Planeta Srbija

Svi potpisnici peticije protiv usvajanja OOXML-a kao ISO standarda iz Srbije večeras su dobili email od FFII-a u kome se pozivaju da potraže informaciju od ISS-a o tome ko će predstavljati Srbiju i da li je to pitanje uopšte bilo predmet razmatranja i odlučivanja.

Kao što sam već pisao, ISS je pokrenuo pitanje formiranja Komisije za standarde i srodne dokumente iz oblasti jezika za opisivanje i obradu dokumenata. Za sada još uvek nema odluke o njenom osnivanju, a korak koji ćemo svakako učiniti posle informacije koju smo dobili iz ovog emaila je pokušaj utvrđivanja planova za delegaciju koja će u Ženevi dizati ruku u ime Srbije. Ono što je dobro je da komunikacioni link između FSN-a i  ISS-a postoji. Kao i do sada, stay tuned.

Moram priznati da sam večeras uživao. Razlozi za to su prilično jasni: dobre teme i dobra ekipa.

Izložba, iako na prvi pogled neobično zamišljena u hotelskoj sobi, sastojala se od 6 kraćih priča o izloženim hakovima. Iako potpuno zasebne celine, hakovi su kao cela priča zajedno najbolja ilustracija hakerske kulture koju sam ikada video. Marcell i Tomi su veoma konkretno obuhvatili sve što je valjalo reći, pa mislim da je izložba bila pun podogak.

Drugi deo za nas koji smo rešili da danas posetimo sve System.hack() događaje počeo je nešto posle pola 9 i sastojao se četiri izlaganja. Marcell i Tomi priuštili su publici minute interesantnog mentalnog treninga, dok su Mako i Patrice ispričali priče o zapravo slaboj kretivnosti kompanija koje prisavajaju inovaciju korisnika i predstavljaju je kao svoju, odnosno probleme slobode govora i apsurdnoj situaciji u kojoj državljani Holandije dolaze u opasnost od zatvorske kazne u Indiji, usled tužbe indijske tekstilne kompanije. Zajednički elementi svih priča jesu hakeri, njihova sposodnost apskrahiranja i pomeranja granica konrole nad tehnologijom i realnim životom.

Mako je sa sobom poneo i OLPC, pa smo nakon priče mogli da se poigramo sa njim. Iako je poseta bila zadovoljavajuća, mislim da su falili likovi iz zajednice, za koje sam mislo da su hakeri, ali su pokazali da su lejmeri. Kako Marcell rece, neznalice, supci.

Izložba System.hack() [naslovljena prema komandi System.hack() koja poziva metodu hack nad objektom System] bavi se historijom, širim društvenim i umjetničkim značajem domišljatosti kojima su otvarani zatvoreni tehnološki sistemi kao oruđa društvene kontrole…

Veoma zanimljiva ekipa u sastavu Patrice Riemens (socijalni goegraf, zagovornik slobodnog softvera i član holandske hakerske grupe Hippies from Hell), Benjamin Mako Hill (programer, borac za slobodni softver i slobodnu kulturu, član upravnog odbora Free Software Foundation i developer na projektu One Laptop per Child), Marcell Mars (haker i lejmer), Tomislav Medak (filozof, medijolog i borac za slobodni softver i slobodnu kulturu) će od 20. do 22. odnosno 23. do 24. novembra biti u Novom Sadu i Beogradu. U nastavku su kompletne najave…

Joomla!Day je defitivno sutra, a moj omiljeni deo programa će prema rasporedu trajati sat vremena, od 11 do 12h. Potrudiću se da izladanje ne bude duže od 35 minuta, kako bih imao vremena za najbolji deo na ovakvim događajima - razgovor sa publikom. Vidimo se sutra.

Početkom decembra, tačnije 4. u Beogradu će se dogoditi jedna od sesija, odnosno radionica u okviru projekta STACS u organizaciji FSFE-a. Ukratko, ovo okupljanje je fokusirano na istraživanja vezana za slobodni softver i civilno društvo.

Događaj je internacionalnog karaktera, a obzirom na ograničeni budžet nismo u mogućnosti da pokrijemo troškove za sve organizacije koje nam se čine interesantnim, odnosno sve one koje se prijave. U tom smislu Srbija prema sadašnjim postavkama će imati jedno mesto pa pozivam sve organizacije iz Serbije ali i iz regiona koje su zainteresovane da se prijave putem forme na sajtu FSFE-a. Vremenski rok za prijave je 9. novembar, mada ćemo verovatno uzeti u obzir i one koje stignu koji dan kasnije.

