Planeta Srbija

Od pre nekoliko dana na sajtu Radio Televizije Vojvodine pušten je u rad servis “Čit@j mi!” koji omogućuje da postojeće tekstove na sajtu sada slušate!

Čit@j mi! je sintetizator govora na osnovu teksta koji će biti od izuzetne pomoći osobama sa posebnim potrebama, slabovidim i slepim, kojima će biti omogućeno da na lakši i brži način dođu do željenih informacija i samim tim se lakše uključe u svakodnevni život. Primenu će imati i kod starijih osoba koje ne žele da se dodatno zamaraju čitajući tekstualne vesti. Takođe, servis Čit@j mi! će koristiti i svi drugi ljudi, koji danas žive ubrzanim tempom - za kompjuterom rade po dve ili više radnji istovremeno. Ovaj servis im omogućava da u “pozadini” slušaju izabranu vest, dok u isto vreme obavljaju neki drugi posao.

Velibor Pilić iz Saveza slepih Vojvodine pozdravio je aktiviranje ovog servisa, a već je najavljena i nova varijacija servisa koja odjednom čita najvažnije vesti - Web dnevnik.

Nastanak sintetizatora govora na osnovu teksta prilagođenog osobenostima srpskog jezika plod je znanja i naučno-istraživačkog rada naših stručnjaka okupljenih na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu.

Test verzija servisa bi trebalo da se završi u julu mesecu, kada ce Fakultet tehničkih nauka predstaviti novu, unapređenu verzija sintetizatora, koja će biti još približnija prirodnom ljudskom govoru.

Jedna od fascinantnih stvari na protekloj E-trgovini bila je činjenica da se za ta tri dana nije baš mogla čuti reč “kriza” (SEKA, DEKA - DOMAĆA Ekonomska kriza), a ja nisam baš video neke osobe na skupu da su na bilo koji način pesimistički posmatrali šta se na Webu dešava…

Postavlja se pitanje - da li je ipak domaći Web odvojen od sveprisutne priče o recesiji?

Kratak odgovor je - Naravno, nije. Nešto duži odgovor je - Ako vaša privredna grana ima problema, nemojte očekivati rešenje problema jednostavnim prenošenjem posla (problema) na Web. Kako je većina privrednika shvatila da od kukanja nema ništa - mora da se nešto radi da bi se opstalo, isto važi i za Web…

Bilo mi je veoma interesantno da se setim šta se sve dešavalo prošle godine od novih stvari, koje su bile najave u proleće o novim projektima do kraja prošle godine i sl. (neću ovde nabrajati, pregledajte prošlogodišnje postove na ovom blogu). Kada to uporedim sa sadašnjim predstavljanjima novih projekata, najavama koje su javne ili ne… Vidim napredak u odnosu na prošlu godinu, nikako nazadovanje…

Osnovna karakteristika domaćeg Weba u ovoj godini jeste masovniji dolazak biznis profesionalaca na Web (firme i pojedinci) i pojava sve većih suma novaca (i investicije i prihodi), čak i u onim  online oblastima u kojima do sada para baš i nije bilo…

Ova godina će biti poslednja u nizu “jalovih” godina, gde je bilo dovoljno “zauzimati” pozicije, a istovremeno nemati dovoljno dobar model zarade od tog zauzimanja mesta “lidera” - najposećeniji sajtovi po privrednim granama. Ono što sada vidim da se dešava, a tek će se dešavati do kraja godine jeste posledica čuvene posledice “neko kosi, a neko vodu nosi”, ili - to što imate neku “poziciju” u privrednoj grani, ne znači i da neko drugi ne uzima mnogo veće pare na Webu od vas.

Drugim rečima, “tehničarima” koji su se upustili u online biznis, a nisu još naučili šta je biznis (odjednom - nisu više programeri i dizajneri, već menadžeri), novac će preuzeti oni koji i na drugim mestima znaju da uzmu pare. Vreme dominantnih biznis “amatera” polako ali sigurno odlazi u prošlost…

Toliko o recesiji…

Nadam se da će ovogodišnja konferencija “E-trgovina” ostati upamćena po tome što je prvi put kod nas konbinovan live streaming prenosa većeg broja predavanja, kao i live tweet konferencije od strane prisutnih u sali i “gledalaca” stream-a.

Streaming je ove godine bio eksperiment, a od naredne godineon ulazi u redovnu proceduru najave (jedan deo predavanja će biti javno dostupan u realnom vremenu)…

Preko Twitter-a i preko ITDogadjaja možete dosta detaljno steći utisak o različitim viđenjima pojedinačnih predavanja i celokupne konferencije, a ja sam ovde napisao svoj sud o protekloj konferenciji na Paliću.

