Planeta Srbija

Sa malim zakašnjenjem, obzirom da je priča stara skoro ceo dan, sledi pogled na sinoćnji događaj u Paraćinu. Ukratko za početak, tamošnji Kulturni centar je u saradnji sa FSN/FSFE-om organizovao predavanje na temu slobodnog softvera, na kom smo glavni akteri bili Marko i ja.

Yet Another Xacktogether of West & East je prema onome što sam čuo odličan događaj za hack/geek i ostalu techie populaciju. Na moju veliku žalost Pula me ove godine neće videti, pa ukoliko niste znali za YAXWE a dopadne vam se, probajte, Istra nije daleko. U nastavku je objava događaja…

Kao što najavih, sinoć se dogodilo šta je bilo planirano na MyExit stageu. Kasnili smo dobrih sat vremena, što i nije tako strašno obzirom da je osam sati bilo realno previše rano. Vreće za lenčuge su čekanje učinile uživanjem, obzirom da je vreme bilo sasvim prijatno.

Pošto smo se skupili, krenuo je program, a kako smo saznali moderator diskusije nije bio predviđen pa je ostalo da sami moderiramo diskusiju. Krenulo je opušteno (a tako i ostalo), predstavljanjem nas samih i onoga čime se bavimo. Vedran je poneo sa sobom jednu Efiku, pa je bilo reči i o slobodnom hardveru, dok sam se ja potrudio da govorim o društvenim uticajima slobodnog softvera i samim slobodama. Vedran me je u jednom delu sjajno uveo u pričicu i dummy kulturi, koja je ujedno poslužila kao odgovor Milanu sa Wikipedie na pitanje kako da pređe na GNU/Linux i da li je teško (to beše suština pitanja, ne sećam se kako je tačno glasilo). Diskusiju je obeležio kranje slobodni stil nastupa, što sam maksimalno iskoristio.

Glavni problem koji je po meni ostao nerešen je pasivnost publike. Sa svetlima na bini, ljudima koji mahom sede i valjda slušaju, veoma jakom zvuku sa rege stejdža i povremenoj mikrofoniji, imao sam utisak da nas na prvom mestu niko ne čuje, a kao logična posledica toga, malo ko i sluša, odnosno pokušava da sluša. Na sreću malo radioničarskog pristupa je dalo rezultate. Kao što rekoh, mislim da je svim ljudima koji su dizali ruke na moja pitanja trebalo dati jedan bežični mikrofon kako bismo u otvorenoj diskusiji dotakli sve što je trebalo, jer mi na bini odlično znamo ono o čemu pričamo. Nadam se da će iduće godine biti bolje. Hvala svima koji su nas pratili

Slike su u nastavku (dok se lenčuga ne nakani i konačno postavi galeriju)…

Festival je počeo, a mi smo napravili konačni raspored aktivnosti koje sam najavio. Dakle, sutra, u subotu 14. jula ću ispred FSN-a učestvovati u tribini Free and Open, koja počinje u 20h na MyExit stageu.

Dan kasnije, Ivan Čukić i Marko Milenović će održati prezentaciju o slobodnom softveru, FSN-u i aktuelnim dešavanjima vezanim za organizaciju i ono čime se bavimo.

Vidimo se na tvrđavi!

Subota, 14. jul, 20.00-21.00 MYEXIT StageFree and Openučestvuju:

Nedelja, 15. jul, 20:30 AGORAPrezentacija - Free Software Network Serbia

Otišli smo i vratili se. Dobar rezultat za početak.

RHCP in Indjija, naravno…

Prvo da čestitam organizatorima na dobro obavljenom poslu. Prvi BlogOpen festival je po mom mišljenju protekao u vrlo prijatnoj atmosferi, dok je odaziv blogera, koliko sam mogao da vidim, bio sasvim korektan.

