Planeta Srbija

Ako neko uopšte prati ovo, sigurno je primetio da sam promenio dizajn bloga. Umesto stare, minimalističke teme inspirisane letom i svetlim, nežnim bojama, sada je tu mračna tema sa skoro drečavim bojama. O čemu se tu radi?

Prvo, veoma uskoro završavam neonengine (trebalo je da bude gotov pre tri dana), i stara tema sa ovog mog bloga biće u stvari nova default tema za neonengine, pa sam je portovao.

Drugo, skoro je tumblr platforma nadograđena na novu verziju, pa sam pomislio da bi bilo lepo i ja svoj templejt da nadogradim. Eto, sada me inspirišu mračne i toksične (šta ću, Pančevac sam :P) boje, pa eksperimentišem sa njima, uklapam ih u razne kolor-šeme…

Dakle, kaž’te šta mislite. Disqus i dalje radi sa mojim komentarima :)

neonEngine je blog platforma na kojoj samostalno (uz pomoć nekih prijatelja) radim od zimus. Trenutna verzija je 0.9.7 i aplikaciju još uvek nisam pustio u javnost, jer nije još dostigla taj stadijum u kojem bi bila upotrebljiva. Eto, ovaj post ću posvetiti svojem programu i napisati par karakteristika koje poseduje.

Verzija 0.8

Prva verzija ikada dovršena do kraja. Ima osnovne funkcije:

Manipulacija postovima Manipulacija kategorijama Manipulacija komentarima Manipulacija korisnicima Statistika Pretraga bloga WYSIWYG editor Jednostavna instalacija RSS feed za komentare i postove CAPTCHA zaštita od SPAM-a

Sistem je veoma jednostavan, ali nikako nije upotrebljiva. Najviše zato što joj fale neke druge funkcije koje nisam stigao da implementiram (imao sam deadline, jer je projekat započet kao rad za smotru centara za talente), ali sam većinu njih uspeo da implementiram u verziji 0.9.

Verzija 0.9

Kao što sam napomenuo, ova verzija sadrži neke od karakteristika koje nisu implementirane u prethodnoj verziji. U principu, lista se samo nastavlja, pa neću ponavljati funkcionalnosti iz prethodne verzije:

Mogućnost definisanja stanja posta (publikovan, nepublikovan, privatan) Nivoi korisnika (nisu svi administrator) Manipulacija datotekama Donekle razvijen templejt jezik Autosave posta Lepši admin panel i default tema :) Statičke stranice

To je sve što sam dodao u ovu verziju, ali i dalje nisam siguran da bih trebao da pustim aplikaciju u javnost, najviše zbog toga što želim da doradim templejt jezik, da dodam još par opcija (kao iznenađenje), eventualno poboljšam SEO aplikacije (fancy URL-ovi) i slično.

Ako imate neke ideje kako da poboljšam aplikaciju, možete da ostavite komentar ili pošaljite e-mail na adresu mail@neondragon.iz.rs

“Ono što su drugi uradili sa NASA budžetom i opremom iz Ratova Zvijezda, mi smo napravili pomoću štapa i kanapa.” Uvijek me oduševe ovakvi projekti. MapJack – istinski hakeraj na djelu.

I dalje nemam podsjetnicu. Ortak i ortakinja su se ranije redovno grebali za moje stare plave vizitke i pravili od nje flok za džoint. Čisto sumnjam da se vizitke sa sledećeg linka upotrebljavaju u takve svrhe, a i grehota kad su tako fino izdizajnirane. Provalite čija je vizitka na vrhu.

Meni se lično mnogo više sviđa. Par crtica:

1. Prethodni dizajn je odlično radio posao. Postojeći layout se mogao zadržati, dok je bilo prostora za jedan tipografski tretman koji se mogao svesti pod redizajn.