Filip Višić je jedan od glavnih organizatora srodne konferencije Web Market u Zagrebu

(more…)

Iako sam još pre nedelju dana video na različitim mestima video klipove i natpise na temu “neke” Susan Boyle, tek sam danas čitajući Dedin post napokon pogledao taj “čuveni” snimak. Mislio sam da se radi o nekom uobičajenom ismejavanju koje već duže vremena izbegavam da posmatram…

Rezultat gledanja “tog” videa je bio da sam “potrošio” oko dva sata veoma dragocenog vremena (imam toliko puno toga da uradim) čitajući različite reakcije u glavnim svetskim medijima o fenomenu “Susan Boyle”: USA Today, Wall Street Journal, The Guardian, BBC, CBS, Huffington Post (pogledati i fun site posvećen njoj)… Mashable je objavio procenu da su svi video materijali o ovoj osobi za nedelju dala dostigli preko 100 miliona pregleda (Na Twitter’u se pojavljuje svakih nekoliko sekundi tweet o njoj)! (more…)

Žana Poliakov, urednica magazina Sensa i “Apple Brand Ambassador” (PR, Communication, Love&Support), izvešće u sredu uveče 22.04. performans “Cyber kuhinja”, u sklopu Konferencije E-trgovina na Paliću. Radi se praktično “reprizi u novom ruhu” performansa koji je Žana izvela u Beogradu pre otprilike deset godina.

Žana se tretira kao jedan od pionira (ili veterana, neki kažu sada) Interneta u Srbiji, vlasnica prvog ženskog personalnog sajta u Srbiji, cyber umetnica (”u duši” - kaže), edukator iz oblasti korišćenja Interneta, Web project manager…

Mislim da će ovo biti prvorazredni događaj, obzirom da većina sadašnjih aktivnih korisnika Weba nije do sada imala prilike da vidi “rano izvođenje” performasa “Cyber kuhinja”. Radi se o konceptualnoj Cyber umetnosti, u kojoj je Žana “majstor”.

Iz programa E-trgovina 2009 u drugoj najavi izlaganja izdvojene su sledeće teme:

“To AFFILIATE or not to AFFILIATE ?”, Aleksandar Vugdelija “Gogle Analytics tehnike za merenje uspešnosti marketing kampanje i konverzije posetilaca”, Nada Bukinac “Web dizajn: najčešći problemi i zanimljivosti u radu sa klijentima u Srbiji” Milica Sekulić “PR 2.0 & Social Media: inovativne PR alatke za korporativnu i brend promociju na Internetu” Jelena  Tasić, Jelena Džakula “Prevencija zloupotreba i neželjenih situacija u e-trgovini” Miša Krunić “Prodaja 2.0 - Kako prodavati u Web 2.0 okruženju” Alen Majer “Pregled pravne regulative Srbije i EU iz oblasti IT prava”, Aleks Petrović “Elektronsko trgovanje na Beogradskoj berzi”, Radojko Miladinović “Ocena tehnološke sofisticiranosti online B2B servisa u bankarskom sektoru” Saša Jovanović, Jovan Krstić “Digitalno bankarstvo (Digital Banking)”, Predrag Radovanović “Priznavanje elektronskih sertifikata sertifikacionih tela”, Dragan Spasić

U aktuelnom broju časopisa Internet ogledalo, nalazi se moj tekst pod naslovom “Sve lakše na Web“, na temu pregleda promena glavnih Internet trendova tokom 21. veka:

Ako su postojali pokušaji tokom 2000. g. da se predvidi šta će se dešavati u prvoj deceniji 21. veka sa aspekta pravaca razvoja e-poslovanja i e-marketinga (a postojali su), sem čuvene prve rečenice Doc Searls-a iz Manifesta “ClueTrain” (1999. g.) – “Tržišta su konverzacija” (ovo je aktuelni trend razvoja poslovnog nastupa na Internetu), veoma malo bi se moglo pronaći uspešnih predviđanja online trendova na duži vremenski period od godinu ili dve.

U ovom tekstu su opisane promene koje su se desile u ovom veku iz ugla razvoja sistema e-poslovanja i online promocije.

Promene u svetu glavnih Internet trendova – Otvoreni standardi

Početak 21. veka doneo je novi koncept Web servisa koji je predstavio Microsoft (o ovom trendu i njegovim posledicama u više navrata je pisano tokom prethodnih godina u ovom časopisu), a prihvatile su ga sve značajne firme. Velika promena koju je uveo Microsoft svodi se na kraj “bitke” za nametanje sopstvenih Internet standarda različitih vrsta, i prihvatanje opšte-prihvaćenih internacionalnih standarda u komunikaciji između raznorodnih aplikativnih sistema.