O svom predavanju neću previše govoriti osim da sam bio brz i smestio sve u dvadesetak minuta, kako mi je Marko kasnije potvrdio. Pre svega ću se zahvaliti na pažljivim pogledima publike tokom izlaganja, a ko je pak bio kulturan i tih radi reda, opet hvala. Kolegama govornicima takođe čestitam na dobro obavljenom poslu

Sjajan predlog jednog od blogera da svi ustanemo i predstaimo se je bio sjajna ideja, a sreću da krene od nas smo imali Goran Rakić i ja. Bilo je zanimljivo videti lica koja stoje iza svoh koda koji gledamo svaki dan, dok je simpatije posetilaca osvojila Moošema, opaskom da je banovana sa bloga B92. :)  Moje simpatije je osvojio i asistent PR-a Micro$ofta, ali nećemo sada o tome…

Nisam ostao do kraja, tako da ne znam koliko je događaj ukupno trajao. Bitno je da je uspeo, da se blogosfera okupila i da će biti još Još jednom hvala na pažnji svim blogerima, do sledećeg BlogOpena…

Zahvaljujući svojoj nesmotrenosti, potpuno sam zaboravio da najavim govoranciju na BlogOpenu. Tema je naravno slobodni softver, biće kratko ali…

Hvala organizatorima na podsećanju i odličnoj najavi koju možete podlegati ovde.

Organizatori ovogodišnjeg B-linka (pazite Flash ujeda!), koji će se održati od 15. do 22. aprila u glaleriji O3ONE, rešili su da deo prostora na festivalu posvete slobodnom softveru i FSN-u. U sredu, 18. aprila između 15 i 17h ću držati dva predavanja vezana za slobodni softver i FSN.

U prvom ću posetiocima pokušati da objasnim šta je slobodni softver, njegovu istoriju, osnovne principe na koje se oslanja čitava filozofija i njegove društveno-ekonomske uticaje. Drugi deo planiram da posvetim FSN-u i projektima, sa akcentom na GNUzilli. Pokazaću kako je pravimo, jer mislim da je činjenica da se izrađuje isključivo slobodnim softverom vrlo bitna, koliko nas ima, koliko smo popularni i slično. Predstaviću i naše odnose sa FSFE kao i planove za budućnost. Nadam se dobrom popodnevu

Nakon što smo pristigli u hol ispred amfiteatra Sava centra, saznao sam da nećemo ući odmah, već da prednost imaju gosti sa štampanim pozivnicama. Pomislio sam da dečaci koji rade na ulazu možda misle na sve sa pozivnicama, pa i elektronskim koje smo mi imali, no ipak se radilo o tome da postoje i štampane verzije. Ok, prvi i jedini redovni GNU/Linux medij nije dobio pozivnicu na papiru? Kako mi je kasnije rekao direktor Purić, potkrala se greška i da tako nije trebalo da bude…

Nakon što smo se smestili na “tribine” počeo je kratki film koji smo gledali i u Vršcu. Prilično je simpatičan, a može se preuzeti sa sajta Red Hata, između ostalih i u OGG formatu. Nakon filma je usledio performans, u kom su glavne akterke bile devojke obučene u kancelarijske službenice pod budnim okom šefice rospije. Kako sam shvatio, one bi trebalo da rade na Windowsima u “zatvorenoj” atmosferi, bez slobode kreativnosti, itd. Kada im je konačno prekipelo, izletele su kroz papir koji je predtsvljao zid na kom je nacrtan znak Windowsa. Neću zaboraviti ni plakat na ulazu u amfiteatar na kom je nacrtan razbijen prozor koji izgleda kao pomenuti logo. Na žalost, zaboravio sam to da uslikam. Kada smo kod Windowsa i slikanja, Urke je uspeo da uslika lika koji je na ulazu izvadio svoj laptop, pokrenuo XP i u Outlooku otvorio mail sa pozivnicom pokazavši je momcima na ulazu…