Budite slobodni da pitate bilo šta što vas zanima, a ne postoji na stranama koje sam linkovao, kako komentariama na post, tako i putem kontakt formi ovde i na sajtu FSN-a.

Joomla Serbia će polovinom novembra (tačnije 17.) u Beogradu okupiti ljubitelje ovog CMS-a iz regiona, na prvom danu Joomle koji se događa kod nas, a i šire.

Sve detalje možete videti na sajtu Joomla zajednice, gde su postavljeni i program, učesnici, te mapa kako stići do Rexa koji polako ali sigurno postaje cetralno mesto za događaje iz sveta slobodnog softvera. Moj deo posla kada je ovaj Joomla Day u pitanju je suština onoga što Joomla pre svega jeste - slobodni softver. Još uvek ne znam sve detalje o dužini izlaganja i koncepciji, ali se svakako nadam dobrom druženju.

Zahvaljujući Lidiji Vukićević sam konačno otkrio suštinu svoje averzije ka knjigama.

Poslanici će prema najsvežijim informacijama dobiti laptopove na revers. Podsećanja radi greške sa slikama na sajtu Narodne skupštine Republike Srbije još uvek nisu ispravljene, tako da vredi postaviti pitanje da li oni uopšte znaju u šta se upuštaju sa ovim pokušajem prebacivanja Lidije sa knjiga na elektroniku?

www.jus.org.yu:Zbog velikog interesovanja koje je u javnosti izazvalo pojavljivanje nacrta međunarodnog standarda ISO/IEC DIS 29500, Information technology – Office open XML file formats, Institut za standardizaciju Srbije poziva sve zainteresovane strane u našoj zemlji da predlože svoje predstavnike za članove Komisije za standarde i srodne dokumente iz oblasti jezika za opisivanje i obradu dokumenata, KS I1/34. U nadležnosti ove komisije, pored ostalog, biće i usvajanje nacionalnog stava u vezi sa donošenjem pomenutog međunarodnog standarda. Kao što je poznato, standard ISO/IEC DIS 29500 priprema međunarodni tehnički potkomitet ISO/IEC JTC 1/SC 34, Document description and processing languages, ali donošenje ovog standarda je u međuvremenu odloženo. Više o tome»

Najzanimljivija informacija koja se u PDF-u može videti jeste produžetak roka, koji je prema prethodnim informacijama istekao 15. oktobra. Novi termin do kog bi prijave trebalo da stignu je 30. novembar, što uz postavljanje ove informacije “na izvol’te” predstavlja pozitivan pomak u odnosu na pređašnje stanje. Stay tuned…

Istražujući za članak o dešavanjima “iza” pozitivnih glasova za OOXML od Hrvatske i Srbije, došao sam do informacije da Institut za standardizaciju Srbije (ISS) u vreme i pre glasanja nije imao tehnički odbor, odnosno bilo kakvo telo koje se ovim pitanjem pozabavilo da adektvatan način (neka me neko ispravi ako grešim). Šta više, ISS je još uvek u formiranju, ali se stvari kako tako kreću napred.

ISS je pre desetak dana doneo odluku o formiranju “grupe za informacione tehnologije” koja će se baviti “standardizacijom u oblasti strukture dokumenata, jezika i pripadajućih sredstava za opisivanje i obradu složenih i hipermedijalnih dokumenata”, što se odnosi i na OOXML. Prema tome, sada bar formalno imamo komisiju koja će biti nadležna za ovo pitanje.

Odluka je objavljena u informatoru 9-2007, od 30 septembra 2007. Samim tim je ova odluka formalno javna, ali se u isto vreme na sajtu nije pojavila ama baš ni jedna informacija o ovome u obliku čitljivom van PDF čitača. Na taj način je opšta javnost uskraćena za blagovremenu infromaciju, obzirom da je potpuno neadekvatno očekivati da u vreme kada informacije putuju skoro brzinom svetlosti, vršimo iskopavanja po stranicama informatora.

