Planeta Srbija

Post preuzet sa bloga OS”Djura Jaksic” Krivelj

U Beogradu , 09-10.04.2009.godine u hotelu Kontinental, skole koje su uspesno savladale  obuku i prosle kompletan projekat “Skola bez nasilja” dobile su sertifikat Ministarstva prosvete i UNICEF-a.

Kako je izgledala dodela i cela svecanost,  pogledajte:

Bila nam je cast da se nadjemo medju skolama koje su zasluzile ovakvo priznanje (njih trideset i dve), a istovremeno i  podsticaj da dalje sprovodimo ideju “Skola bez nasilja,” kao i svojevrsni dokaz uspesnosti dosadasnjeg rada i truda ucenika, roditelja, nastavnika i ostalih radnika nase skole.

Skolu “Djura Jaksic” predstavljali su:

-mentor: Natasa Stanisavljevic, diplomirani pedagog

-clan skolskog tima: Maja Randjelovic, nastavnik engleskog jezika

-clan ucenickog tima: Ivana Musovic i

-direktor: Vladimir Stankovic, profesor fizickog vaspitanja

Ovo je diploma celog kolektiva skole “Djura Jaksic” iz Krivelja !

PISMO, again

Znam da sam rekao da cu se javiti uskoro, pa evo posle godinu dana javljam se ponovo, iako mi  ni prosli put nisi odgovorio. Cuo sam da imas puno posla i da si dobio unapredjenje, pa sada stalno putujes avionom s kontinenta na kontinent. Verovatno je to razlog sto se ne javljas, mada nisam siguran ni da si proslo pismo dobio, jer si opet menjao mesto prebivalista. OK, bicu uporan i pisacu ti,  mozda mi nekad i odgovoris. Kod nas nista novo. Bili neki izbori, sve je proslo mirno, neki su otisli, a neki dosli, neki se pocepali, neki se spojili, vise ni sam ne mogu da pohvatam ko je ko i ko je gde, a iskreno i nije mi posebno vazno. Ne mogu da vodim racuna  o njima,  ne vode ni oni o meni. Sve u svemu, nista posebno. Kredite placam za sada redovno, a kako ce biti u narednom periodu ne znam, samo znam da su u medjuvremenu jedan od kredita povecali, tj. kamatu ili nesto slicno, nisam dobro razumeo njihovo pismo, osim da sam kraci za nekih 630 eura na sve ono predjasnje! Ma dobro, bitno je da smo zdravi, pa sad mogu da razmisljam o jos jednom, dodatnom poslu preko dana, kako bih namirio kucni budzet i sastavio kraj sa krajem. Nesto mi se nagomilali dugovi, pa ne vidim drugo resenje. Pada mi na pamet da idem na gradjevinske poslove, dobro se placaju, a za njih mi i ne treba neka pamet, ima ko da razmislja umesto mene dok  ja fizikalisem i cutim. To mi inace odgovara, jer kad pricam stalno mi se obija o glavu. Izgleda da uvek ima pametnijih od mene, a ekstra sto ne umem da  pricam neistinu. Sujeta je gadna stvar, zato cu da drzim jezik za zubima i da cutim i kad ne spavam. Ove godine necemo da idemo na more, jer jos nismo isplatili ono od prosle godine, a bas nam je bilo lepo. Uzivali smo kao nikad ranije. Isli smo sa prijateljima i njihovom decom i nismo skrtarili, nismo nosili smrznutu hranu odavde i bili smo galantni. Pa moze nam se, sto da ne? Imamo slike i neke video klipove pa cemo ove godine, ako se bas uzelimo mora, da pustamo filmove i slusamo onaj sum koji stvaraju talasi kad udaraju u obalu… Video sam na Facebooku neke slike koje je postavila tvoja zena i moram priznati da izgledate super .  Obradovao sam se kao malo dete sto ste i vi tamo. Ja se slabo snalazim na tim mrezama, vise moja deca  nesto rade. A i plasim se, cuo sam od komsije da ima raznih manijaka po internetu, vise nego u mracnim ulicama. I jos mi komsija rek’o da je to veca zaraza od igranja igrica, pa me strah da se i ja ne zarazim, plasim se tih epidemija. Moram da se cuvam, sto i tebi preporucujem! Doslo nam prolece, a sa njim i laste na terasu, kao  svake godine. Kazu stariji ljudi da laste nece kod svakog da dodju, nego samo tamo gde im je lepo i gde osecaju sigurnost. To mi uliva nadu. Ono jeste da je granulo sunce i da je pocelo da zeleni svuda oko mene, ali ja ne vidim beo dan radeci od jutra do mraka. Cekam neki odmor, kao ovaj  uskrsnji,  pa da sednem malo sa porodicom.  Da se malo i sa njima druzim. Izgleda da ce i ove godine da bude susno vreme i da cemo imati problema, pa cemo morati opet da uvozimo hranu, a dosad su toliko poskupeli sve, da smo morali da svedemo na minimum nabavke. Vise ne idemo jednom nedeljno u pazar, nego bas kad moramo… Uzmemo par stvari i to  je to. Koliko para toliko muzike. I dalje drzimo dijetu, samo sada nismo vise ni na vodi i hlebu. Presli smo na vazdusnu. Kazu da je to sada hit kod nas, pa da i mi budemo u trendu. Uh, bas sam te udavi0, necu vise. Ajd, pisacu ti uskoro opet…