2. Tržišni lideri imaju tu odliku da imaju neki svoj specifičan dizajn koji se razlikuju od svih ostalih i onda mi mislimo da je to jedan od faktora njihovog uspijeha. U ovom slučaju Facebook je uradio radikalan potez za velikog igrača tako što je preuzeo elemente interfejsa od mnogo lošije rangiranih konkurenata. Home je redizajniran po ugledu na FriendFeed, profil strana po ugledu na LinkedIn i Xing, dok je The Wall organizovan slično Twitteru.

3. Rekao bih dosta hrabar potez Facebooka. Iako mi se ova koncepcija više sviđa, lično bih vrlo teško uradio ovako radikalan redizajn na svoju ruku. Radije bi se držao provjerene kombinacije koja radi. Mada opet sve zavisi od feedbacka koji dobija menadžment same kompanije. Ali sigurno u interfejsu nije problem neprofitabilnosti ovog servisa.

Pojašnjenje izabranog dizajna. Nadamo se da ste zadovoljni novoizabranim logotipom! *kliknite na slike radi uvećanja! www.logosvet.com

MILK ste možda već videli. Ako niste pogledajte šta sve ovaj stočić može na milk.dk. Skriveni kablovi, zanimljivi načini da se odlože stvari, podesiv po visini, a uz sve to nikog neće ostaviti ravnodušnim svojim izgledom.

Da li u Srbiji postoji firma koja pravi sličan nameštaj? Ili bar ima alat i znanje da napravi nešto slično?

Probajte da izgovorite, jako zamršen izraz. Ali “intuitivan” bi se odnosilo da se koristi po intuiciji, po osjećaju. Dobra fora su bili neki stari Nokijini interfejsi koje su toliko „intuitivno“ rješeni da klinci fore radi stave turski, francuski ili arapski jezik i bez problema se snalaze i u sekciji za podešavanje mobilnog telefona.

Kod nas je pak već u legendu ušlo da dugogodišnji korisnici kompjutera i na bankomatu biraju engleski jezik.

Holandski Segd je meni nova friška destinacija koja piše o dizajnu. Nisam nešto posebno zagledao, sviđa mi se aktuelni tekst o dizajnu godišnjih izvještaja (annual reports). Na slici ispod je veoma poznati Podravkin izvještaj koji je uradila poznata zagrebačka agencija Bruketa&Žinić.

Ostajemo u Evropi. Njemački tandem iza Smashing Magazina pripremio je pregled zanimljivo dizajniranih pakovanja.

Bonus: Coudalov interfejs dizajn za Field Notes koji razbija monotoniju.

Kada govorimo o inovacijama u osnovi postoje dvije škole mišljenja. Na jednoj strani škola koja zastupa princip “dovoljno dobro je—dovoljno dobro” i na drugoj perfekcionisti koji tvrde da je “dobro neprijatelj odličnog”. Apple je sigurno u hi-tech svijetu najčešće pominjani inovator kad se radi o perfektnim proizvodima. John Gruber je oprezno konstatovao da se sa Appleom ne možete takmičiti tako što ćete napraviti nešto dovoljno dobro, već isključivo napraviti nešto bolje.

Mi smo se puno ložili na Apple, čak sam u jednom momentu došao na ideju da je Apple u stvari pogrešan uzor i da lako može da iskvari preduzetnu omladinu.

Charlie Wood je kristalno jasno objasnio ono što Jasonu Friedu nije pošlo za rukom. Tačno je da Apple vođem “less is more” žvakom nudi manje opcija, ali ono što je Woods primjetio jeste da se radi o osrednjim, odnosno “dovoljno dobrim” opcijama. Ali umjesto konkurencije koja se nadmeće dužinom tehničke specifikacije, Apple se ističe po dizajnu. Odnosno samom doživljaju proizvoda, koji zatim marketing uspješno prodaje kao životni stil. U Applevom slučaju dok god korisnici dobijaju najbolji dizajn i korisnički doživljaj na svijetu, neće se žaliti ako poneka opcija kao što je bolja kamera zafali.

Najveći američki maloprodajni lanac Wal*Mart otvorio je prvu prodavnicu 1962. godine u Arkansasu.