U nastavku je odlomak iz biltena koji sadrži ono što nas zanima u ovoj priči, a ukoliko preuzimate PDF, tekst počinje na 33. strani. Nove informacije uskoro…

Ne znam da li sam pominjao, a koliko vidim da nisam jer pretraga po “pc petak” ne daje ništa, da već izvesno vreme gostujem kod Relje Jovića u emisiji PC Petak, gde primernim uživaocima binarnih droga sa “druge strane stakla” govorim o svemu po meni bitnom u svetu koji ih kad tad očekuje :D. Poslednji put sam kao teme imao MS i dva veoma aktuelna događaja vezana za ovog monopolistu, ali me je Relja tokom priče o Media Playeru upitao zašto je Microsoft ustvari kriv. Njegovo pitanje me je nagnalo na ideju da uradim ovo što sada radim, odnosno pojasnim u čemu je zapravo problem, obzirom da sam nailazio na puno komentara ljudi koji misle da su shvatili o čemu se radi, odnosno gde je EU pogrešila.

Sa malim zakašnjenjem, obzirom da je priča stara skoro ceo dan, sledi pogled na sinoćnji događaj u Paraćinu. Ukratko za početak, tamošnji Kulturni centar je u saradnji sa FSN/FSFE-om organizovao predavanje na temu slobodnog softvera, na kom smo glavni akteri bili Marko i ja.

Yet Another Xacktogether of West & East je prema onome što sam čuo odličan događaj za hack/geek i ostalu techie populaciju. Na moju veliku žalost Pula me ove godine neće videti, pa ukoliko niste znali za YAXWE a dopadne vam se, probajte, Istra nije daleko. U nastavku je objava događaja…

Kao što najavih, sinoć se dogodilo šta je bilo planirano na MyExit stageu. Kasnili smo dobrih sat vremena, što i nije tako strašno obzirom da je osam sati bilo realno previše rano. Vreće za lenčuge su čekanje učinile uživanjem, obzirom da je vreme bilo sasvim prijatno.

Pošto smo se skupili, krenuo je program, a kako smo saznali moderator diskusije nije bio predviđen pa je ostalo da sami moderiramo diskusiju. Krenulo je opušteno (a tako i ostalo), predstavljanjem nas samih i onoga čime se bavimo. Vedran je poneo sa sobom jednu Efiku, pa je bilo reči i o slobodnom hardveru, dok sam se ja potrudio da govorim o društvenim uticajima slobodnog softvera i samim slobodama. Vedran me je u jednom delu sjajno uveo u pričicu i dummy kulturi, koja je ujedno poslužila kao odgovor Milanu sa Wikipedie na pitanje kako da pređe na GNU/Linux i da li je teško (to beše suština pitanja, ne sećam se kako je tačno glasilo). Diskusiju je obeležio kranje slobodni stil nastupa, što sam maksimalno iskoristio.

Glavni problem koji je po meni ostao nerešen je pasivnost publike. Sa svetlima na bini, ljudima koji mahom sede i valjda slušaju, veoma jakom zvuku sa rege stejdža i povremenoj mikrofoniji, imao sam utisak da nas na prvom mestu niko ne čuje, a kao logična posledica toga, malo ko i sluša, odnosno pokušava da sluša. Na sreću malo radioničarskog pristupa je dalo rezultate. Kao što rekoh, mislim da je svim ljudima koji su dizali ruke na moja pitanja trebalo dati jedan bežični mikrofon kako bismo u otvorenoj diskusiji dotakli sve što je trebalo, jer mi na bini odlično znamo ono o čemu pričamo. Nadam se da će iduće godine biti bolje. Hvala svima koji su nas pratili

Slike su u nastavku (dok se lenčuga ne nakani i konačno postavi galeriju)…

Festival je počeo, a mi smo napravili konačni raspored aktivnosti koje sam najavio. Dakle, sutra, u subotu 14. jula ću ispred FSN-a učestvovati u tribini Free and Open, koja počinje u 20h na MyExit stageu.

Dan kasnije, Ivan Čukić i Marko Milenović će održati prezentaciju o slobodnom softveru, FSN-u i aktuelnim dešavanjima vezanim za organizaciju i ono čime se bavimo.

Vidimo se na tvrđavi!

Subota, 14. jul, 20.00-21.00 MYEXIT StageFree and Openučestvuju:

Nedelja, 15. jul, 20:30 AGORAPrezentacija - Free Software Network Serbia

Otišli smo i vratili se. Dobar rezultat za početak.