Rece srpski Terminator sramezljivim glasom svojoj zeni posle rucka. Ona ga pogleda strogim pogledom od koga se Terminator smrznu, raspremi astal, opra sudove i obrisa sve za sobom posle jela.

A koliko juce, bese obrnuta situacija.

Vremena se menjaju, ne zato sto su muskarci postali nesposobni, nego zato sto su zene od vajkada sposobnije, a sada to i dokazuju. Kako na poslovima kojima se bave, tako i u kuci…

Secam se kako je komsinica otvarala kapiju kad god joj se muz vracao kolima sa posla, a isto ga je i ispracala. Meni nije bilo jasno zasto to radi, mislio sam kako je nesposoban, a u stvari on je zeleo pred selom da se pokaze kao Terminator. I tako je to trajalo dok ga jednog dana nije opalila oklagijom po glavudzi. Od tada sam otvara i zatvara kapiju, iako je ostao seljak u dusi…

Jedan drugi je voleo da kaze: Sta, nisi ohladila pivo za kuma??? Eno ga sada ladi pivo sam, a kuvanje kafe kad gosti dodju, iha, vec svi znaju cija je to duznost…

Treci se duvao kao tri Terminatora pred lepsom mu polovinom, dok se ova nije pokupila i otisla … Sad ne glumi nista, kuka i lomi ruke, proklinjuci samog sebe i dan kad je dos’o na ideju da bude Terminator.

Sigurna kuca za zene postoji i, na zalost, svakodnevno se cuje kako je neki Terminator maltretirao zenu, tukao je i izivljavao se. Na zalost, budala ima na svakom koraku.

A da su i zene napredovale u ovim stvarima, dokazuje to sto se neretko cuje kako je neciji muz dobio batine i kako mu treba pomoc.

Zasto to ljudi rade? U cemu je stos, kvaka?

Meni je to nepojmljivo i ruzno.

Kad volis nekoga, volis ga srcem, volis ga toliko da ti ni u najvecem ludilu ne padne na pamet da podignes glas, a kamoli ruku. Ma i kad ne volis nekoga, ne dize se ruka, tako se problem ne resava. Ludi su oni koji dozvole tako nesto.

Ljubav, muzika i sve nesto lepo…

Razne poslove sam radio, menjao gradove, a bogami i sela.  Nemam nameru da pisem o njima, bilo pa proslo, ali imam nameru da se zadrzim na ovom koji trenutno radim.

