Planeta Srbija

LUGoNS: LUGoNS u saradnji sa Crnom kućom organizuje tribinu sa temom “Sloboda u informatičkom društvu. Više…

Zašto su licence važne, kako umetnice i umetnici, hakerke i hakeri uspevaju da održe kompatibilnost sa komplikovanim pravnim sistemom, zašto i kako je bolje slobodno, govoriće mala ali odabrana ekipa, na proslavi šestog rođendana CC-a, u ponedeljak (15.12.) na Matematičkom fakultetu sa početkom u 18h (sala 821). Vidimo se.

EDIT: U međuvremenu došlo je do promene sale pa će se stvar dogoditi u sali 718 koja je na četvrtom spratu.

Autobus za koji smo se pitali da će uopšte uspeti da pređe granicu stiže u Beograd. U nastavku prenosim najavu koju je Marko poslao na Razmenu veština (hvala Marko ;)).

49. Oktobarski salon - Umetnik-građanin/Umetnica-građanka

Plato ispred Kulturnog centra Beograda, u Knez Mihailovoj ulici i plato ispred Muzeja 25. maj i na lokacijama koje će naknadno biti objavljene.

projekat s23x gostovanje umetničkog autobusa iz Švedske kolektiva Piratbyrån < http://piratbyran.org >

Od  srede, 5. do  nedelje, 9. novembra 17 - 21 sat – umetničke akcije u okviru zatvaranja 49. Oktobarskog salona i projekta Informal Networks

Gostovanje ove švedske aktivističko-umetničke grupe u Beogradu upotpunjuje ovogodišnji program u dane zatvaranja 49. Oktobarskog salona, inicirajući specifičan diskurs o savremenoj umetnosti. “Piratski biro”  je baziran na principima samo-organizacije, van-galerijskog i van-institucionalnog delovanja u domenu savremene distribucije “umetničkog” i drugog sadržaja, a svoje teorijske i kritičke poglede na problematiku distribucije su u praksi performirane kroz vezu sa Internet servisom “The Pirate Bay” (piratebay.org). Njihove “piratske” aktivnosti ustanovljuju radikalnu kritiku sistema savremene umetnosti i drugih tradicionalnih institucija, kroz pokušaj da se ostvari direktan kontakt proizvoda umetničkog i intelektualnog rada sa širom publikom.

Ali, i pre svega: u interpretaciji Piratbyrån, umetnost i aktivizam moraju da budu zabavni! Dobrodošli na Piratbyrån žurku!

——————————————————————————————————

PROGRAM:

5. novembar oko 14h parkiranje autobusa na platou ispred Kulturnog centra Beograda, u Knez Mihailovoj ulici i neformalni razgovori sa učesnicima projekta, autorima i umetnicima iz Švedske (plato ispred Kulturnog centra Beograda)

6. novembar od 17-21h ODMERAVAJTE MEDIJE!/S23M PREZANTACIJA (plato ispred Kulturnog centra Beograda)

7.novembar od 17-21h FOTOKOPIRANA MANIFESTA (plato ispred Muzeja 25. maj)

8. novembar od 17-21h KRATKA PREDAVANJA (plato ispred Muzeja 25. maj)

9. novembar od 17-19h KRATKA PREDAVANJA (plato ispred Muzeja 25. maj)

PIRATBYRÂN I THE PIRATE BAY U BEOGRADU <s23m 2 s23x>

s23m (od Stokholma do Bolcana)

“Kopiranje se može ispoljiti na različite načine, od kojih razne P2P (peer - to - peer) mreže čine samo nekoliko”. Ovo je jedna od poruka ustanovljenih u čuvenom Piratbyrån Walpurgis ritualu iz 2007.

Projekat s23m je originalno sačinjen za umetničko bijenale Manifesta 7 u Bolcanu, Italija. Može biti opisan kao “intiman projekat”, ili “laboratorija iskustva” u formi putovanja i performansa/žurke. U pitanju je “System 23 Modified”, jedan stari, modifikovan i ukraćen gradski autobus, koji je sporo prevozio učesnike od mesta do mesta, kreirajući usput jednu zatvorenu zajednicu.

