Planeta Srbija

Super-majstor minijature Nikolaj Aldunin će uskoro u Moskvi otvoriti spostvenu muzejsku postavku njegovih nepojmljivo malenih minijatura

Rođen u Tuli, nakon sticanja globalne popularnosti širom zemlje i u inostranstvu preselio se u rusku prestonicu gde je nastvaio stvaranje sićušnih stvari koje prodaje za basnoslovne iznose.

Svoja dela stvara specijalnim hi-tech alatima i izsključivo pod mikroskopom, što takođe znači da ukoliko želite da uživate u njegovom stvaralaštvu morate koristiti mikroskop.

Koliko su zapravo malene te minijature govori podataka da jedna nožica insekta teži samo 0,00000004419 grama, što znači da iz jednog grama zlata može da se “izvuče” preko 22 miliona nožica.

© goran | Svakodnevnica blog, 2009. | Permalink | Nema komentara | Dodaj u del.icio.us zbirku Tekst označen ključnim rečima: hi-tech, mikroskop, minijature, Moskva, umetnost

Takođe nepropustite IT vesti i dešavanja na Personal magazinu

Saznah da je postavljena nova verzija sajta moje škole, pa sam pomislio da bi to bila odlična tema za jedan poduži tekst na blogu. Za razliku od prethodnih verzija i varijacija, ja, a verujem i Branislava, nismo imali nikakvog udela, već je posao odradio profesor koji se u slobodno vreme bavi i web dizajnom. Pa, u par tačaka, evo mog doživljaja nove web prezentacije.Prvi utisakPrvo što sam zapazio je da se radi o besplatnom WordPress šablonu (kojeg sam već ranije video na drugom sajtu) i, logično, WordPress instalaciji. Po nekom mom kriterijumu, ovo bih okarakterisao kao "lazy man" metodu kreiranja sajtova, ali budući da se radi o inicijalnoj verziji u kojoj bi dosta toga moglo da se izmeni, prećutaću ovo (disclaimer: ne mogu da potvrdim da se radi o privremenom šablonu).Struktura stranicaPrvo što sam primetio je ogromni glossy navigacioni meni koji baš zbog tog glossy efekta "štrči" u odnosu na ostale elemente. Ostatak stranice je generička šema sa dve kolone pri čemu se sadržaj menja samo u levoj (glavnoj), a u desnoj se nalaze kategorije novosti i informacije o školi. Blok informacija o školi mi se dopao, iako bih ga lično stavio pri vrh stranice - ali opet, to je moj lični ukus.Struktura sajtaNe mogu da kažem da sam impresioniran strukturom sajta. WordPress bih koristio isključivo kao blog platformu, a ako u slučaju da je potrebno imati i statičkih stranica, to bih ručno odradio. Razlog za ovo je to što se WordPress jako oslanja na mod_rewrite za generisanje "čistih", odnosno "optimizovanih" adresa stranica, a budući da server očigledno nema pomenuti modul, stranice se označavaju brojem, a to je praktično nevažno za pretraživače. Takođe, smatram da je jako loše za sajt ako se stranice postavljaju prazne (znam, to sam na mom sajtu uradio, ali kako Google već godinu dana ne konta da isti postoji...). Još jedna zamerka - ako se WordPress već koristi, najbolje bi bilo iskoristiti ga za postavljanje novosti, a ne informacija o smerovima (za to se stranice mogu iskoristiti).KodNaravno da sam zavirio i u HTML kod sajta, i imao sam dosta toga da vidim. Prvo što sam zatekao je XHTML Transitional doctype; preporuka konzorcijuma je da se, ako je moguće, uvek korististriktna verzija pomenute deklaracije, a da se tranziciona ili "labava" deklaracija koristi samo u ekstremnim slučajevima (npr. kada cms forsira prezentacioni markup). Od Mikroformata i sličnih poslastica ni traga. postoji i veoma mala količina embedded CSS koda (krivim plug-in developere), a uočen je i JavaScript kod na vrhu koda stranice, iako stručnjaci preporučuju da se glomazne skripte postavljaju pri dnu koda, kako bi se stranica učitala pre nego što se JavaScript kod učita.DizajnKao što rekoh, dizajn je tuđ, jer šablon tuđ - naravno, to nije izgovor da se isti ne izmeni. Na primer, onaj glossy meni kompletno odudara od ostatka sajta. Postoji još par stvari koje nekoga mogu da iznerviraju. Naslov sajta je previše krupan, i jedva staje na ekran u celosti pri rezoluciji od 1152x864 (inače prelazi u više redova). Ceo sajt se rasipa po ekranu, odnosno ima širinu od 100% u odnosu na ekran; teško je čitati neki sadržaj ako se rasipa po ekranu. Poslednja zamerka se odnosi na tekst i veličinu karaktera: u nekim slučajevima karakteri su ili preveliki ili premali, a visina reda je ostavljena na osnovnu vrednost (što smanjuje čitljivost).OptimizacijaPrilikom pregleda koda, video sam da je sajt moguće pregledati i u starijim pretraživačima (tj. postoje popravke za Internet Explorer). Što se tiče accessibility-ja (odnosno dostupnosti sajta licima sa disabilitetom), smatram da u ovom slučaju nije neophodno raditi optimizaciju, jer je uslov za upis u školu taj da učenik bude fizički zdrav. Što se SEO-a tiče, svoj stav sam već dao.Krajnja ocenaOvaj sajt ocenio bih sa 6/10, prvenstveno zato što predstavlja prvu tehnički kompetentnu varijaciju sajta škole otkad sam njen učenik (da, čak ni verzije koje smo Branislava i ja gurali nisu bile dovoljno dobre). Kao što sam pomenuo nebrojeno puta, mesta za unapređenje ima možda čak i previše i nadam se da će se sajt oblikovati po tome šta bi učenici želeli da vide na sajtu i želji profesora i direktorke da se na tom sajtu radi.