Pošto su devojke probile zid od muke, nastupio je direktor centra Zoran Purić koji je uz prezentaciju na platnu govorio o svemu i svačemu vezanom za RH, slobodni softver i prednosti u odnosu na onaj drugi, dok je ukupno četiri puta izgovorio “slobodni softver” i jednom “neslobodni”. Za klasičan “opensource” slang koji krasi sve RH govornike koje sam slušao, ovo je bilo pravo osveženje. Purićev govor je bio, čini mi se previše dug, sa nekoliko detalja za koje mislim da nisu tačni. Kina, koliko sam informisan, ne koristi RH nego Red Flag, koji je baziran na Red Hatu. Nije tačno ni to da za sve vlasničke aplikacije postoje bar 2 ili 3 istovetno ili više kvalitetne alternative, iako bih voleo da je tako. Sve u svemu, njegov deo je bio solidan, tačnije najbolji, na tehničkom novou jednog direktora koji je pre svega menadžer, sa vrlo korektnim javnim nastupom, ukoliko izuzmemo ignorisanje pokušaja postavljanja pitanja iz publike (namerno ili ne, što je kasnije nadoknađeno konf. za štampu kada je svako mogao da ga pita šta želi).

Pošto je drug direktor završio, za govornicu se smestio Dušan Starčević, profesor na FON-u i upravnik inovacionog centra tamo. Njegov deo je bio posvećen licenceama, pa je izvadio papir i krenuo sa čitanjem. Ono što sam imao priliku da čujem se najadekvatnije može opisati rečju tragedija. Prvo, licence je podelio na tri grupe, akademske, free software i Mozilla-like, pa nam je elaborirao svaku grupu posebno. Nivo nezainteresovanosti govornika za ono što čita je bio drsko visok, dok neću komentarisati ono što je čitao jer ne znam gde ću se zaustaviti. MPL i X11 su takođe free software licence, dok se ono što je sve vreme pokušavao da kaže, vezano za “free software” licence zove Copyleft. Posle licenci je usledilo citiranje delova studije EU o uticaju slobodnog softvera, pa smo čuli neke podatke koje iskreno nisam upamtio pod utiskom od javnog dezinformisanja kada se licence u pitanju. Kraća pauza u izlaganju je publici poslužila kao šansa da aplauzom otera govrnika za scene, sto nije uspelo. Ne znam šta profesor predaje, ali uz poštovanje njegovog znanja i zvanja, bolje da nije izlazio za govornicu.

Profesora je zamenio sertifikovani RH stručnjak, izvinjavam se, ali se ne sećam imena. Momak je nesvakidašnje pokopao profesora rečenicom “Ja se izvinjavam, ali nisam dobar govornik kao moj prethodnik…”, kojom nas je upozorio na kasnije uočen manjak talenta za javni nastup. Govorio je o virtuelizaciji, prilično detaljno, mada nam je i pored toga ostalo nejasno kako i zašto postoji ograničenje na 4 virtualne mašine. Ukoliko sam dobro shvatio, ilustracija primene ovih tehnologija se svela na podizanje različitih servisa u virtuelnim sistemima, jer su, kako je govornik konstatovao, administratori srećniji ukoliko imaju manje podignutih servisa. Uz to, naročito pohvalno pominjanje GUI alata ostavilo je utisak da je RHEL 5 sistem za “klik” administratore, što GNU/Linux u osnovi nije i ne treba da bude (što se naročito dopalo Marku koji je sedeo pored mene sa OpenBSD majicom :)). Mouse admins, get lost! Nakon virtuelizacije, tema je bio 3D desktop, ali je izlaganje bilo suviše kratko i površno. Videli smo “prozore od želea” i okretanje kocke, dok ostalih mogućnosti nije bilo ni od korova. Mala hardverska zahtevnost takođe nije pomenuta, a mogla je biti iskorišćena kao velika prednost koju RH ima (zajedno za svim ostalim distroima) u odnosu na Vistu/Aero. Pre svega, posetioci su ostali uskraćeni za pravi 3D desktop ugođaj, što je moglo biti mnogo interesantnije od gomile grafika (koje btw nismo videli iz zadnjih redova). Još da su to instalirali na nekom starijem laptopu i na kraju na platno izbacili hardverske specifikacije mašine, Microsoft bi stvarno mogao da se pokrije ušima i da ćuti. Ovako je ostalo nejasno koliko nam resursa treba za kocku…

