Planeta Srbija

Ova prezentacija fino pojašnjava čime sam se bavio zadnjih par godina. Dobar je uvod u dizajn doživljaja (experience design) i koncept digitalne agencije (digital agency). Autor je David Armano, koji uređuje Logic+Emotion blog. Tamo objavljuje zanimljive sličice, pa ako vas ova tema interesuje, samo pravo.

Pokušao sam da se odlučim za jedan, ali bi jedino rešenje ipak bilo više spavaćih soba. Link

Ovde pogledajte primere otaljavanja dizajnerskog posla.

Gowi, ring a bell? Ne verujem da u Srbiji nema čoveka iz IT branše koji preko preko medija nije čuo za firmu Božić i sinovi, a time i za software deo ove firme pod imenom Gowi Group. Retki su slučajevi koji ne znaju za ovaj tim i nazivaju nas kratko i jasno Sinovi. Iako je ovo ime ustvari šegačenje, ono što potpuno ozbiljno je da će Gowi početi uskoro da postoji i u Srbiji, baš pod tim imenom. Praise the Lord!

Dakle, došao je momenat kada treba napraviti branding rešenje za naš software tim. Pošto je u Velikoj Britaniji Bond software otkupio Gowi Group ne ostaje nam ništa nego da smišljamo novi logo za isto ime, jer ime nije problem. Tako sam se od juče bacio na posao da smislim novi logo ali i novi slogan za novu - staru.

Pošto je logotip, a samim tim i znak i tagline još uvek strogo čuvana tajna (izuzev među kolegama na poslu naravno, zbog komentara, asocijacija i slično) jedino što za sada mogu reći je da će se napraviti logotip, kao i znak a smišlja se i tagline. Baš sam se otvorio, jel'te :) Ali da malkice razotkrijemo famu, reći ću da moj predlog logotipa uključuje promenjen izgled typeface-a Cipher, dok se tagline ispisuje typeface-om Colaborate. Boje još nisu odabrane, ali je evidentno da će se odustati od kombinacije boja iz najkorišćenije verzije Gowi logoa - plave, crvene i žute. Umesto toga, ostaće jedna ili dve boje. Koje, još se ne zna.

Kada smo već kod logoa, njegova evolucija je do sada ispratila četiri verzije i ovo je njegova peta, a čini mi se i najozbiljnija verzija. Sve, osim prethodne (koja je, istinu za volju, nastala varijacijom verzije pre toga od strane engleskih kolega) moja su kreacija. Prvu ne treba komentarisati, bilo je "uradi šta god" i zaista me je sramota kada je pogledam. Druga je već varijacija čiji se typeface najduže zadržao, a ni ona nikako nije najsrećnije rešenje. Treća verzija se najduže i zadržala i najpoznatija je i svima nama i dalje u srcu, dok je četvrta bila tu dok Gowi Group plc. nije prodat Bondu.

Verzija 1: mart-novembar 2000

Verzija 2: novembar 2000-april 2001

Verzija 3: april 2001-jun 2006

Verzija 4: jun 2006-februar 2007

Iskusno je Joshua Davis kazivao: ne surfujem jer na netu pored mojih radova još jedino vrijedno postoji Google i Amazon. Gledam sad, Joshua nabacio Wordpress, napravio CSS template, kao i svi drugi džiberi iz kraja. Jer se on to zeza ili?! Brate Joshua, taj fazon je Istok profurao barem dvije godine prije tebe.

Joff Croft je jedan od onih nebitnih likova iz CSS komjunitija, za koga smo eto čuli, a nemamo pojma zašto. Dobar je dečko i ortak, pa ima dobar linkbait. A za CSS je bitan, koliko i Regina za Yu rokenrol. Ali sa ovom kafenom je pravo ubo usvježenje, mora se priznati.

Iako su mu redom sva klijentska ostvarenja krš (Firefox je ionako radio za svoju dušu), John Hicks je megacar kad se radi o njegovom ličnom sajtu. Nenadmašan je! Tolike godine on pomjera granice, usavršava pristup interfejsima, inovira, eksperimentiše, ma carski.

Osvježio se i 38one. Tehnički gledano perfektno, kao apoteka. Iz perspektive doživljaja, više mi se dopadala verzija koju je Denis uradio prije ove i koju nije pustio u divljinu.