RHCP in Indjija, naravno…

Prvo da čestitam organizatorima na dobro obavljenom poslu. Prvi BlogOpen festival je po mom mišljenju protekao u vrlo prijatnoj atmosferi, dok je odaziv blogera, koliko sam mogao da vidim, bio sasvim korektan.

O svom predavanju neću previše govoriti osim da sam bio brz i smestio sve u dvadesetak minuta, kako mi je Marko kasnije potvrdio. Pre svega ću se zahvaliti na pažljivim pogledima publike tokom izlaganja, a ko je pak bio kulturan i tih radi reda, opet hvala. Kolegama govornicima takođe čestitam na dobro obavljenom poslu

Sjajan predlog jednog od blogera da svi ustanemo i predstaimo se je bio sjajna ideja, a sreću da krene od nas smo imali Goran Rakić i ja. Bilo je zanimljivo videti lica koja stoje iza svoh koda koji gledamo svaki dan, dok je simpatije posetilaca osvojila Moošema, opaskom da je banovana sa bloga B92. :)  Moje simpatije je osvojio i asistent PR-a Micro$ofta, ali nećemo sada o tome…

Nisam ostao do kraja, tako da ne znam koliko je događaj ukupno trajao. Bitno je da je uspeo, da se blogosfera okupila i da će biti još Još jednom hvala na pažnji svim blogerima, do sledećeg BlogOpena…

Zahvaljujući svojoj nesmotrenosti, potpuno sam zaboravio da najavim govoranciju na BlogOpenu. Tema je naravno slobodni softver, biće kratko ali…

Hvala organizatorima na podsećanju i odličnoj najavi koju možete podlegati ovde.

Organizatori ovogodišnjeg B-linka (pazite Flash ujeda!), koji će se održati od 15. do 22. aprila u glaleriji O3ONE, rešili su da deo prostora na festivalu posvete slobodnom softveru i FSN-u. U sredu, 18. aprila između 15 i 17h ću držati dva predavanja vezana za slobodni softver i FSN.

U prvom ću posetiocima pokušati da objasnim šta je slobodni softver, njegovu istoriju, osnovne principe na koje se oslanja čitava filozofija i njegove društveno-ekonomske uticaje. Drugi deo planiram da posvetim FSN-u i projektima, sa akcentom na GNUzilli. Pokazaću kako je pravimo, jer mislim da je činjenica da se izrađuje isključivo slobodnim softverom vrlo bitna, koliko nas ima, koliko smo popularni i slično. Predstaviću i naše odnose sa FSFE kao i planove za budućnost. Nadam se dobrom popodnevu

Nakon što smo pristigli u hol ispred amfiteatra Sava centra, saznao sam da nećemo ući odmah, već da prednost imaju gosti sa štampanim pozivnicama. Pomislio sam da dečaci koji rade na ulazu možda misle na sve sa pozivnicama, pa i elektronskim koje smo mi imali, no ipak se radilo o tome da postoje i štampane verzije. Ok, prvi i jedini redovni GNU/Linux medij nije dobio pozivnicu na papiru? Kako mi je kasnije rekao direktor Purić, potkrala se greška i da tako nije trebalo da bude…

Nakon što smo se smestili na “tribine” počeo je kratki film koji smo gledali i u Vršcu. Prilično je simpatičan, a može se preuzeti sa sajta Red Hata, između ostalih i u OGG formatu. Nakon filma je usledio performans, u kom su glavne akterke bile devojke obučene u kancelarijske službenice pod budnim okom šefice rospije. Kako sam shvatio, one bi trebalo da rade na Windowsima u “zatvorenoj” atmosferi, bez slobode kreativnosti, itd. Kada im je konačno prekipelo, izletele su kroz papir koji je predtsvljao zid na kom je nacrtan znak Windowsa. Neću zaboraviti ni plakat na ulazu u amfiteatar na kom je nacrtan razbijen prozor koji izgleda kao pomenuti logo. Na žalost, zaboravio sam to da uslikam. Kada smo kod Windowsa i slikanja, Urke je uspeo da uslika lika koji je na ulazu izvadio svoj laptop, pokrenuo XP i u Outlooku otvorio mail sa pozivnicom pokazavši je momcima na ulazu…