Događaj su zatvorile balerine afmirnativnom tačkom pod sloganom “stiže petica”, dok su posle njih nastupila dečica obučena u crna odela sa crvenim kravatama i šeširima, i naravno osvojila simpatije publike. Konferenciju za štampu sam iskoristio da popričam sa direktorom, koji je, kao što sam pomenuo izrazio žanjenje zbog neprijatnosti za pozivnicama. Kako sam saznao, pozitivni planovi u smeru saradnje sa zajednicom postoje, dok je sam nastup gospodina Purića tokom razgovora bio krajnje konstruktivan i korektan. Na moju opasku da je moglo bolje, dobio sam odgovor da je sve ovo početak i vreme uhodavanja. Nisam propustio priliku da ga pitam šta će biti ako bloger fantom (Đelić je inače nakon čuvenog posta o trećem danu u Davosu nestao sa bloga B92 i kako vidim od 27. januara nije postovao) postane premijer, odnosno ako se političke strukture u vlasti promene u negativnom smeru kada su RH i slobodni softver u pitanju. Dobio sam uveravanja da je sporazum o namerama na čvrstim nogama, uz konstataciju da je u Srbiji sve moguće. Iz ovog razgovora nosim vrlo pozitivne utiske, pa je ostalo da se namere pretvore u konkretna dela.

Nadam se da će u budućnosti biti manje praznog hoda, a više konkretnog u tehničkom i opštem smislu kada su nastupi ove kompanije u pitanju. Test RHEL 5 bi trebalo da se pojavi u nekoj od narednih GNUzilla, zajedno sa više detalja našeg razgovora. Prema prikazanom planu kompanije, tokom godine bi trebalo da se dogodi veliki opensource događaj opštijeg karaktera, ali više onformacija o tome za sada nema. Umalo da zaboravim da je predsednik opštine Vršac obavestio prisutne da će ova opština korisiti upravo RH kao platformu za svoj informacioni sistem. Posetioci su mogli da probaju RHEL 5 koji je bio dostupan na Dell Inspiron 1300 laptopovima (lokalizovan), a što se mene tiče isprobavanje će tek da usledi…

Slika govori najbolje:

Ovih dana je u moj inbox na GNUzilla mail serveru stigla pozivnica za dotični događaj (sa sve molbe za potvrdom i listom gostiju). Ovo se naravno ne propušta, a 22. uveče (ako ne zaginemo :)) javljam šta smo čuli i videli…

Inače, nakon jutrošnjeg dolaska nazad u Beograd, na izlasku iz železničke stanice imao sam šta da vidim - Red Hatov bilbord! Naravno, ima ih još po gradu (video sam jedan i na Autokomandi), a čini mi se da je ovo prvo oglašavanje ovakve prirode vezano za GNU/Linux u Srbiji. Mislim da bilbordima fale neki gnu ili pingvin, čisto da bude jasno o čemu se radi. Lepo je znati da nas je kao tržište RH shvatio ozbiljno.

…i pokazasmo da je prosto kao pasulj.

Utisci koje nosim sa današnjeg događaja su prilično pozitivni, uz peh da sam prve simptome ovosezonske navale virusa osetio negde na polovini. Deo vezan za instalaciju se protekao vrlo dobro, budući da smo Ivan i ja uspeli da se dotaknemo svih bitnih detalja. Takođe smo stigli i da odgovorimo na sva pitanja, pa se planiranih 45 minuta produžilo još malo pa za još toliko. Sve što smo imali na stolu se naravno razgrabilo, pa slobodno možemo reći da je prvi deo protekao baš kako treba.