Godine 2003.  potpisavsi resenje, potpisao sam samom sebi posao na odredjeno vreme ili otkaz moguc u svakom momentu. Naravno, svesno i promisljeno. Svestan da danas i ne postoji posao za koji ce bilo ko da garantuje da je do penzije, a jos svesniji svojih sposobnosti, mogucnosti i nepreglednog spiska raznoraznih kontakata u biznis svetu, bez kojih se definitvno ne moze.

Napustio sam sve drugo sto sam radioi posvetio se samo ovom poslu, za koji se vremenom potvrdilo da posedujem odredjene sposobnosti i kvalifikacije pre svega rukovodstvene … Rad sa ljudima je definitivno najtezi, a dobrom organizacijom i promisljenim odlukama rezultati se ipak potizu i vrlo su vidljivi.

Medjutim….

Od prvog dana nailazim na prepreku zvanu “covek”  koja potvrdjuje pravilo da pravila ne postoje u sistemu bez sistema. To je od mene, nekada normalnog, napravilo jednog pomalo budalastog i dzangrizavog coveka koji se bori za sebe i svoje JA u drustvu gde caruje nedrugarstvo. Ok, naucio sam da se ne davim, ali ne i da plivam nizvodno. Jednostavno, to nije moj nacin rada. Permanentno idem uzbrdo i trazim uvek vise, prvo od  samog sebe, a onda i  svih iz okruzenja.

Takav nacin rada, ponasanja i htenja nailazi na veliki otpor kod onih koji ovaj svet zamisljaju kao drp sistem i svakodnevno onanisanje nad ljudima radi licnog zadovoljstva i interesa. Najvise problema zadaju oni koji kompenziraju svoje neznanje i nerad  politikanstvom i drcnim ponasanjem, a od njih mi se, iskreno, najvise i  povraca.

Zbog takvih likova sam u svakom trenutku spreman da nastavim svoj put na nekom drugom mestu, svestan da iza sebe ostavljam dubok trag pozitivnih promena i resenih problema.

Nije mi uopste jasno kako to ovi likovi ne mogu da shvate i kako da im isto posaljem do mozga (ako ga uopste imaju) i da nasladjujuci se svojim namerama da mi nanesu zlo, samo pokazuju  dno svoje licnosti.

Zasto ne mogu da prihvate cinjenicu da  mnome ne mogu manipulisati, ne mogu me naterati da budem marioneta, koja ce slepo da izvrsava njihove nebulozne ideje. Ne moze.

Briga me za politiku, za njihove ljude,  sestre,  kumove,  razne rodjake, komsije i ine. Briga me sto im kontriram i sto javno iznosim sve ono sto ne valja, a pohvaljujem ono sto je dobro.  Pa ucinite nesto dobro i korisno, rado cu i vas pohvaliti.

Da li zaista mislite da mi mozete uskratiti, ili me skratiti za jezik, time sto cete konstantno pretiti i pokusavati da me sklonite sa radnog mesta? Da li zaista mislite da cu zbog toga odustati i prestati da se borim protiv svega sto radite  i  uzimate od svih nas zajedno, a najvise od nase dece?

Zar ne vidite da nisam jedini, da ima jos puno onih koji razmisljaju i imaju cime, vide i ne boje se da javno kazu ili pokazu?  Skraticete mene, ali ne mozete sve, uvek ce neko da pokaze prstom na vas i kaze istinu koje se  bojite vise nego djavo od krsta.  Jednog dana nadvladace vas posteni i radni ljudi, kojima je stalo do buducnosti sopstvene dece.

Necu vise da pisem, osim da spomenem jos jednu bitnu stvar: internet je cudo, javni medij  kojeg se tako otvoreno plasite,  jer znate da ce brzinom svetlosti mnogo ljudi saznati sve o vama . Ja ne prozivam, ja ne pisem neargumentovano i borim se protiv toga godinama, ja nemam nameru da se ubedjujem i raspravljam, ali nemam nameru ni da se povucem.

Spreman sam, za mene ce se naci neki drugi posao, ali cete vi otici tamo gde zasluzujete.  Al to je meni nevazno.  Ja zivim svoj, a ne tudje zivote.

I ne brinite,  znam da radim sa svojih deset prstiju,  za mene nema zime.