Pošto su devojke probile zid od muke, nastupio je direktor centra Zoran Purić koji je uz prezentaciju na platnu govorio o svemu i svačemu vezanom za RH, slobodni softver i prednosti u odnosu na onaj drugi, dok je ukupno četiri puta izgovorio “slobodni softver” i jednom “neslobodni”. Za klasičan “opensource” slang koji krasi sve RH govornike koje sam slušao, ovo je bilo pravo osveženje. Purićev govor je bio, čini mi se previše dug, sa nekoliko detalja za koje mislim da nisu tačni. Kina, koliko sam informisan, ne koristi RH nego Red Flag, koji je baziran na Red Hatu. Nije tačno ni to da za sve vlasničke aplikacije postoje bar 2 ili 3 istovetno ili više kvalitetne alternative, iako bih voleo da je tako. Sve u svemu, njegov deo je bio solidan, tačnije najbolji, na tehničkom novou jednog direktora koji je pre svega menadžer, sa vrlo korektnim javnim nastupom, ukoliko izuzmemo ignorisanje pokušaja postavljanja pitanja iz publike (namerno ili ne, što je kasnije nadoknađeno konf. za štampu kada je svako mogao da ga pita šta želi).

Pošto je drug direktor završio, za govornicu se smestio Dušan Starčević, profesor na FON-u i upravnik inovacionog centra tamo. Njegov deo je bio posvećen licenceama, pa je izvadio papir i krenuo sa čitanjem. Ono što sam imao priliku da čujem se najadekvatnije može opisati rečju tragedija. Prvo, licence je podelio na tri grupe, akademske, free software i Mozilla-like, pa nam je elaborirao svaku grupu posebno. Nivo nezainteresovanosti govornika za ono što čita je bio drsko visok, dok neću komentarisati ono što je čitao jer ne znam gde ću se zaustaviti. MPL i X11 su takođe free software licence, dok se ono što je sve vreme pokušavao da kaže, vezano za “free software” licence zove Copyleft. Posle licenci je usledilo citiranje delova studije EU o uticaju slobodnog softvera, pa smo čuli neke podatke koje iskreno nisam upamtio pod utiskom od javnog dezinformisanja kada se licence u pitanju. Kraća pauza u izlaganju je publici poslužila kao šansa da aplauzom otera govrnika za scene, sto nije uspelo. Ne znam šta profesor predaje, ali uz poštovanje njegovog znanja i zvanja, bolje da nije izlazio za govornicu.

Profesora je zamenio sertifikovani RH stručnjak, izvinjavam se, ali se ne sećam imena. Momak je nesvakidašnje pokopao profesora rečenicom “Ja se izvinjavam, ali nisam dobar govornik kao moj prethodnik…”, kojom nas je upozorio na kasnije uočen manjak talenta za javni nastup. Govorio je o virtuelizaciji, prilično detaljno, mada nam je i pored toga ostalo nejasno kako i zašto postoji ograničenje na 4 virtualne mašine. Ukoliko sam dobro shvatio, ilustracija primene ovih tehnologija se svela na podizanje različitih servisa u virtuelnim sistemima, jer su, kako je govornik konstatovao, administratori srećniji ukoliko imaju manje podignutih servisa. Uz to, naročito pohvalno pominjanje GUI alata ostavilo je utisak da je RHEL 5 sistem za “klik” administratore, što GNU/Linux u osnovi nije i ne treba da bude (što se naročito dopalo Marku koji je sedeo pored mene sa OpenBSD majicom :)). Mouse admins, get lost! Nakon virtuelizacije, tema je bio 3D desktop, ali je izlaganje bilo suviše kratko i površno. Videli smo “prozore od želea” i okretanje kocke, dok ostalih mogućnosti nije bilo ni od korova. Mala hardverska zahtevnost takođe nije pomenuta, a mogla je biti iskorišćena kao velika prednost koju RH ima (zajedno za svim ostalim distroima) u odnosu na Vistu/Aero. Pre svega, posetioci su ostali uskraćeni za pravi 3D desktop ugođaj, što je moglo biti mnogo interesantnije od gomile grafika (koje btw nismo videli iz zadnjih redova). Još da su to instalirali na nekom starijem laptopu i na kraju na platno izbacili hardverske specifikacije mašine, Microsoft bi stvarno mogao da se pokrije ušima i da ćuti. Ovako je ostalo nejasno koliko nam resursa treba za kocku…

