Planeta Srbija

Prvo što sam uradio kada sam u 10 časova i 30 minuta stigao u kancelariju jeste to da sam naložio svojoj Novoj Sekretarici da pozove Vlasnika Jednog Velikog Građevinskog Preduzeća. Njemu sam dao broj mobilnog telefona Jednog Funkcionera Večito Opozicione stranke Srbije i zamolio ga da ga pozove u vezi sa kućom koja bi trebalo da se sagradi Čoveku. On mi je rekao da ga je zvao i Predsednik Vladajuće stranke Srbije i da mu je rekao nešto slično. Obećao mi je da će zvati Čoveka već danas u toku popodneva.

Pošto sam dobio dodatnu obavezu od Predsednika Jednog Nezvaničnog Koordinacionog Odbora, morao sam i danas da odložim posetu Glavnom Uredniku Jednih Dnevnih Novina.

Poverenika Jednog Našeg Prebogatog Biznismena sam pozvao odmah nakon toga. Kako se ispostavilo, Sastanak koji smo danas trebali da održimo nećemo moći jer mu je iskrsao hitan Privatni Put u Pariz, pa me je zamolio da se u ponedeljak u 14 časova sastanemo u Jednom Poznatom Beogradskom Restoranu. Prihvatio sam i o tome odmah obavestio Predsednika Jednog Nezvaničnog Koordinacionog Odbora (koji je ujedno i Veoma Visoki Funkcioner Vladajuće stranke Srbije) koji me je potom sa svoje strane obavestio da je Sastanak Jednog Nezvaničnog Koordinacionog Odbora zakazan u 17 časova u stanu Jednog Visokog Funkcionera Treće Vladajuće stranke Srbije.

U međuvremenu, svratio sam do Funkcionerske Kafane na ručak. Ekipa je bila standardna, i vreme mi je brzo prošlo u prijatnoj i neopterećujućoj komunikaciji.

Na Sastanak sam došao malo pre zakazanog vremena. Ceo Sastanak je prošao u neformalnoj atmosferi, i pored Predsednika Tog Odbora i Vlasnika Stana, bili su prisutni još neki Funkcioneri Vladajućih stranaka Srbije, kao i dva Pomoćnika Jednog Našeg Prebogatog Biznismena. Istaknuto je da je neophodno ovu Privatizaciju obaviti u najboljem interesu Radnika Jednog Domaćeg Giganta kao i svih Građana Naše Zemlje. S tim u vezi, biće formirana posebna Nezvanična Dvočlana Komisija Ovog Odbora koja će se pozabaviti nedostacima članova Ovog Odbora koji ih mogu omesti u obavljanju Uštede Novca Građana. Do toga se došlo nakon što je Jedan Funkcioner Treće Vladajuće stranke Srbije obavestio skup da mu je automobil neudoban te da ne zna kako će uspeti da završi ovaj Posao koji zahteva dosta vremena provedenih u putovanju. Jedan Pomoćnik Našeg Prebogatog Biznismena je podvukao da je Njegov Šef spreman da pomogne koliko je u njegovoj moći. Zahvalili smo se i prihvatili, s teškom mukom.

Juče

Oko 10 časova već sam bio u kancelariji. Morao sam psihički da se spremim za večerašnji Sastanak, te sam svojoj Novoj Sekretarici rekao da prosleđuje samo pozive sa VIP liste. Telefonom sam razgovarao sa Svojim Advokatom oko 13 časova, u vezi laži i kleveta koje su upućene na račun Moje Ličnosti, putem MySpace sajta, od strane Jednog Mladog Gospodina na mom Profilu kao i od strane Drugog Mladog Gospodina, ovde, na blogu, u komentarima. Rekao mi je da je to loš Publicitet i da može naškoditi mojoj budućoj Karijeri, te sam rešio da se toga manem i da ne isterujem Pravdu.

Od kako je došla Nova Sekretarica moram priznati da sam prilično živnuo. Više nego inače, imam neodoljivu želju da Pokazujem Spavaću Sobu Svog Apartmana. Tako je bilo i danas. Kao da mi čita misli upitala me je da li može ponovo da je vidi, a ja sam naravno, kao i svaki džentlmen, rekao da može. I kao za baksuz, i danas me je u toj Humanoj Radnji prekinuo mobilni telefon. Bio je to Predsednik Jednog Nezvaničnog Koordinacionog Odbora, da me pita da li bi mogao da svratim do njega oko 16 časova da se dogovorimo nešto oko Prodaje Jednog Domaćeg Giganta, pošto sam uključen u to već neko vreme, ali samo povremeno. Rekao sam da mogu, a onda sam nastavio da Pokazujem.