Demandware fino demonstrira kako sa malo dinamike može da se unprijedi doživljaj i stvori dobra atmosfera za zaključivanje onlajn prodaje. Web Designer Wall je već stari sajt, ali upravo s njim završavam pregled jer je jedino zanimljivo što se pojavilo posle sajtova američkih crkvi i novog minimalizma u zadnjih godinu dana.

Ono što Wired radi sa informacijama je čista pornografija, komentarisao je jednom prilikom Edward Tufte. Naziv „informacioni dizajn“ je skovan u 70-im iz čisto marketinških razloga, kako bi londonski Pentagram izdvojio vlasitit pristup dizajnu od konkurencije. Komercijalno, informacioni dizajn je došao do izražaja pri dizajniranju raskošnih godišnjih izvještaja o poslovanju korporacija (annual report).

Nicholas Felton je jedan od ljudi koje poznajemo sa strana Wiredovih rubrika „infoporn“ i „atlas“. Ono što mene baš fascinira jeste koliki moraš da budeš geek da bi pamtio ili zapisivao svaku pojedinačnu sitnicu iz svog života!? Feltron godinama unazad pravi zaista fascinatne brošure u kojima prikazuje dešavanja iz prethodnih godinu dana. Kad se radi o detaljima iz života izgleda da dizajneri imaju i u stvarnom životu taj osjećaj za detalj, da sve pamte: naš Goxxy ili Chris Glass.

Pakovanje proizvoda po definiciji predstavlja poslednju poruku koju kupac dobija pre konačne odluke o kupovini. Obzirom da su prvi i poslednji utisci najčešće najjači (što se može gledati i mnogo šire od kupovine proizvoda), eto još jednog razloga za ulaganje u dizajn pakovanja. Njegovu važnost istakao je i Filip Kotler, nazivajuci ga ‘petim P’ marketing mixa (pored proizvoda, cene, promocije i distribucije). U sve raznovrsnijoj ponudi artikala, pogotovo u velikim hipermarketima, dizajn ambalaže često predstavlja najbolji način za izdvajanje iz mora sličnih proizvoda. Potrošači često smatraju i da kvalitet proizvoda prati kvalitet pakovanja, što je u stvari specifična varijanta ‘placebo’ efekta. Naravno, proizvod lošeg kvaliteta neće spasiti natprosečan dizajn, bar ne na dugi rok, jer prodaja neće ići dalje od perioda isprobavanja novog proizvoda. Treba istaknuti i ogroman uticaj pakovanja na impulsivne i neplanirane kupovine, kada vas estetika određenog pakovanja prosto natera da ga kupite.

Na domaćem tržištu, dizajn pakovanja je najčešće je i dalje vrlo tradicionalan, sa retkim inovativnim izletima, ili eventualnim kopiranjem inostranih primera. Ovo je manje posledica rada domaćih industrijskih dizajnera, a više ljudi na visokim pozicijama koji donose odluke o promeni dizajna. Povod za ovaj tekst je blog The Dieline na koji sam naleteo ovih dana, a koji se bavi isključivo pakovanjem. Nadam se da će ovi fascinantni primeri delovati inspirativno na na pomenute osobe.

Win Win blog © 2007-2008 Autor - Ratko Božović

Dozvoljena je upotreba ovog feed-a u skladu sa Creative Commons 3.0 licencom

Mnogo smo aljkav narod. Napisah ljetos za internu timsku upotrebu ovaj svojevrsni manifest. Evo ga izvorno, oprostićeti mi ovaj put na engleštini, nepoznatim skraćenicama i jezičkom Frankenštajnu iz naslova.