Tacnije IPod Shuffle ?!

Pa lepo i lako. Napravite, tj snimite vcast na temu Blogowski.TV vcastova…

Predlog mozete videti kod Blogowskog… Evo kako sam ja zamislio i kako izgleda moje uzivanje, moj vcast:

Uzgred, nemam nameru da osvojim IPod Shuffle ali imam veliku zelju da animiram sve one koji dolaze kod mene da i sami pokusaju sa vblogovanjem jer je zaista lep nacin za prezentaciju i blogovanje.

Blogowski je N1 bloger od koga sam mnogo naucio citajuci njegove postove i koga izuzetno postujem da bi mogao da se sprdam na njegov racun, ili da ga na bilo koji nacin ( ni u sali) pljujem ( kako on kaze u predlogu) i zato saljem u etar ovaj vcast zeleci da i vas podstaknem da se ukljucite…

I naravno, ne mogu a da se ne nasalim kad su I Podovi i slicne stvari u pitanju. Redosled je sledeci:

and

Konekcija koja viri ispod moje “kapice” je figurativna,lol

Pogledao sam se jutros u ogledalo i …

…nisam video nista!!!

Medjunarodni sajam pasa odrzan je 05.04.2009.godine u Zajecaru na prekrasnoj Popovoj plazi. Bilo je bas puno takmicara , posetioca jos vise a predivan dan i odlicna organizacija ucinili su ugodjaj za pamcenje.

Ne bih previse pisao, slike govore vise od hiljadu reci, pogledajte:

I nesto sto sam morao da slikam jer me asocira na Afroditu. Pozdrav njoj i svim ljubiteljima lepog i negovanog cveca:

Naravno, malo opustanja , uzivanja, malo vise zdranja pragnjetine i sve nesto lepo… Opustite se ljudi, uzivajte, dajte sebi malo oduska…

Aj cao !

Mozda je neka tema  promasena, ali je sigurno da ima stvari tacnije zakona koji su iritirajuci. Meni sigurno, nemam pojma za vas???

I da, verovatno sam jedan u nizu neogdovornih???

A blogeri su neodgovorni?!! A mozda i nisu? :?:

Posao kao posao, jedan, drugi, treci sastanak, kao na pokretnoj traci smenjuju se ljudi…Telefoni zvone, javljam se, zapisujem, odgovaram, dogovaram…i sve tako redom. U jednom trenu zvoni mi mobilni , vidim neki broj iz Beograda… Javljam se: -Dobar dan, da li je to Deda? -Ja sam, izvolite… -Budite malo na vezi , zeli ministar da vas cuje! -Izvinite, koji ministar? …ali u slusalicu je vec krenula ona bezvezna muzika iz automata od koje mi se uvek povraca dok cekam operatera ili vec nekoga… Sedim, kroz misli mi u delicima stotih delova sekundi prolecu razne misli.. Pocinje stomak da mi radi i naravno zivci… Osecam kako mi se stolica podize pa nonsalantno spustam oslonac na ledja i pocinjem da se klatim kao klen, ali i to me brzo prodje, pa rukom blokiram rucicu koja ne dozvoljava pederaj ljuljanje… Sada me vec uhvatila debela nervoza, sta to hoce licno ministar? od mene? Ko je taj ministar koji me trazi? Cekam kao kad pozovete podrsku za adsl operatere pa vam se ne javljaju po nekoliko sati, takav mi osecaj, a proslo tek desetak sekundi… Taman kad sam ocekivao da se javi ministar, opet isti zenski glas: Molim vas, budite jos malo na vezi, ministar ima jos jednu vezu, sad ce on! -Samo trenutak, koji ministar me treba? Ali ona dosadna glupava muzika od koje mi se povraca ponovo krenu sa paranjem mog uveta a mene udari jos veca nervoza. U tom trenutku u kancelariju ulazi kolega i pocinje sa nekom pricom, masem mu rukom da imam vezu, on nastavlaja da melje, masem mu rukom i pokazujem mu da imam vezu, ona i dalje prica, masem mu rukom a onda odlazem mobilni i kazem: kolega, imam vezu, molim te sacekaj samo trenutak da zavrsim ! -Ovo je vaznije sto imam da ti kazem, aj posle razgovaraj!- kaze mi on.. -Ne mogu, imam ministra na vezi, cekam da se ukljuci u razgovor, moraces da sacekas… On se okrece i izlazi, prica nesto a ja cujem njegove reci u odlasku gde i mene i ministra napusava samo tako… To me cini jos nervoznijim. Ne znam o cemu cu pre da razmisljam: da li da ostanem koncentrisan na razgovor sa ministrom ili kako cu kolegi da objasnim da se svet ne okrece oko njega??? Malo mislim na ono prvo, a malo vise na ono drugo, a nervoza ide na 90, jos malo pa cu da prokljucam. Jxxo me ministar i kad je resio da me pozove. Sta ima mene bas da zove? I koji me to ministar toliko treba, bas mene bre? Uh, kako me nervira ona muzika iz slusalice, nemate pojma. Pa nema odvratnijeg zvuka. Ne postoji nista sto moze toliko da me utera u bedak kao ta muzika koja treba da bude opustajuca. Medjutim, razna iskustva iz predhodnih cekanja uz glupavu muziku me navode da je jos vise mrzim. Mrzim, ali bas… Jednom rukom izvlacim cigaretu iz paklice i razmisljam da li da je palim ili ne? Mozda ministar primeti da pusim dok razgovaram sa njim, pa mi bi neprijatno od same pomisli ( da ne uvredim coveka, mozda?) ?? Ipak je palim iskusnim pokretima duvanskog ovisnika , povlacim dugacak dim, zadrzavam u sebi i osecam kako mi se pomalo vrti u glavi. Uh, da li cu moci da razgovaram sa ministrom ovako upusen, povlacim jos jedan dim i skoro naglas kazem; Nek ide zivot bre, pa i on je covek?! Ma sta se bre ja opterecujem svim mogucim sitnicama, zove me covek, razgovaracemo i to je to. Sta me bude pitao, odgovoricu mu ako znam, ako ne znam, mozda cu da se pravim malo lud, mozda uspem da budem uverljiv i to je to. Nema tu neke filozofije, zar ne? Sta ima da izmisljam toplu vodu sada? On meni -Dobar dan, ja njemu Dobar dan! On meni - ovde taj i taj, ja njemu-Deda kraj telefona, izvolite! On meni- kazite vi meni???…, ja njemu- evo da vam kazem….On meni jos koje pitanje, ja njemu jos koji odgovor i sta imam da se opterecujem sad svim tim, nema sta? Vise nisam ni primecivao glupavu muziku s one strane, zaokupljen mislima kako cu da budem pristojan, kulturan… A da, ne smem nikako da budem vulgaran i da iznosim stavove, sta je lose, sta nije?…Nije to moj posao, moram da budem krajnje racionalan i samo da odgovaram na njegova pitanja, sta cu? Gasim cigaretu na pola i uzimam hemisku olovku , ukljucujem, iskljucujem, pa ponovo i tako nekoliko puta. Ruka sama to radi, znam, zivci su to ! Bacam olovku, pa je ponovo uzimam, mozda treba nesto da zapisem, nema smisla da ministar gubi vreme dok je ja uzmem u ruku ponovo da bi pisao…Spremam rokovnik, otvaram novu stranu, necu sebi da dozvolim da zapisujem ministrove misli na delu gde sam vec nesto drugo pisao. Ej bre, kad mi se ministar obrati i kad budem zapisivao ima to da bude na cistom delu stranice, samo za ministra. Sve je spremno, ponovo cujem muziku iz mobilnog, nervoza je manja, spreman sam kao zapeta puska. Samo nek se on javi! Cekam, muzika je naravno odvratna. A onda mislim: pa sta ako me zove ministar? Ko je on da se ja ovoliko pripremam za razgovor sa njim? Pa,da li se on ovoliko priprema da bi razgovarao sa mnom? Ja imam ceo koncept u glavi, ne treba mi nikakva priprema. Mozda njemu treba pa se zato jos nije javio. Mozda ima i nekog suflera pored sebe, mozda mu zapisuju i dodaju papirice da bi mogao da se pripremi za razgovor sa mnom? Pocinjem da se smejem , onako u sebi, a delom lica mi se misici opustaju i usta iz faze zategnutosti prelaze lagano u malo otvorene i tik sa strane koji lici na osmeh. Opustam se jos malo a onda cujem sebe da se lagano osmehujem, he he he he…Ma cujem sebe, pa mi milo, samo tako. Ej, mene zove ministar a ja skroz opusten, nasmejan, onako kulerski, he, he…Ma opusteno. I taman kad sam se skroz opustio i kad sam mislio da ce se veza sa ministrom spojiti , kada cu cuti napokon njegov glas, meni se istrosila baterija na mobilnom telefonu, utihnula je ona glupava muzika, nista se vise nije culo iz aparata. Ostao mi je osmeh na licu, he, he, he, eh…