Koncept otvorenih standarda koji su međunarodno prihvaćeni postao je osnova ubrzanog razvoja Interneta, naročito nakon pojave i ustoličenja veoma kvalitetnih besplatnih open-source Internet aplikacija.

Koncept Web servisa evoluirao je u u SOA koncept (Service Oriented Architecture), tj. pojave razvojnog okruženja Web aplikacija koje se na veoma jednostavan način nadograđuju novim (Web) servisima, i sve češće se formiraju takvi programi koji nisu uslovljeni razvojem u okruženju koje je postavio početni tim programera. Osnova SOA koncepta jeste akcenat na potrebama korisnika i mogućnostima Web aplikacija (servisi) za zadovoljenje tih potreba, u odnosu na tehnologiju njihovog kreiranja.

Razvoj pomenutih koncepta utabao je put za kreiranje multi-strukturne e-biznis platforme Interoperabilnosti (Interoperability), koja se veoma ozbiljno razvija na nivou Evropske Unije (Evropska Komisija) i koja predstavlja osnovu razvoja platforme savremenog e-poslovanja u narednim godinama.

Interoperabilnost je sposobnost informaciono-komunikacionih sisitema i poslovnih procesa da podrže protok podataka i omoguće razmenu informacija i znanja. Interoperabilnost se osigurava na tehničkom (norme i standardi za povezivanje računarskih sistema i servisa), semantičkom (značenje podataka) i procesnom nivou  (definisanje poslovnih ciljeva, modeliranje poslovnih procesa i ostvarivanje saradnje između različitih upravljačkih jedinica). Interoperabilnost se može ostvarivati primenom nacionalnih i međunarodnih tehničkih normi.

Logičan nastavak razvoja poslovne primene Interneta doveo je koncepta Cloud Computing koji ima za cilj objedinjavanje poslovnih rešenja na nivou hardvera, softvera i servisa, sa ciljem da se organizacije forkusiraju na sam posao (e-biznis) umesto na tehnologiju. Tokom 2008. g. razvijen je koncept koji po prvi put na logičan (upotrebljiv) način objedinjuje u sebi potrebe infrastrukture (hardver i softver) sa potrebama primene ove infra-strukture (upotrebljivi servisi).

Upravo je evolucija otvorenih standarda dovela do promena u masovnom korišćenju Interneta koje su na velika vrata ušle 2005. g. (more…)

Na našem Webu od danas zvanično postoji specijalizovan blog hosting servis - Hosting.blog.co.rs, sa posebnom ponudom za one blogere koji žele više, a ne znaju (skoro) ništa o tome.

Naime, mnogo je osoba koje krenu u blogovanje, nauče nešto samostalno o nameštanju izgleda, postavljanju plug-inova, ili ne znaju ništa o tome - ali žele blog na sopstvenoj adresi, i da imaju podršku za bilo koju želju vezanu za poboljšanje izgleda i funkcionalnosti bloga, a za koju neznaju kako da urade. Tu na scenu stupa specijalizovani hosting servis besplatne blog platforme Blog.rs.

Primer primene ovog hostinga i razloga zašto ga koristiti, možete videti za slučaj novog bloga Dragane Đermanović:

“Iako nekima od vas sve to deluje prejednostavno, verujte da je za mene rasterećenje što je u moje ime neko postavio temu, postavio domen, prebacio sve sadržaje sa starog bloga i preko 600 komentara… ubacio pluginove i druge zgode uz mogućnost pružanje tehničke podrške i ažuriranje svih novih verzija.”

Ljubaznošću Miloja Sekulića (koji je veoma ozbiljno shvatio ulogu promotera blogova kao medija, pa tako s vremena na vreme nekim blogerima omogućuje pozive na promocije, isprobavanje proizvoda i sl.), u situaciji sam da isprobavam Telenor Prepaid Internet.

Nešto pre nego što me je Miloje kontaktirao sa pitanjem da li želim da isprobam “to čudo”, upravo sam razmišljao o tome da bi mi bilo veoma korisno, po prirodi mog posla (stalno u pokretu), da nabavim neki mobilni Internet. Kako sam nedavno kupio HP 2133 (idealna spravica za prezentacije, predavanja i za put), ova ponuda mi je došla kao naručena…

Interesantno je da sam prvi put pokrenuo ovaj Internet u podrumu jednog BG kafića (kao što se može videti na slici), i Internet je proradio. Online veza je prošla prvu probu, jer sam upravo tamo pokazivao klijentu primere određenih online aktivnosti koje bi trebalo usvojiti u narednom periodu.

