Planeta Srbija

... zelene tehnologije, iliti: Šta je bre tu "zeleno"? Elem, nedavno, kako red i nalaže, posle uspešnog "usaglašavanja stavova i donošenja zaključaka" zaglavili smo kafanu. Za promenu, broj normalnih je premašivao broj rukovodioca. Neko pomenu nuklearke u nas. Isprva sam bio eksplicitni protivnik jer... Kad neko pomene nuklearku ja odmah zamišljam moje najsposobnije IT korisnike kako rade u istoj... i naježim se... Neznanje, nezainteresovanost, nemotivisanost, nepismenost, ne-mešanje-u-posao i slično... Ukombinovano sa zemljom Srbijom i pričom o opštem javašluku i politici i gluposti koja vlada u nas... Neka, hvala... I tako, reč po reč, kada su normalni ljudi i pride kada su upućeni u problematiku, promeniše mi krute stavove. Sad nisam toliki protivnik... čak, nisam ni protivnik nuklearki... Ono što me je začudilo je što su mi sagovornici bili mahom iz ovih "zelenih" pokreta... Ne u smislu političara koji tupe za novine, već od onih iskrenih, posvećenih ideji. Niko nije angažovan u NVO već se svi bore na svoj način i u svom okrugu. I kad su takvi ljudi za nuklearke, kao "manje zlo" od ostalih opcija... onda vredi razmisliti... Evo opcija koje sam čuo i koje mi deluju sasvim logično i o kojima vredi razmišljati. Hidroelektrane. Reći ću samo Đerdap. Stariji, koji su iz Timočke krajne, znaju koliko se promenila klima od 40tih do 90tih. Stari ribari su nekada (nekada pre brana) tu hvatali neke ogromne rečne ribe. Nakon brana prekinuti su ti riblji putevi i sada ih više nema. Epilog: Promenjen biotop. Kako vodeni živalj, tako i biljni. Kako meteorološka tako i geografska slika totalno promenjena. Tolika vodena površina evidentno utiče na okolinu. Termoelektrane. Kostolac? Obilić? Vredi li pominjati tu količinu "nečega" što se izbaci u vazduh... Vetrenjače. Nemamo u količini vrednoj pomena. Nerazmišljajući pitate se šta je tu loše? Paaaa... Klima. Da bi bile efikasne i isplative treba da ih ima više na tačno određenim lokacijama gde ima konstantno vetrova. A ako ih ima više, banalno govoreći, "zaustaviće" vetar, promeniće mu pravac i... postrada neka regija negde... biljke, oprašivanje, padavine, ma sve se menja na dugoročnom planu.... A Holandija pitam se ja? Pa rekoše mi da Holandija koristi vetrove koji duvaju KA moru i da ih nije baš mnogo ni briga za one "tamo, iza mora"  kojima su možda ti vetrovi koristili... Solarna energija. Pogodak sa jedne strane. Sa druge šupljikavo... Opet priča, da bi bilo efikasno treba da ima veliku površinu. Ali ono, baš veliku da bi ušlo u neku efikasnu produkciju. Sa sadašnjom tehnologijom "veliko" se meri u hektarima... A ako negde naređaš hektare nečega što prekriva zemlju, menjaš temperaturu iste, menjaš tokove podzemnih voda, menjaš silu nečega i to se opet odrazi negde kao promena u nekoj regiji... I opet se postavlja pitanje finansijske opravdanosti takvog projekta. I na kraju ostade kao "najčistiji" od svih modela nuklearka... Svojim radom i postojanjem najmanje utiče na životnu okolinu... Manji problem je šta sa topim vodama koje mogu da upropaste reke... Jedini pravi problem gde ćeš onaj otpad radioaktivni u zemlji Srbiji gde vlada ono što već vlada... A kad smo već kod "zeleniša" postavio ja još neka pitanja i dobio baš zanimljive odgovore... Uzmimo na primer ove nove sijalice koje štede... Štede struju globalno i dugoročno gledano. Jeste. Ali... Kad pogledaš šta ima u običnoj sijalici (nešto stakla, volfram, bakar, aluminijum, možda bakelita) i šta ima u toj "štedljivoj" (a ima tu kojekakvih gasova i prahova i još ponečega...) dođeš do laganog zaključka da se obična sijalica lako da reciklirati i u Srbiji a ova