Planeta Srbija

Design is a funny word. Some people think design means how it looks. But of course, if you dig deeper, it’s really how it works.

Steve Jobs: The Next Insanely Great Thing, 1996. Ceo tekst je zanimljiv, posebno kada se glada sada, posle 15 godina, pošto je ujedno i Stevin tadašnji pogled na web i njegovu budućnost.

Ne verujem da postoji neko ko nije čuo za čuveni fiktivni HAL 9000 računar iz još poznatijeg ostvarenja Artura Klarka, i filmske Odiseje u svemiru. Zato je jako interesantan HAL 9000 projekat posvećen upravo ovom SF delu koji je nastao iz prostog animiranog wallpapera još 1999. godine.

Projekat je prevazišao desktop pozadinu, te je nakon početnog uspeha i velikog interesovanja osvežen pre 3 godine kada je i dobio svoj domen, a upotpunjen je similatorom HAL-ovog interfejsa, sjajnim linkovima i super screensaverom, Aktivnim desktopom i setom audio zapisa.

Za sve ljubitelje ovog SF “junaka” preporučujem ovaj screensaver (postoji i za Win i MAc platformu).

Good morning doctor Chandra this is Hal, I’m ready for my first lesson.’

© goran | Svakodnevnica blog, 2010. | Permalink | Nema komentara | Dodaj u del.icio.us zbirku Tekst označen ključnim rečima: Artur Klark, film, HAL 9000, Odiseja u svemiru, SF

Takođe nepropustite IT vesti i dešavanja na Personal magazinu

Francuski ilustrator i dizajner Stéphane Massa-Bidal kreirao je čitav niz fejk retro naslovnica “uputstava” za poznate i popularne web servise, poput Twittera, Flickra i sl. Ilustracije su veoma zanimljive koje namukazuju na to kako bi uputstva mogla izgledati da je web nastao “pre ovog vremena”, a ovde možete videti čitavu kolekciju.

© goran | Svakodnevnica blog, 2009. | Permalink | Nema komentara | Dodaj u del.icio.us zbirku Tekst označen ključnim rečima: dizajn, ilustracije, naslovnice, web servisi

Takođe nepropustite IT vesti i dešavanja na Personal magazinu

U današnje vreme, grafički dizajn, pre svega kroz lako dostupne programske alate postaje dostupan i mnogim ljudima koji nisu dovoljno upućeni u grafičku struku i grafiči dizajn. Ovo je kratki osvrt na neka pravila kojih se treba pridržavati.Članak ne može poslužiti da nekoga nauči grafičkom dizajnu ali bar može da mu da neke smernice na šta da obrati pažnju i šta treba da uči.

Logotip je izraz potekao od grčkog λογότυπος (logotipos) a predstavlja grafički oblikovan naziv organizacije, preduzeća ili nečeg drugog što treba grafički predstaviti. Vremenom je nastao i skraćeni oblik logotipa pod nazivom logo (znak) koji predstavlja grafički znak […]

David Airey na blogu posvećenom logo dizajnu sakupio je i predstavio 35 jako dobrih i kreativnih logoa u čiji dizajn je utkana pametna upotreba negativ prostora radi ekstra obogaćivanja logoa dodatnom simbolikom.

Jedan od klasičnih primera jednostavnih a veoma dobrih negativ logoa je onaj FedEx-a (globalni svetski “poštar”), a pogledajte i ostale primere:

Ko ne vidi dodatnu simboliku, neka obrati pažnju na negatvi prostor (belinu) između slova “E” i “x” - tu je strelica koja simbolizuje kretanje, usmerenje, transport…

© goran | Svakodnevnica blog, 2009. | Permalink | Nema komentara | Dodaj u del.icio.us zbirku Tekst označen ključnim rečima: FedEx, logo, Logo dizajn

Takođe nepropustite IT vesti i dešavanja na Personal magazinu

Sutra se u novosadskom Muzej savremene umetnosti Vojvodine u 19h (Dunavska 37) otvara projekat i izlozba ID: IDEOLOGIJA DIZAJNA u produkciji takođe novosadskog Centar za nove medije_kuda.org

Predmet istraživanja i izložbe Ideologija dizajna su teorije i prakse (industrijskog i grafičkog) dizajna nastale u gotovo pola veka postojanja socijalističke Jugoslavije, te njihov širi društveni i ideoločki kontekst.