Ono što sam radio u prethodnih nekoliko dana jeste isprobavanje ovog Interneta u realnim uslovima potreba mog posla. Za to vreme nisam “naleteo” na mesta koja su pokrivena 3G mrežom, gde ovaj Internet radi znatno brže (o tome, i o tehničkim karakteristikama možete čitati na drugim online lokacijama), a ono što je bitno je da Internet radi svuda gde postoji signal 063 mreže. Najveća brzina koju sam postigao je 40 kB/s, a najčešće je bila između 7 i 20 kB/s. Najbitnija karakteristika ovog Internet pristupa jeste da je brzina veoma varijabilna, i menja se iz trenutka u trenutak (razlika između ovakve konekcije i dial-up-a je po meni što je ovo stabilna konekcija - ne puca veza).

Iz prethodnog proizilazi da je ovakav Internet pristup sasvim OK za surfovanje Webom, skidanje e-mail-ova, chat-ovanje i sl. Nije za gledanje filmova, download, ili bilo šta drugo što traži kvalitetniju online konekciju u kratkom vremenu.

Za moje potrebe, to što ova konekcija nudi je sasvim OK (”završava posao”), a posebno je bitna stavka da prepaid režim omogućuje da na trafici uplatite onoliko protoka koliko vam treba za neko vreme, i ne morate mesečno da plaćate za Internet koji ne koristite stalno (po meni, ovo nije usluga za primarnu Internet konekciju).

Ukratko, ja ću svakako kupiti ovaj tip online konekcije za svoje potrebe.

Ako do sada niste aktivnije koristili Google AdPlanner, mogli biste - preko ovog servisa moguće je veoma precizno targetirati ciljnu populaciju, i dobiti veoma indikativne podatke o posećenosti sajtova (ne tačne - indikativne).

Ako se preko ovog servisa na nivou celog sveta izabere srpski jezik, dobija se da 4.3 miliona korisnika u svetu koristi srpski. 2.4 miliona korisnika ima u Srbiji prema ovom servisu, u Beogradu 1.3 miliona, u Novom Sadu 320.000 korisnika Interneta, 140.000 u Nišu, 76.000 u Subotici, itd. 50 odsto svih korisnika Interneta u Srbiji koristi Facebook, prema ovom servisu!

Veoma bitan detalj koji se napokon može javno posmatrati (u pojedinostima) jeste posećenost sajtova u odnosu na lokaciju. Neki sajtovi imaju mnogo veću posećenost van Srbije nego u Srbiji, a drugi sajtovi imaju značajnu ali ne i dominantnu strukturu posetilaca van Srbije. Prema podacima ovog servisa, najposećeniji sajt iz Srbije je Krstarica.com, ali najposećeniji sajt iz Srbije u samoj Srbiji je B92.net; treći najposećeniji sajt je Blic.rs. Kada se posmatra posećenost sajtova po najvećim gradovima, Krstarica je svuda ispred B92. Čak i u slučaju poseta iz Hrvatske srpskim sajtovima, Krstarica dominira. (more…)

Ukratko: Iz mog ugla, Konferencija Web Strategija 4 - “Izgubleni u kontekstu” donela mi je puno novih poznastava, lep provod i značajan broj poslovnih prilika.

Ova jednodnevna konferencija u Zagrebu, koja je održana 05.03. ove godine organizovana je po principu dobre kombinacije broja predavanja i događaja, sa dovoljno dugačkim pauzama za preko potrebno umrežavanje učesnika.

Po slobodnoj proceni, oko 300 učesnika je prisustvovalo većem broju predavanja, a sama predavanja su bila namenjena različitim ciljnim grupama (u odnosu na znanja o oblasti kontekstualnog oglašavanja), što je dobro, jer sam na skupu upoznao veoma različite osobe iz veoma različitih privrednih grana, koje imaju potrebu za većim efektima online promocije.