Najveći ruski dizajnerski studio Art Lebedev osnovan je 1995. godine.

Марко Пураћ (sepra4life) је рођен 17.01.1986. године у Новом Саду. Иако је од малена имао склоности ка цртању и неки смисао за естетику, тек по завршетку средње графичке школе и уписа Високе техничке школе 2005. године, цртежи са задњих страна школских свезака су полако почели прелазити у електронску форму и самим тим себи налазили примену. [...]

Baš sam planirao da izađem iz dizajna i posvetim se samo klemovanju i onda pročitam u NT-u intervju sa Lepom Brenom. Ja sam iskreno Brenu zamišljao kao biznis vumen. Nisam uopšte imao pojma da iako neaktivna na prostorima bivše Jugoslavije (sem rjetkih gostovanja u tok šou emisijama), sve ove godine radi nastupe u inostranstvu. Konstatan priliv para od uslužne djelatnosti mnogo znači. Tako bome i ja, u zemlji vodim vlastiti biznis, a tezgarim za klijente od Amerike do Indije.

Otkrio sam boju. Plaćao sam ranije drugima da slažu boje za mene ili bi semplovao tuđe kolorne šeme. Još ekstremnije, radio sam uglavnom crna slova na bijeloj praznini, sive ivice i još jedna boja. I onda mi je puk’o film. Prvo, smorio sam se poprilično od bijelih interfejsa, previše sam ih uradio u zadnjih godinu dana. Proces mi se isto izmjenio. Spontano sam prestao da šarkam na papiru, već direktno iz glave crtam u Ilustratoru. Obično ne pogađam iz prve ruke, uradim prešareno, pa onda oduzimam i radim iz početka.

Tipografiju uvijek završavam u CSS-u, tako da finalna izgleda mnogo bolje nego u Ilustratoru. Web je živ organizam, daleko od statičnog grafičkog dizajna, svakim sledećim interfejsom znam da sam sve više u pravu. Tužno je kad čovjek nema posebnih želja u branši nešto novo da radi. Redizajnirao bih recimo Fashion TV, jerbo je www.ftv.com na ekranu svakog plazma ekrana u koji god ugostiteljski objekat da uđem. Što se ovih prostora tiče, tu bih volio da redizajniram štampano izdanje neke od dnevnih novine. Tu bi zvao Jelenu Mirković da radimo u talu.

Lepa Brena – Robinja

Test voznja nove staze.

Ovaj blog sam kreirao onako, iz zezanja i nikada se nisam nešto posebno njime bavio. Nema čak ni uobičajenih “O meni” i “Kontakt” stranica. Par puta sam menjao dizajn, ali je to bilo čisto promene radi, jer mi dosadilo da gledam u prethodnu verziju.

Ovo je prvi ozbiljan dizajn pravljen specifično za ovaj blog.

Tipografija par excelance

Fontypo je kombinacija reči fonts i typography. Odavno sam želeo da vidim koliko je jednostavno/komplikovano kreirati dizajn koji će se bazirati na jednom čvrstom gridu i — koliko je god to moguće — poštovati vekovima ustaljena tipografska pravila. Mesecima čitam postove o tome, gledam CSS frameworke koji će to uraditi za mene (i usput verovatno skuvati ručak Aleksi :). No, sve se to slabo usadi dok ne prođe kroz prste.

Ovaj dizajn nema nikakvih slika — mada planiram da dodam jednu, dole na dnu, malu fotografiju moje širokosti. Sve slike na sajtu su deo zapisa, sama tema je čist tekst. 95% sadržaja koristi jedan te isti font; ako koristite Mac videćete najverovatnije Helvetica Neue, a na Windowsu Arial. No, nijedan od ova dva fonta nije moj prvi izbor - to su Frutiger pa Univers. Ukoliko još koristite Firefox 3, onda ćete tek uživati, obzirom da verzija 3 sjajno podržava različite veličine unutar familije fontova. Konačno da imena CSS pravila font-family i font-weight dobiju puni smisao. Tipografski sam ovde najtanji, tako da ću vremenom sigurno doterivati Fontypo.