Poseban akcenat projekta postavljen je na diskusije i prakse vođene u vreme socijalističke Jugoslavije koje su pokušavale da definisu: ulogu dizajna u (ne)-tržišnoj socijalističkoj ekonomiji, njegov funkcionalizam i uslovljenost tržištem ili pak društvenu angažovanost, te ulogu dizajna u oblikovanju novog odnosa čoveka prema materijalnim stvarima, novog načina života u težnji ka uspostavljanju besklasne ljudske zajednice

Istraživanje, izložba i publikacije Ideologija dizajna se bave kontekstualizacijom kontradiktornih procesa i načina na koji su različite ideologije dizajna i vizuelnih identiteta kreirane u prvom posleratnom periodu formiranja Jugoslavije, zatim tokom burnih 1960-ih i 1970-ih godina, do samog prestanka postojanja ove zajednice. Takođe, ovim projektom se preispituje mogućnost kreiranja odnosa između kritičkih istorijskih praksi dizajna i savremenog dizajna, koji sve više potpada u isključivo komercijalni aspekt kreativnih industrija, koje prelomljene kroz ideološku prizmu neoliberalnog kapitalizma održavaju eksploatatorski odnos prema kreativnosti i kreativcima.

U tom smislu nameće se pitanje: Da li je danas moguće posmatrati i praktikovati prakse dizajna van dominantnih funkcionalističkih principa i tržišnog diktata proizvodnje i potrošnje, te razvijati njihovu angažovanu dimenziju u kreiranju čovečnijih društvenih odnosa?

Projekat Ideologija dizajna sadrži nekoliko celina: didaktička izložba u okviru koje su predstavljeni:

- dokumentarni video zapisi – intervjui – sa najznacajnijim protagonistima jugoslovenske teorije i prakse dizajna i istorije i kritike umetnosti: Jerko Denegri i Branko Vucicevic – Beograd; Matko Mestrovic i Fedor Kritovac – Zagreb; Stane Bernik – Ljubljana i Branislav Dobanovacki – Novi Sad. U seriju intervjua realizovanih za Ideologiju dizajna prikljucen je razgovor sa zagrebackim dizajnerom Ivanom Piceljom povodom godisnjice Helvetice, koji su realizovali Dragan Mileusnic i Zeljko Serdarevic, dizajnerski par iz Zagreba.

- u zajedničkoj produkciji, zagrebacki graficki dizajner Dejan Krsic i Centar_kuda.org u okviru izlozbe predstavljaju subjektivni timeline praksi industrijskog i grafickog dizajna, te institucionalnih i alternativnih okvira praksi dizajna u odnosu na paradigmaticna drustvena, politicka i ekonomska zbivanja u socijalistickoj Jugoslaviji.

- prostorne intervencije dva umetnicka i dizajnerska kolektiva – Metahaven iz Holandije //www.metahaven.net/ i Société Réaliste iz Francuske /www.societerealiste.net/.

- „Total design“ izlozbe upotpunjuje mobilni i modularni namestaj – „Z“ blokovi – izradjen po projektu NAO – Normal Architecture Office i arhitekte Srdjana Jovanovica Weissa iz Filadelfije, SAD. /www.thenao.net/

-radionice i edukativno-kolaborativni programi, koje realizuju dve novosadske inicijative dizajnera mlađe generacije – Open Design Studio /www.opendesignstudio.net/ i A3.Format /www.a3format.org/about.html/ projekat. ( pogledati attach. / OpenDesignStudio-inetgralni tekst doc.)