U autobusu se nalazilo oko 100 miks-tejpova (nekada popularnih “kaseta”), 23 specijalna fanzina, mističan barometar i dručtvena igra Go, da navedemo samo neke od rekvizita. Na ovaj način projekat evolvira tematiku Walpurgis rituala, prenoseći ljude i rekvizite sa jedne planine na drugu, iz proleća u leto, iz otopljavanja ledene zime u cvatuću raskoš leta.

U isto vreme, Piratbyrån vrši i jednu vrstu sumiranja i kontemplacije perioda od prethodnih 5 godina, koliko je prošlo od inicijalnog okupljanja kolektiva. Na kraju, putovanje autobusom je eksperiment; šta će se desiti kada se zajednica koja je bazirala svoju međusobnu komunikaciju na razmeni informacija preko Interneta susretne sa ograničenim fizičkim prostorom, u kojem će učesnici lično morati da provedu vreme u susretu sa njima nepoznatim mestima i stvarima, hijerarhijama i jezicima, i biti primorani da formiraju novu improvizovanu zajednicu?

Učesnici su ljudi koji su “labavo” povezani sa mrežama Piratbyrån i The Pirate Bay i koji nastavljau sa ovim projektom da istražuju kulturni uticaj tehnologija za distribuciju informacija.

s23x (od Bolcana do Beograda)

s23x je sledeća faza s23m projekta. Dok je autobus provodio vreme stacioniran na bijenalu Manifesta u Bolcanu, reflektovanje, asociranje i povezivanje se nastavilo između prethodnih učesnika projekta i ljudi iz njihovog neposrednog okruženja. Narasla je nova želja za pokretanjem autobusa, novi učesnici su se pridružili, i došlo je vreme da autobus još jednom vidi put!

Po dolasku, aktivnosti s23x projekta će proizilaziti iz autobusa, bilo da je parkiran ili u pokretu. Same aktivnosti će se formulisati kroz ovo putovanje, ali postoje i sledeći protokoli koji će biti korišćeni:

EYEBALL THE MEDIA! S23M PRESENTATION ODMERAVAJTE MEDIJE!/S23M PREZANTACIJA

Putovanje autobusom na Manifestu je dokumentovano kroz filmove, zvučne zapise, fotografije i naša sećanja, i sve od toga je u stanju kontinuiranog remiksa. Kolektivno ćemo predstaviti ovo heterogeno iskustvo, uključujući prikazivanje videa i govornu prezentaciju. Napravićemo neke paralele sa NSK projektom putovanja “Transnacionala” (1996), suprotstavićemo različite ideje o metodologiji rada u intimnim umetničkim zajednicama, i očekujemo da prezentacija preraste u zanimljivu otvorenu diskusiju.

MANIFESTA COPYPASTED FOTOKOPIRANA MANIFESTA

Ideja kopiranja Manifesta bijenala i predstavljanja te kopije u Beogradu je izuzetna i jako uzbudljiva. Iako detalje trenutno ne možemo da otkrijemo, jasno je da će u proces biti uključeni principi selekcije i remiksa, čineći ovu akciju praktičnim primerom koncepta Kopimi (www.kopimi.se).

SHORT LECTURES KRATKA PREDAVANJA

Sa zadovoljstvom ćemo izvesti nekoliko kratkih predavanja, verovatno nekoliko u toku jedne večeri. Jedna od tema bi bila “Aura i sub-basovi”, i diskutovala bi odnos između zvučnih frekvencija koje su određene fizičkim prostorom, i beskonačne mobilnosti slušanja muzike u mp3 formatu. Druge moguće teme za razgovor bi bile o situaciju u vezi The Pirate Bay projekta/servisa, i oko uvođenja u koncept “signalspaning-a”,  kandidata da postane reča internalizovana reč koja dolazi iz Švedskog jezika, posle izraza “ombudsman” i “smorgasbord” (švedski sto).