Predsednik Jednog Nezvaničnog Koordinacionog Odbora me je obavestio da je odlučeno da se aktivnije uključim u ovu Prodaju. Rečeno mi je da moram da se sastanem sa Poverenikom Jednog Našeg Prebogatog Biznismena i da se potanko dogovorimo oko toka Dogovora između Nadležnih i Njega, kao i da moram da dođem u petak na Sastanak Nezvaničnog Koordinacionog Odbora na kome će se raspravljati o načinima i modalitetima Uštede Novca Poreskih Obveznika.

Sastanak

Sa tim u mislima, krenuo sam put Generalske Kafane na Magistrali, na Sastanak sa Jednim Funkcionerom Večito Opozicione stranke Srbije. Oko deset minuta pre 19 časova sam parkirao auto i ušao u Kafanu u kojoj nije bilo gostiju, izuzev Dva Kontraverzna Biznismena. Ubrzo je došao i On.

Večera je bila prava Naša. Meso sa roštilja, salate, sve zalivano Jednim hladnim Inostranim Pivom. Jeli smo uz slast i pričali. Razgovor se vodio u Pozitivnoj Atmosferi Razumevanja. Nakon što sam popričao sa njim o radu Jednog Odbora, prešao sam u napad. Istakao sam važnost Strateških Integracija, i pokušao da mu dokažem svoju tvrdnju. Ispostavilo se da to i nije bilo toliko neophodno. Taj Časni Čovek je već znao ono što sam ja govorio i bilo mi je milo sa kojim je žarom podvukao da se tu ne slaže sa Politikom Večito Opozicione stranke Srbije, čije je Funkcioner. Već dugo je želeo da pomogne Svojoj Stranci, i kada sam mu ja ponudio da nas s vremena na vreme obaveštava o potezima Njegove Stranke koje su uperene protiv Strateških Integracija, on je to oberučke prihvatio, i podvukao ponovo svoju želju da Pomogne Svojoj Stranci, kao i Državi. Bilo mi je drago da vidim da postoji Čovek koji sa mnom deli Ljubav prema Svojoj Stranci i Državi. Retki su takvi u današnje vreme.

Zatim smo počeli da pričamo o privatnim stvarima. Onako uzgred se požalio da živi sa Suprugom i dve Kćerke u omanjoj kući. Pošto je on tako častan Čovek, ja sam se dosetio kako bi bilo odlično da takav Čovek kakav On jeste, i živi kao Čovek. Preporučio sam mu jedno Veliko Građevinsko Preduzeće, napomenuvši da je Jedan Moj Prijatelj ujedno i Vlasnik. Rekao sam mu da će mu On, kada ga Ja budem obavestio kakav je Čovek, sagraditi Novu Kuću. Uzgred, spomenuo sam da je taj Moj Prijatelj takođe i Finansijer Vladajuće stranke Srbije.

Nakon što smo završili večeru i nazdravili Dogovoru, razgovor se poveo o nekim drugim nebitnim stvarima. Uz viski sa ledom dugo smo pričali. Kafana se napunila, a uskoro je počela i muzika. Moram priznati da nas je prilično uhvatilo. Pevačici smo novčanice stavljali u predeo Vidljivog Grudnog Koša. Pošto su nam smetale kravate, skinuli smo ih. Neke dve Devojke su nam se pridružile nakon što smo ih zvali, i bilo je veoma veselo. Pevačica je pevala ono što smo naručivali, i međusobno smo se čašćavali sa Dva Kontroverzna Biznismena. Na kraju smo svi seli za jedan sto, a onda su nam se pridružile još neke Devojke. Oko ponoći smo otišli da Prilegnemo jer se ispostavilo da Generalska Kafana ima i svoje sobe na iznajmljivanje. Devojke su bile tako drage da su nam se pridružile. Pošto sam imao manjih Problema, popio sam Jednu Tabletu i onda je sve bilo u redu.

Danas

Današnji dan mi je prošao u odmaranju. Kući sam stigao tek oko 5 časova ujutru i spavao sam do otprilike 11 časova. Posle ručka (koji sam pojeo sam na terasi, jer je srećom Supruga bila na Ručku sa Starim Prijateljem) sam ponovo dremnuo u dnevnoj sobi.

Kada je Sin došao oko 19 časova, obavestio sam ga da ga je pozdravila Jedna Mlada Dama preko komentara Mog bloga. Odmah se setio da je video pre nekoliko dana u Poznatom Beogradskom Klubu. Setio se, jer sam mu rekao da je gledao preko ramena svoje Nove Devojke. Nisam želeo dalje da insistiram na tome kakvi su mu planovi s tim u vezi.

Pre nego što završim, želim da Vas obavestim da sam obnovio stranicu sa svojim Imovinskim Stanjem, pošto nije bila potpuna.