Aljkavost je neprijatelj dobro obavljenog posla. Imam dva drugara koji razvijaju softver za kazino industriju (nezavisno jedan od drugog) i koji kažu da proizvod koji je 95% pouzdan košta $10.000 dolara, dok 99% pouzdan proizvod košta preko $100.000. Cijena 100% pouzdanog proizvoda ne postoji, samo se broj devetki iza zareza broji. 99.99 99.999 99.9999. Cifre su odokativne, ali je međusobni odnos veličina približan. Đavo čuči u detaljima, a pouzdanost bi smo lako mogli zamjeniti sa aljkavosti. Klijenti mrze aljkavost i jedan od najlakših načina da izgubimo klijenta jeste da isporučimo nešto aljkavo. Dizajn je kreativan proces, a dizajneri spadaju u red kreativnih osoba. Iskreno, ne zanima me kakav je vaš proces, koliko je neuredan ili uredan, interesuje me samo finalni proizvod. Zbog brzine, nemarnosti ili proste želje da se nešto što brže “otkači s vrata” u ovoj industriji se po defaultu dešava da se isporučuju aljkave stvari. Prekidamo sa ovom ružnom navikom!

Šta mislim pod aljkavim? Ako u CSS kodu zaboravite da izbrišete komentarima ranije izdvojene blokove namjenjene za brisanje, ako pošaljete PNG prikaz dizajna za zaostalim “zubcem” u nekoj drugoj boji koji narušava izgled dizajna, ako prikaz interfejsa nije odgovarajuće isječen u JPEG fajlu, ako GIF ikonice nemaju transparenciju, ako ne isječete identično elemente iz Photoshopa predviđene za kodiranje, itd.

Nakon nekoliko sati, dana, nedelja posla, napokon ste završili nešto. Sada duboko odahnite. Ne žurimo nigdje, imali ste toliko vremena da uradite sve to, imate ga još na raspolaganju. Ustanite od kompjutere i izađite na 10 minuta. Da li ćete da ispušite cigaru, prošetate, odete po sok u prodavnicu, ošmekate komšinicu, bilo šta. Samo se maknite od mašine na 10 minuta!

Kad ste osjetili rasterećenje i da vam krv u žilama ponovo cirkuliše, vratite se za mašinu i utrošite još 5 minuta vremena da detaljno još jedared pregledate vaš AI, PSD, CSS, JPEG, GIF, PNG… fajl i ustanovite da je lišen bilo kakvih aljkavih sitnica. Ako vam je lakše, zamislite da ste u ulozi hirurga kojem sigurno nije na čast da zaboravi makeze u utrobi pacijenta. Tek sada pritisnite sudbonosno send. Perfektno završen posao je stvarno završen posao.

Ovaj postupak uradite uvijek, ali baš uvijek. Bez obzira o kom zadatku ili projektu se radi i koliko ste prethodno radili na njemu. Ovih 15 minuta naravno uvijek zaračunajte među utrošeno radno vrijeme. Da vas cura čeka, da je kraj smjene, čekaju vas ortaci kolima da idete na žurku, da vaš spavaća soba ili ofis gori, uradite ovo. Ili nemojte mi ni slati fajl. I uvijek imajte na umu: ako klijentu nije bitno, onda nije bitno.

Kao što vidite, posle 11 meseci, ovaj blog je dobio novu šminku. Wordpress je nekako apdejtovan na poslednju verziju, a automatika ‘Wordpress Automatic Upgrade’ plugina nije baš radila kako bi trebalo, ali uz malo manuelnog rada sve je prošlo ok. Problemi su se nastavili kada je ‘category to tag’ convertor odradio posao sa tagovima, usput obrisavši sve osim default kategorije. Da li mi trebaju kategorije pored tagova, još ćemo videti…

Zatim je došao na red izvor teme, a obzirom da već duže vreme merkam Dilectio temu od Design Disease-a, razmišljanje nije dugo trajalo. Iz minimalizma koji je krasio prošlu verziju bloga, odosmo u potpunu suprotnost, što se valjda više uklapa u tematiku koja se ovde najčešće pominje. Dilectio je vrlo popularna tema i može se videti na gomili sajtova, što mi se nikako ne sviđa, tako da je očekuje vrlo krupan redizajn. To se prvenstveno odnosi na grafičke elemente, koje ću pokušati da preoblikujem u neki retro-grunge fazon, koliko mi to vreme i vrlo skromno znanje web dizajna budu dozvoljavali.