štedljiva... e, tu treba ozbiljniji pogon za reciklažu koji mi eto, gle čuda, nemamo a nećemo ni skoro imati... BTW, da ne zaobiđemo i teorije zavere: Znate ko je prvi "ovladao" tom "štedljivom" tehnologijom? General Motors i odmah potom su postale hit u svetu... ;) Neko će odmah u korist "zelenih" tehnologija reći automobili na električni pogon! Jeste... A znate li da na svetu i nema baš toliko materijala za te "zelene" baterije koje pogone sve to... A i nakon njihovog veka, treba to negde odložiti... reciklirati... Setite se samo akcije od pre par kvartala ovih mobilnih operatera koji su pokrenuli neke inicijative za reciklažu običnih (pazi, "obične") baterija starih mobilnih telefona... A sad zamislite kakva bi trebala mašinerija za ove "ozbiljne" auto-baterije u zemlji Srbiji gde je prosečan auto star... 15-20 godina??? Pa mi nemožemo ni ove praistorijske aute da recikliramo i uklonimo sa trotoara a kamo li... Pa onda, čak i da zaživi sve to sa tim električnim autićima, drastično bi se povećala potrošnja obične električne energije (punjenje, jel?)... i onda jovo nanovo... Jeste da sam sve ovo čuo. Jeste da nisam sturčnjak u toj oblasi. Jeste da samo prenosim naše kafanske priče, ali kada na reklami vidim "GREEN" ili "ZELENO" prijedu mi se ****... ova obična, braon... PS. A tek što su mi se smučili "FREE" proizvodi...

Navatala se prašine ovdi... Vreme da malo razmahnem metlom. Elem, sas rados i sas još veću sreću, mog da konstantam da je prošla sva gužva i da je naišla, kod mene mi na rabotu, letargija... Šalu na stranu, završi se ovaj radni period u kome sam radio posao za troje (Dvoje kolega su napustili moj department pa sam ja nastavio i njihov posao). Ajd, posao ko posao... iako je obiman nije strašno... Stašni su ljudi, tj. njihovi korisnici! Trebalo mi je skoro 6 meseci da ih odučim da nisam ja paćen da radim njihov posao i da NEĆU da radim njihov posao. A za to vreme sam se pozabavio i još koje-kakvim problemima... Jedan od njih je i Поштански Адресни Код ili u prevodu PAK... ili na govorni srpski: To vam je, ako ste uopšte obratili pažnju na poštu u papirnom obliku, onaj novi broj, mahom ispod adrese. Šta je tu epohalno? Mmmm.... ništa! Većina civilizovanijih zemalja imaju nešto slično. Zašto pričamo o tome? Paaa.... :) Taj posao je, draga nam PTT, pokrenula još pre dve i nešto jače godine. Radili poštari, radili, pa juna prošle godine rešili da "puste u život" svoje čedo. I pustili oni to. Lepo. Zaživelo to sve kod njih. A onda... U međuvremenu, čelnici se dogovore (tu negde između pihtija i paprikaša) da PTT bude mesto koje će, na nivou države, uvek imati tačne, ažurne i validne spiskove-šifarnike, jel, ulica, brojeva, naselja, gradova i ostalih relevantnih stvari koje jednoznačno određuju neku lokaciju (objekat?) u prostoru. "Čuvari večite vatre" reklo bi se. E onda je došao na red ostali plebs. Mislim, da i mi ostali, koji imamo bilo kakvu potrebu da nešto pošaljemo preko PTTa, moramo da korisnimo to njihovo čedo. I mi smo morali da do kraja 2009 pređemo na taj čuveni PAK. Ok. Moramo, red je, treba... ajd... Pa se naivni pitaju, gde je problem? Pa... iskusni ZNAJU da to uvek predstavlja problem. Naime, poklali smo se kod definicije jednoznačne određenosti geografske lokacije. Logično je da to bude neka jedinstvena, fixna vrednost koja se ne menja u vremenu. (Za one sa IT znanjem reklo bi se Primary Key). Najlogičnije geografska dužina i širina. Ili... ako nećeš vazda meriti, kreni sa brojanjem  od 1 pa nadalje... Ali ne. Poštari su to zamislili da bude malkice drugačije... Vodeći se premisama da su oni firma koja raznosi poštu, i da imaju poštare, jel, krenuli