Danas mi se baš nije dalo. Moja prvobitna jutarnja odluka da danas posetim Glavnog Urednika Jednih Dnevnih Novina brzo je promenjena jer sam već oko 11 časova postao neverovatno neraspoložen, i to sa dobrim razlogom. Naime, tek sam danas saznao da je raspisan Tender za Prodaju Jednog Državnog Preduzeća a da ja nisam konsultovan oko toga nimalo. To je značajno iz dva razloga. Prvo, to je dokaz da je Jedan Drugi Funkcioner Vladajuće stranke Srbije objavio rat mojoj Ličnosti, te da je u ovoj maloj bici ostvario pobedu. Drugo, taj tender neće nikako moći da bude obavljen valjano bez mene, te je moja briga za Državne Stvari još dodatno povećala moju nervozu.

Ceo dan mi je protekao u znaku toga. Okrenuo sam nekoliko Brojeva Telefona, i ustanovio da je na Sastanku organizovanom povodom Toga, On insistirao da ja ne budem pozvam, bez obrazloženja. To me je razbesnelo te sam bacio moje skupoceno penkalo na drugi kraj kancelarije. Srećom, ništa mu se nije desilo. Ne bih voleo to, jer je to dar Predsednika Vladajuće stranke Srbije i veoma mi je draga uspomena.

Nakon nekoliko sati dubokog razmišljanja oko toga šta činiti, napustio sam kancelariju i otišao da se nađem na ručku sa mojim Prijateljem Funkcionerom Vladajuće stranke Srbije i pomenuo mu ovo što je danas izašlo na videlo. On se složio sa mnom da je neophodno raditi mirne glave i bez pokazivanja emocija. Složili smo se da o svemu treba dobro razmisliti, i da ne treba činiti prenagljene korake.

Moja nervoza je odmah primećena kod kuće. Supruga, koja inače kada me ne škartira voli da se svađa sa mnom, me je izbegavala u širokom luku, a Sin i Kćerka mi se nisu obraćali. Zapalio sam cigaru i seo u dnevnu sobu sam i u tišini sam razmišljao o mojim sledećim potezima. Biće mi veoma teško da se skoncetrišem na posao koji imam da obavim ovih dana, kao što je sutrašnji Sastanak u Generalskoj Kafani na Magistrali sa Jednim Funkcionerom Večito Opozicione stranke Srbije, ili poseta Glavnom Uredniku Jednih Dnevnih Novina koju sam sam sebi odredio. Nisam čak ni održao obećanje Jednoj Mladoj Dami, dato danas u komentarima jučerašnjeg unosa, da ću podsetiti Sina na očni kontakt koji su imali pre neko veče u Poznatom Beogradskom Klubu, a koja ima ambiciju da postane Njegova Nova Devojka pre avgusta. To ću sutra uraditi, obavezno.

Prva stvar koju sam danas uradio bila je da se odvezem do Direktora Nadležnog Državnog Organa i zamolim ga da pozove Službenike koji su ostvarili Bliski Susret sa Velikim Kineskim Uvoznikom, kako bi sa njima razgovarao. Bili su spremni na saradnju kada su čuli ko sam Ja, i nakon što sam im objasnio da nema potrebe da maltretiraju Poštenog Stranog Investitora, pristali su da mu više ne prave probleme. Raspitao sam se kakvo im je mišljenje o Nici, i kada sam video da su njom oduševljeni, ponudio sam im svoj stan na ceo juli mesec kao što sam već od subote planirao, pošto je Sin već najavio da će ceo avgust provesti tamo sa Novom Devojkom, a jednoj Mladoj Dami putem MySpace sajta sam ponudio septembar.

Potom sam se vratio Velikom Kineskom Uvozniku i preneo mu radosne vesti. Bio mi je veoma zahvalan. Rekao sam da sam sve to uradio za dobro Države i Građana, te da nema na čemu da mi se zahvaljuje jer sam samo radio svoj posao.

Nakon nekoliko sati provedenih u kancelariji prijatno ćaskajući sa Novom Sekretaricom i sa Svojim Pomoćnikom, odlučio sam da svratim do Funkcionerske Kafane. Sledeća dva sata proveo sam u prijatnom ćaskanju sa Drugim Funkcionerima Vladajuće stranke Srbije, Funkcionerima Druge i Treće Vladajuće stranke Srbije, a bilo je i nekoliko Funkcionera Manje Opozicione stranke Srbije, pa čak i jedan Funkcioner Večito Opozicione stranke Srbije koji u poslednje vreme češće svraća (pomislio sam da bi bilo zaista zgodno da je on taj kome moram prići). Njegove Stranačke Kolege u poslednje vreme nas izbegavaju, ali pretpostavljam da će ih to proći i ovog puta, kao i svaki put do sad.