Sećam se dana pre nego što ću pazariti svoj prvi PC. Kasnije je vreme pokazalo da sam daleko od hardverskog entuzijaste i da mi je hardver zanimljiv samo u periodu pre nego što pazarim novi računar, ali sam tada čitao sve što se moglo naći o računarima.

Bila je to ‘98. godina i od magazina sam uglavnom kupovao Mikro. Za PC Press se nije uvek imalo para Ono čega se sećam iz jednog od tih starih brojeva Mikra je bio i članak o prvim iMacovima.

Na slici gore nije taj članak, već nešto što sam našao na netu. Mikro verzija je bila dosta mračnija, sa tamnijim fotkama.

Prvi iMac je bio stvarno čudan računar – sve je bilo u kućištu monitora, imao je ručku na poleđini, ugrađene zvučnike, uvrnut miš i zanimljivu tastaturu, CD ROM direkt ispod ekrana… Uz sve to, dolazio je u nizu različitih boja:

To je stvarno bila sprava koja je odskakala od svega ostalog što sam mogao naći (sive kutije sa sivim monitorima, sivim tastaturama i sivim miševima). Par godina nakon toga, Steve Jobs je “progralisao” smrt CRT-ovima u Apple ponudi i predstavio “lampu”:

Sa prvim iMacom Apple je krenuo u all-in-one desktop computer avanturu gde i dan danas prednjači u odnosu na sve konkuretne.

Pored starog sivila, PC kućišta sada dolaze u različitim bojama i prave ih od različitih materijala, ali i dalje mi izgledaju kao da nisu puno napredovali. To su i dalje ekstra bučne kante pored stola, pune skupe elektronike kojoj cena pada stravičnom brzinom, povezane šumom kablova na monitore, miševe i tastature koji dizajnom ne idu jedno uz drugo.

Ekstremnu proširivost i fleksibilnost što se nadogradnje tiče ostavljam entuzijastama koji svaka 3 meseca menjaju grafičke karte i procesore, dodaju diskove i ugrađuju vodena hlađenja. Moj lični izbor je uvek pre skladan dizajn sa pričom, iako isti možda dolazi uz neka ograničenja.

Zanimljiva fora na koju smo danas naleteli su česme (i dodaci česmama) koji čine ceo doživljaj korišćenja malo zanimljivijim.

Naime, umesto da voda samo teče iz česme, postoji sistem koji na osnovu temperature vode pali odgovarajuće svetlo i “boji” vodu. Ako je voda hladna upaliće se plavo svetlo, za vrelu vodu ide crveno, a za “taman” ljubičasto.

Svetlo navodno napaja mini turbina koju pokreće voda dok teče tako da nema cimanje sa kablovima i baterijama - ipak pričamo o česmi pobogu

Na slici su Gessi Rettangolo Cascata česme, a cena je prava sitnica - model koji smo imali prilike da vidimo košta nešto sitno preko 100.000 dinara.

Naravno, postoji i geek varijanta za osetno manje novac - za dvadesetak dolara na ThinkGeek možete naći dodatak koji se navrne na česmu i sija drugačijom bojim u zavisnosti od temperature vode:

Italijani ih definitivno šiju po dizajnu, ali ‘iljadu eura je ‘iljadu eura

Da li ste vi videli neka zanimljiva rešenja stvari koje svakodnevno koristimo, a za koja nam ni na kraj pameti ne bi palo da mogu da budu interesantna i uzbudljiva?

Jedna od najkrvavijih, najdugotrajnijih i najtežih borbi u II svetskom ratu odigrala se kod Staljingrada - grada simbola i za tadašnju nacističku Nemačku, ali pogotovo za Rusiju. Samo u borbama oko Staljingrada nastradalo je ukupno oko milion i po ljudi.

Jedan Flickr korisnik veoma posvećen istoriji kreirao je mnoštvo facinatnih i neverovatno detaljnih minijatura, a fotose detalja bitaka iz prošlosti okačio je na ovaj popularni foto servis. Pored Normandije svakako su najzanimljivije minijature posvećene borbama oko Staljingrada.