Unapred smo uzbuđeni zbog mogućnosti da sa vama razmenjujemo ideje, i jedva čekamo da povežemo autobus sa jednim od naših omiljenih gradova u Evropi!

Magacin, Kraljevića Marka 4, subota, 4. oktobar,  19:00h

Predavanje Lorensa Lijanga u sklopu projekta Informal Networks Belgrade.

Iz uvoda u predavanje pod naslovom “Nestajanje radoznalosti u eri intelektualnog vlasništva” koje problematiku intelektualnog vlasništva sagledava kroz pojmove radoznalosti, strasti i entuzijazma: “Debate o autorskim pravima su često isključivo određene pitanjima legalnosti i ekonomske efikasnosti. Ovo naročito važi za diskusije o pojmu “piraterije”, gde se razgovori previšefokusiraju na  procene zamišljene štete i finansijske gubitke. Takav pogled na stvari ne uzima u obzir entuzijazam i radoznalost sa kojima ulazimo u svet teksta, slike i zvuka (…) Strast i entuzijazam koji ljudi pokazuju prema pokretnim slikama ili muzici, načini na koje se sećamo filmova, reči ili zvukova, to je nešto što treba sagledati kroz filozofski, ne isključivo pravni ili ekonomski okvir”.

Posle predavanja je planirana otvorena diskusija sa publikom.

Lorens Liang (Lawrence Liang, Indija; http://en.wikipedia.org/wiki/Lawrence_Liang) je istraživač i pravnik iz Indije, osnivač Centra za alternativno pravo u Bangaloru i autor mnogih tekstova i publikacija, od kojih izdvajamo Vodič kroz otvorene licence (A Guide To Open Content Licences), poznatu publikaciju koja je doživela više izdanja i kod velikog broja autora i institucija dobila status nezvaničnog priručnika za ovu oblast. Liang je pokazao i posebno interesovanje za problematiku “sive” ekonomije u kontekstu intelektualnog vlasništva i za geopolitičke razlike u poimanju i implementaciji pojma intelektualne svojine. Osim autorskog prava u užem smislu, bavio se i drugim aspektima intelektualnog vlasništva kao što su zakoni o patentima.

Pogledi na problematiku i veze između popularne kulture, tehnologije, prava i piraterije, kao i istraživački i edukativni rad na Piet Zwart institutu u Roterdamu i Sarai univerzitetu u Nju Delhiju, donose Lorensu Liangu reputaciju jednog od najaktivnijih zagovornika primene koncepta otvorenog koda u kulturi. Lorens Liang je takođe poznat po svojim interesantnim, dinamičnim i dobro primljenim predavanjima, i sa zadovoljstvom najavljujemo njegovo prvo gostovanje u Beogradu, u okviru programa Dom omladine.

Uvod i moderacija: Vladimir Jerić Vlidi produkcija: Vladan Jeremić

Gostovanje Lorensa Lianga je realizovano u partnerstvu sa Multimedijalnim institutom iz Zagreba.

“Informal Networks Belgrade” je projekat Doma omladine Beograd u saradnji sa organizacijom slobodnakultura.org koji se bavi sagledavanjem produkcije savremene umetnosti u kontekstu digitalnih i drugih mreža i pozicije savremene kulturne produkcije u aktuelnom društveno-političkom kontekstu, kroz seriju predavanja i susreta sa međunarodnim gostima zainteresovanim za ova pitanja. Projekat je podržalo Ministarstvo kulture Republike Srbije.

Danas je Dan slobode softvera. U nedostatku vremena i ove godine na žalost nećmo organizovati ništa, a ideja o SFD specijalu GNUzille koju sam imao je takođe otpala. Ipak, LUGoNS nisu lameri kao mi, pa će se kod njih danas nešto dešavati, stoga ako ste blizu ili niste a možete da odete, preporuka je neizostavna. U svakom slučaju, srećno hakiranje!

