu Empathyja, Orce i utilsa.

Koga zanima može pogledati i pratiti ovde. Usput, objavljen je Linux 2.6.27 koji ne bi trebalo da ubija Intelove mrežne kartice.

Testing će se zvati Squeeze. Pored ove informacije, današnji Release Update donosi uvid u napredovanje Lennyja ka stableu, a lista novosti koje nas očekuju postoji i na wikiju.

Pre nego što pređem na detalje vezane za GNOME, KDE i XFCE varijande Debian Livea, dve važne napomene. Usled sopstvene nepažnje sam napisao je live installer u beti 1 uključen u sistem, što nije tačno, pa sistem nije moguće instalirati na disk. Druga važna stvar koju sam propustio da pomenem je činjenica da GNOME ISO neće stati na CD (uistinu za malo, ali to ne menja stvari), već se mora rezati na DVD. Sve ovo lepo piše, jedini krivac za propuste je moja nepažnja, mada primećujem da mi wodim prilikom rezanja KDE ISO-a prijavljuje 684 of  684 MB written što znači da staje na CD.

Pre svega nekoliko detalja vezanih za opšte stvari, nezavisno od okruženja. Liveove sam testirao na Lenovo Thinkpadu T61, što je C2D, SATA disk, prokletstvo u vidu Nvidia grafičke kartice (Quadro NVS 140M), Intel 4965 wireless, 1280×800 monitor, 965 čipset sa pratećom galanterijom. Svi uređaji osim FireWirea, wireless kontrolera i naravno grafike funkcionišu out of the box. FireWire nisam probao, dok wireless čip ima drajver u kernelu, ali je problem sa firmwareom koji je u non-free repozitorijumu, pa se ne dobija default instalacijom. Osposobljavanje je krajnje lako, pa je pre svega potrebno imati paket firmware-iwlwifi (download, ~220KB), postati root (sudo -s), instalirati ga (dpkg -i firmware-iwlwifi_0.12_all.deb) i reloadovati modul iwl4965 (modprobe -r iwl4965 pa modprobe -r iwl4965). Nakon ovoga će povezivanje na dostupne mreže biti moguće, po defaultu Network Managerom, odnosno odgovarajućim frontendima (nm-applet za GNOME i knetworkmanager za KDE). NVIDIA je posebna priča, manje više svi znamo i zašto. Naravno, X se uredno podiže i rezolucija biva podešena, pa je elementarno korišćenje grafičkih okruženja moguće, ali je za konkretnija podešavanja neophodno uložiti dodatni napor. Instalacija vlasničkog Nvidia drajvera je tehnički najbolja opcija, pošto jedino on omogućava 3D, najniže temperature rada, skaliranje frekvencija GPU-a i memorije, a time i manju potrošnju. Nv i vesa drajveri takođe daju dobar 2D i slobodni su, za razliku od prvo pomenutog. Na Nouveau (upustvo za instalaciju za Sid) ipak još uvek ne treba previše računati. Najbolje rešenje koje problematiku menja u korenu je svakako nabaviti Thinkpad koji ima Intelovu grafiku, i do daljnjeg u najširem luku obilaziti prilično nesposobnu Nvidiu, čiji vlasnički drajveri imaju solidnih problema na novijim karticama, koje na svojoj koži najviše osećaju korisnici KDE-a 4. Podsećam da su drajveri za Intel i ATI kartice slobodni, a i VIA čini prve korake ka tome.

Ostatak uređaja, poput Bluetooth kontrolera, čitača memorijskih kartica, zvučne kartice, kao što sam pomenuo, funkcioniše out of the box. Prijatno su me iznenadili dobro podešeni ACPI i Thinkpad dugmići što znači fukcionalne Fn prečice i tastere za menjanje jačine zvuka, slanje računara na spavanje (Live sistem nije moguće suspendovati u RAM, ali stvar fukcioniše “sa harda”) i sl.