© goran | Svakodnevnica blog, 2009. | Permalink | Nema komentara | Dodaj u del.icio.us zbirku Tekst označen ključnim rečima: bitka za Staljingrad, Flickr, fotografije, II svetski rat

Takođe nepropustite IT vesti i dešavanja na Personal magazinu

Hvaljen i kuđen, u stavri samo kuđen, Comic Sans je uvek pronalazio put do krajnjih korisnika. Ne znam da li ste primetili, ali zanimljivo je da upravo od grafičkih laika ovo jedan od najomiljenijih fontova.

Koliko puta sam samo video razna obaveštenja, banere, pa čak i flajere kompletno urađene fontom koji je dizajnirao Vincent Connare a Microsoft predstavio sa Windowsima 95. Priznajem, ina mene deluje iritantno, ali je neke toliko iziritirao da su osnovali Udruženje za zabranu Comic Sansa ;)

© goran | Svakodnevnica blog, 2009. | Permalink | Nema komentara | Dodaj u del.icio.us zbirku Tekst označen ključnim rečima: Comic Sans, font, Windows 95

Takođe nepropustite IT vesti i dešavanja na Personal magazinu

Još jedan dokaz da su najbolja rešenja - ona najjednostavnija. Opet se radi o čaju i šoljama, ali ovaj put o drugoj funkciji - toplotnoj. Tako jednostavno, a tako genijalno ;)

© goran | Svakodnevnica blog, 2009. | Permalink | Nema komentara | Dodaj u del.icio.us zbirku Tekst označen ključnim rečima: dizajn, šolja

Takođe nepropustite IT vesti i dešavanja na Personal magazinu

Osećam se prilično neiskorišćeno na trenutnom poslu. Uzrok tome ne bi trebao (ne bi smeo) da bude moj prelazak u drugu firmu, već jednostavno - takvo je stanje kakvo je. Posla je za dizajnere uvek bilo čas nimalo - čas i previše. Oscilirali smo u tolikim količinama da jedan dan nemamo ni piksel da nacrtamo, ni karakter koda da otkucamo... a drugi dan se isforsiramo u tolikoj količini da nam teško padne i taj i sutrašnji dan. Jednostavno, takav je posao kada ste dizajner u firmi koja se bavi uglavnom web aplikacijama a mnogo manje web dizajnom i web sajtovima. Osuđeni ste da će kreativni posao biti slab, da će inventivnost UI-a pasti u senku programiranja i da će lepota uvek pokleknuti pred brzinom, funkcionalnošću i security-u. Dakle - to vam je činjenično stanje.

Ipak, ovo može da bude više nego dobro za mene, kada malo bolje razmislim. U ovakvim momentima uvek sam nalazio inspiracije i mnoštvo novih dizajn ideja. I sve su se one lagano akumulirale i uvek je došao momenat kada se ta akumulirana idejnost, opuštenost i neki korak napred koji ste uvek držali u sebi moglo iskoristiti na maksimalno moguć način. Sećam se da sam jedne od najinventivnij rešenja uspevao da iskoristim na taj način i da su takvi sajtovi osvajali i klijente i ljude oko mene... činili me ponosnim pred svima, što je najbitnije pred samim sobom. Te sajtove sam uvek bio rad pogledati i nikad ih se nisam stideo. Jednostavno, pravi portfolio materijal, ono što želite svima da pokažete.

Jedina mana je što vreme sada jako sporo teče... I što će ove dve nedelje proći sporo kao dva meseca. Ipak, ideje samo nadolaze, akumuliraju se i kad-tad će ta pozitivna energija i mnoštvo ideja doći do izražaja i forme. Jedva čekam priliku za tako nešto!

U vreme kada većina proizvođač gura svoju priču što se punjača za telefon tiče, pravo je osveženje videti kako je taj problem rešio RIM.

Umesto da koriste svoj standard, BlackBerry Bold (ne znam za ostale aparate) koristi klasičan Mini USB. Pomoću njega ga možete nakačiti na računar i puniti, a ako je odobren Mass Storage mod, onda se ponaša i kao USB disk.

Pored USB u Mini USB kabla u kutiji uz aparat dolazi i kasličan punjač koji se kači na električnu mrežu. Na raspolaganju su 3 priključka koji vam omogućavaju da isti punjač koriste na tri različita tipa utičnica.

Korišćenjem prihvaćenih standarda, dobijaju i proizvođači i korisnici.

Na primer, ja već imam jedan uređaj koji koristi Mini USB (foto aparat) tako da mi je u kancelariji uvek uštekan USB - Mini USB kabal na računaru. Kada skidam slike, prikačen je aparat, a kada mi treba da napuin telefon, samo ga nakačim. U stanu koristim punjač, a ako negde odem i zaboravim i jedno i drugo, veća je verovatnoća da ću naći nekog ko ima foto aparat ili štampač i ima USB kabal nego nekog ko ima BlackBerry i punjač na pozajmicu.