ljudi da to prilagođavaju sebi! Priča se razvija ovako (banalizujem): poštar Pera raznosi poštu u nekih 7-8 ulica (ne celih!), i kreće se najkraćom putanjom. Svaka ulica ima svoju šifru. Na osnovu toga, šifre i putanje poštar-Pere, pravimo PAK tako da su brojevi poređani po njegovoj optimalnoj putanji!!! I tako, kad nešto stigne, oni lepo pogledaju u kojoj je šifri, naređaju poštar-Peri po rastućem redosledu pošiljke i kažu "Amo Čika Pero, polako ti i redom". A šta se dešava kada poštar-Pera ode u penziju? Pa ništa... dođe poštar Mika koji eto, ima motorče... Pa mu je i optimalna putanja za nijansu drugačija? A šta ćemo sa PAK-om? Normalno, promenićemo ga, da odgovara poštar Miki!!! Ja sam ovde malo banalizovao priču, ali suština je u: PAK NIJE fiksiran u vremenu! Lepa strana priče je što je uveden, kakav takav red, na nivou države po pitanju ulica. Sada se konačno može sa sigurnošću reći koja ulica se kako zove, kom mestu pripada, i slično... Problem je što nije uputno koristiti PAK... On će se promeniti kad, tad... A o još nekim biserima sa PTTom, kasnije. PS. Ne kažem da je to loše... samoooo.... menja se u vremenu?!?!?

Jeste, nema me nešto... Kriv sam, stoji.Radilo se u ovim vrelim danima. Uvalila mi gospoda neke projekte, tj, ne neke, nego konretno jedan. Jes' jedan, ali niko se nije do sada uhvatio da ga uradi...Ko je dežurna budala i pri tom može da odradi usran posao?Pa zna se, noctua.Skratili mi vreme, a rokovi su za juče! Sve bre hitno u tri lepe. Toliko je hitno da se pitam kako smo uopšte živeli bez toga svih ovih godina?!?A kao vrh na taj kolačić, legla je i metla.Metla?Da. Metla kojom se čiste rukovođstva i postavljaju nova.Ljudi, ne mogu da vam opišem kakvo je to mučna i odvratna situacija kada se smenjuje vlast u državnoj firmi.Nagledo sam se suza, pretnji, molbi, gluposti, uvlačenja, ulizivanja, zlobe, zavisti, ma... svega...Kao u najgoroj komediji.Jedni su padali sa mesta od par 'iljada evara na mesto od par stotina evra. Drugi su se vraćali na svoja stara mesta, podižući sebi platu, treći su besneli što su preskočeni...Zapanjujuće je videti osobu koja je do juče pričala: "JA SE OVDE PITAM I JA SVE ZNAM!" kako danas pita, sa pravim suzama u oku "Zašto ja nisam šef?" ili kako se unezverenog pogleda dere u, sada već bivšoj kancelariji: "JA MORAM DA BUDEM ŠEF, MAKAR U ZATVOR ZAVRŠIO!"Ponižavajuće. Slivnik bolesnih ambicija i pogubljenih veza sa pameću.U celoj ujdurmi, ja sam avanzovao.Hvala, hvala... Znam šta mislite, ali nije to.Nije zato što sam se istakao radom, o no...U državnoj firmi niko ne napreduje radom, jok bato.NE, nije ni politika.Jednostavno, napravio se vakuum na poziciji, a nije bilo nikoga osim mene da popuni mesto... Pa sam prošao u celoj priči kao "kolateralna šteta".Dobro, nije šteta po mene, ali, doduše nije ni pozicija, već jednostavno bolje plaćeno mesto...No, šta da se radi... vašar bio, prošo... Seksa je bilo i za one koji su hteli i za one koji nisu...što kažu naši, udarila muka na nevolju...Nego, nisam heteo o tom vašaru i tom seksu pisati.Htedoh o jednoj budalaštini kojoj smo prisustvovali 08.08.2009 u dvorištu crkve Svetog Pantejelmona.Možda znate, a možda ne, nebitno, ali dan kasnije je vašar. I zgodne li okolnosti, vašar se održava baš u dvorištu crkve.Dobro, ima prostora, zašto ne...Mada, lično, nekako mi se ne slaže šatra sa Crkvom, ali... svuda toga ima, pa ajde... Mada, nikako ne mogu da se pomirim sa bukom koju emituju vlasnici šatora.Trešti ozvučenje ko da je, Bože prosti, disko, a ne sveto mesto.Inače, mi često koristimo taj park/dvorište. Veliko, ograđeno, travica, drveće, malo bazenče, idealno za popodnevnu šetnju.I tako, inkriminisanog datuma, mi u šetnji. Negde oko 17h. Vreva, gužva, šatre se postavljaju, klinci po vrteškama, pljeskavice i pivo, igračke i majce za 100 dinara, svega...