Vrativši se u kancelariju, okrenuo sam broj mobilnog telefona Jednog Funkcionera Večito Opozicione stranke Srbije. Predložio sam mu, kao što mi je naloženo od strane Predsednika, da se sastanemo kako bi popričali oko poslova Nadležnog Odbora. Pristao je, ali je napomenuo da ne može pre srede, jer sutra ide na hitni te neodložni Službeni Put. S obzirom da sam i sam bio u sličnoj poziciji pre par dana, a i često u prošlosti, razumeo sam i dogovorio se sa njim da se sastanemo u Generalskoj Kafani na Magistrali, u sredu.

Kada sam se vratio kući, otišao sam kod Sina i predao mu parfem Poznate Marke koji mi je darovao Veliki Kineski Uvoznik, u znak zahvalnosti za pruženu pomoć.

Iskoristio sam predivno jutro i u bašti moje Porodične Kuće uz jutarnju kafu pročitao novine. Jedan Beogradski Dnevnik je pisao o odnosu Nadležnog Ministra i Direktora Nadležnih Preduzeća oko uštede novca Građana, i to je sve predstavio kao Krivičnu Radnju. Moram reći da smatram da je veoma pogubno uštedu novca Poreskih Obveznika predstavljati kao Krivično Delo. Na delu je zamena teza, a to samo dokazuje da u Srbiji postoji raspad starog, ali i potreba da se uspostavi Novi Sistem Vrednosti. Rešio sam da u toku naredne sedmice obavezno posetim neke Novinare kako bih sa njima popričao o suštini.

Kod Predsednika Vladajuće stranke Srbije sam došao tačno u 16 časova kako mi je i rečeno. Obezbeđenje me, naravno, nije pretresalo. Predsednik Vladajuće stranke Srbije me je srdačno dočekao i ponudio pićem. Prihvatio sam i uskoro smo sedeli i razgovarali o najnovijim događajima koji potresaju Javnost. Ja sam izrazio svoje zaprepašćenje zbog odnosa Javnosti prema Direktorima Nadležnih Preduzeća koji samo pokušavaju da uštede ovo malo novca što Srbija ima. On je istakao da je Lider Velike Svetske Sile pogrešio danas kada je otvoreno rekao Ono. Složio sam se da je takav pristup pogrešan i da vodi u dalju Destabilizaciju. U razgovoru je takođe istaknuto da je Velika Tužiteljka dobro postupila sa današnjom najavom oko davanja Pozitivne Ocene našoj Saradnji. Podvučeno je da je to ključ za vrata našim daljim Strateškim Integracijama.

Posle izvrsnog ručka smo prešli na stvari od suštinskog značaja, kao što su odnosi sa našim Koalicionim Partnerima te sa Opozicionim strankama Srbije. Bilo je veoma prijatno slušati kako Predsednik Vladajuće stranke Srbije briljira u analiziranju naše trenutne političke situacije. Bio sam zadivljen i srećan što imamo tako sjajnog Lidera, od koga boljeg nema.

Došli smo tako i do glavnoga, do onoga zbog čega je ovaj ručak i održan. Prvo mi je stavljeno do znanja da sam ja veoma značajan Funkcioner te da se On mnogo uzda u mene i u moje neosporne kvalitete i sposobnosti. Bilo mi je veoma milo da to čujem. Zatim mi je iznet Akcioni Plan. Moj je zadatak da ugovorim Sastanak sa Jednim Funkcionerom Večito Opozicione stranke Srbije, tobože zbog njegovog delovanja u Jednom Nadležnom Odboru, a da ga onda, nenametljivo i lucidno, privolim za Strateške Integracije, ali tako što će on ostati u Večito Opozicionoj stranci Srbije i biti Insajder. Tako ćemo imati uvid u to šta radi i šta planira da radi Druga Strana. Svideo mi se Akcioni Plan, a posebno mi se svidelo to što ću moći da pomognem jednom čoveku da postupi Časno, prelaskom na Pravu Stranu. Na meni je samo da Ga (Akcioni Plan) razradim i primenim. Takođe mi je prenet potanko i način na koji ću mu sve to izneti.

Sa Zlatibora moja Nova Sekretarica i ja krenuli smo već oko osam časova ujutru. Na doručak smo svratili u neku kafanu gde staju vozači autobusa. Moja pratilja je izazvala brojne poglede, zbog čega sam se osećao prijatno.

Još dok smo bili u putu, pozvao me je Nadležni Ministar i zamolio da se u 16 časova sastanem sa Velikim Kineskim Uvoznikom, jer je imao nekih problema sa Nadležnim Organima, pa sam zamoljen da posredujem.