Poznata međunarodna organizacija Society for News Design (SND) objavila je rezultate  svog tradicionalnog, ovoga puta jubilarnog 30-tog izbora za najbolje dizjanirane novine u globalnoj konkurenciji.

Od pet najboljih, čak 4 naslova je iz Evrope, a jedan iz Meksika, dok je konkursa za ovu godinu ruski dvosedmičnik Akzia, a u prvih 5 su se našle još i grčke dnevne novine Eleftheros Tipos, portugalski Expresso, meksički The News i nemački Welt am Sonntag. Ova nagrada se dodeljuje već trideset godina, a konkurs ima za cilj unapređenje fotografskog, grafičkog i dizajnerskog oblikovanja print medija.

© goran | Svakodnevnica blog, 2009. | Permalink | Nema komentara | Dodaj u del.icio.us zbirku Tekst označen ključnim rečima: grafički dizajn, prelom, štampani mediji

Takođe nepropustite IT vesti i dešavanja na Personal magazinu

Danas Dragan pomenu Postbox. Pošto generalno imam slabost prema email klijentima (da li sam pominjao da mi je neostvareni san da napravim webmail aplikaciju?) i pošto je beta dostupna za besplatan download, odmah sam je skinuo da vidim o čemu se radi. Pokrenuo, podesio GMail (jako jednostavno) i otvorio par mailova koje je prve skinuo.

Hteo sam da vidim da li se kači kroz POP3 ili kroz IMAP da mi ne bi kojim slučajem brisao poruke sa servera pa sam otvorio settings dijalog za account. A tu poznata slika - Mozilla Thunderbird! Kasnije sam proverio i stoji - Postbox je zasnovan na Thunderbirdu. Mnogi će reći da je to dobra stvar jer se gradi na stabilnoj osnovi, ne rasipaju se resursi jer se nadgrađuje na hiljadama već utrošenih sati, a i projekat automatski nasleđuje sve što Thunderbird u budućnosti uradi itd. Sve to stoji i siguran sam da će Postbox naći hiljade poklonika i mušterija. Ali…

Kada god probam neki novi email klijent uvek doživim malo razočarenje jer uvek vidim propuštenu priliku da se za desktop klijente bude ono što je GMail bio za webmail aplikacije, prilika da se zaboravi sve što se do sada znalo o desktop email klijentima i napravi nešto sam drugačijom vizijom od “hajde da potučemo Outlook po broju ugrađenih mogućnosti” ili “hajde da Thunderbirdu dodamo social dimenziju” ili “hajde da prenesemo desktop interfejs u browser”.

Iskreno mislim da postoji mesto za email klijent napravljen sa “hajde da napravimo email klijent koji će raditi kako ja želim pa makar se to kosilo sa svim konvencijama koje sada važe među desktop klijentima” vizijom. Trebalo bi da dođe neko i da na drugačiji i svež načim pristupu problemu koji se već godina rešava na isti način, neko ko će uraditi ono što je Basecamp uradio web baziranim alatima za upravljanje projektima ili Gmail webmail aplikacijama.

Da se malo protresu stvari…

Čitam ujutru Blic (bolje reći, pogledam Blic strip, pa ako ima nešto interesantno - prolistam i online izdanje) i naletim na jednu priču o maskoti Univerzijade koja se ove godine uzgred održava u Beogradu i njene nesuđene maskote - vrapca Živka. I ne mogu da verujem koliko je Srbija užasna zemlja za svoj narod i talentovane ljude a plodno tle za malverzacije i lopovluk. Ko još nije pročitao članak u Blicu - evo ja ću ga ukratko uvesti u priču i objasniti o čemu se radi...

Održava se Univerzijada i naravno, treba osmisliti maskotu. Odabran čovek za to (naravno, na klasičan srpski način - bez konkursa), on osmislio maskotu i bio je isplaćen za to. E, sada se tu javlja kvaka - koliko sam razumeo, organizator je podrazumevao da su isplatom autora, autorska prava prešla sa autora na preduzeće koje organizuje Univerzijadu. E, pa nije tačno. Dok se ne potpiše autorski ugovor i dok se na taj način autorska prava ne prebace na drugog, autorska prava pripadaju samom autoru. Znam ovo zato što sam za neke svoje freelance radove potpisivao autorski ugovor i ili prebacivao sva prava na drugoga na neko vreme ili ih se kompletno odrekao ako mi je to išlo u prilog i ako mi je to bilo isplaćeno. Dakle, kratko i jasno - organizator Univerzijade je ukrao logotip i maskotu, i ako ne potpišu ugovor neka ih čovek tuži i dobije spor. Simple as that!