Iako je govorancija o slobodnom softveru jedna od omiljenih stvari koje radim u životu, temperatura koja je tokom instalacije naglo skočila mi nije dozvolila da pružim svoj maksimum. Ipak sam se potrudio da ispričam ono što sam mislio da bi posetioci trebalo da čuju, pa je uz par pitanja deo o slobodnom softveru završen. Izvinjavam se prisutnima, danas nije bio moj dan…

Sastanak je zatvorio današnji događaj, na kom smo nadam se dobili nove članove ekipe i dogovorili naredne korake koje bi kao zajednica trebalo da preduzmemo. Izveštaj, odnosno dogovorenu TODO listu ćete uskoro moći da vidite na Ubuntu-RS wikiju, a slike su u Markovoj galeriji.

Hvala svim posetiocima što su svojim prisustvnom danas pokazali da naše aktivnosti imaju smisla. Ovo je samo početak, vidimo se 4. aprila kada nam u goste dolazi vrh FSF Evrope…

Juče je u Vršcu svečano otvoren razvojni centar sa etiketom Linux ikone, Red Hata. Ovakav događaj se naravno ne propušta, kako za otići, tako i za prokomentarisati.

Iako bi prema agendi trebalo da dodje na kraju, greškom smo tražeći prostor u kom će se manifestacija dogoditi upali baš u sam razvojni centar. Sve u svemu, par prostorija, sa nekoliko laptopova, dok neki server room ili nešto slično sa malo fetiš hardvera nismo videli. Uistinu, bio je to upad na blic.

Svečano otvaranje je proteklo u manje više uobičajenoj atmosferi za takav događaj, pa makar on bio organizovan i od strane Linux kompanije. Odlazeći ministar Popović i predsednik opštine Vršac Jovica Žarkula su nam se obratili lepim rečima i željama, dok smo od predstavnika Red Hata Wernera Knoblicha, IBM-a Rudolfa Simmera i direktora centra Zorana Purića mogli da čujemo malo konkretnije priče. Saznali smo da je ovo green field investicija, a kako se planira, do nove godine centar bi trbalo da zaposli do 30 ljudi, što je za svaku pohvalu. IBM se u celoj priči pojavljuje kao neko ko pordžava slobodu inovacije i kreativnosti koju cela filozofija iza koje RH stoji predstavlja, što se u razgovoru sa gospodinom Simmerom moglo i videti.

Press konferencije nije bilo, a ja nisam bio lenj, pa je pored govornika iz IBM-a moj sagovornik bio i Knoblich, sa kim sam popričao na temu zajednice i planova Red Hata koji se odnose upravo na širu korisničku javnost, a ne striktno na poslovno okruženje. Iako ništa konkretno nije izašlo na površinu mislim da realne šanse za bliži kontakt zajednice i Red Hata postoje, a šta će se dalje događati ostaje da se vidi.

Iako nije bilo megalomanske kampanje, mislim da je značaj otvaranja ovog centra višestruk. Red Hat je, hteo to neko da prizna ili ne, više nego uspeo u ovom poslu i dobrim delom zacrtao put drugim kompanijama koje se bave podrškom za slobodni softver. Prisustvo tako velike kompanije na našem tržištu, uz nezaobilazni IBM koji je prema svemu do sada viđenom u istom taboru sa crvenim, predstavlja pravo osveženje i vraćanje nade da Microsoft neće okupirati tržište i nadmoćno demonstrirati svoje monopolističke nagone. Ipak, čini mi se da bi ceo događaj imao mnogo veću težinu da je na bini bio neko od Red Hatovih hakera, čime bi se na sve posetioce prenela autentična energija free software programera koji, za većinu prisutnih tamo, dolazi iz novog i drugačijeg sveta. Alan Cox bi bio puno podogak, ali se ne bih bunio da je bio iko drugi ko je ugradio parče koda u Linux…