Kada smo stigli u Beograd, otišli smo pravo u kancelariju. Usput, na hodniku sam sreo Predsednika Vladajuće stranke Srbije i on mi je ponovio da bi voleo da me vidi sutra kod sebe u Porodičnoj Rezidenciji na ručku, gde ćemo uz domaću kuhinju njegove mile Supruge voditi neobavezne razgovore o načinima borbe za Strateške Integracije. Između ostalog, i o načinima pristupa Funkcioneru Večito Opozicione stranke Srbije, što je uostalom deo te borbe. O svemu će biti više reči sutra, kazano mi je.

Dolaskom u kancelariju, splasnulo je i oduševljenje zbog uspešno obavljenog posla oko Projekta, na Službenom Putu. Na stolu me je čekalo mnogo materijala koji je trebao biti obrađen. Pozvao sam mog Pomoćnika, koga igrom slučaja do sada nisam spominjao, da što hitnije dođe u kancelariju, bez obzira što je subota, i rekao mu da sredi one Predmete koji se ne tiču uštede novca Građana, pošto on baš i nije dobar u tome. To je više moja uža specijalnost, kao što ste do sada i mogli da zaključite. On ih je pokupio i otišao u svoju kancelariju.

U međuvremenu, posetio sam Funkcionersku Kafanu gde sam slučajno sreo Visokog Funkcionera Jedne Manje Opozicione stranke Srbije. Ručali smo ražnjiće i pričali o odnosima između naših Stranaka te o proširivanju raznih vidova saradnje među Njima. Podvučena je spremnost i jedne i druge strane na otvorenu Saradnju u Lokalnoj Samoupravi. Nakon ručka, dok je moj Kolega Funkcioner bio u WC-u, iskoristio sam priliku da na kompjuteru Fukcionerske Kafane odgovorim na neke poruke koje ste mi poslali putem mog novog MySpace sajta.

Tačno u 16 časova i 15 minuta sam bio kod Velikog Kineskog Uvoznika koji mi je preko prevodioca rekao da mu Službenici Nadležnog Organa prave problem oko nekih legalno uvezenih Šoljica Poznate Domaće Kafe, i kako u njegovom prisustvu bez prestanka pričaju o letovanju u Grčkoj. Obećao sam mu da ću to srediti kao prvu stvar u ponedeljak.

Unapred ću se izviniti Vama, mojim dragim Poreskim Obveznicima, što će današnji dnevnički unos biti kraći nego što je to uobičajeno. Naime, nalazim se u svojoj vikendici na Zlatiboru, na hitnom, neodložnom te iznenadnom Službenom Putu sa svojom Novom Sekretaricom. Potrebno je da dobro pretresemo ceo jedan Projekat i ona me upravo dok ovo kucam požuruje da što pre završim jer je nestrpljiva da se na njega baci. Veoma je revnosna.

Biću dakle kratak. Danas se nije toliko toga izdešavalo. Bio sam na ručku kod Potpredsednika Vladajuće stranke Srbije kako bi se sa njim dogovorio oko koordinacije između Organizatora Koncerta Svetskih Mega Zvezda i Republičke Vlade. Nakon što mi je objašnjena nužnost ovakvog posredovanja i koordinacije, sa kojom sam se ja složio, preneta mi je želja Predsednika Vladajuće stranke Srbije da ga prekosutra posetim na istom jednom ovakvom ručku gde će mi dati uputstva oko načina na koji trebam prići Funkcioneru Večito Opozicione stranke Srbije kako bi ga privoleo za pravu stvar, to jest, našu stvar.

Kada sam se vratio u kancelariju iskrsao je ovaj Projekat i tako sam, ni kriv ni dužan, morao na Službeni Put. Dok ja ovo kucam, moja Nova Sekretarica je odlučila da se malo osveži i otišla je da se istušira. Ja završavam unos, jer moram i ja malo da se raskomotim, pa i da se osvežim. Čeka nas naporna noć.

Od jutros pa sve do sredine popodneva imao sam snažni mamurluk. Juče sam se baš prepio. Supruga mi je rekla da sam bio stoka prema njoj sinoć. Ako sam, gadna je prema meni pa ću i ja isti da budem prema njoj.

Oko deset sati sam odlučio da danas ne idem u kancelariju. Pozvao sam Zamenu Nove Sekretarice i rekao joj da otkaže sve sastanke koje sam danas imao, da kaže da sam bolestan i da ih zakaže za neki drugi dan. Srećom pa danas nisam imao nikakve neodložne obaveze. Javila mi je da će se Nova Sekretarica sutra vratiti na posao. Jedva čekam povratak te ambiciozne mlade dame.