Copyright 2009 Ringier d.o.o. (Blic)

Da ne ulazim u priču koji je logotip lepši (iskreno, ne volim prevelike karikature i meni lično je za nijansu lepša digitalna varijanta, tj. nova maskota), ukusi su različiti - ali da li je nekome jasno da je autor - autor i nema tu više o čemu da se priča. Da ne ulazim previše ni u svote koje su isplaćene za ovaj posao (čoveku je upala sekira u med - za jedan logotip skoro 2.000.000 dinara, tj. oko 22.000 erva!). Ako je organizator mislio da može bez ikakvog zvaničnog dokumenta da prisvoji i maskotu i logotip - vara se. Bez potpisivanja autorskog ugovora, ništa od toga. Doduše, zna se da je u Srbiji voditi rat sa nekim ko ima veze i vezice automatski osuđen na propast. Ja sam apsolutno na strani Ranka Savčića (priča o Univerzijadi, maskoti i održavanju u Zrenjaninu na Zrenjaninskom sajtu) i želim da uspe da se izbori za svoju stvar i pokaže i dokaže da dizajn nije nešto što se može krasti kada se kome ćefne!!!

Lično sam se opekao na to dva puta, verovali ili ne. Prvi put sam se zakleo da sa čovekom više ni reč neću da prozborim, a drugi put mi je to odrađeno iza leđa od strane koleginice i tadašnje prijateljice sa posla (iako ne svojom voljom, već nalogom gazde). Radi se o logotipima i imenima festivala digitalne umetnosti koje sam lično osmislio - Arttech i Xpose. Prvi i dalje postoji, ime je pokradeno samo tako - pod izgovorom da sam ja to uradio na poslu - za moju firmu tada čak, a ne za one koji se i danas diče tim festivalom i tim imenom, jedino su logotip promenili (na gore). Za drugi Arttech festival kolega sa posla se malo poigrao sa mojim rešenjem, zadržavši osnovnu formu. Xpose festival je propao posle prvog održavanja - nije bilo ekonomskog smisla da se takmiče sa Arttech-om, i sada autorska prava glase na ime vlasnika firme :) Jbg, ko šiša autora, koleginica dobila nalog da registruje i ime i znak u Zavodu za zaštitu autorskih prava - i sada je "autor" toga eto - gazda. Sa ovim drugim sam se pomirio, zato što se ne koristi pa mi i nije tako teško palo...

Eto, čisto da se vidi da primera i slučajeva za ovo ima mnogo...

Branko se potrudio da jedan od zidova našeg stana bude obogaćen post-it artom. U pitanju je RSS ikona, a razlog je što mu je to prvi rad ovog tipa a i kod nas je relativno ograničen izbor boja ovih samolepivih papirića, pa je iskoristio za početak činjenicu da je zid narandžast da kreira svoj masterpiece.

Za one koji ne znaju post-it art je kreiranje slika uz pomoć samolepivih blokčića poznatijih kao stikeri ili post-itovi, i bazira se na pixel artu, kreiranju sličica uz pomoć tačaka, karakterističnom za video igrice sa svima popularnih konzola tokom 80tih i početkom 90tih. Odlične primere ovog, pomalo geeky, umetničkog pravca pogledajte ovde, ovde, ovde i ovde.

Moj favorit je definitivno SuperMario na više nivoa ( a kad smo već kod SM pogledajte i footer Draganovog bloga).

Seecult portal je dobio novo odelo. Ovaj veoma značajan umetnički portal je osim mnogo boljeg dizajana poprimio je sve odlike web2 tehnologije. Vest je prilično sveža, budući da su neke stranice još u fazi testiranja i prilagođavanja, pretpostavljam zbog velike baze i mnoštva sadržaja koje se izmešta i prilagođava. Lozinke su nepromenjene pa prilagođavanje ne predstavlja poteškoću.

Rss kanal funkcioniše, što je za svaku pohvalu pošto je ovaj vid praćenja sadržaja veoma praktičan. U svakom slučaju sadržaj je sada mnogo preglednije organizovan čiju zaslugu ima Felix web koji iza sebe ima još nekoliko sličnih projekata.

Verujem da će mnogo doprineti afirmaciji kulture  jugoistočne evrope i zauzeti mesto koje joj pripada i bitno olakšati međusobnu komunikaciju u oblasti kulture.

Novi Sad i Vojvodina zahavaljujući ravničarskoj konfiguraciji terena  imaju veliki potencijal za iskorišćenje bicikla kao alternativnog prevoznog sredstava, čija bi veća upotreba imala velike, kako ekonomske tako i ekološke implikacije na, popularno rečeno, održivi razvoj.

Novi Sad ima zaista razvijenu mrežu biciklističkih staza, koje su delom spojene i na regionalne biciklističke magistrale (poznata Dunavska staza), ali ono što predstavlja problem za veću upotrebu bicikla u gradu je nedostatak mesta za njihovo parkiranje.