Dizajn “stoji” na skeletu1 koji bi trebalo da se taman lepo smesti unutar 1000px širine. Ono što je interesantno je da nisam koristio px već em pri definiciji skeleta, tako da će povećanjem veličine fonta “porasti” ceo skelet, zadržavajući sve osobine kvalitetne tipografije.2

Jedan red teksta ima 40-50 znakova — taman prava mera. Visina linije je 150% fonta, a razmak između pasusa je tačno visina jedne linije. Tekst na strani strogo prati vertikalni ritam, što možete proveriti korišćenjem Syncotype bookmarkleta. Počev od ovog zapisa, više nećete videti znak za hyphen (-, mala crtica desno od 0 na tastaturi) da razdvaja delove rečenice; sada koristim en dash i em dash, tj. kraću i dužu tanku crticu po sredini linije teksta. Ako mi nekada zatreba minus, to opet neće biti spomenuti - već −. Navodnici i apostrofi su lepi tipografski zavijutci, a ne oznake za minute (') i sekunde ("). Ti isti navodnici, ako se zadese na početku naslova, “vire” sa strane. Akronimi usred teksta su veličine malih a ne velikih slova. Bulleti ispred liste nisu uvučeni, već izvučeni u belinu sa leve strane, tako da leva ivica teksta ostaje netaknuta. Blok citati su verovatno najkomplikovanije parče CSS-a u čitavom fajlu, ali mi je veoma drago kako je na kraju ispalo. Zahtevaju prilično naprednu CSS podršku da bi se lepo sve videlo, što isključuje korisnike IE6 i IE7.

Obzirom da je sadržaj na srpskom, HTML element ima lang="sr" atribut, što će Google i ekipa, nadam se, znati da cene. Gomila engleskih reči kojih nikako da se otresem3 je markirana istim atributom sa odgovarajućom vrednošću.

Ugođaj čitanja kao krajnji cilj

Nema logoa na vrhu. Nema navigacije na vrhu; nema je ni sa strane. Nema sporednih sadržaja načičkanih tik uz tekst. Želim da se ono što ovde pišem čita. Navigacija ka ostalim delovima sajta je prisutna — ispod samog teksta, no ono što želim je da tebi, čitaocu, pažnja bude usmerena na tekst.

Otuda i aspiracija ka dobroj tipografiji — da čitanje bude što ugodnije.

Otkud baš sada? Upgrade na WordPress 2.5 je skršio ispis kategorija u prethodnoj temi, te me ponukao da svo spomenuto čitanje konačno sprovedem u delo. Nije to malo čitanja…

Sjajna prezentacija Jeffa Crofta sa Webmaster Jam Sessiona (Sep ‘07). Vertical rhythm Richarda Ruttera. Incremental leading Marka Boultona, uz njegovih Five simple steps to better typography kao nezaobilaznog štiva. Setting Type on the Web to a Baseline Grid Wilsona Minera. Divna tipograska poslastica The Trouble With EM ’n EN (and Other Shady Characters) Petera Sheerina, takođe sa web sajta A List Apart. The Elements of Typographic Style Applied to the Web koje piše Richard Rutter a prema tipografskoj bibliji Roberta Bringhursta — The Elements of Typographic Style.

Veliku pomoć, što tokom kreiranja dizajna a što i ubuduće, prilikom pisanja, pružaju sledeće lepe tvorevine nesebičnih ljudi:

Ova lista interesantnih simbola koji se uz to nalaze i u HTML entity tabeli. wp-typogrify plugin koji implementira SmartyPants Johna Grubera Već spomenuti Syncotype, bez koga bi mi bilo neizmerno teže da sve lepo složim.

Sada, kada gledam kako tekst “izgleda” na Macu i na Windowsu i upoređujem Helvetica Neue i Arial, sasvim mi je jasno zašto se Arial smatra bledom kopijom Helvetice. Mada sigurno i različit font smoothing pristup ima uticaja…

Na engleskom blogu ću u dogledno vreme objaviti tekst o iskustvima stečenim pri radu na ovom dizajnu. Do tada, čitamo se — ovaj blog nastavlja svoj redovni program.