Sve vrste primedbi, komentara, saveta su dobrodošle…

Win Win blog © 2007-2008 Autor - Ratko Božović

Dozvoljena je upotreba ovog feed-a u skladu sa Creative Commons 3.0 licencom

Moram odmah na početku da skrenem sa teme o kojoj sam imala namjeru da pišem. Preporučila bih svima da pogledaju web stranicu Predsjednika Republike Srpske. Zvučaću možda nevaspitano, bez poštovanja prema satarijim osobama, ali ovaj dizajn je stvarno kao za neko penzionersko udruženje. Boje zbilja mogu da unište čitav web sajt! Kombinacija tegetplave i tonova prljavonarandžaste je osmišljavana možda svega 20 sekundi. Najčešće se narandžasta povezuje sa sardžajima koji imaju veze sa - hranom. Jeste da Institucija ima veze sa hljebom našim nasušnim, ali što je previše -previše je. Moglo se fino zadržati na tonovima plave, koja daje osjećaj veličine, snage i stabilnosti, asocira na mirnoću i uravnoteženost, jer to je upravo ono što nam fali. Definitivno, ova ženskasta naranžasta je dno dna! Dizajneru bih preporučila malo osnovne literature o web dizajnu, ali ne vrijedi, jer on ovo neće ni čitati…

Elem, htjela sam opet malo o stipendijama. Na pomenutom sajtu ima dio o Fondaciji dr Milan Jelić. Tu se može naći i spisak stipendista o kojima smo već naširoko pisali.

Poređenjem sa spiskom stipendista Ministarstva prosvjete i kulture inostranstvu može se utvrditi da postoje imena koja se pojavljuju na oba spiska. Ta imena su: Marko Đuranović, Mirjana Milić, Zdravko Janković, Igor Mitrić, Goran Šućur, Slaviša Dujaković, Tatjana Bosić, Milorad Lazičić, Maja Janjić, Miloš Sarajlić. Ako sam nekog propustila neka digne dva prsta. Koliko vidim, ima ih deset.

Studentskim organizacijama bih preporučila da se bore protiv ovakvih stvari, umjesto da spuštaju kriterije za dodjelu stipendija. Da se bore protiv namještenih konkursa za posao, zapošljavanja pripravnika koji već rade, da se bore za volontiranje, mogućnost sticanja iskustva!

Zloćka

Muštuluk mi je jutros donio Ivan Brezak Brkan. Moraću pod hitno da vratim sekciju sa novostima na RD sajt, da ne bi vama ovdje dosađivao. Zato biću kratak: Rainfall Daffinson je izašao u engleskom .net magazinu (broj 172, februar 2008.)

Kako je odbijeni rad beogradske agencije Communis postao jedan od najpoznatijih virala na Interneta.

U ljeto 2006. u Beogradu je održana izložba Otpisani / Rejected na kojoj su predstavljeni projekti iz oblasti dizajna i oglašavanja koje klijenti nisu prihvatili. U gomili izvrsnih radova, pažnju je svakako privlačio oglas za Mercedes SLR koji je uradio Slaviša Savić, art direktor iz agencije Communis. Ovaj oglas predstavlja vizuelno oličenje moje personalne mantre.

Tada je magazinu Taboo Slaviša rekao: „Rad nikad nije zvanično odbijen, ali zbog skandala koji je usledio niko više nije hteo da pokreće to pitanje. Zbog skandala sam naravno kriv ja, jer sam poslao cirkularnim mejlom svima u firmi da čujem komentare, neko je poslao dalje; te je za dva dana ova slika obišla ceo svet, pa sam i sam dobijao ovu sliku. Ona je na kraju došla do direktora Opela koji je „forvardovao“ isti generalnom u Mercedesu, sa tekstom: „Vidi šta ti radi agencija koju plaćaš“... Cela stvar je ispala kao da sam se sprdao sa Mercedesom, a uopšte mi to nije bila namera. Želeo bih da se zahvalim direktoru Opela tako što bih na njihov znak stavio muške tange.“ Slaviša, Respect!

Neću da griješim dušu i da zajedno sa ovim fantastičnim oglasom, pominjem video spot domaće produkcije koji je prikazan na YouTube već preko 240.000 puta, gdje je Mercedes iskorišten za pomjeranje granica šabanizma.