- javne diskusije i prezentacije koje ce biti organizovane tokom mesec dana trajanja izlozbe.

– dvojezicni zbornik tekstova – diskurzivnu platformu projekta upotpunjuje zbornik tekstova na srpskom i engleskom jeziku koji sadrzi 13 eseja dajuci teorijski uvid u temu projekta, u izdanju izdavacke kuce Autonomedia /www.autonomedia.org/ iz Njujorka.

© goran | Svakodnevnica blog, 2009. | Permalink | Nema komentara | Dodaj u del.icio.us zbirku Tekst označen ključnim rečima: funkcionalizam, ID, Ideologija dizajna, kuda.org, Muzej savremene umetnosti Vojvodine, socijalistička Jugoslavija

Takođe nepropustite IT vesti i dešavanja na Personal magazinu

Sajt Australijskog dizajn studija „The Golden Grouse” je jedan od najboljih koncepata sajta za dizajn studio koji sam ikada video.

Priča (i video) o nastanku tri naslovne stranice New Yorkera.

[…] for some people, some things will never change.

Iako nas je Kina potpuno opčinila veličanstvenim stadionom u Pekingu, čiji projekat je urađen od strane arhitektonskog studija “Herzog + DeMeuron”, napravljen je projekat za jedan manje poznat grad – Dalian, takođe u Kini, gde će započeti izgradnja novog stadiona koji će učvrstiti Kinu na visoko mesto kao graditeljsku naciju. Na otvorenom konkursu za idejno rešenje stadiona, pobedu je odneo svetski poznat arhitektonski studio “UN Studio”, poznat po svojim ekstravagantnim građevinama i smelošću ka graditeljskim eksperimentima.

Površina stadiona od 38,500m2 će biti dovoljna za 40,000 gledalaca, TV studio za prenose utakmica, VIP deo, administrativne prostorije kao i prostore za igrače. Deo projekta jesu i ogromne javne površine koje će okruživati stadion kao i dva pomoćna terena ukupne površine od 144,000m2.

Projektanski deo koji je jako dugo vremena bio razrađivan, rezultirao je jako kompleksnom građevinom čiji stvaraoci obećavaju stadion koji će biti prvi u seriji koji građevina ove vrste koje su u potpunosti prilagođene gledaocima. Tribine, koje će biti izvedene pod specijanim nagibom zapravo će činiti krovove svih unutrašnjih komunikacija kojima je posvećena posebna pažnja. Korisnici ovih prostora će za najkraće moguće vreme doći do svojih sedišta, kasnije naći svoj izlaz, ali i uživati u hodnicima prefinjene estetike.

Tu je i novi sistem požarnih izlaza koji omogućava rekordno vremene evakuacije za jedan stadion ove veličine. Po rečima “UN Studio”-a, glavni motiv projekta jeste drevna lopta koju su Kinezi koristili u igrama, a koja je bila napravljenja od obojenog bambusa.

Nova arhitektura će biti savršeno uklopnjena u ovaj primorski grad od 5,7 miliona stanovnika, koji svojim urbanizmom predstavlja jedinstven grad u Kini, sto je zahvaljujući uticajima zapada, gde se najviše oseća uticaj mediteranskih zemalja u kulturi i arhitekturi samog grada.

© novak | Svakodnevnica blog, 2009. | Permalink | Nema komentara | Dodaj u del.icio.us zbirku Tekst označen ključnim rečima: Dalian, Herzog + DeMeuron, Peking, UN Studio

Takođe nepropustite IT vesti i dešavanja na Personal magazinu

Marko Bijelić ponovo jaše. Puno odličnog sadržaja, kao što smo i navikli od njega, samo ovaj put na engleskom i bez komentara.

Pročitajte i upijte svaku rečenicu ovog teksta, bez obzira da li se bavite dizajnom ili ste stolar, računovođa ili sportista.