GNOME varijanta se svodi na default Debian GNOME desktop, koji izgleda istovetno kao onaj u Etchu. Odabir programa je vrlo dobar, pošto su prisutni skoro svi koji u startu mogu zatrebati, pored standardnih koji dolaze uz okruženje:

Sav softver je prilično svež, a GNOME je verzije 2.22 uz napomenu da su neki delovi okruženja iz verzije 2.20 (GNOME Panel, Nautilus). Od novog Nautilusa (kako čuh, u GNOME-u 2.24 će biti solidno renoviran) i GVFS-a u Lennyju kako stvari stoje nema ništa.

KDE verzija dolazi sa okruženjem verzije 3.5.9, sa svim programima koji se uz njega isporučuju, što podrazumeva i Kontact, web development programe (Quanta i ostali), edukativne programe, K3B i još što šta (meniji su zaista prepuni svega i svačega). Amaroka nema, kao ni Inkscapea, pa je jedini program za vektorsko crtanje OpenOffice Draw, jer ni Karbon nije u menijima. KOffice je dakle ustupio mesto OpenOfficeu, a Iceweasel je naravno tu. Update managera i Synaptica takođe nema, što zajedno sa konfiguracijom Thinkpad dugmića pokazuje da je GNOME ipak default na Debianu. Daleko od toga da KDE-u nije posvećena pažnja, ali kao celina, GNOME deluje kao ono što bi trebalo da pokaže koliko Debian može na desktopu u ovom trenutku.

XFCE disk je nešto što bi trebalo da posluži kao demonstracija da XFCE na Debianu postoji i da radi. Razlog za takav utisak leži u tome što se uz XFCE isporučuju samo OpenOffice, Iceweasel i GIMP, dok je ostatak programa ostao na ponudi ovog okruženja. Uz svo poštovanje to je daleko od dovoljnog, te na ovu verziju valja računati samo kao na nešto što instalra X i XFCE, dok za ostatak valja zasukati rukave.

Ukupne performanse sve tri varijante Debian Livea su veoma dobre, odnosno onakve kakve se od Debiana očekuju. Neću se previše upuštati u poređenja performansi sa ostalima, naročito Ubuntuom, ali se ne mogu oteti utisku da je Debian Live, ukoliko izuzmemo DSL i slične minimalizme, do sada najhitriji live sistem koji sam probao. Podizanje sistema pak nije za preteranu pohvalu i traje malo duže nego što bih voleo, uz činjenicu da bi nekakav bootsplash znatno popravio utisak. Usplash na primer je jedan aptitude install daleko.

S obzirom da se radi o prvoj beti, Debianovci nemaju razlog da nezadovoljstvo. Live installer očekujemo u narednim betama, a kako stvari stoje Debian Lenny Live će biti nešto što ćemo sa zadovoljstvom deliti unaokolo.

Prva beta verzija Debian Live imagea je dostupna za preuzimanje i testiranje. Ovo je prvo zvanično objavljivanje imagea nakon početka rada Deban Live tima.

Debian Live je moguće butovati sa CD/DVD medija, USB diskova ili preko mreže, a dostupni su diskovi sa predefinisanim KDE, GNOME i XFCE okruženjima, kao i bez grafike. Sistem se može instalirati na hard disk zahvaljujući live-installeru, a live-helper toolkit za koji postoji i grafički intejfejs live-magic (dostupan u Sidu) omogućava brzo kreiranje live diskova. Druga beta se prema planu očekuje polovinom septembra.

Iako se neće pojaviti kao deo sledećeg stabilnog Debiana, KDE 4.1 će ipak biti dostupan za korisnike Lennyja. Debianov KDE tim je završio bekportovanje paketa iz eksperimentala koji su dostupni na http://kde4.debian.net/.