Ceo dan sam danas proveo radeći na ovome, i evo ga! Novi dizajn sajta www.avramtar.com! Pravi Web 2.0 dizajn. Hehe, štagod to značilo

Kompletno tableless odrađen (čist CSS), krupni fontovi, shiny logo, Web2.0 badge (”beta”), “stripes” pozadina, rounded corners… to je ono što ga sačinjava. Preovlađuju nijanse žute boje iii… ma šta više pričam, evo pa pogledajte:

sl. 1. Novi dizajn AVrAmTARa

Jel’ da da je lep?

Miloje mi je ispričao sinoć super anegdotu: Dobio Kusta “Zlatnog lava”u Veneciji, pa malo potom i “Zlatnu palmu” u Kanu. Krenuli telegrami, čestitke, prijemi, .. kako to već ide. Posle nekog vremena gostuje on u TV programu i voditeljka ga uobičajeno glupo pita “Čija vam je čestitka bila najdraža i najbolja?”. Kaže Kusta, kad mi je Nele poslao telegram i napisao “Jarane vodiš s 2:0, sad se valjaj po terenu.”

Muštuluk je donio Ivan Minić. Izuzetno cijenjeni I Love Typography uvrstio je Rainfall Daffinson u svoj izbor „15 Great Examples of Web Typography“. Zadovoljstvo mi je što se moj sajt našao u društvu sajtova firmi dvije dizajnerske legende: Jeffreya Zeldmana (Happy Cog) i Erika Spiekermanna (SpikermannPartners).

Erik Spiekermann je jedan od najvećih tipografa današnjice. 1979. je osnovao MetaDesign, najveću njemačku dizajnersku firmu. Poznat je po fontu FF Meta, projektima za grad Berlin, fontovima za Deutsche Bahn, Audi i Nokiju, redizajnu londonskog The Economista, pojavljivanju u filmu Helvetica… Projekte naplaćuje između 60 hiljada i pola miliona (dolara ili evara). Pa vi sad vidite…Jeffrey Zeldman je najpoznatiji web dizajner na svijetu. Dok se kao treće veliko ime na listi se nalazi i sajt njujorškog ogranka AIGA, američke krovne dizajnerske organizacije.

Od vazduha i priznanja kritike se ne živi, već od klijenata, tako da će sajt ovih dana doživjeti neke bitne izmjene u pravcu istinskog fokusiranja na naše kupce. Heavyform i Superawesome, su druge dvije domaće agencije o kojima se tokom prošle godine dosta govorilo na globalnoj sceni, dok je Daliborov Rainfall na Command Shiftu potukao mnoga razvikana imena. Ako sam izostavio još neko ime ili agenciju sa ovih prostora koja je napravila proboj „napolje“ tokom 2007., pišite mi na mail.

Prošlog četvrtka u Klubu svetskih putnika održana je promocija novog kalendara Queeria centra. Nakon onog namenjenog 2007. godini nazvanog Prijatelji, kalendar za 2008. nosi ime Sloboda i poruku “Sloboda nije slobodu dati, sloboda je slobodu imati!”. Nema razloga da sada detaljno navodim ko je sve radio na kreiranju ovog kalendara (meni je posebno drago pojavljivanje Srđana Valjarevića), jer to možete pročitati na sajtu Queeria centra, ali mogu da kažem da sam očekivao manje-više uobičajen foto kalendar na tragu prošlogodišnjeg. U tom smislu, najpre me iznenadio drastično drugačiji pristup, a potom na drugu, treću i svaku sledeću loptu me dizajn kalendara oduševljava. Zanimljivi pop (t)art rad grupe Škart.

U redakciji u kojoj radim, kalendar krasi jedno malo parče zida koje svi posetioci moraju primetiti a koleginica pored čijeg stola je okačen je presudila da već ove nedelje kod nas počne avgust. Naime, za taj mesec “ilustracija” su fotografije mog brata a on je u kontekstu pojavljivanja na kalendaru pomenut i u izveštaju Gej strejt alijanse o stanju ljudskih prava LGBT osoba pošto je aktivista LDP-a. (U onom delu izveštaja koji se bavi podrškom političkih partija LGBT pravima.)