Kao što sam i najavio, doduše sa pola sata zakašnjenja, u petak sam na niškoj e-tvrđavi govorio i slobodnom softveru i GNU/Linuxu. Obaveze koje me trenutno stiskaju su onemogućile da u Nišu budem koji dan više, pa sam u grad došao i iz njega otišao istog dana kada sam i govorio.

Pre svega moram naglasiti veoma profesionalan i korektan odnos organizatora na koji sam naišao, odnosno konstatujem da je saranja sa ekipom koja je organizovala e-tvrđavu bila zadovoljstvo.

Moj deo programa je počeo sa pola sata (možda i malo više) zakašnjenja, pošto je u petak bila jako velika vrućina, te su se posetioci tek oko 4 počeli skupljati na tvrđavi. Uzrok kašnjenja je pored ovoga bila i prokleta Nvidijina kartica u mom laptopu i još prokletiji vlasnički drajver, ali sam na sreću uspeo da pustim sliku na plazma ekran koji je korišćen umesto projektora. Stoga, za sada recite ne Nvidiji i njihovim losim vlasničkim drajverima ukoliko možete. Drugi problem je bio drajver za audio kabl (;)), pa je projekcija rođendanskog filma imala sitnijih nemih momenata, no mislim da oni uopšte nisu pokvarili taj deo programa. Ostatak priče bio je manje više sličan ranijim nastupima na istu temu, uz blago skraćivanje usled činjenice da su Markovi i Nenini govori bili pomereni za petak.

Zahvalio bih se publici na prisustvu, osećao sam se veoma prijatno tokom izlaganja, što se možda i dalo primetiti. Manjak pitanja je na žalost postao prilično hronična pojava za ovakve događaje, pa sam počeo ozbiljno ramslišljati o novoj strategiji. Postoji veoma realna mogućnost da sledeći put slobodni softver predočim poredeći ga sa sexom na primer. Videćemo…

Fotografije za mog foto aparata postoje i nadam se da će relativno uskoro biti online. Još jednom hvala na pozivu, hvala na poseti, meni je bilo lepo. Srećno hakiranje!

Slučaj Hansa Reisera doživeo je sudski epilog presudom koja autora fajl sistema koji koristim osuđuje kaznom zatvora od 15 godina do doživotne. Reiser je priznao zločin, a prvobitnu kaznu od 25 godina do doživotne smanjio nagodbom.

Snimak presude je dostupan na YouTubeu (vlasnički Flash plugin nije potreban, Swfdec je sasvim dovoljan), a više detalja možete pročitati na Wiredovom blogu ili SFGateu.

(Foto: SFGate - Laura Morton/Special to The Chronicle)

Najavljnena kao prilično velika zgoda koja će se dešavati od 4. do 6. septembra u Nišu, e-tvrđava će jedan dan posvetiti slobodnom softveru. OpenSoftwareDay, kako su ga organizatori nazvali, biće otvoren pričom na temu slobodnog softvera i GNU/Linuxa koje će početi u 4 po podne (ovo je relativno eksluzivna informacija u ovom momentu, jer na sajtu još uvek nema satnice, dobijena od organizatora).

Mislim da do sada nisam valjano posetio Niš, pa će ovo biti dobra prilika, a svakako nisam nikada govorio tamo. Očekujem dobar provod, dobar govor, druženje sa zajednicom planiram za vreme pre početka programa (ukoliko se ne znamo, javite se). Vidimo se u petak.

Čuo sam da pomaže sa RFID-om, možda pomogne i sada.

Juče je u parku pokraj Doma društvenih organizacija otvoren, pušten u rad ili šta već, još jedan u nizu internet parkova koje Telenor postavlja po Srbiji. Pošto sam u gradu ovih dana, bilo bi u najmanju ruku bez veze da ga ne overim.

Pre svega, odabran je jedan od manjih parkova, nikako moj omiljeni, s obzirom da Kraljevo ima puno parkova u užem centru, među kojima je ovaj jedan od manje interesantnih. Naravno bolje bilo koji nego ni jedan, da ne pominjem da je onaj kod Gimnazije, ETŠ i kojih sve još srednjih, koji je uzurpirala SPC.