Hajde prvo da krenem od jednog “hvala” ljudima koji su gledali, komentarisali i svojom pažnjom doprineli da moje gostovanje u jutarnjem programu B92 deluje kao bitan događaj Iskeno, ne mislim da je išta previše bitno osim činjenice da je o slobodnom softveru otvoreno pričano na jednoj velikoj televiziji. Nadam se da je ova kratka pričica samo početak bolje zastupljnosti ideje slobodnog softvera u javnosti. Neću zaboraviti ni ljude za koje znam da su blogovali o ovome, pa hvala Marku i Blogowskom na njihovom vremenu U svakom slučaju, hvala svima na podršci svemu što radimo! Neću se previše osvrtati na sam događaj, budući da sam se ozbiljno nadmetao sa vremenom ne bih li rekao što više korisnih informacija. Zahvaljujem se dobro pripremljenim domaćinima, naročito Milošu koji mi je pre ulaska u studio postavio pitanje: “Opensource ili slobodni softver?”. Jako mi je žao što nisam poneo Ubuntu za njega… Bitno je da smo, kako mogu da zaključim, poslali pozitivnu poruku, nastavljamo dalje, puno posla čeka da bude urađeno. Pošto je za snimke na YouTubeu potrebno imati vlasnički Flash ili plugin za preuzimanje flv fajla, odlučio sam da svim korisnicima računara omogućim da preuzmu snimak u slobodnom formatu (OGG), istog kvaliteta kao što su snimci sa YouTubea. Fajl je velik nešto preko 10MB, za razliku dva flv-a (pošto je snimak iz dva dela) koji teže skoro 29MB.

U senci galame oko partnerstva sa Red Hatom i njegovog odlaganja, Božidar Đelić, jedan od glavnih kandidata za premijera, na svom B92 blogu u okviru “izveštavanja” sa Svetskog ekonomskog foruma u Davosu obelodanio je planove za strateško partnerstvo sa Microsoftom. Goran Rakić me je uputio na njegov komentar Đelićevom postu, pa sam odlučio da i ja reknem dvije. Deo koji mi je veoma skrenuo pažnju je:

…Dogovorili smo se da se, po formiranju reformske vlade, napravi veoma ambiciozan višegodišnji plan razvoja elektronske srpske državne uprave (e-government) gde tragično kaskamo za našim susedima, kamoli svetskim liderima…

A sam komentar glasi:

Poštovani gospodinje Djeliću,

Čitajući Vaš post, tačnije deo koji se tiče Microsofta, stičem utisak da gajite velike simpatije prema pomenutoj kompaniji. To je samo Vaša lična stvar i generalno nemam ništa protiv toga. Ipak, kada je u pitanju važna odluka poput (re)konstrukcije državnog informacionog sistema, moram izraziti svoje protivljenje njenom baziranju na sopstvenim simpatijama.

Kada govorimo o državnoj upravi i informacionom sistemu u njoj, prvo pitanje, ili bolje rečeno pitanja koja se postavljaju, tiču se broja računara, njihove namene, stepena edukacije kadrova… Pri poznatim detaljima koje sam naveo, moguće je napraviti preciznu procenu potreba i izračunati troškove. Dakle, precizna studija potreba i troškova projekta koji bi značio opremanje i modernizaciju državnog informacionog sistema.

Jednostrana, ishitrena ili pogrešnim informacijama pokrepljena odluka bi mogla imate velike posledice, kako kratkoročno tako i dugoročno. Ipak, uz valjano pripremljene činjenice, ona nije toliko teška. EU, koja se jasno i opravdano postavlja kao cilj, vrlo konkterno se bavi problemima o kojima govorimo. Pravo mesto za to je sajt IDBC-a (Interoperable Delivery of European eGovernment Services to public Administrations, Businesses and Citizens). Ne treba zaboraviti i to da je Microsoft, blago rečeno “imao problema” sa Evropskom komisijom, a kao ilustraciju Vas molim da pogledate ovu stranu na sajtu IDBC-a koja govori o problemima i sudjenju Microsoftu zbog problema sa interoperabilnošću. Problem je aktuelan i sa Windows Vistom, sudeći po zaključcima Evropskog komiteta za interoperabilne sisteme (European Committee for Interoperable Systems).