A o kalendaru, Queer fenomenu i Queeria centru možete čitati i u nedeljniku Evropa čiji sadržaj čine i “štampani blogovi” Brusa Sterlinga i Bojane Mijović. Povremeno se na njihovom sajtu pojavljuje link i ka eletronskoj verziji tih blogova ali trenutno ga nema… Nadam se da će tu elektronsku verziju srediti i voditi kao pravi blog (ono što sam video bilo je po svemu sudeći u ranoj test fazi).

Pre par nedelja sam se par dana igrao jednim slatkim, belim laptopićem - Appleovim novim MacBookom (hvala Žana ). Uzeo sam model sa ekranom dijagonale 13″, najviše da bih ga lako poneo kući jer nisam imao kola na raspolaganju tog dana. Tako su svi u tramvaju videli kako nosim veliku belu kutiju u velikoj Apple kesi… A zašto sam to sebi činio? Iz radoznalosti . Mac nisam koristio još negde od početka devedesetih kada je komšija svoju mašinu (ne uspevam da se setim koju) zamenio za 486-icu.

U avanturu sa novim MacBookom sa ušao sa nekim, neću reći predrasudama već stavovima a tiču se prvenstveno operativnog sistema Mac OS X koji je zasnovan na Unixolikom BSD-u čiji kod su Jobsovi momci uzeli i zatvorili i tako napravili vlasnički operativni sistem. Ništa nelegalno, BSD licenca to dozvoljava, ali nije lepo i nije u skadu sa mojim uverenjem da bi softver trebalo da bude slobodan. Drugi moj “stav” se tiče Appleovog prelaska na Intel platformu, odnosno odustajanje od Power PC procesora. Ne zbog tehničke strane priče, već zbog neke ustanovljene tradicije po kojoj Mac svet nije bio deo Intel-AMD takmičenja u poređenju veličine… frekvencija naravno! No, i pored toga što Mac OS X nije slobodan i što Mac sada koristi Intel procesore, to ne znači da ga ne treba isprobati…

Tvrđi deo

Apple su uvek trudio i, koliko je meni poznato, uspevao da sastavi odličan hardver tako da mu računari stabilno i pouzdano rade. Taj hardver se isporučuje u “paketu” tako da korisnici ne razmišljaju koju će grafičku ili zvučnu karticu da uzmu. Računar uključite, OS se pokrene i komp radi. Koliko sam osetio tokom “igranja” sa MacBookom, Apple je i prelaskom na Intel platformu nastavio istim putem. Doduše, bilo je kritika da je rad na Intel hardveru sporiji nego što bi trebalo, ali izgleda da je najnovija verzija OS-a (Leopard) ispeglala te probleme.

Ne bih ulazio u tehničke specifikacije. Potražite PC Press #138 i pročitajte šta tamo kažu moje kolege (dali su mu markicu za najbolju kupovinu). Ono što je meni bitno jeste da se sistem prilično brzo učitava, da je tastatura fenomenalna i tako se lepo kucka po njoj. Touchpad me zbunjivao, odnosno levi i desni taster ispod njega. Odnosno, nisam uspeo da shvatim da li su to dva tastera koji liče na jedan ili je to u stvari samo jedan taster. Sa starog Maca se sećam da su miševi imali samo jedan taster, pa neka bude da je tako i sada.

Ekran ovog laptopića me nije oduševio. Neravnomerno osvetljenje koje se menja kako menjate ugao gledanja na sadržaj čini ovaj komp malo nezgodnim za npr. gledanje filma u dvoje. Ali ono što jeste dobro je da je grejanje MacBooka dobro rešeno. Neće vas usrećiti da ga dugo držite u krilu, ali zato se površina oko tastature ne zagreva pretarano pa je kucanje zaista prijatno na duže staze.

Ono mekše

Mac OS X u verziji Tiger radi ok. Teško bih išta drugo mogao reći. Onako na brzinu rekao bih da je pomalo trom, što čudi s obzirom na prilično jaku hardversku podršku, a za mene je snalaženje u njemu bilo nezgodno mada sam se trećeg dana prilično navikao. Povećavanje ikona na donjem panelu (toolbaru za Windowsaše) sam odmah isključio, grafičke efekte smanjio na najmanju moguću meru (koju sam uspeo da pronađem u opcijama) i trudio se da MacBook koristim za ono što i obično radim: pisanje, pristup internetu i slušanje muzike/gledanje filmova.