A drugi razlog, možda i uticajniji razlog je neobezbeđenost istih. Mnogi su iskusili neprijatnu situaciju da se odvezu biciklom na neko odredište, nađu nekako mesto za odlaganje bicikla, te da se nakon obaveljnog posla susretnu sa nestankom dvotočkaša. Lako se kradu i još lakše “utapaju”.

Postoje brojni različiti načini i sistemi zaštite, ali su oni većinom neefikasni što pokazuje i ovaj blog posvećen maznutim ljubimcima. Ipak, zahvaljujući dizajnerskoj studiji koju je kreirao Grant Howarth, nekako je ipak moguće doakati lopovima. Radi se o modularnom sistemu za parkiranje i obezbeđenje bicikl “jedinica”, a rad i se o sistemu koji bicikl čuva u potpunosti, od rama do svih njegovih (vitalnih) delova. Rešenje je takvo da onemogućava otuđivanje samog bicikla, ali i točkova koji su takođe velika meta lopova, pa čak i sedišta.

Sistem zauzima malo prostora, može da se iskoristi kao advertising paltforma, a takođe se može implementirati i sistem naplate, tako da kao investicija može vrlo lako da se povrati. Idelana preporuka za sve gradske uprave.

© Goran Aničić | Svakodnevnica blog, 2009. | Permalink | Nema komentara | Dodaj u del.icio.us zbirku Tekst označen ključnim rečima: bicikl, dizajn, Novi Sad

Takođe nepropustite IT vesti i dešavanja na Personal magazinu

Ko me malo bolje poznaje, zna da radim u pančevačkoj firmi Gowi, koja je jedna od većih firmi koja sarađuje sa inostranim firmama i koja je offsourcing izbor više firmi iz Velike Britanije. Takođe, većina vas zna da je Gowi jedna od ćerki firmi kompanije Božić i sinovi, koja se u poslednje vreme totalno preorjentisala sa trgovine hardware-om po čemu je postala naveliko poznata, na reciklažu hardware-a (preko BIS Recyclinga) ali prevashodno i najviše na delovanje na Britanskom tržištu preko više puta pomenutog Gowi-ja.

Uz te firme - Gowi, ali svakako i uz Božić i sinove skupljao sam znanje, učio, davao svoj maksimum i napredovao do pozicije Head of Design gde sam bio i srećan i ponosan onim što radim i što sam postigao. Najviše i zbog toga što je firma iz Pančeva u svemu tome uspela, gde nemamo nikakvu valjanu konkurenciju i gde smo uspeli da pridobijemo izuzetne klijente iz UK i dosta iz Srbije. Uostalom, svi koji su želeli su mogli da prate moj profesionalni napredak preko profila na Linkedin.

Doduše, zbog kompletne preorjentacije sa dizajna i produkcije web sajtova na web aplikacije u poslednjih par godina došlo je do trenutka kada se fokus sa web dizajna lagano prebacivao na UI, aplikativni interface, a samim tim se i moj fokus prebacivao sa dizajna i pravljenja mockupa (tj. onoga što zaista volim da radim i u čemu svom svojom dušom u potpunosti uživam) na HTML i CSS, tj. slicing - što je svakako neophodnost posla, ali ne i nešto što se nije moglo izbeći raslojavanjem posla na Web Dizajnera i Front-end Developera.

Ipak, došlo je vreme za promene na bolje, svakako. Ovo je moj prvi posao, u kojem sam od 2000 do 2009. godine napredovao do maksimuma i na kojem sam uspeo da stvorim izuzetna prijateljstva i poznanstva, gde pored mene rade i moj stariji brat, mnogo prijatelja i poznanika iz privatnog života. Kada dobro razmislim, mogu da kažem da je zaista bilo izuzetno malo ljudi "sa kojima se nije moglo" a mnogo, mnogo više sa kojima sam sa uživanjem radio i sa kojima sam delio svo svoje znanje i sa kojima sam se ispomagao kada god je bilo stani-pani.

Za mesec i po dana počeću sa radom u kompaniji Omnicom, jednom od tri najsnažnije kompanije na domaćem tržištu čiji rad slučajno znam još od vremena kada smo osnivali DesignersNetwork, na poziciji koja će mi otvoriti nove horizonte i dozvoliti da svoj talenat na najbolji mogući način iskoristim i unapredim. Vreme je za novu stranicu u knjizi života, poglavlje "posao"...

Svima u Gowi-ju želim da budu još uspešniji i još profitabilniji. Svima u Omnicomu da budu trpeljivi na moj izuzetno jak i bučan glas i da me tolerišu po tom pitanju ;) Drugari iz Gowi-ja, viđamo se još mesec i po dana, a svakako na kafici ako nađemo vremena (pogotovo BG kolege)! ;)

Ps. Nakon svega iznesenog, osećam se pomalo kao Barack Obama, odnosno kao njegov PR tim :D

Copyright 2008 BarackObama.com

Christopher E. Bangle, poznatiji i kao Chris Bangle, čelni čovek dizajn divizije BMW grupe (pre ovoga radio u Opelu i FIAT-u) povlači se nakon 17 godina rada sa ove pozicije da bi se bavio drugom vrstom kretivnosti. On je sigurno figura koja je najviše uticala na postavku novog identiteta BMW grupe i njenih proizvoda.

