Planeta Srbija

Pokušaj da sveže misli prenesem na blog, vruće od franfurtskog iskustva, taze i nadahnute, prekinuo je glas razuma iza mojih leđa: Biti u Frankfurtu i pisati blog!? Pa to je bolesno.

Ok.

Sada sam manje nadahnuta, supica je gotova, dve mašine oprane, pripreme za beogradski sajam započete, B92 je izveštavao “Borski slučaj” sasvim korektno — naletim na to kao na prvi informaciju iz zemlje, inače kupim parčiće aktuelne i prošle informacije, back to life. Ne umem da razdvojim bitno od nebitnog.

Da li je važno da je na Sajmu knjiga u Frankfurtu učestovalo 7000 izlagača iz 100 država, među njima i Srbija, ali i malo dalje, na istom spratu, Kosovo? (more…)

Srećna.

Idem u Frankfurt, prvi put u životu. Od Nemačke sam i tako videla jedino Dortmund, divnih sedam dana o trošku prve demokratske vlasti u Novom Sadu. I u Dortmundu nema frankfurtskog sajma knjiga, i nije bilo mog muža (on me tada kao moj direktor poslao na put — zato pazite kada imate ljubavnu aferu na poslu, posebno sa šefom, možete da nagrabusite za ceo život ali u tom slučaju i imate ko da vas vodi u Frankfurt i da vam pravi božanstvenu sitnu decu, je l’).

Pa-pa.

Iliti: Kako su građani Bora testirali opštinske projekte 

Dok se većina blogsfere bavila nekim svojim stvarima, gotovo neopaženo je prošla jedna građanska akcija čije se jezgro otpora dešavalo baš na blogovima, odnosno, pre svega na jednom: Opština Bor, kojeg uređuje naš Rain Dog, a oko kojeg su se okupili građani Bora.

Koliko god da je svojevremeno akcija David bila masovna, ona zapravo, za razliku od borske, predstavlja i primer neuspeha te masovnosti. Za razliku, borska akcija, sa daleko manjim  odjekom među građanima izvan Bora, donela je pobedu. Reč je o iznošenju na videlo troškovnika (recept isti istacki!) za još jedan “besplatan” koncert i ovoga puta, verovali ili ne, Zdravka Čolića! (more…)

Posle ćemo javno o Women’ Secret tajnama.

Prvo malo (more…)

Sutra opet krećem u školu. Nova torba nije kupljena, poslužiće i stara ovih prvi par dana, dok težina knjiga ne pređe trećinu težine mog sina. Moram li da ponovim koliko mrzim školu, ili se sećate od ranije one moje katarze?

Važno je da polako savladavam svoje nove mašine. Vesić mi je mnogo pomogao, osim što ne znam kako se pravi taj quick launch Dobro je da razumem šta je i koliko mi je to korisno, jedino što. Pusti, Vesiću, nema ništa od mene i Viste. Ta ljubav se ko kanda neće primiti, javi tamo gde treba. (more…)