Za internet sam se snašao. Vrlo lako sam podesio pristup mojoj kućnoj bežičnoj mreži i stupio u cyber prostor. Pokrenuo sam Safari, odjurio na sajt Firefoxa i instalirao ga (o procesu instalacije malo kasnije). Potom sam instalirao i VLC Media Player te Twitterific. Hteo sam da namestim i OpenOffice.org ali mi se download 100ak megabajta u tom trenutku kosio sa eMule aktivnostima. U menijima Mac OS X-a sam imao problem da nađem aplikaciju koja bi bila nekakav tekst editor, pa sam na kraju za kucanje koristio Google Documents… što i nije loše rešenje ako imate brz pristup intenetu.

Najnezgodniji element korišćenja MacBooka mi je u stvari bila instalacija programa. Potrebno je preuzeti odgovarajući fajl (ekstenzija dmg) koji se nakon downloada automatski montira kao virtuelni disk. Nakon toga se taj disk pokreće - ili se otvara njegov sadržaj kao kada ubacite USB u komp ili se pokreće neka autostart aplikacija (tako je u slučaju Firefoxa) koja vam objašnjava šta treba raditi dalje. A to je da ikonu aplikacije treba prevući negde na hard disk, najzgodnije je u folder sa aplikacijama, čime se završava instalacija. Nakon toga, ikonu programa možete prevući i na donji panel radi jednostavnijeg pokretanja. (Na Ubuntu GNU/Linux distribuciji je to znatno jednostavnije, a i pod Windowsom je uglavnom tako.)

Uklapa li se u vaš stil?

Moj brat bi sada čvrsto zagovarao to da Apple proizvodi toliko dobro izgledaju da je sve ostalo nebitno. Kada se pogledaju drugi laptopi, teško ćete naći neki koji izgleda lepše od MacBooka. Slično je i u drugim segmentima: iPod skoro da nema konkurenciju u smislu izgleda (Beosound 6 koji pušta i ogg fajlove je tu negde), dizajn stonih računara… Da, Apple se baš trudi da napravi vrlo lep hardver, a njega najviše koriste ljudi koji se upravo bave dizajnom; grafički profesionalci širom sveta se kunu u Apple platformu.

Lifestyle imidž koji Applevoi proizvodi imaju i mene privlači ali… tako bih voleo da njihova softverska strana bude otvorenija. Voleo bih iPod koji ne zahteva iTunes za sinhronizaciju i koji pušta ogg fajlove. A voleo bih i MacBook koji mogu da kupim bez OS-a i da instaliram Ubuntu na njega. Inače, nisam probao da pokrenem GNU/Linux na njemu ni sa live diska, ali bih voleo da jednom prilikom lepo obrišem sve sa MacBooka i instaliram Ubuntu kao jedini OS. Mislim da bi to bilo potpuno sexy…

Wuffo je genijalna i perfektna, a pre svega veoma funkcionalna online aplikacija puna skrevenih mogućnosti koje se aktiviraju sa dva… maksimalno tri klika.

Siguran sam da Vam je barem nekada bio potreban neki formular kojim ćete prikupiti potrebne podatke od posetilaca.

Mnoge od njih zahtevaju download, pa menjanje PHP koda, pa menjanje dizajna, pa postavljanje na stranu itd. Jednom rečju, bespotrebno trošenje vremena za tako jednostavnu stvar.

U takvim, ali i mnogim složenijim situacijama, na scenu stupa pomenuti Wuffo.

Od prvog koraka tj. registracije na sajtu, Wufoo odaje utisak prave jednostavnosti i prosto vuče korisnika da nastavi rad.

Potrebni su email na koji se ne šalje aktivacioni kod i naravno lozinka. Nakon toga dobijate mogućnost da birate između nekoliko paketa, logično, što je bolji plan to je veća cena tako da postoji besplatna verzija koja ne nudi mnogo ali za jednostavnije zahteve i formulare sasvim dovoljno.

Paketi se razlikuju po broju dozvoljenih unosa tokom jednog meseca, supportu i hostingu koji se nudi za upload fajlova preko formulara. Besplatna verzija ne nudi prostor za fajlove.