Kćerka mi je predložila pre nego što je krenula u školu da joj ne kupujem novi auto već da joj poklonim Aston Martin koji nam je već u garaži. Odbio sam. Rekao sam joj da može da ga dobije na korišćenje kada god želi, ali ne i u trajno vlasništvo. Zatim mi je u katalogu pokazala da bi u tom slučaju htela novi Jaguar XK. Pogledao sam cenu i složio se. Samo malo preko cifre koju mi je za zasluge juče darovao Nadležni Fond.

Ceo dan sam proveo u krevetu gledajući TV. Supruga je izašla na kafu sa Suprugom Funkcionera Druge Vladajuće stranke Srbije, tako da je sve bilo savršeno. Nadležni Direktor zvani Insekt me je zvao da mi se još jednom izvini zbog pretrpljene nepravde od juče i da me obavesti da je protiv odgovornog počinioca podneta prekršajna prijava. Bio sam zadovoljan takvim ishodom jer ja volim kad pravda pobedi. Ona je spora, ali dostižna. Jednog dana, i moje davanje krvi će biti priznato. Raspitaću se da li postoji mogućnost da saznam kome je otišla moja krv. Ako postoji, slikaću se pored bolničkog kreveta te osobe kojoj sam spasio život.

Ana Ivanović je pobedila Mariju Šarapovu. To je sjajna vest, jer kad se vrati možda ću uspeti da se slikam pored nje za medije, s obzirom da sam koordinator između Nadležnog Ministarstva i Nadležnog Sportskog Saveza.

Predložio sam Sinu večeras da ode na studije u Švajcarsku. On je glatko odbio. Kaže da će tamo morati da uči. Tražio mi je da ga upišem na prestonički Privatni Univerzitet. Biće sređeno i to, uverio sam ga. Došao je sa Novom Devojkom, Plavušom zanimljivih oblina i čudno debelih i napućenih usana. Malopre su otišli u njegovu sobu. Sa sprata čujem glasnu muziku.

Na putu do kancelarije, na kiosku, kupio sam sva današnja izdanja dnevnih novina kako bih ustanovio da li je jučerašnja nepravda ispravljena i da li je moje ime izašlo u novinama, kao i slika. Dve duple kafe sam popio dok nisam ustanovio da je pravda nedostižna. Tako mi je današnji dan rđavo počeo.

U podne me je Zamena Nove Sekretarice, koja je imala čak manje ambicioznih kvaliteta i od juče, obavestila da u jedan imam koktel u Nadležnom Fondu posle uspešno obavljenog skupljanja novca za narodne kuhinje. Pola sata kasnije krenuo sam u Nadležni Fond. Nakon što sam se propisno parkirao, na mestu za hendikepirane, u blizini odredišta, ušao sam u zgradu Nadležnog Fonda. Tu su bili prisutni mnogi Funkcioneri Vladajuće stranke Srbije i Drugih Vladajućih stranaka Srbije. Obavešten sam da je moj doprinos skupljanju ovog novca priznat jednom pristojnom uplatom na moj račun. To bi trebalo da bude dovoljno za Kćerkin novi auto, koji god da izabere, pomislio sam u sebi. Kada me je već pomalo uhvatio viski, krenuo sam put kancelacije u kojoj sam morao da pozavršavam još neke stvari, jer sam shvatio da to neću nikako uspeti da uradim ako se ovde zapijem.

Kada sam došao do kola čekalo me je neprijatno iznenađenje. Kola uopšte nisu bila tamo gde su trebala da budu! Pauk ih je odneo! Pošto sam shvatio svu bezočnost i svu nepravednost ovog gnusnog čina, pozvao sam mog dobrog prijatelja Nadležnog Direktora zvanog Insekt kako bi on regulisao celu situaciju. Pola sata kasnije, jedan od radnika Nadležnog Preduzeća je dovezao moj auto na mesto zločina. Obavešten sam da je zločinac odmah kažnjen i otpušten sa posla. Shvativši da sam isuviše iznerviran da bih se sada brinuo o novcu Građana, vratio sam se na koktel i nastavio da pijem viski.

Tek sam se maločas vratio kući. Supruga se ponovila požalila na moj zadah. Kaže da je dobila i da sad ne može. Ovako pijan, pomislio sam, kako će dobiti jednu po glavi ako nastavi i dalje da me škartira.

Ustao sam na levu nogu. Najteže mi je palo kada me je za vreme doručka na mobilni telefon zvao Drugi Funkcioner Vladajuće stranke Srbije da mi kaže da je Predsednik Vladajuće stranke Srbije rekao da danas moramo da dajemo krv, pošto će dolaziti mediji da slikaju. Dodatno sam se iznervirao kad mene uopšte i nije bilo na vestima. Valjda ću biti sutra u novinama.