Od 1992. pa na ovamo, pod dirigentskom palicom Banglea razvijeno je mnogo prototipova i novih vozila, a bar za mene najupečatljiviji njegov rad (i njegovih koelga naravno) je BWM serije 5 - E60 kojom je BMW “okrenuo novi list”. Iako po nekim kontroverzan, model E90 odiše neverovatnom dinamikom, sportskim duhom i agresivnošću, a ne smemo smetnutu sa uma da se radi o salonskoj limuzini. Takođe, ne manje važna model koji je obeležio nastavak “dinamičke, oštre linije” je trojka E90, opet nekako najdinamičniji saloon. Glavni konkurenti, Mercedes i Audi, sa novom C klasom i A-4 ostali su, dizajnerski uzdržani, ne “daleko do klade”.

© Goran Aničić | Svakodnevnica blog, 2009. | Permalink | Nema komentara | Dodaj u del.icio.us zbirku Tekst označen ključnim rečima: BMW, Chris Bangle, dizajn

Takođe nepropustite IT vesti i dešavanja na Personal magazinu

Umetnina vredna milijardu dolara koju čini vizuelizacija milijardu dolara. Verovali ili ne, 1 milijarda dolara zapakovana je na 12 standardnih transportnih paleta, sve zajedno to umetničko delo čini 10 miliona novčanica od po 100 dolara.

Možda ovo "umetničko delo" Michaela Marcovicia i nije neka umetnina, ali je svakako odlična vizuelizacija jedne milijarde dolara i koliko je to zapravo "para na gomili" ;)

© Goran Aničić | Svakodnevnica blog, 2009. | Permalink | Nema komentara | Dodaj u del.icio.us zbirku Tekst označen ključnim rečima: vizuelizacija

Takođe nepropustite IT vesti i dešavanja na Personal magazinu

Ne gledam TV pa i ne znam šta se tačno dešava, ali čujem od prijatelja da su mnogi radijatori širom Evrope hladni i da se ljudi smrzavaju. Stvarno je sranje kada čujem da je to mnogima pokvarilo Božić, a pokazuje koliko smo zavisni od raznih “mreža”, izvora energije i ljudi koji ih kontrolišu.

Sasvim slučajno i potpuno nevezano za ovo priču sa gasom, pre par dana sam seo i gledao šta je sve dostupno od “zelenih” tehnologija u gradnji i proizvodnji energije prosečnim građanima. Jedna od zanimljivijih stvari na koju sam naleteo je ZeroHouse, montažna kuća koja u potpunosti funkcioniše bez priključenja na bilo koju mrežu:

U pitanju je kuća koja nudi oko 65 kvadrata prostora za življenje. Kako bi bila autonomna, kuća ima niz mehanizama koji joj omogućavaju da koristi ono što nam priroda svakodnevno pruža:

Energiju obezbeđuju solarni kolektori montirani na krov. Dovoljne su da obezbede grejanje i osvetljenje, ali i neke osnovne kućne uređaje kao što je TV i frižider. Navodno potpuno napunjene baterije daju autonomiju od do nedelju dana bez sunčeve svetlosti. Kako bi se optimalna temperatura očuvala unutar zidova uz minimum potrošnje energije, cela kuća je jako dobro izolovana najsavremenijim materijalima. Kuća skuplja kišnicu i koristi je za tehničku vodu (nisam siguran da li se koristi i za piće). Za cirkulaciju vode kroz kuću ne koriste se pumpe, već stara dobra gravitacija. Organski otpad se reciklira pomoću kompost jedinice koja mikro-organizmima pomaže da rade ono u čemu su dobri - razgrađuju materiju i proizvode đubrivo. Neprijatni mirisi koje ovaj proces proizvodi se ispuštaju kroz otvor na krovu. Sve je automatizovano i može da se kontroliše pomoću računara. Softver omogućava i hibernaciju sistema kada kuća nije u upotrebi.

Zbog cene od US$300.000+ ova kuća spada u high tech luksuznu robu koju će retki moći i želeti sebi da priušte. Ono što je meni zanimljivo i zbog čega pišem ovaj članak su primenjene tehnologije i koncepti i pametno korišćenje resursa koji su besplatni i dostupni svima - kišnica, solarna energija, gravitacija… Vetar i podzemne vode se takođe mogu iskoristiti za proizvodnju energije.

Dostupan je niz sistema koji omogućavaju kombinaciju mreže i uređaja koji proizvode energiju. Tako je već danas moguće imati kuću koja pruža izvestan stepen autonomije i oslanja se na mrežu samo kada alternativni izvor ne može da pokrije potrošnju.