Nakon biranja paketa i završene registracije dostupan Vam je Form Manager gde pratite aktivnosti upisa, broj učitavanja formulara, menjanje postojećih i dodavanje novih. Od nedavno je dodata i galerija šablona.

Pored veoma jednostavnog control panela za kreiranje formulara Wuffo nudi i dizajniranje sopstvenih tema preko raznih šablona ili uploadom CSS fajla.

Kada završite formular možete ga postaviti na svoju stranu exportom kratkog koda ili možete korisnicima ponuditi popunjavanje direktno na Vašoj Wuffo strani. Neke od primera na slikama i u praksi, možete pogledati ovde i ovde.

Reklame na Dot-Com blogu

Thumbalizr nije baš nov servis, nastao je u septembru ove godine, ali je već tih prvih dana napravio dobar buzz među blogerima.

Veoma skroman sa mogućnostima, ali radi posao za koji je namenjen. Dovoljno je da upišete URL adresu željenog sajta i za par trenutaka dobićete screenshot u željenoj rezoluciji. Dovoljno govori činjenica da je za 3 meseca thumbalizr korišćen skoro 7 miliona puta.

Reklame na Dot-Com blogu

Novogodišnji praznici su sve bliže. Ukrasi svoj blog ili sajt nekom od ovih RSS ikonica i možda te tvoji čitaoci obraduju nekim prigodnim poklonom.

Reklame na Dot-Com blogu

Da li vam išta znače imena kompanija HTC, Flextronics, Cellon, Quanta Computer, Premier Imaging, Wipro Technologies, Compal Electronic? Vjerovatno ne. Ove kompanije dizajniraju i proizvode 70% PDA uređaja, 65% laptopa, 30% digitalnih kamera, 20% mobilnih telefona na koje veliki američki i japanski brendovi HP, Dell, Motorola, Sony, pa čak i Apple samo lijepe vlastite etikete. Radi se o vrlo zanimljivoj temi broja iz Business Weeka, koja datira iz 2005. Dok su dalekoistočni proizvođači do skora samo proizvodili uređaje za Amerikance i Japance, sve češće pored proizvodnje, njima je prepušten i kompletan dizajn proizvoda. Zbog nametnutog tempa u izbacivanja novih modela na tržište, krenulo se prvo sa low-end proizvodima, ali granica se polako pomjera nagore.

Posle napuštanja proizvodnje i sada kada se R&D (istraživanje i razvoj) u domenu dizajna proizvoda outsourcuje trećim igračima, core bizis velikih brendova postaje isključivo brend menadžment. Preuzimanje većinskog udjela u Frog designu od strane Flextronicsa od prije 3 godine, govori u prilog ovome.

Autor: Istok Pavlović

Zašto BMW samo pravi automobile, zašto ih i ne popravlja? Zašto se veliki auto servisi ne bave proizvodnjom automobila? Prvo pravilo uspešnog biznisa, ja bih rekao na osnovu dugogodišnjeg iskustva je fokus. Na domaćem tržištu treba da postoji par firmi koje se bave isključivo održavanjem Web sajtova. I da im FOKUS bude samo na održavanju. Eto ideje za biznis! Ja bih odmah angažovao tu agenciju, a i jedno 10 mojih kolega.

Jer ne može jedna firma da se bavi i razvojem i održavanjem. To je debelo defokusiranje, rasplinavanje. Ako je firma defokusirana, može u njoj da radi 20 naj programera, ima da pukne. Svako treba da se specijalizuje za nešto i to je ključ uspeha.

Sjećate se prošlogodišnjeg teksta o UX Fund berzanskom indeksu kompanija koje ulažu u dizajn i doživljaj kupca? Evo i rezultata. Za godinu dana, indeks je porastao za 39,3%.

Na Amazonu je sve podređeno doživljaju kupca. Od svog osnivanja 1994. do danas, Amazon.com je lider u inovaciji i patentiranju impresivne kolekcije stvari iz domena elektronske trgovine. Trenutno je u toku prilično radikalan redizajn navigacije sajta, u skladu sa modernim standardima i tehnologijom. Amazon se i ovog puta hrabro odlučio na jedan ovakav potez i po mom ličnom mišljenju odradio odličan posao. Još samo da sačekamo rezultate customer experience studija tokom ove promjene.