Neka od zapažanja

Obzirom da zbog velikog broja razgovora sa veoma različitim sagovornicima nisam prisustvovao svim predavanjima, ne bih ulazio predstavljanje predavanja, ali bih izdvojio, ad-hock “okrugli sto” na temu aktuelnog stanja online oglašavanja, gde se moglo videti da su problemi sa online oglašavanjem u Srbiji i Hrvatskoj veoma slični (saznali smo da i u Sloveniji postoje veoma slični problemi):

Loše usmeravanje online budžeta od strane najvećih online oglašivača. Nepostojanje svesti o mogućnostima online oglašavanja sa aspekta preraspodele budžeta iz klasičnog u online oglašavanje. Potreba kvalitetnije preraspodele budžeta prema različitim oblicima online oglašavanja (uključujući i odabir više načina kontekstualnog oglašavanja) - prema postignutim efektima. …

Za vreme mog kompletnog boravka u Zagrebu, najupečatljivije mi je delovala činjenica koju sam neprestano imao prilike da potvrđujem u razgovorima sa različitim sudeonicima:

- Razlike u razvoju online tržišta Srbije i Hrvatske su mnogo manje nego što sam mislio (u nekim oblastima (ne veliki broj) Srbija čak i prednjači). Sa druge strane, hrvatsko online tržište je mnogo dinamičnije od srpskog, sa mnogo novih dobrih projekata, sa mnogo postojećih bitnih projekata za koje nisam znao (mislio sam da bolje poznajem hrvatsko online tržište, ali sam u razgovorima bio potpuno demantovan)

- U Hrvatskoj veliki broj osoba ide na značajan broj Internet događaja koji se organizuju uglavnom u Zagrebu (što baš i nije dobro), što znači da se mnogo više ulaže u Internet edukaciju nego kod nas, od strane e-privrednika (osobe i firme koje već koriste Internet u poslovanju).

Mislim da bi zajedničim aktivnostima, seminarima, druženjima (…) mogli puno jedni drugima da pomognemo u naše dve susedne države (a mogli bi i ostali u regionu da se pridruže)…

P.S. McCann Erickson PR iz Beograda je na ovoj Konferenciji dobio jednu od nagrada “Zlatna web marketing kampanja u 2008.” za kampanju “Allen Carr’s Easyway To Stop Smoking Widget”.

Pristigli su i pregledani abstrakti radova za devetu Koferencija “E-trgovina 2009” koja se održava na Paliću od 22.-24.04. 2009. Dok se očekuju kompletni radovi i njihovo odobrenje, objavljujemo prvu najavu za radove po pozivu:

- “Web analitika u službi povećanja profitabilnosti e-trgovine”, Tatjana Lukić

- “Upotreba društvenih mreža u poslovne svrhe”, Nebojša Radović

- “Content management misterija”, Vladimir Živaljević

- “Šta je content marketing?”, Dragan Varagić

- “Šta je to online reputacija? “, Jelena Jovanović

- “Case study: O korišćenju blogova”, Dragana Đermanović

- “Upravljanje rizikom u elektronskom bankarstvu”,  Branko Živanović

Kao što se iz najave može videti, ovogodišnja “E-trgovina” obilovaće veoma različitim temama - za svakoga po nešto…

Nova predavanja na E-trgovina video kanalu

Postavljeni su novi snimci predavanja sa prošlogodišnje konferencije.

Pogledajte predavanje “Web 2.0 - njegovi tehnološki limiti i trendovi koji ih prevazilaze ” Stevan Majstorović, Majlab d.o.o, i “Copyright, mitovi i zablude ” Igor Marinović, Manufaktura doo

Jučerašnje, 19. okupljanje OpenCoffee u Novom Sadu je bilo bilo najmasovnije do sada, sa preko 20 učesnika. U nekih dva sata koliko je skup trajao, moglo se čuti mnogo toga interesantnog, simpatičnog, novog, a i nije se moglo čuti nikako sve.

Na okupljanju je bilo dosta pragramera i dizajnera (kao i uvek), Web preduzetnika, ali je ovaj put popravljen broj osoba iz oblasti marketinga i PR-a :), a bilo je i studenata (moji studenti se nisu pojavili, iako su neki najavili na FB). Neki od (poznatijih) učesnika: Steva Majstorović, Dušan Belić, Ilija Studen, Goran Bajazetov, Dragana Đermanović, Maja Vasić, Jasna Kamatović…

U prijatnoj i opuštenoj atmosferi pričalo se između ostalog o (naravno) blogovima i nekim blog postovima, o social cycling (!) projektu (Aleksandar Sabo - ne znam koji je sajt), o “pravovremenoj i pouzdanoj zdravstvenoj informaciji koja se šalje putem Interneta i mobilnih telefona” (Vojislav Stojšin), o veoma perspektivnom novom pokušaju srpskog eBay-a (online aukcije) - ProdajLako.com (Milan Tomin), pominjane su prednosti dolaska na E-trgovinu (Palić u proleće, interesantna predavanja i druženje), i štošta još čega ne mogu da se setim, ili jednostavno nisam mogao da ispratim (pomozite, i dodajte još tema u komentarima)…