Dan je protekao prilično nezanimljivo. Ambiciozna i sposobna Nova Sekretarica nije mogla da dođe na posao zbog smrtnog slučaja, a njena zamena nije ni iz bliza toliko ambiciozna. To me je pomalo „smorilo“, kako bi rekli moji Sin i Kćerka.

Nakon što sam se sa Visokim Funkcionerom Druge Vladajuće stranke Srbije sastao u Nadležnoj Agenciji kako bi se dogovorili oko papirologije u vezi one aukcije što je spremamo, otišli smo na ručak i pričali malo o odnosima između naše dve Stranke, malo o evroatlantskim integracijama kojima težimo, malo o Hagu (u vezi sa boravkom Velike Tužiteljke), a ponajviše o načinima na kojima možemo uštedeti novac građana, to jest nama najdražih poreskih obveznika, za dobro i njih i nas i naših Stranaka. Razumljivo je da smo tada snizili ton kako nas niko ne bi čuo, jer mediji to uvek pogrešno protumače. Malo smo se sporečkali oko toga ko će platiti račun, ali je on ipak izdejstvovao da plati ovoga putah i ćeegike Tužiteljke) njeg ruge Vladajuće stranke Srbije je . Rastali smo se u najboljem raspoloženu i ubeđivanju da će prijateljstvo među našim Strankama večno trajati.

Posle toga, odmah sam se zaputio kući koja je bila prazna kad sam se vratio. Deca su bila ko zna gde, a sluškinja me je obavestila da je Supruga izašla sa Ženama Drugih Funkcionera i da mi je poručila da je ne čekam. Pomislio sam da to i nije tako loše. U poslednje vreme sve mi je manje milo da je gledam.

Za vreme velikog odmora posetio sam Direktorku Sinovljeve gimnazije, kako bih video šta se to prekjuče desilo i zbog čega je moj Sin dobio ukor. Pošto sam zaključio da Sin zapravo ništa posebno nije uradio (zapretio je profesoru koji je njemu zapretio da će ga oboriti na popravni - pretnja na pretnju; pored toga, bila je subota pa je to dodatna olakšavajuća okolnost), podsetio sam Direktorku na moje veze sa Nadležnim Ministrom. Nije reagovala, te sam morao to malo da podmažem sa obećanjem da ću se u Nadležnom Ministarstvu zauzezi da ova gimnazija upadne na listu za obnovu tokom predstojećeg letnjeg raspusta. Odmah se promenila, nabacila neki veseli i ružni osmeh i na moje oči ukinula odluku o ukoru.

Nakon što sam to sredio, otišao sam u kancelariju. Nova Sekretarica je bila veoma izazovno obučena, i pošto nisam nikako mogao da ostanem ravnodušan na njen dekolte i kratku suknju koja je više pokazivala nego što je skrivala, predložio sam joj da je povedem u obilazak mog apartmana u Hotelu Slavija. Oberučke je prihvatila ponudu.

Dok sam joj „pokazivao“ spavaću sobu, zazvonio mi je mobilni telefon. Direktor Velike Banke me je obavestio da je novac legao i da ga je on prebacio na Maršalska ostrva kao što sam mu i rekao. Predložio sam mu da ovog leta za moj račun ode sa porodicom na krstarenje Karibima. Pristao je. Tada sam se setio onoga što mi je juče predložio Direktor Jedne Velike Strane Kompanije. Počeo sam da razmišljam da sa ovom Novom Sekretaricom odem na taj odmor, jer od moje Supruge mogu jedino suvoći da se nadam. Nisam ništa rekao, ali odluku gotovo da sam doneo. Srećom, Supruzi nisam spomenuo ništa oko toga. Nastavio sam potom da završavam „pokazivanje“ intimnih odaja mojoj Novoj Sekretarici.

Kada sam se vratio u kancelariju pozvao sam Visokog Funkcionera Druge Vladajuće stranke Srbije kako bi se dogovorili oko aukcije koju mi je juče spomenuo Nadležni Ministar. Dogovorili smo se da je ne objavljujemo u medijima. Ja sam rekao da nema potrebe jer ja već znam nekoliko Preduzetnika koji bi bili zainteresovani, a i on se složio da bi oglašavanje bilo čisto bacanje novca građana i da ne bi bilo fer prema njima.

Pošto smo tako uštedeli novac državi i samim tim joj pomogli, okrenuo sam tih nekoliko Preduzetnika, i obavestio ih o predstojećoj aukciji. Pošto me je jedan od njih podsetio da smo po zakonu obavezni da oglasimo svaku aukciju, ponovo sam se čuo sa Visokim Funkcionerom Druge Vladajuće stranke Srbije i dogovorio da oglasimo dva dana pre datuma aukcije, kako ne bi bilo dovoljno vremena da se spremi dokumentacija, a sve zbog toga što bilo šta drugo ne bi bilo u redu prema našim prijateljima Preduzetnicima. To takođe ne bi bilo fer ni prema našim porodicama koje hranimo.