Da se vratim onome što sam počeo, park kod DDO je smešten na dobroj lokaciji, kod njega počinje ili se završava kej, preko puta je atletski stadion, a početak pešačke zone na 100m. Znači na dohvat je ruke svima koji su tu negde po gradu, a još jedna pozitivna posledica njegove pozicije je činjenica da je most koji grad povezuje sa državom Ribnica (;)) opet odmah tu.

Telenorova skalamerija je smeštena i “centar” parka, gde se saobraćajnum rečnikom opisano nalazi nešto nalik na kružni tok, pa je postament sa uređajčićem koji nema nikakvu materijalnu vrednost tu instaliran. Prilaz sa tri strane koliko sam video je obeležen tablama dok je nekoliko klupa raspoređeno oko i nedaleko od postamenta. Meni lično zanimljiv Telenorov vizuelni identitet uz uvek prijatnu plavu boju celi performans čine defaultno prijatnim kada se pogleda sa strane, ukoliko izuzmemo hard-core str8 in the face marketing koji se iza ovoga krije. Uistinu, dodir tehnologije u sredini u kojoj do skoro nismo mogli da zamislimo da će biti moguće sedeti sa laptopom i chatovati sa kolegama sa posla recimo zaista prija, ukoliko izuzememo brendiranje na sve strane. Zamislite kako bi bilo da Telekom i Vip urade isto, nalazili bismo se kod trećeg Vipa od Doma društvenih, pored izguljenog Telenora. Da, iako se na tablama pominje USB povezivanje, providnih kutijica pored klupa nema.

Upustvo na postamentu je samo za Windoze valjda, mada je moje povezivanje bilo lakše od procesa opisnog na tabli. Praznoglavost ili sta već je uzrok tome što nisam izmerio koliko je veza brza, ali je uobičajen surf išao jako dobro, pa mislim da oni koji u park dođu sa namerom da normalno koriste internet neće imati problema kada je ovaj kontekst u pitanju.

Koliko će trajati videćemo, još uvek nisam našao vremena da odem do tamo i proverim da li je skalamerija preživela prvu noć. Očekivanja ne postoje, može se desiti i dobro i loše, ali se nadam da će svako ko ima wireless na svom laptopu bar jednom otići do tamo, ne bi li se vlasti samoetiketirane kao progresivne i željne razvoja setile da je trebalo ovo uraditi mnogo pre nego što se neki Telenorov marketing expert setio. Ovo važi za sve političare, decision makere, vlasti lokalne ili globalne.

Slike su ispod

Nedelju i koji dan posle 26. marta dobar deo informacija o aktivnostima širom planete je stigao do nas, mada izveštaji još uvek pristižu. Već sada bih mogao da kažem da je DFD08 postogao dobar uspeh, s obzirom da za sada imamo 28 zemalja u kojima se nešto dogodilo. Detaljnije statistike, grupne fotografije i ostala sumarizacija bi trebalo da usledi u narednim nedeljama, kada budemo sigurni da su svi koji su nešto radili o tome obavestili javnost.

Beograd je naravno bio deo svega ovoga, mada smo zauzeti globalnom organizacijom uložili manje energije u sam događaj nego što bismo to uradili inače. Broj posetilaca je mogao biti veći, mada sam generalno zadovoljan kako je sve prošlo. Izlaganja su bila kratka i, bar meni lično zanimljiva, potrudili smo se da pokrijemo sve što je važno u kontekstu slobode dokumenata i otvorenih standarda na nivou slušaoca/slušateljke koji/koja se pri put sreće sa ovom materijom. Detaljnije informacije sa slikama su dostupne na strani za Beograd na sajtu DFD-a, za sada na engleskom. Još jednom bih zahvalio prevodilačkom timu OpenOffice-a i Ministarstvu za telekomunikacije i informatičko društvo koji su najavili DFD u Beogradu dan radnije na prezentaciji projekata lokalizacije