Ovom prilikom bih još dodao da sam jednoj grupi prisutnih opisao kako me je jedno sipanje dizel goriva na pumpi “Braća Crnomarković” koštalo 3 dana bez vozila i 300 EUR (još sam dobro prošao). Jednostavno, čak ne želim ni jedan post da posvetim njima…

OpenCoffee sve više poprima prave konture otvorenog skupa, gde se svaki put pojavljuju novi gosti koji svakako doprinose svežini tema, ideja, razgovora… Pretpostavljam da će u narednim mesecima početi pripreme za varijantu rezervisanja celih lokala, jer nećemo svi uspeti da stanemo…

Hajde, ostali prisutni - dodajte vaša zapažanja…

2006. g. The Economist i The Time Magazine su pokrenuli temu “izumiranja” novina u obliku u kojem trenutno postoje. Razlog za to je pojava besplatnih novina na Internetu, prebacivanje kompletnih sadržaja novina na Interet u cilju povećanja prihoda od oglašavanja, kao i povećanje čitanosti novina. Novine nikada nisu bile čitanije nego sada, pojavljuju se novi oblici novinarstva, koji spajaju klasično i Web novinarstvo - ali se agonija novina proširuje padom zarade od oglašavanja u poslednjem kvartalu 2008. g.

5.  februara Time objavljuje temat “Kako spasiti vaše novine?“, gde se tema spasa novina prebacuje na priču o pronalaženju novog poslovnog modela koji ne bi uključivao samo prihodeod oglašavanja, nego neku vrstu plaćanja za sadržaj (obzirom da se klasične novine izdržavaju od prodaje novina, pretplate i prihoda od oglašavanja). Ova priča dovodi do puno različitih reakcija…

10. februara New York Times objavljuje tribinu pod nazivom “Ratni planovi za spašavanje novina” sa osam različitih gostiju, među kojima je i vlasnik servisa Craigslist.com, koji je u SAD preuzeo većinu zarade od lokalnih oglasa klasičnih novina. Na osnovu ovih tekstova, reakcije se dalje proširuju na ostale klasične medije i njihov autizam u prihvatanju potpuno promenjenog stanja sa kreiranjem i vođenjem savremenih medija. (more…)

Aurora Borealis (Twitter) i Blogowski (Twitter) su (za one koji ne znaju) poznati ovdašnji blogeri. Kako oboje dosta “twituju”, naročito Blogowski, kompletnu svoju “prazničnu epopeju” imali su prilike da “odrade” preko Twittera i različitih drugih društvenih medija (što se relativno jednostavnije može propratiti odavde).

(more…)

Procena je da manje od 5 odsto korisnika Interneta u Srbiji koristi mogućnost praćenja većeg broja omiljenih sajtova preko RSS tehnologije. To su one narandžaste sličice koju je većina korisnika videla, čak i saznala (zapamtila) kako se zovu, ali većina ipak do sada nije probala čemu to služi i kako to radi: ili .

Bez obzira što značajna većina korisnika Interneta u svetu (i kod nas) veoma slabo poznaje mogućnosti online okruženja, interesantno je da određeni (ne mali) broj Internet profesionalaca takođe ne koristi RSS feed tehnologiju, iako praćenje većeg broja sajtova sa jednog mesta značajno štedi vreme… Obično su razlozi za to prezauzetost svojim poslovima u poslednjih nekoliko godina, koja je povod za ne-probanje “novotarija”: nema se vremena za gubljenje!

Najbolje uspehe u “ubeđivanju” početnika i iskusnih korisnika Neta da počnu praćenje sajtova preko RSS čitača imao sam isključivo kada sam im lično pokazivao prednost korišćenja ove tehnologije, bez obzira što sam davao linkove do tekstova na tu temu (u knjizi Blog osnove takođe postoji deo na temu upotrebe RSS-a).

Evo još jednog pokušaja: Pratite na jednostavan način vaše omiljene sajtove preko , ili servisa .

(more…)

Tradicionalna predviđanja časopisa The Economist - World in 2009 donose široki pregled predviđanja stanja u svetu za narednu godinu.

Generalno, The Economist predviđa da će kriza trajati tokom 2009. g., a da će veći broj privrednih grana početi da nalazi rešenja za recesiju tokom 2010. g., kada će polako početi rast u odnosu na 2009. g. Tokom 2011. godine The Economist predviđa povratak na parametre iz 2008. g.