Događaj su zatvorile balerine afmirnativnom tačkom pod sloganom “stiže petica”, dok su posle njih nastupila dečica obučena u crna odela sa crvenim kravatama i šeširima, i naravno osvojila simpatije publike. Konferenciju za štampu sam iskoristio da popričam sa direktorom, koji je, kao što sam pomenuo izrazio žanjenje zbog neprijatnosti za pozivnicama. Kako sam saznao, pozitivni planovi u smeru saradnje sa zajednicom postoje, dok je sam nastup gospodina Purića tokom razgovora bio krajnje konstruktivan i korektan. Na moju opasku da je moglo bolje, dobio sam odgovor da je sve ovo početak i vreme uhodavanja. Nisam propustio priliku da ga pitam šta će biti ako bloger fantom (Đelić je inače nakon čuvenog posta o trećem danu u Davosu nestao sa bloga B92 i kako vidim od 27. januara nije postovao) postane premijer, odnosno ako se političke strukture u vlasti promene u negativnom smeru kada su RH i slobodni softver u pitanju. Dobio sam uveravanja da je sporazum o namerama na čvrstim nogama, uz konstataciju da je u Srbiji sve moguće. Iz ovog razgovora nosim vrlo pozitivne utiske, pa je ostalo da se namere pretvore u konkretna dela.

Nadam se da će u budućnosti biti manje praznog hoda, a više konkretnog u tehničkom i opštem smislu kada su nastupi ove kompanije u pitanju. Test RHEL 5 bi trebalo da se pojavi u nekoj od narednih GNUzilla, zajedno sa više detalja našeg razgovora. Prema prikazanom planu kompanije, tokom godine bi trebalo da se dogodi veliki opensource događaj opštijeg karaktera, ali više onformacija o tome za sada nema. Umalo da zaboravim da je predsednik opštine Vršac obavestio prisutne da će ova opština korisiti upravo RH kao platformu za svoj informacioni sistem. Posetioci su mogli da probaju RHEL 5 koji je bio dostupan na Dell Inspiron 1300 laptopovima (lokalizovan), a što se mene tiče isprobavanje će tek da usledi…

Slika govori najbolje:

Ovih dana je u moj inbox na GNUzilla mail serveru stigla pozivnica za dotični događaj (sa sve molbe za potvrdom i listom gostiju). Ovo se naravno ne propušta, a 22. uveče (ako ne zaginemo :)) javljam šta smo čuli i videli…

Inače, nakon jutrošnjeg dolaska nazad u Beograd, na izlasku iz železničke stanice imao sam šta da vidim - Red Hatov bilbord! Naravno, ima ih još po gradu (video sam jedan i na Autokomandi), a čini mi se da je ovo prvo oglašavanje ovakve prirode vezano za GNU/Linux u Srbiji. Mislim da bilbordima fale neki gnu ili pingvin, čisto da bude jasno o čemu se radi. Lepo je znati da nas je kao tržište RH shvatio ozbiljno.

…i pokazasmo da je prosto kao pasulj.

Utisci koje nosim sa današnjeg događaja su prilično pozitivni, uz peh da sam prve simptome ovosezonske navale virusa osetio negde na polovini. Deo vezan za instalaciju se protekao vrlo dobro, budući da smo Ivan i ja uspeli da se dotaknemo svih bitnih detalja. Takođe smo stigli i da odgovorimo na sva pitanja, pa se planiranih 45 minuta produžilo još malo pa za još toliko. Sve što smo imali na stolu se naravno razgrabilo, pa slobodno možemo reći da je prvi deo protekao baš kako treba.

Iako je govorancija o slobodnom softveru jedna od omiljenih stvari koje radim u životu, temperatura koja je tokom instalacije naglo skočila mi nije dozvolila da pružim svoj maksimum. Ipak sam se potrudio da ispričam ono što sam mislio da bi posetioci trebalo da čuju, pa je uz par pitanja deo o slobodnom softveru završen. Izvinjavam se prisutnima, danas nije bio moj dan…

Sastanak je zatvorio današnji događaj, na kom smo nadam se dobili nove članove ekipe i dogovorili naredne korake koje bi kao zajednica trebalo da preduzmemo. Izveštaj, odnosno dogovorenu TODO listu ćete uskoro moći da vidite na Ubuntu-RS wikiju, a slike su u Markovoj galeriji.