Linija sa sources.list: http://kde4.debian.net/ lenny main

KDE4 minimal: aptitude install kde4-minmal

KDE4: aptitude install kde4

Korisnicima unstablea se preporučuje ostajanje na experimental paketima (KDE4 će ući u unstable kada Lenny postane stable), ali ću svakako u narednim danima testirati ovaj repozitorijum i KDE4 iz njega. Verujem da neće biti previše razlike od ovoga što se može naći u experimentalu, mada, ukoliko izuzmemo probleme sa NVIDIA karticama, KDE4 iz experimentala funkcioniše prilično dobro.

Možda jedan od najboljih poklona Debianu za petnaesti rođendan koji ga očekuje u avgustu je nedavno venčanje Meike Reichle i Alexandera Schmehla, Debian developera. Ovo je prvi put da se nešto ovako dešava, a iako ne verujem previše u papire i formalnosti kada su osećanja u pitanju, cela priča mi je jako, jako simpatična. Mieke je na svom blogu objavila sumarizaciju čitave stvari, a deo Debian project newslettera posvećen njima je u nastavku. Iako su šanse da ovo im ovo nekada neko prevede minimalne, srećno!

Meike Reichle and Alexander Schmehl married

After getting to know each other three years ago [18]through their Debian work Debian Developers Meike Reichle and Alexander Schmehl were [19]married on Saturday, 28 June 2008, at Lake Constance in Germany. Thsi marks the first time two Debian Developers were joined in marriage. [20]Several other DDs, one of whom served as the groom’s best man, were present to celebrate with Meike’s and Alexander’s friends and families. As a wedding gift they presented a cookbook including the favourite recipes of many members of the Debian community. Version 1.1 of the book is already in the works, hopefully with a clarified license and maybe also incorporating changes required by FTBFS bugs if any are filed by the newlyweds in time. The Debian project’s congratulations go out to the happy couple, and we hope this may be the start of a very joyful time in both their lives.

18: http://blog.alphascorpii.net/english/personal/debian-love-story.html 19: http://www.alphascorpii.net/wed/ 20: http://www.alphascorpii.net/wed/DDs.jpg

Distrowatch je za današnji weekly sjajno iskopao threadove na Debianovoj Eee PC mailing listi koji nagovestava tesniju saradnju između Asusa i Debiana.

Sudeći po onome što se da videti, Debian i Asus će uspostaviti saradnju za koju će tajvanska firma angažovati pet svojih zaposlenih kao podršku ukoliko se za to ukaže potreba (”working relationship in place between Asus and Debian, with backup provided by five other Asus employees” u originalu).

Osnovne crte budućeg pakovanja za eee se već naziru, mada je stvar još uvek u povoju. Kao okruženje se pomunje LXDE (probao sam ga na kratko, pa bolje da ne pišem nista dok ga ne zaskočim konkretnije), dok će kako stoje stvari najveći posao biti vezan za instaler i ACPI skripte. Trenutni problem su WiFi drajveri, pa će, ukoliko se ne stvori neko slobodno rešenje, biti jako teško napraviti out of the box Debian za eee. Ako bude biće, da bi valjalo, valjalo bi.

Debianov KDE tim ipak je odlučio da u Leniju podrazumevani KDE bude 3.5.9. Od 4.1 po defaultu dakle nema ništa, mada će biti bekportovan.

Iako mi se odluka na prvi pogled nije dopala, razlozi za nju su prilično objektivni i razumni. Ana Guerrero je obrazložila ovu odluku na svom blogu.

Debianov razvojni tim početkom meseca objavio je nove detalje o planovima za Lenny. Da li će stići za septembar videćemo, a u međuvremenu je objavljena druga beta verzija DI-a.

Iako svakodnevno odradim po jedan update u naletu i preletu obaveza nisam primetio dokle se stiglo. Pogled na release update od pre devet dana otkriva nekoliko zanimljivih detalja.

Freeze nekih delova sistema bi trebalo da je već počeo, Perl i Python su updateovani, dok će default GCC u Leniju biti 4.3. Init skriptovi će biti kompatiblini sa dependency-based init sistemima, mada za sada u testing repoima nema ni jednog, a podrazumevani shell bi trebalo da postane dash.