Kada dođe do zahtevanja ličnih informacija od korisnika po meni ni jedno pravilo nije važnije od sledećeg: manje je više. Ljudi ne vole da ispunjavaju velike formulare, ti formulari obično nisu ni najlakši za ispuniti (pogotovo za nenapredne korisnike), a silne informacije koje se traže se u glavnom koriste za marketing, a ne za svrhe funkcionisanja aplikacije.

Forma za registraciju na Reddit.com

U najvećem broju slučajeva neophodno je tražiti email adresu i lozinku, tj. šifru. Kako možemo videti na priloženoj slici, neki servisi poput popularnog Reddita ne zahtevaju čak ni email adresu, što je za svaku pohvalu, već umesto nje birate korisničko ime. Ovaj gest postavlja totalno drugi ton u odnosu korisnik-servis i uspostavlja poverenje.

Zaista, kada pogledamo — koji će Redditu moja email adresa osim ukoliko ih ne sakuplja da gura promocije kroz newslettere i koješta? Reddit je servis za čitanje novosti, ljudi se registruju da bi konzumirali sadržaj, i servis to poštuje. Doduše, email adresa je često neophodna stavka pre registraciji što čini Reddit usamljenim slučajem, ali opet lepo ilustruje dobru praksu zahtevanja minimuma informacija od korisnika.

Drago mi je jer uočavam rastući trend u procesu registracije novih korisnika kod servisa novije generacije koji prati ovu logiku. Google i Yahoo recimo se i dalje drže starog načina registracije uz koji samo što ne treba obezbediti uzorak DNK. Pre neki dan sam hteo da otvorim nalog na Yahoo jer sam hteo novi Flickr nalog, što se ispostavilo nemogućim jer imaju neki bug1 prilikom odabira zemlje i kombinacije sa poštanskim brojem. Samo da podsetim — Yahoo ima najposećeniju stranicu na internetu, i ovakve stvari im se dešavaju.

Na žalost, previše bilo čega takođe ne valja, samo što je ovom slučaju — premalo. Jedan od servisa koji je bio pravo otkrovenje za mene je Instapaper koji omogućava da sačuvate web stranice za kasnije čitanje. Privremeni bookmarksi, fenomenalno.

Kao što vidite na gornjoj slici, Instapaper vam omogućava da pristupite servisu na nekoliko načina2:

Činjenica da ni jedno (ali barem jedno) od ovih polja nije obavezno stvara problem, jer Instapaper zaista i nema registraciju u klasičnom smislu reči. Ukoliko sada odete na stranicu za prijavu i unesete bilo šta u polje za korisničko ime ili email adresu, i ukoliko oni ne postoje u bazi servisa, vi automatski otvarate novi nalog. Ovo je problem jer mi se nebrojeno puta desilo (poslednji put vrlo skoro kada sam instalirao Instapaper Pro 2.0 na iPhone) da zaboravim kako sam se prijavio na servis. Da li kao „draganbabic” ili sa „babicdragan@gmail.com”? Ispostavlja se da imam oba naloga i očigledno sam ih oba pomalo koristio jer vidim da ima sačuvanih stranica u oba (iako mi je jasno da je ovaj „draganbabic” glavni, očigledno sam se par puta prevario i prijavio sa email adresom).

Dakle ovaj slučaj savršeno ilustruje efekat mača sa dve oštrice kod zahtevanja minimuma informacija prilikom registracije ili prijave. Iskreno mislim da se ne mora ići u tolike ekstreme.

Stranica za registraciju na budućem Plakatt.com

Informacije koje su obavezne za funkcionisanje jednog servisa naravno zavise prvo od same prirode servisa i njegove namene. Sa Plakattom mi smo se trudili da korisnike sa regularnim nalozima uz što manje muke osposobimo za korišćenje servisa. Jedino ekstra polje koje se nalazi u ovom formularu je polje lokacije (nad kojim je omogućen autocomplete), a ono nam je bitno kako bismo korisniku na sledećoj stranici prikazali adekvatan sadržaj (događaje u njegovom gradu) prilikom uspešne registracije.