(more…)

Nedavno se na forumu DizajnZona pojavila diskusija na temu najznačajnijih osoba iz oblasti marketinga u Srbiji. Interesantno pitanje, diskusija u stilu sličnih na našim prostorima (”pljuvanja” koliko ‘oćeš), i puno strana različitih mišljenja…

Povod za diskusiju jeste članak u nekom časopisu “The Man” (nikad čuo), nakon čega je nastala lavina…

Obzirom da sam relativno upoznat sa određenim brojem posetilaca ovog bloga, i da je mnogima od pomenutih oblast marketinga bliska, ako ste zainteresovani, možete se priključiti diskusiji i evenutalno pokazati da se može argumentovano pričati o tome ko je stvarno značajan za oblast marketinga u Srbiji, a ko ne.

Do sada sam na ovom blogu pomenuo recesiju u kontekstu čime da se bavite dok ona ne prođe. U poslednje vreme na mnogo mesta se mogu pročitati različita predviđanja na temu toga šta će se dešavati sa Internetom u narednoj godini. Na tu temu je pisao i Toni Aničić, gde se pozvao na interesantan TechCrunch-ov članak o budućnosti Venture Capital (VC) fondova.

Od mase pisanja na temu predviđanja šta će se u narednoj godini desiti na Webu, ima malo toga stvarno kvalitetnog. Izdvojio bih zajedničko pisanje 14 veoma uticajnih blogera na temu predviđanja dešavanja u oblasti društvenih medija (Social Media) u 2009. g.

Po mom mišljenju najozbiljniji tekst na temu predviđanja online dešavanja u 2009. g. do kojeg sam došao do sada jeste “Drama 2.0’s predictions for 2009” sa lokacije E-consultancy.com (verovatno ću uskoro pisati o njihovom redizajnu i redefiniciji poslovnog modela). Članak je napisala osoba pod nadimkom Drama 2.0, koji postoji od 2006. g. Radi se o veoma pragmatičnoj osobi sa doktoratom, koja već duže vremena gleda ponovno duvanje “balona” (bubble 2.0) koji se odnosi na projekte gde se ni u pismu ne vidi zdrav model zarade (karakteristika prvog dot com “praska” 2000.-2001. g.). (more…)

Pogodak.rs je objavio sada već tradicionalnu godišnju listu najtražejnijih pojmova preko ovog pretraživača za tekuću godinu.

Ove godine najtraženija fraza je bila mp3 muzika, najtraženija osoba bila je Ana Ivanović, a zbog privatnog video snimka među najtraženijim osobama je i Jelena Žeželj. Najtraženija osoba iz oblasti muzičke industrije je Ceca, a među stranim muzičarima najtraženija je veoma popularna grupa (među tinejdžerima) Rebelde.

Na domaćem Webu stvarno postoji dosta tekstova o IM agregacionom servisu Meebo.com.

Ono što sam danas saznao za ovaj servis jeste njegova velika popularnost u kugovima osoba koje koriste IM sisteme, iz jednog jednostavnog razloga: Većina kompjuterskih mreža koje imaju pristup Internetu (fakulteti, škole, poslovne mreže) uglavnom još ne sprečavaju Instant Messaging (IM) preko ovog servisa! Drugim rečima, korišćenje IM komunikacije (u onim mrežama gde je IM zabranjen) može (još uvek) lepo da funkcioniše, dok se ne “provali”…

Znači, ne radi se o popularnosti zbog kvaliteta servisa, zbog velikog broja postojećih korisnika i sl., već zbog toga što administratori opisanih kompjuterskih mreža još nisu “provalili” ovaj servis kao IM-related

A već sam čuo da u slučaju “otkrića prevare”, na spisku postoji još nekoliko servisa ovog tipa

Potreba za (IM) komunikacijom online je čudo!

Regionalna konferencija “Kultu(RE)giona online!_Budućnost prolazi!”, posvećena značaju portala za kulturu, potrebi iskorišćavanja potencijala ubrzanog razvoja interneta i izazovima na putu inovativne saradnje u kulturi i umetnosti u regionu, biće održana 8. i 9. decembra 2008. u Beogradu, u organizaciji Gete instituta Beograd i Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org.

Konferencija će biti održana u Gete institutu u Beogradu (program konferencije), u okviru dvogodišnjeg projekta razvoja Neformalne mreže portala za kulturu jugoistočne Evrope inSEEcp (Informal Network of South-East European Cultural Portals), uz podršku Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope.