KDE 4.1 još uvek nije potpuno izvesan ali se koja vec 4.1 alfa/beta/šta god nalazi u experimentalu i redovno apdejtuje. GNOME će sasvim verovatno biti 2.22, s tim što su Nautilus 2.22 i GVFS trenutno u unstableu, a da li će stići u Leni videćemo. FF, ups, Iceweasel 3 i xulrunner 1.9 će takođe biti deo izdanja.

DI beta 2 instalira 2.6.24 i ima fensi grafiku na inicijalnom ekranu, full enkripciju fajl sistema i još što šta…

Naročito mi se dopada što je amd64 port, ako se da tako reći, postao ravnopravan sa i386, pošto se u bliskoj prošlosti dešavalo da paketi za 64bit kasne. KDE 4 u experimentalu je čak svežiji  i brže se apdejtuje rekao bih.

Ukratko, ukoliko se dvoumite da instalirate ili probate Lenny sada je možda pravo vreme, mada već duže vreme nemam problema sa njim. Ukoliko sve bude kako treba, postaće stable, i to dobar stable u septembru. Nedeljni ISO-i su ovde, a ekipa ovde.

Instalacija OpenOfficea na srpskom, preuzetog sa strana lokalizacinog tima je u mom slučaju pokazala jedan veoma egzotičan problem. Ukratko, ma šta da sam pokušao, program je ignorisao pokretanje iz menija dok je u shellu uporno govorio: no suitable windowing system found, exiting.

Problem je po forumima i listama širom sveta mahom svođen na SELinux, ali setenforce 0 i chcon nisu davali rezultate. Strace je na sreću pokazao da poruka koju je OpenOffice prikazivao nema puno veze sa realnim problemom, odnosno nedostatkom bibiloteke libaudio. Nakon instalacije ove bibiloteke, odnosno paketa libaudio2 na Debianu (koliko sam izguglao i istražio uz Urketovu asistenciju, na Fedori i RPM distroima bi paket trebalo da se zove nas - nas-1.9.1-2.fc8 u momentu pisanja posta za F8).

Kako sam u razgovoru sa Goranom saznao (hvala na pomoći) još niko nije iskusio ovakav problem sa srpskom verzijom, pa pretpostavljam da će retkim baksuzima ovaj post pomoći. Readme će takođe biti bogatiji za ovu informaciju, zlu ne trebalo. Usput, OO na srpskom zaslužuje preporuku, čestitke na dobrom poslu.

Iako je KDE4 već izvesno vreme u Experimentalu, njegova instalacija odatle nije davala previše valjane rezultate. Situacija se na sreću promenila na bolje, bar kada je funkcionalnost okruženja u pitanju.

Trenutno se iz experimental repozitorijuma može instalirati KDE 4.1 alpha 1 (dakle, jako sveža verzija, 4.0.72) koja radi iznenađujuće dobro u poređenju sa prethodnim iskustvima koje sam imao sa KDE-om 4 odatle. Ovo izdanje bi ujedno trebalo da predstavlja početak pakovanja KDE-a 4.1 koji će se naći u Lennyju kada postane stable. Meta paket kde4 kao i do sada neće uraditi posao, ali se okruženje može dobiti preko kde4-minimal ili instalacijom pojedinačnih paketa navedenih na strani Debianovog KDE 4 tima.

Performanse instaliranog softvera su jako, jako dobre. Programi se ponašaju relativno stabilno, uz napomenu da Kopete i dalje puca prilikom povezivanja na Jabber server. Konqueror, iz kog nastaje ovaj post, radi veoma stabilno i brzo, zajedno sa ostatkom osnovnih programa iz okruženja (Dolphin na primer).

Neophodna napomena je da instalacija paketa iz experimentala potencijalno predstavlja veoma rizičan poduhvat, da ne pominjem haos koji može nastati u paket sistemu (aptitude pod obavezno). Kompajliranje je i dalje najsigurniji ali ne i najinteresantniji izbor kada je Debian u pitanju.