Poenta čitave priče su građani Srbije koji bi trebalo da dobiju funkcionalan i dostupan informacioni sistem, jer su upravno oni centralni faktor, bilo da se radi o korišćenju svih prednosti koje će on doneti ili finansiranju istog, budući da se od novca poreskih obveznika finansiraju ovakvi projekti. Zato je najbitnije napraviti valjanu, nepristrasnu i preciznu procenu potreba i odabrati najoptimalnije rešenje. Iskreno verujem da trenutno niko u Srbiji nema dovoljno inforamcija na osnovu kojih bi mogao da donese valjan zaključak, a još više verujem da Microsoft nije jedino rešenje, isključivo vođen praktičnim kriterijumima. Zato se nadam da neće biti preuranjenih i neobjektivnih odluka po ovom pitanju, a ovu priliku koristim da stavim na raspolaganje svoje i resurse organizacije koju vodim Vama i bilo kojoj ličnosti koja bude premijer, odnosno timu koji se bude bavio ovim problemom.

Ivan JelićMreža za slobodni softver Srbijesaradnik Free Software Foundation Europe

Ovo je link ka postu gospodina Đelića, ovo post Gorana Rakića kome se zahvaljujem na upućivanju na slučaj.

Pre nego li nastavite čitanje ovoga, pogledajte prethodni post. Nakon toga pročitajte ovo.

I sam sam imao prilike da na svojoj koži osetim posledice slepe društvene korektnosti. Upravo to je razlog zbog kog sam ovaj post nalsovio kako jesam. Dakle, ukoliko sami ne ukažemo na ono što nije dobro niko to neće uraditi umesto nas. Mislim da je www.opstinabor.com sjajan primer…

Toliko sam besan da nema nikakvog uvoda u priču. Dakle, špic dana, Jovana i ja ulazimo u filijalu pomenute banke u Knez Mihailovoj gde nas dočekuje red od nekoliko ljudi. Pošto sam se već navikao na idiotsku naviku stavljanja u funkciju samo jednog šaltera od tri postojeća, u startu sam se psihički pripremio za posao koji je trebalo tu da obavimo. Međutim, nakon što je jedan gospodin oslobodio šalter, dečačić sa druge strane (u fuj roze košuljici) hladnije od leda zatvara prokleti šalter! Pomislih da će se otvoriti drugi, ali sam nakon par minuta shvatio da sam budala jer sam nešto tako mogao da pomislim. Za ne poverovati, ali bar 20ak minuta nije radio ni jedan šalter. Jedino rešenje je bankomat koji se nalazi u zgradi, ali ga zaobilazimo u širokom luku od kada mi je progutao karticu koji sam kasnije nedeljama morao da ganjam po Genexovoj zgradi.

Pošto smo se ipak odlučili da probamo tamo, prišli smo prokeltoj mašini gde nas je dočekao natpis “Out of order”. Tada je stvarno bilo dosta. Vratili smo se u red, sačekali još dobrih pola sata, pošto je gužvu koja se napravila trpeo ponovo jedan šalter. Mislim stvarno, priča govori sama za sebe. Ja sam podigao sav novac, a kartica će verovatno biti ritualno spaljena. Takva banka ne zaslužuje da živi…

Pored sve galame koju je prelazak na Intelove procesore doneo i zbunjenih izraza lica Mac korinsika prilikom ulaska Windowsa u obećanu zemlju, Apple se potrudio da prodrma i Opensource javnost okupljenu oko Darwina. Nakon vesti koje su stizale sa svih strana o tome kako Apple zatvara kod OS X-a za Intel mašine, ova kompanija je zvanicno objavila dostupnost izvornog koda nekoliko njenih projekata uključujući i XNU za Intel Macove. Taman kada su se svi ponadali da se prašina slegla i da je Apple ipak dobar momak, izjava administratora GNU-Darwin distribucije je unela novu pometnju. Naime, pored samog kernela koji jeste dostupan, Apple je propustio da objavi AppleACPIPlatform driver bez kog je podizanje sistema nemoguće. Na taj način, Opensource sistem je praktično neupotrebljiv. Još jedna loša vest: krajem jula je projekat OpenDarwin zvanično otišao u istoriju.