Konferenciju će otvoriti ministar kulture Srbije Nebojša Bradić, a osim predstavnika dvadesetak portala za kulturu iz regiona, među učesnicima će biti i osnivač “Berlinske gazete” (Berlinergazette.de) Kristian Voznicki (Krystian Woznicki), koji će predstaviti koncept kontinuirane onlajn debate u kulturi, kao i jedan od pionira net arta i predavač Vuk Ćosić iz Ljubljane, rođen u Beogradu, koji će govoriti o fenomenu socijalnih mreža na internetu.

Konferenciji su pozvani su da prisustvuju i priključe se diskusiji i predstavnici lokalnih i državnih vlasti, kulturnih,  obrazovnih i naučnih institucija, umetničkih udruženja, nevladinih organizacija, fondacija, medija i veb magazina, kao i umetnici, aktivisti i drugi predstavnici ciljnih grupa portala za kulturu.

Cilj konferencije je da ukaže na potencijal mreže portala za kulturu kao platforme za inovativnu saradnju u regionu, ali i na prepreke sa kojima se suočavaju kao neprofitni projekti, s obzirom na neodgovarajuće kulturne politike u regionu i na evropskom nivou. Biće reči i o novim šansama i izazovima u oblastima kulture i umetnosti iz ugla korisnika portala, a obuhvatiće i radionicu o društvenim i kulturnim aspektima veba 2.0, sa prezentacijom praktične upotrebe portala, blogova, socijalnih veb servisa i slobodnih softvera u kulturi i umetnosti.

Utorak, 9. decembar

10:00-12:00 Okrugli sto - (Ne)mogućnost finansiranja portala za kulturu - potrebe i praksa Moderator: Dušan Dovč

Teme - pregled konkursne podrške lokalnih i državnih vlasti u regionu, mogućnosti finansiranja fondacija, strategije korporacija i kompanija koje deluju u regionu, podrška banaka, mogućnosti internet marketinga…

Učesnici - Pro Helvetia, Dragan Varagić, Forum Skopje, članovi mreže i gosti

Sve veći broj Web sajtova prelazi sa .yu na .rs domene. Interesantno je pratiti kako ova tranizicija funkcioniše na primeru poznatijih sajtova, pa su pažljiviji posmatrači mogli videti različite očekivane probleme koji su se prilikom tranzicije ovih domena mogli videti na nekim sajtovima.

Ova tranzicija može se lepo pratiti preko servisa kao što je Google Trends for Web Sites.

Interesantno je pogledati primer nekih medijskih sajtova i njihove tranzicija na .rs domen. Bilo je tu svakakvih lutanja po principu prelaska na .co.rs domen (pa prelazak na .rs), uporedan rad .co.yu i .rs domena, preusmeravanje na .rs (to je sada praktično “pravilo”), itd.

Ono što se može videti kao problem i dalje kod nekih sajtova jeste previd tipa nedostupnosti domena npr. srbija.gov.rs. To što se osnovni domen (bez www) ne vidi, tipičan je odraz (ne) razmišljanja osoba koje su zadužene za administraciju Web servera, ali je odgovornost urednika/menadžera sajta.

Ako ništa drugo, ova tranzicija domena nekima je malo detaljnije utvrdila gradivo postupanja sa domenima i pod-domenima, odnosno predstavila im je mogućnosti korišćenja istih.

 

Video povodom stotog broja časopisa Internet ogledalo.

Verovatno je većina vas saznala da Google od pre nekih mesec dana omogućuje automatski  prevod sadržaja sa različitih jezika na srpski jezik (diskusije na ovu temu na MyCity i DPT forumima).

Verovatno ste već videli na određenom broju sajtova/blogova Google Widget/Gadget Google Translate (widget možete videti i na ovom blogu) koji prevodi sadržaj posmatranog sajta na nekih dvadesetak različitih jezika. Veoma korisna alatka za prikazivanje sadržaja strancima… Već sam je više puta koristio…

Kako automatsko prevođenje na različite jezike funkcioniše?

Ukratko, ode se na regionalni/lokalni google pretraživač (Google.rs, Google.hr, Google.de…) i pretražuje se ceo Web za određeni termin (frazu) koja vas interesuje na domicilnom jeziku. Pored rezultata pretraživanja na regionalnom pretraživaču, na tom jeziku pored rezultata pretraživanja postoji link “prevedi”, koji vodi na lokalni prevod sadržaja.

Da bi ste pronašli adekvatne sadržaje koje želite da prevedete, uputno je koristiti online rečnike, kao što je (za sr/en/sr)  Metak.com.

Ako želite da šaljete linkove sa ovakvog sadržaja, obzirom da je URL prevedenog online sadržaja veoma dugačak, dobro je koristiti servise kao što su Tinyurl.com.

(more…)