Prethodno sam spomenuo „korisnike sa regularnim nalozima”, oni „neregularni” su korisnici koji poseduju OpenID i prijavljuju se putem njega, gde je dovoljno jednostavno da se prijave, a svoju lokaciju unose na stranici profila.

Po mom ličnom mišljenju, informacije koje servis zahteva od korisnika govore dosta o tome koliko i kako ljudi iza tog servisa brinu o privatnosti. Činjenica je da ljudi iz gornjeg menadžmenta i (bože sačuvaj) marketing/advertajzing odeljenja vuku na stranu da se izvuče iz korisnika što više informacija prilikom registracije, kako bi ih profilisali ili šta već, iskreno ja mislim da se sa tom praksom treba žestoko boriti. Kao primer naprednijeg korisnika uzimam sebe koji kada treba da se prijavim negde prvo skeniram formular na brzinu i pogledam koja je polja neophodno popuniti — ukoliko mi traži adresu i/ili br. telefona3 ili se neću registrovati ili ih neću uneti — pa tek onda krenem sa popunjavanjem formulara, a pritom imam email adresu koja je manje-više javna i nikada ne dajem ličnu ili poslovnu email adresu. Iznenađujuće je odsustvo spam poruka kada se primenjuje ova praksa.

1 Bug je prisutan u Safariju na Mac OS X 10.5.8.

2 Barem jedno od prva dva je obavezno uneti (korisničko ime ili email adresu.)

3 A pritom funkcionalnost servisa nije uslovljena posedovanjem ovih informacija.

If I had more time I would have written a shorter letter.

Marcus T. Cicero

Posle Freshjive evo i koga drugog do Starbucksa (samo u totalno drugom tripu). Majke mi, korporacijsko govno je najgore govno, nema srama u biznisu. Samo pare.

Odlična studija kompleksnosti interfejsa od strane Brandona Walkina (UI dizajner Markercirclea, kompanije iza aplikacija poput Billingsa) na primerima Windows UIja, Adobeovog softvera i Appleovog OS Xa.

Odlični radovi, jednostavnost u prvom planu. (via @shpira)

Brdo brutalnosti u 8 bita. Ima odličnih scena, obavezno overite ovog smrada. Haha, pravi geekovi znaju o čemu pričam! (via)

gregorywood.co.uk/

Wow, davno se nisam ovako oduševio sajtom, a kamoli blogom. Svaki blog post je priča za sebe, zasobno dizajnirana stranica za tu specifičnu priču. Za ovo treba imati strpljenja… JSM je započeo ovu priču, ali ovo je nešto potpuno drugačije, ovo je pravi editorijal kakvog viđamo u štampi. Inače Gregory je dizajner u Erskine.

Istrajnost. (via)

Architects, painters, sculptors, we must all return to crafts! For there is no such thing as “professional art”. There is no essential difference between the artist and the craftsman. The artist is an exalted craftsman.

Walter Gropius, Bauhaus manifest

Na vebu, grafički dizajn je veoma bitač činilac predstvljanja podataka, jer grafički izgled ima veoma veliki značaj. Od toga kako smo grafički prikazali informaciju zavisi uspeh sajta.

Evo zanimljivog pregleda kakvi se sve načini grafičkog predstavljanja mogu koristiti:

http://www.visual-literacy.org/periodic_table/periodic_table.html

Pogledajte tabelu u punoj veličini na sajtu jer je ona interaktivna i pokazuje mnogo više nego što se na prvi pogled čini.

FontViewer omogućava da pregledate fontove koje imate na računaru. Odlična stvar je da njime možete pogledati kako fontove koji su instalirani na računaru, tako i one neinstalirane, direktno iz datoteka.

Možete da sami ukucate tekst koji se koristi za prikaz fonta, tako da ćete videto baš one znakove koji vam trebaju, što mnogo znači ako tražite font namenski, za neki naziv […]