DFD je bio solidno medijski propraćen (govorim sa globalnog aspekta), a linux.com je čak objavio i intervju sa mnom. Bilo je i antikampanje, ali i komentara da smo se na žalost fokusirali samo na ODF…

Pozitivno raspoloženje je prethodnih dana na momenat pokvarila vest iz ISO-a, mada je veoma diskutaiblno da li više ima smisla odluke ove organizacije uzimati za ozbiljno. Ukoliko imate dovoljno novca, ISO će za standard proglasiti šta god poželite.

DFD je uspešno debitovao i za veoma kratko vreme postao prilično velika zajednica. Kao što smo više puta pomenuli, DFD neće biti samo poslednja sreda u martu, već ćemo pokušati da radimo cele godine. Hvala svima “koji su došli i koji nisu došli”, biće još prilike.

U jeku sumarizacije seksa, droge i rokenrola u Briselu, i “bulls on parade” priredbi u ISS-u, dešava se jedna daleko pozitivnija inicijativa. Grupa organizacija i kompanija okupila se oko ideje afirmacije otvorenih standarda u sferi dokument formata, sa ciljem stvaranja jake i dobro povezane globalne zajednice okupljene oko simboličnog događaja nazvanog “dan slobode dokmenata”.

Iako se radi o danu, poenta DFD-a (Document Freedom Day) nije samo poslednja sreda u martu kada će se “slaviti”, a cela priča se konceptualno i suštinski solidno naslanja na Software Freedom Day. Ukratko, svake godine u jednom danu će svi DFD timovi organizovati aktivnosti koje će biti prezentovane na sajtu koji se nalazi na adresi www.documentfreedom.org. Tako oformljena zajednica će tokom godine raditi na istoj problematici, ali sa globalnom pozadinom.

DFD timovi su u stvari grupe pojedinaca, organizacije, kompanije ili bilo kakva družina koja je spremna da u skladu sa svojim mogućnostima bavi aktivizmom kada je problematika kojom se DFD bavi u pitanju. Registracija DFD tima je krajnje jednostavna, a od kada smo postali javni (20. februar) kroz ruke nam je prošlo skoro 150 timova iz preko 50 zemalja. Srbiju za sada predstavljaju tri tima. Prvih 100 timova će dobiti DFD Starter Pack za ovu godinu, a sudbina ovih paketa za timove u Srbiji, tačnije bar za FSN, još je neizvesna usled poznatih okolnosti sa našim carisnkim propisima.

Grupa koju sam pomenuo na početku je sastavljena između ostalih od FSF-ova Evrope, Severne i Južne Amerike, ODF Alijanse, OFE-a (Open Forum Europe), Googlea, IBM-a, Suna, Red Hata. FSFE je preuzeo inicijativu kada je organizacija u pitanju, dok je kao deo FSFE-a koji će se baviti DFD-om odabran srpski tim. Tako smo dobili situaciju da se DFD kao globalna akcija koordinira iz Srbije.

Stoga, ukoliko niste iz Novog Sada ili Beograda, a imate želje i mogućnosti uključite se. Ako pak jeste javite se da DFD08 organizujemo zajedno. Što se Beograda tiče, “slavićemo” u Rexu, sa početkom u 18h, a o eventualnim promenama i svim detaljima ćete biti blagovremeno obavešteni.

Ubrzo nakon BRM-a su u javnost procurela pisma koja je MS slao nevladinim organizacijama u Indiji:

Update 0.3:

Novo u verziji 0.2

- - - - -

Biće reči o ovome još kako narednih dana, a za početak pogledajte sveže informacije o BRM-u koji se ovih dana događao u Ženevi:

Narednih dana ću se pozabaviti i temom “Srpska komisija za kancelariski otvoreni XML - sastanak 2 od 2″, što će pratiti globalna dogadjanja u narednih mesec dana.