Kada sam video da kiša samo što nije počela da pada, krenuo sam kući.

Kad sam stigao, Sin je ravnodušno primio vesti iz škole koje je već znao.

Kćerka nije bila kod kuće.

Supruga mi je pokazala letnju haljinu i „Louis Vuitton“ torbicu koju je danas kupila u Milanu. Nisam čak ni tražio seks, jer nije bilo potrebe.

Ustao sam prilično kasno, pošto je nedelja. Doručkovali smo, cela porodica, ponovo svi zajedno, jer su i Sin i Kćerka ustali kasno, pošto su sinoć izašli.

Sin je još uvek bio ljut što je juče, u subotu, morao u školu. Kćerka je bila sva vesela za vreme doručka i sve vreme je pevušila neku melodiju. Verovatno se sinoć ponovo zaljubila.

Pošto me je Direktor Velike Banke zvao da posetim njegov splav tog ranog popodneva, spremio sam se i otišao na Savu. Tamo su se skupili sve sami poznati. Osećao se miris roštilja i  svuda su bile kible u ledu. Već posle pola sata prilično me je uhvatio šampanjac, valjda zbog sunca, i lepo sam ogladnio. Roštilj je bio sjajan. Nadležni Ministar me je pozvao sa strane i zamolio me da sutra vidim da se nekako nađem sa Visokim Funkcionerom Druge Vladajuće stranke Srbije, kako bih se dogovorio sa njim oko organizacije aukcije za prodaju 24. tekstilnog preduzeća.

Direktor Jedne Velike Strane Kompanije mi je predložio da o njihovom trošku letujem sa porodicom u Akapulku i da krstarimo duž kalifornijske obale. Odlična ideja! rekao sam mu. On je zaista sjajan čovek.

Ostatak dana celo društvo je provelo u neobaveznoj priči, a uveče smo svi uz pivo pivare čiji je Direktor bio prisutan gledali finale Velikog Brata. Svi smo naravno navijali za Sašu Ćurčića i veoma smo se radovali što je on pobedio. Moj kolega Funkcioner VSS-a je rekao, da je baš čudno kako je popularni Đani uspeo da ujedini toliko različite slojeve društva. Svi smo se složili.

Kada sam došao kući, Supruga se požalila na moj zadah i ponovo odbila seks. Počinjem da mislim da samo traži razloge i da me je sinoć lagala kada je rekla da je boli stomak.

Ustao sam jutros oko devet i doručkovao pileću paštetu sa Suprugom, Sinom (18) i Kćerkom (17). Nakon što smo doručkovali, dao sam im po jednu petohiljadarku za današnji džeparac i otišao u kancelariju. Popio sam kafu sa šarmantnom Novom Sekretaricom (nabacivala mi se i pokazivala kako se udarila u list pre neki dan) i primio poziv od Nadležnog Ministra da u 13 časova budem spreman za put na gradilište puta kod Prokuplja.

Put je bio zanimljiv i konstruktivan. Obavestio sam Nadležnog Ministra da smo suzili put za čitavih tri santimetra i sa jedne i sa druge strane, što će reći za šest santimentara ukupno, što je na trideset kilometara značajna cifra. Pomoćnik Nadležnog Ministra me je obavestio da će onaj dogovoreni deo uštede države zbog toga biti uplaćen na moj račun u banci. Pozvao sam mog bankara i obavestio ga da to prebaci na Maršalska ostrva čim legne.

Slikali smo se za televiziju, i Nadležni Ministar je održao svoj standardni govor o nastojanjima Vlade da asfaltira ili rekonstruiše sve puteve u Srbiji. Ručali smo sa predsednikom Opštine, a ja sam iskoristio priliku da obićem opštinski odbor stranke kojoj pripadam. Od kako su pobedili na opštinskim izborima preselili su se u nove prostorije, prirodno, o trošku same opštine. Pohvalio sam njihov rad i rekao da ću reći koju lepu reč u prestonici o njima.

Kada smo se vratili u Beograd, nisam išao u kancelariju već pravo kući, ženi i deci.

Sin je dobio ukor zbog vređanja profesora. Obećao sam mu da ću to u ponedeljak srediti.

Kćerka mi je tražila kola, jer za dva meseca puni osamnaest. Obećao sam i njoj da će dobiti šta želi.

Supruga nije bila raspoložena za seks. Rekla je da je boli stomak. Ona sekretarica mi se sve više vrzma po glavi, zahvaljujući tome.