Čuje se sa najjačeg razglasa neki hit. Neka ekstradna umjetnica arlauče nešto. U onoj vrevi mi se pričinjava da sepominje neki seks...Tja... Možda grešim... Ne obraćam pažnju ali jeste intriganto. Šće seks na vašar, jel?U tom momentu zvoni za večernju Službu.Nekako, kao da je zvono uspelo da nadjača vrevu... i u pozadini jasno i glasno se, pored zvona, probija:"... popiću jednu na ekspa ću da vidim da li si za seksda liii si zaaaaaa see--ee--eeeks"Ja zblanut. Okrećem se da vidim o čemu se radi. Ništa. Niko ne reaguje. Snajka i dalje ište seksa.Pop Mića, kulira, ulazi da odšljaka svoj deo posla.Jebote, jesam li ja lud ili šta? Mislim se nešto, koji god da je Bog u pitanju, božija kuća je sveto mesto u svakoj religiji i spram tog mesta mora da postoji neko poštovanje...Ali ovo je prevršilo svaku meru...Pa mi se onda razmota film.Kako smo imali problema sa popovima... šta ono beše piše u Bibliji, kako i zbog čega su Fariseji proterani, šta je ko rekao na tu temu u onoj Svetoj Knjizi...Jevanđelje po Mateju25 Teško vama književnici i fariseji, licemeri što čistite spolja čašu i zdelu a iznutra su pune grabeža i nepravde. Mk. 7:4, Lk. 11:3926 Fariseju slepi! Očisti najpre iznutra čašu i zdelu da budu i spolja čiste.Ovde ću da stanem, da ne bih ušao u retoričku agoniju psovanja i napušivanja sveštenstva nam vrlog.Smirio sam se.Ako je i za vašar, mnogo je.PS. Raspitao sam se ko je snajka što joj fali seksa: Stoja a ako mi ne verujete, evo teksta pa sami vidite.

Eto, malopre se nešto raspravljasmo oko posla. Dobro, ne oko posla, nego oko nekih plaćanja koje su pojedinci potpisivali...Zapravo, nismo se raspravljali, nego su razgovarali a ja sam samo ćutao i slušao. U tih par minuta razgovora 7 (da, sedam) puta sam čuo rečenice koje sadrže reč NEKO: "NEKO će, kad tad, da pita gde su te pare?" "NEKO će da pozove na odgovornost!" "Ne može tako doveka! NEKO će ga smeniti..." "Neko na vlasti će se setiti..." "NEKO će..." - da ne nabajam dalje...Ajde da su to govorile kolege koje su 50to, 60to godište, pa da im i ne uzmem za zlo. Šta će ljudi, uštrojena generacija... Doduše, jesu pominjali, ali... strašno je što su u toj priči prednjačile 70te generacije!!!Stvarno ne znam šta se do dešava u glavama moje generacije i kada i na kom putu su toliko izgubili mooda, ali brateee...Pa mi onda pade na pamet tužno sećanje da me taj (a možda je i ta?) NEKO proganja celog života. Od kako znam za sebe, pričali su: - Šta ako te NEKO sutra pita... ? - NEKO će da pomisli da si... - Šta ako neko dođe/kaže/uradi...Svaki period i svako okruženje je imalo svog NEKOg koji je po potrebi propitivao, zapitkivao, prozivao, mislio loše, pozivao, dolazio, odlazio... ma sve radnje radio....A da, za početak, malo JA budem TAJ JEBENI "NEKO"!Ajmo malo 'vako: - Ja pitam zašto smo dali 30 miliona (da, trideset!) za nešto što ne radi? - Ja pitam zašto imamo manjak 300 (stručnih) ljudi a višak 500 administrativaca u firmi? - Ja pitam zašto radnici moraju da dolaze na vreme a šefovi ne? - Ja bih da znam koji bilmez je doveo hemijskog laboranta na mesto šefa referenata ekonomista? - Ja bih da pozovem na odgovornost sve one koji usraše ovu zemlju!Ne stvarno... Pa, hebeš mu mater, imate li, iko makar gram samopoštovanja, možda, i koji gram mozga? Cenite li vi ono što radite i ono od čega živite?Pa dokle ćemo više da ćutimo i čekamo da dođe jebeni NEKO da reši problem?!?Ili, jebem se blesava, ja nešto nisam u redu...?Što neko reče, "Iako smo Srbi, budimo ljudi".