Hvala svim posetiocima što su svojim prisustvnom danas pokazali da naše aktivnosti imaju smisla. Ovo je samo početak, vidimo se 4. aprila kada nam u goste dolazi vrh FSF Evrope…

Juče je u Vršcu svečano otvoren razvojni centar sa etiketom Linux ikone, Red Hata. Ovakav događaj se naravno ne propušta, kako za otići, tako i za prokomentarisati.

Iako bi prema agendi trebalo da dodje na kraju, greškom smo tražeći prostor u kom će se manifestacija dogoditi upali baš u sam razvojni centar. Sve u svemu, par prostorija, sa nekoliko laptopova, dok neki server room ili nešto slično sa malo fetiš hardvera nismo videli. Uistinu, bio je to upad na blic.

Svečano otvaranje je proteklo u manje više uobičajenoj atmosferi za takav događaj, pa makar on bio organizovan i od strane Linux kompanije. Odlazeći ministar Popović i predsednik opštine Vršac Jovica Žarkula su nam se obratili lepim rečima i željama, dok smo od predstavnika Red Hata Wernera Knoblicha, IBM-a Rudolfa Simmera i direktora centra Zorana Purića mogli da čujemo malo konkretnije priče. Saznali smo da je ovo green field investicija, a kako se planira, do nove godine centar bi trbalo da zaposli do 30 ljudi, što je za svaku pohvalu. IBM se u celoj priči pojavljuje kao neko ko pordžava slobodu inovacije i kreativnosti koju cela filozofija iza koje RH stoji predstavlja, što se u razgovoru sa gospodinom Simmerom moglo i videti.

Press konferencije nije bilo, a ja nisam bio lenj, pa je pored govornika iz IBM-a moj sagovornik bio i Knoblich, sa kim sam popričao na temu zajednice i planova Red Hata koji se odnose upravo na širu korisničku javnost, a ne striktno na poslovno okruženje. Iako ništa konkretno nije izašlo na površinu mislim da realne šanse za bliži kontakt zajednice i Red Hata postoje, a šta će se dalje događati ostaje da se vidi.

Iako nije bilo megalomanske kampanje, mislim da je značaj otvaranja ovog centra višestruk. Red Hat je, hteo to neko da prizna ili ne, više nego uspeo u ovom poslu i dobrim delom zacrtao put drugim kompanijama koje se bave podrškom za slobodni softver. Prisustvo tako velike kompanije na našem tržištu, uz nezaobilazni IBM koji je prema svemu do sada viđenom u istom taboru sa crvenim, predstavlja pravo osveženje i vraćanje nade da Microsoft neće okupirati tržište i nadmoćno demonstrirati svoje monopolističke nagone. Ipak, čini mi se da bi ceo događaj imao mnogo veću težinu da je na bini bio neko od Red Hatovih hakera, čime bi se na sve posetioce prenela autentična energija free software programera koji, za većinu prisutnih tamo, dolazi iz novog i drugačijeg sveta. Alan Cox bi bio puno podogak, ali se ne bih bunio da je bio iko drugi ko je ugradio parče koda u Linux…

Hajde prvo da krenem od jednog “hvala” ljudima koji su gledali, komentarisali i svojom pažnjom doprineli da moje gostovanje u jutarnjem programu B92 deluje kao bitan događaj Iskeno, ne mislim da je išta previše bitno osim činjenice da je o slobodnom softveru otvoreno pričano na jednoj velikoj televiziji. Nadam se da je ova kratka pričica samo početak bolje zastupljnosti ideje slobodnog softvera u javnosti. Neću zaboraviti ni ljude za koje znam da su blogovali o ovome, pa hvala Marku i Blogowskom na njihovom vremenu U svakom slučaju, hvala svima na podršci svemu što radimo! Neću se previše osvrtati na sam događaj, budući da sam se ozbiljno nadmetao sa vremenom ne bih li rekao što više korisnih informacija. Zahvaljujem se dobro pripremljenim domaćinima, naročito Milošu koji mi je pre ulaska u studio postavio pitanje: “Opensource ili slobodni softver?”. Jako mi je žao što nisam poneo Ubuntu za njega… Bitno je da smo, kako mogu da zaključim, poslali pozitivnu poruku, nastavljamo dalje, puno posla čeka da bude urađeno. Pošto je za snimke na YouTubeu potrebno imati vlasnički Flash ili plugin za preuzimanje flv fajla, odlučio sam da svim korisnicima računara omogućim da preuzmu snimak u slobodnom formatu (OGG), istog kvaliteta kao što su snimci sa YouTubea. Fajl je velik nešto preko 10MB, za razliku dva flv-a (pošto je snimak iz dva dela) koji teže skoro 29MB.