Ugasimo svetla na sat vremena i podrzimo akciju ” Sat za nasu planetu”…

…i kompijutere??wtf…

Vic dana na blog.TV … Malo mi bilo dosadno pa reko da vidm kako ce da izgleda kad pricam vic ???

Interesuje me vase misljenje??? ‘El moz’ da prodje???

Razmisljam malo naglas a malo vise u sebi, tek da neko ne pomisli da sam skroz odlepio ako me cuje da pricam sam sa sobom…

Ako mislite da mislim o necem posebnom, ma jok, blesavim se kao po obicaju… Kuliram, pokusavam da ostanem opusten i nasmejan. Ono, tesko mi to uspeva u zadnje vreme…Nemam pojma, pritislo sa svih strana.

Nemam nikavih problema u zivotu, sve mi lepo, imam sve, dosadno mi je…

Razmisljam kako da potrosim veliku gomilu novca, nemam vise ideja? Bas sam postao bezidejan, strasno.

Razmisljam sta da radim obzirom da imam vremena na pretek i da sam veliki zgubidan pa mi je dosadno i smaram se po ceo bozji dan???

Razmisljam da ponovo zaprosim svoju zenu, da joj spremim neko lepo iznenadjenje, neki mali dijamant u skromnom celofanu, sa jednom ili stojednom ruzom i belom trakom vezanom u cvor? Da pozovem trubace iz Guce i okoline i par violinista pa da ih teram da gude i trube ispod terase cele noci ?? Ma nema veze, nek je ljubavi…

Razmisljam da li da ugradim nove zvucnike u autu jer mi ovi sto sam ih stavio pre par meseci nekako slabasni i sve mi se cini da me ne cuju svi sa druge strane ulice, gde setaju devojcice? Ops, ovo bese iz neke pesme, ako se ne varam? Ma ne , ne devojcice, svi trebaju da me cuju. Mislim, ne moraju mene da cuju bas, ne derem se ja u te zvucnike , trebaju da cuju glasnu muziku iz moga auta, na zadnjem sedistu moga auta. Ops, i ovo iz neke pesme? Ma nema veze, nek je muzike i dobre pesme…

Razmisljam da li da napravim neku zuraju u mojoj vili koja zvrji prazna i moli za dobro zezanje , da pozovem neke ludake i da je celu demoliramo kad se oduzmemo od ogromne kolicine alkohola , pa posle da pozovem neke VIP dizajnere, doduse malo feminizirane, ali to je In  i da napravim novi enterijer, onako malo kicerica i opustenija atmosfera, dosadila mi koza, drvo, staklici i ostala sranja i kraja 20 veka?? Ma nema veze, nek je i  sve nesto lepo…

Ljubav, muzika i sve nesto lepo…Ajde pokusajte vi da razmisljate, znam da niko od vas nema nikavih problema u zivotu i da je i vama dosadno , da se smarate i ubijate po ceo dan dokoni i ravnodusni???