Problem je što su ovi sistemi još uvek skupi. Vremenom, kako se budu razvijale i kako im cena bude padala, mnoge od ovih tehnologija će postati deo naše svakodnevice. Za sada je zanimljivo posmatrati kako se stvari razvijaju.

Ukoliko vas zanima, više detalja o ZeroHouse konceptu možete naći u ovom članaku na HowStuffWorks.

Ne znam kako ostali rade ali ja odavno ne kucam www ispred adrese sajtova. Povremeno se desi da sajt bez www izbaci grešku, a nekada… pa ima čudnih stvari. Poslednji biser je verovatno jedan od, poslednjih dana, najposećenijih sajtova u Srbiji i malo šire - zvaničan sajt Operacije Trijumf. http://www.operacijatrijumf.rs http://operacijatrijumf.rs Morate da priznate - profesionalnost na nivou [...]

Any chord translated to its analog color state, defines color triad/tetrad with the same estetic quality as the original chord contains.Click for full image >>

U članku Polarizacioni filter - namena i način upotrebe videli ste šta je polarizacioni filter, kada se koristi i kako se koristi. Ali šta ako ovaj filter nemate ili vaš fotoaparat nema mogućnost korišćenja filtera, ili ga prosto niste imali kod sebe kada je trebalo (c c c)?

Fotografiju možete i naknadno obraditi PhotoShop-om i dobiti prilično uverljiv efekat kao da je upotrebljen polarizacioni filter.

Ako fotografiju u PhotoShop-u pogledate kao RGB kanale, primetićete da sadržaj crvenog kanala ima upravo one karakteristike koje se postižu polarizacionim filterom: plavilo neba i zelene površine su tamniji, a i refleksije su slabije izražene. Zašto to ne iskoristiti? Dovoljno je da iskopirate sadržaj crvenog kanala i upotrebite ga da popravite luminansu cele fotografije.

Primer efekta polarizacionog filtera u…

Svi smo mi barem pomalo dizajneri. Dizajn je i to kada raspoređujete stvari na pisaćem stolu, kada pišete beleške, ređate stvari u torbi - morate ih po nekom principu ili modelu rasporediti. Ako je raspored složeniji potrebno je  i to sve isplanirati, a ni operativno izvođenje nije manje važno.

Bez obzira na vrstu dizajna, za sve je zajedničko da su usmereni ka ciljevima, da  imaju svoj početak, i da bi se došlo do krajnjih ciljeva mora se proći kroz određeni broj koraka. E a ovde je upravo reč o tim koracima, odnosno o sličnosti i različitostima heterogenih procesnih radnji kojima se prolazi do cilja.

Forma i striktnost procesa direktno utiče na kvalitet i stepen ispunjavanja postavljenih ciljeva. na isti način na koji želimo da poboljšamo krajnje rezultate moramo povesti i računa o procesu i njegovom unapređenju.

A upravo o dizajn procesima govori knjiga - zbornik od 100 različitih dizajn procesa koji se primenjuju u praksi širom sveta koje na jedno mesto sakupio Hugh Dubberly, a koja nosi naziv "How do you design?" Ovaj zbornik dizaj procesa, koji ćeprerasti u knjigu, je još u da tako kažemo BETA razvojoj fazi (dizajn procesa) i za sada je dostupna za besplatan  download.

Zbornik ima oko 150 strana i stvarno je veoma korisno štivo, i u njemu su pobrojani gotov svi važnijiji i poznatiji modeli dizajniranja. A ukoliko vi poznajete još neki prosledite ga autoru da ga uvrsti u zbornik.

 

Jedna od specifičnosti veb dizajna je što je neophodno da se sa što manje grafičkih elemenata postigne dobar vizuelni efekat. Zbog toga je često rešenje u sličicama koje su tako napravljene da sadrže “šare” koje se sastoje od jednog elementa koji se može beskonačno ponavljati tako da ispuni površinu a da se ne primete sastavci sličica (šavovi). Tako se jednom malom sličicom može ispuniti i veoma velika površina, pa i cela pozadina veb strane.

Pravljenje ovakvih sličica nije baš lako. Ako ste to pokušavali u PhotoShop-u, znate da to zahteva dosta planiranja, ručnog rada, vremena i strpljenja, a i to samo ako pravite neke jednostavnije šare.

Naišao sam na alatku koja može mnogo da pomogne. Program se zove Imagelys Picture Styles i potpuno…

 

Kada vas u kafeu posluže čajem, a nekako stiglo vreme čajeva, većina nas ne zna kuda će sa iskorišćenom, ekstrahovanom kesicom čaja. Neki je je zadenu za tanjirić, neki unace u pepeljaru ili je sam oostave u šolji što ponekad dovodi do neprijatnih situacija.

Rešenje je bilo tako blizu a tako daleko. Oštroumni dizajner Jonas Trampedach kreirao je rešenje čajne tacne sa spremnikom za iskorišćenu čajnu kesicu ;)