U senci galame oko partnerstva sa Red Hatom i njegovog odlaganja, Božidar Đelić, jedan od glavnih kandidata za premijera, na svom B92 blogu u okviru “izveštavanja” sa Svetskog ekonomskog foruma u Davosu obelodanio je planove za strateško partnerstvo sa Microsoftom. Goran Rakić me je uputio na njegov komentar Đelićevom postu, pa sam odlučio da i ja reknem dvije. Deo koji mi je veoma skrenuo pažnju je:

…Dogovorili smo se da se, po formiranju reformske vlade, napravi veoma ambiciozan višegodišnji plan razvoja elektronske srpske državne uprave (e-government) gde tragično kaskamo za našim susedima, kamoli svetskim liderima…

A sam komentar glasi:

Poštovani gospodinje Djeliću,

Čitajući Vaš post, tačnije deo koji se tiče Microsofta, stičem utisak da gajite velike simpatije prema pomenutoj kompaniji. To je samo Vaša lična stvar i generalno nemam ništa protiv toga. Ipak, kada je u pitanju važna odluka poput (re)konstrukcije državnog informacionog sistema, moram izraziti svoje protivljenje njenom baziranju na sopstvenim simpatijama.

Kada govorimo o državnoj upravi i informacionom sistemu u njoj, prvo pitanje, ili bolje rečeno pitanja koja se postavljaju, tiču se broja računara, njihove namene, stepena edukacije kadrova… Pri poznatim detaljima koje sam naveo, moguće je napraviti preciznu procenu potreba i izračunati troškove. Dakle, precizna studija potreba i troškova projekta koji bi značio opremanje i modernizaciju državnog informacionog sistema.

Jednostrana, ishitrena ili pogrešnim informacijama pokrepljena odluka bi mogla imate velike posledice, kako kratkoročno tako i dugoročno. Ipak, uz valjano pripremljene činjenice, ona nije toliko teška. EU, koja se jasno i opravdano postavlja kao cilj, vrlo konkterno se bavi problemima o kojima govorimo. Pravo mesto za to je sajt IDBC-a (Interoperable Delivery of European eGovernment Services to public Administrations, Businesses and Citizens). Ne treba zaboraviti i to da je Microsoft, blago rečeno “imao problema” sa Evropskom komisijom, a kao ilustraciju Vas molim da pogledate ovu stranu na sajtu IDBC-a koja govori o problemima i sudjenju Microsoftu zbog problema sa interoperabilnošću. Problem je aktuelan i sa Windows Vistom, sudeći po zaključcima Evropskog komiteta za interoperabilne sisteme (European Committee for Interoperable Systems).

Poenta čitave priče su građani Srbije koji bi trebalo da dobiju funkcionalan i dostupan informacioni sistem, jer su upravno oni centralni faktor, bilo da se radi o korišćenju svih prednosti koje će on doneti ili finansiranju istog, budući da se od novca poreskih obveznika finansiraju ovakvi projekti. Zato je najbitnije napraviti valjanu, nepristrasnu i preciznu procenu potreba i odabrati najoptimalnije rešenje. Iskreno verujem da trenutno niko u Srbiji nema dovoljno inforamcija na osnovu kojih bi mogao da donese valjan zaključak, a još više verujem da Microsoft nije jedino rešenje, isključivo vođen praktičnim kriterijumima. Zato se nadam da neće biti preuranjenih i neobjektivnih odluka po ovom pitanju, a ovu priliku koristim da stavim na raspolaganje svoje i resurse organizacije koju vodim Vama i bilo kojoj ličnosti koja bude premijer, odnosno timu koji se bude bavio ovim problemom.

Ivan JelićMreža za slobodni softver Srbijesaradnik Free Software Foundation Europe

Ovo je link ka postu gospodina Đelića, ovo post Gorana Rakića kome se zahvaljujem na upućivanju na slučaj.