Kada sam rekao da ostanete natjunirani u poslednjem članku o OOXML-u mislio sam na ovaj momenat. Na FSN-u smo već objavili info o konstitutivnom sastanku komisije KS I1/34 koja u okviru ISS-a lupa šakom o sto kada je sudbina srpskog glasa u OOXML-u kao ISO standardu u pitanju. Naravno, komisija je komisija, a realnost na žalost malo drugačija.

Danas je objavljen intervju koji sam pre nekoliko dana imao sa Jelenom Vesić, blogerkom na sajtu labforculture.org. Pored razgovora sa mnom, tekst u dva dela posvećen petogodišnjici Creative Commonsa i skorašnjem događaju u Beogradu, sadrži intervjue sa Marcellom Marsom, Nenom Antić, Zoranom Pantelićem i Lukatoyboyem. Prvi deo je ovde, a drugi ovde.

Umalo da zaboravim da sam zaboravio. Vreme: 15.12.2007. / Mesto: Dom omladine Beograda - KC Magacin / Povod: lansiranje CC licenci prevedenih na srpski - Ubuntu parti.

Premotavanje filma počinje događajem koji je obeležio zvanično puštanje u opticaj Creative Commons licenci prevedenih na Srpski. Događaj je bio sastavljen od kratkih izladanja najavljenih učesnika (imena ste videli, a ako niste još uvek su na CC Srbija), kojih je bilo zaista puno, zbog čega je događaj bio podeljen u dva dela sa različitom postavkom izlagača. Imao sam sreću da budem u prvom delu, a zajedno sa mnom su za stolom sedeli Vlidi, Željka, Marcell, Sloba i Iva. Nakon Vlidijevog uvoda Marcell je govorio o svom i iskustvu ekipe koja je pokrenula Egoboobits uz osvrte na teoriju i praksu slobodnih licenci. Jako dobar momenat po mom mišljenju je bio akcenat na negativnom kontekstu NC licenci, što u potpunosti podržavam. Željka je govorila o svom iskustvu sa licencama, Sloba konstatovao da su dinosaurusi (sistem vrednosti sa suprotne strane “slobodnog fronta”) prošlost, dok je Iva predstavila mateijal koji BOS objavljuje pod CC licencama.

Moje izlaganje je u početku bila zamišljeno kao priča o GPL-u, ali sam skoro u poslednjem momentu promenio taktiku. Mislim da sam dobro postupio, pošto sam potencijalno suvoparnu i dosadnu priču o licenci, zamenio analizom pojava i posledica koje je slobodni softver izazvao na globalnom planu, sa poentom u značaju licence kao mogućnosti za laku i sigurnu interakciju sa pravnim sistemom, što je između oslaog neizostavno dovelo slobodni softver tu gde jeste. GPL i slobodne licence sam pokušao da predstavim kao sloj, API, framework ili šta već, čijim postojanjem i održavanjem umetnici, programeri, naučnici i stvaraoci uopšte imaju sigurnu podlogu za pravnu egzistenciju. Čini mi se da sam uspeo (:)) pošto nisam primetio oborene poglede i ostale znake nepažnje i dosade. Hvala na pažnji, ukoliko postoji nešto što je ostalo nejasno, komentari ili kontakt forma su vam na raspolaganju.

U drugom delu su sudelovali Edi Bon (Mistake Mistake), Vladan, Zoran i Branka iz Kude, te Dragan i Nikola iz Vikipedije, izvinjavam se, Vikimedije Srbije. Motivi za odabir CC licenci su kada je Mistake Mistake u pitanju potkrepljeni ilusracijom spota za jednu od pesama koji je prošao do MTV-a, a napravljen je od filma čini mi se nemačke umetnice koji je objavljen pod CC-om. Zoran i Branka su predstavili Kudino CC angaživanje, dok je Dragan u žaru filozofskog naboja potrošio vreme koje je Vikimedija imala, pa je Nikola ostao na jednoj rečenici. U pauzi i na kraju smo imali priliku da pogledamo video poruke od brazilske CC ekipe i predsedavajućeg CC borda, Joia Itoa. Joi nas je počastio neviđeno netačnim komplimetom kako je Srbija veliki contributor u globalnoj internet zajednici (tako ja čuh i shvatih), a predstavljanje brazilske ekipe, o kojoj mi je Vlidi inače preneo odlične imresije, je za mene obeležio jedan veoma, hm, zanimljiv momenat. Jedan od predstavljanih članova ekipe je pozvao kamermana da mu se približi ne bi li nam pokazao nešto, ali sam umesto toga što je hteo pokazati spazio Start dugme u uglu ekrana.