Skelet mi se čini najprihvatljivijim prevodom za grid. Kostur zvuči zlokobno, a šablon previše uopšteno. ↵ Mada to dosta zavisi od preciznosti browsera u zaokruživanju. Na primer, kada u Firefoxu 3 povećam veličinu teksta na 120%, onda mojih 12px postane 14.4px, čime visina linije postane 21.6px što se zaokruži na 22px, što onda poremeti celu računicu. Šta je, tu je… ↵ Ponekad uhvatim sebe da razmišljam na engleskom. Užas bre. ↵

Čar E-trgovine na Paliću jesu iznenađenja. Svake godine Nebojša i Dragan vam spreme biznis iznenađenje po kome ćete upamtiti konferenciju. Duga tradicija, kafanski ambijent Male Gostione i organizatori koji čitavo vrijeme neprekidno rade na spajanju ljudi iz različitih sfera sa međusobno kompatabilnim interesima, čine Palić možda i najboljim mjestom za networking na domaćoj Web estradi. Mene ove godine nažalost neće biti tamo.

Trebao sam da pričam o staroj ljubavi – informacionoj arhitekturi. Umjesto predavanja, počastiću vas sa linkom na nekoliko odličnih slika iz procesa kako nastaje informaciona arhitektura kod nekog ko je vičan olovci.

Termiti – Vjeran pas

Doduše, sa malo većim zakašnjenjem nego inače, pošto je proleće stiglo pre skoro dve i po nedelje. Ali ne zamerite, jer sam pretrpan obavezama na poslu, kod kuće, pa svuda... Još sam od 24. do 29. marta bio u Portsmouth-u i izginuo za tih 5 dana, radeći ali i razgaljujući se shoppingom (jedini ženski sindrom koji pali i kod mene).

Novi dizajn je, kao što možete i da vidite, dosta čistiji od prethodnih i trudio sam se da bude jednostavan a opet dopadljiv. Pa, uživajte u proleću - valjda neće biti previše toplo i previše kiše ;)

Bar-kodovi su grafički predstavljene informacije o proizvodu, optimizovane za mašinsko čitanje, a sve u cilju bržeg i jednostavnijeg poslovanja, maloprodaje, skladištenja, itd. Nalaze se svuda oko nas, pa smo odavno prestali da ih primećujemo, verovatno i zbog njihovog uniformnog izgleda (mada postoje i neki koji malo više obraćaju pažnju na njih, pa na njima zasnivaju i određene konspirološke teorije). Da ovako ne mora biti, shvatićete ako pogledate ovu stranicu na kojoj su različiti primeri kreativnih bar kodova, njima inspirisani posteri, nameštaj, zgrada…

Tu je i jedan primer iz komšiluka, u pitanju je slovenački Fruktal.

Win Win blog © 2007-2008 Autor - Ratko Božović

Dozvoljena je upotreba ovog feed-a u skladu sa Creative Commons 3.0 licencom

Jason Fried je upravo objavio tekst o Muxtape servisu. Dugo nisam vidio ovako nešto upečatljivo jednostavno i funkcionalno. Prokleto dobar interfejs.

Ova prezentacija fino pojašnjava čime sam se bavio zadnjih par godina. Dobar je uvod u dizajn doživljaja (experience design) i koncept digitalne agencije (digital agency). Autor je David Armano, koji uređuje Logic+Emotion blog. Tamo objavljuje zanimljive sličice, pa ako vas ova tema interesuje, samo pravo.

Pokušao sam da se odlučim za jedan, ali bi jedino rešenje ipak bilo više spavaćih soba. Link

Ovde pogledajte primere otaljavanja dizajnerskog posla.