Celokupan utisak se može svesti na nekoliko reči. Predugo, zanimljivo i osvežavajuće.

Nakon DOB-a smo se krenuli put Magacina gde se događala Ubuntu žurka. Stigli smo na kraj, kada već skoro da nije bilo ljudi, pa smo u sobnoj atmosferi odgledali filmove koje je CC ekipa planirala da prikaže. Kako sam saznao događaj je prošao dobro, a na osnovu onoga što sam video rekao bih da je organizacija bila dobra. Ja sam dobio majicu i upoznao ljude iz zajednice sa kojima se nisam sreo. Jako mi je žao što nisam mogao biti sve vreme tamo.

Šetnja se završila u Andergraundu gde se dogodila CC žurka, na kojoj na žalost nisam ostao previše dugo. Suviše elektronike i zvuk prejak za razgovor su doprineli da ostatak večeri protekne bez mene, što i nije neka šteta. Čestitam CC-ovcima i Ubuntuovcima na dobrom poslu, hvala na zanimljivoj suboti.

Danas je na B92 Tehnopolisu objavljen intervju koji sam ovih dana uradio sa Vlidijem, vezan za CC Srbija, lokalizaciju, sutrašnji događaj i CC uopšte. Sutra se naravno vidimo u Domu omladine, intervju je ovde, a ukoliko vas CC ne zanima toliko, Magacin i Ubuntu zuraja mogu biti zanimljiva opcija.

Veoma volim da govorim o slobodnom softveru. Još kada se dogodi da to radim dva puta za nedeju dana…

Sutra će se sa početkom u 18 časova, u prostorijama Nezavisnog udruženja novinara Srbije dogoditi tribina, prezentacija, debata ili šta god, za freelance i IT novinare na temu Slobodne licence - pravni osnov slobodnog softvera, slobodne kulture i slobodnog znanja. Neopisivo mi je drago što ćemo o ovome govoriti baš u NUNS-u pošto mislim da su nam novi kontakti i diskusije sa novinarima više nego neophodni. Moja rola za sutra se tiče slobodnog softvera i GPL-a.

Zagrevanje u NUNS-u će biti odlična uvertira za zvanično porinuće CC licenci na srpskom, koje će se uz tribinu dogoditi 15. decembra u Domu omladine sa početkom u 17h. U All-star suboti će pored mene učestvovati moj omiljeni lejmer Marcell Mars, Vlidi, Edi Bon, Nena Antić, Dragan Satarić, Desiree Milošević, Sloba Marković, Vladan Jeremić i neko iz BOŠ-a, nemam informaciju tačno ko. Pokušaću da u 10 minuta smestim značaj GPL-a po svet slobodnog softvera kao pravnog dokumenta koji je sve stavio na isto mesto. Posle tribine idemo u Magacin na Ubuntu zurku, a posle toga selimo se u Underground na CC LIVE! party.

Kulturni centar Magacin, 15. decembar, 18:00h.

Prema rasporedu koji mi dojaviše, žurci će prethoditi kraće predavanja koje će “na najbolji način dočarati Linux svet, a apsolutnim početnicima pokazati visoku funkcionalnost i jednostavnost korišćenja ovog operativnog sistema”. Biće i računara sa Ubuntuom za probati.  Vidimo se!

Upravo tako. ISS će glasati ali udaljeno, pošto, kako smo saznali, neće biti delegata u Ženevi. Eto, to je to.