Gowi, ring a bell? Ne verujem da u Srbiji nema čoveka iz IT branše koji preko preko medija nije čuo za firmu Božić i sinovi, a time i za software deo ove firme pod imenom Gowi Group. Retki su slučajevi koji ne znaju za ovaj tim i nazivaju nas kratko i jasno Sinovi. Iako je ovo ime ustvari šegačenje, ono što potpuno ozbiljno je da će Gowi početi uskoro da postoji i u Srbiji, baš pod tim imenom. Praise the Lord!

Dakle, došao je momenat kada treba napraviti branding rešenje za naš software tim. Pošto je u Velikoj Britaniji Bond software otkupio Gowi Group ne ostaje nam ništa nego da smišljamo novi logo za isto ime, jer ime nije problem. Tako sam se od juče bacio na posao da smislim novi logo ali i novi slogan za novu - staru.

Pošto je logotip, a samim tim i znak i tagline još uvek strogo čuvana tajna (izuzev među kolegama na poslu naravno, zbog komentara, asocijacija i slično) jedino što za sada mogu reći je da će se napraviti logotip, kao i znak a smišlja se i tagline. Baš sam se otvorio, jel'te :) Ali da malkice razotkrijemo famu, reći ću da moj predlog logotipa uključuje promenjen izgled typeface-a Cipher, dok se tagline ispisuje typeface-om Colaborate. Boje još nisu odabrane, ali je evidentno da će se odustati od kombinacije boja iz najkorišćenije verzije Gowi logoa - plave, crvene i žute. Umesto toga, ostaće jedna ili dve boje. Koje, još se ne zna.

Kada smo već kod logoa, njegova evolucija je do sada ispratila četiri verzije i ovo je njegova peta, a čini mi se i najozbiljnija verzija. Sve, osim prethodne (koja je, istinu za volju, nastala varijacijom verzije pre toga od strane engleskih kolega) moja su kreacija. Prvu ne treba komentarisati, bilo je "uradi šta god" i zaista me je sramota kada je pogledam. Druga je već varijacija čiji se typeface najduže zadržao, a ni ona nikako nije najsrećnije rešenje. Treća verzija se najduže i zadržala i najpoznatija je i svima nama i dalje u srcu, dok je četvrta bila tu dok Gowi Group plc. nije prodat Bondu.

Verzija 1: mart-novembar 2000

Verzija 2: novembar 2000-april 2001

Verzija 3: april 2001-jun 2006

Verzija 4: jun 2006-februar 2007

Iskusno je Joshua Davis kazivao: ne surfujem jer na netu pored mojih radova još jedino vrijedno postoji Google i Amazon. Gledam sad, Joshua nabacio Wordpress, napravio CSS template, kao i svi drugi džiberi iz kraja. Jer se on to zeza ili?! Brate Joshua, taj fazon je Istok profurao barem dvije godine prije tebe.

Joff Croft je jedan od onih nebitnih likova iz CSS komjunitija, za koga smo eto čuli, a nemamo pojma zašto. Dobar je dečko i ortak, pa ima dobar linkbait. A za CSS je bitan, koliko i Regina za Yu rokenrol. Ali sa ovom kafenom je pravo ubo usvježenje, mora se priznati.

Iako su mu redom sva klijentska ostvarenja krš (Firefox je ionako radio za svoju dušu), John Hicks je megacar kad se radi o njegovom ličnom sajtu. Nenadmašan je! Tolike godine on pomjera granice, usavršava pristup interfejsima, inovira, eksperimentiše, ma carski.

Osvježio se i 38one. Tehnički gledano perfektno, kao apoteka. Iz perspektive doživljaja, više mi se dopadala verzija koju je Denis uradio prije ove i koju nije pustio u divljinu.

Demandware fino demonstrira kako sa malo dinamike može da se unprijedi doživljaj i stvori dobra atmosfera za zaključivanje onlajn prodaje. Web Designer Wall je već stari sajt, ali upravo s njim završavam pregled jer je jedino zanimljivo što se pojavilo posle sajtova američkih crkvi i novog minimalizma u zadnjih godinu dana.