Obećao sam pa da nastavim temu.Zamislite sledeću, sasvim realnu, situaciju:Osoba je završila neki od fakulteta vezanih za računare.Tokom studiranja, ta osoba, ima dvadesetakak "kontakta" (Kontakt = Cimeri, kolege sa fakulteta, društvo iz srednje/osnovne škole, društvo iz ulice...) koji su, takođe, završili neke škole i sada rade.Nakon završetka studija, osoba uvek radi u struci. Za svojih 10ak godina radnog staža je promenila nekolicinu firmi.Na svim pozicijama, u svim firmama, zbog prirode posla, osoba ima pristupa svim informacijama u elektronskom obliku."Kontakti" takođe rade u struci i imaju pristupa informacijama u elektronskom obliku.Osoba je u braku i ima decu.Osoba, povremeno radi i na privatnim projektima.Osoba je... (Upisati, po svom nahođenju, bilo koju karakteristiku: frustrirana, nezadovoljna, kompleksirana, neodgovorna, zaboravna...)Za potrebe ovog primera, zamislićemo, takođe, da je ta osoba radila kao administrator baze podataka (DBA) na svim poslovima u svim firmama.Hajde da nabrojimo (mimo hronološkog reda) i firme u kojima je radila.Npr. Univerzitet, Telekom (a može i Telenor, VIP, sasvim svejedno), Bolnica i na kraju Kreditni biro (ili kako se već to zove. Zapravo, to je ona institucija koju sve banke pitaju da li je klijent kreditno sposoban i gde se slivaju sve informacije o kreditima).Recimo i to da "kontakti" rade u EPS-u, PTTu, nekom od VELIKIH marketa, Opštini, SUPu... (nabrajati sve ono što Vam je zanimljivo)Pre početka glavne priče evo još nekih, opšte poznatih informacija:Sigurnost podataka. U našim firmama, najviše u državnim, je na bednom (čitaj: Nikakvom) nivou.To ide dotle da ljudi koji odu iz neke firme imaju aktivne ključeve, znaju lozinke za alarme, protiv-požarne alarme, poznaju portire/čuvare... i mogu da uđu u svoju bivšu firmu kad god požele...Da ne pričamo o tome da je Administrator B O G koji ima pristup svemu i može sve. Nažalost, to važi i za one administratore koji su otišli iz firme! Njih često zovu da pripomognu kada se desi problem iako nisu u firmi...BackUp. Svaki DBA to radi. Pravi rezervne kopije. Često se desi da neka kopija završi na nekom CDu/DVDu/USB disku administratora... Bez ikakve namere zadnje namere... Ljudi iz "branše" se poznaju, čine jedni drugima, pomažu se i razmenjuju iskustva. Često, "upadaju" u tuđe projekte da bi pomogli, posavetovali, rešili problem u cilju poštovanja zadatih rokova.Često se dešava da, posle takvih aktivnosti, osobi koja je "upala" kao ispomoć, ostane ceo kod projekta... naravno, bez ikakve zadnje namere...Sad počinje teorija zavere:Osoba sa početka posta, na osnovu toga što poznaje dovoljan broj ljudi (stavke 1 - 4, stavka 7) koji su na odgovarajućim mestima (stavka 5, 7) može u kratkom roku da "sakupi" sve o Vama!Uzmimo na primer samo sledeće baze podataka do kojih imaginarna osoba iz posta može da dođe:PTTa, Mobilni operateri, Banake, EPS, Opština, Univerzitet/Škola, Bolnica, Velikih trgovina, možda SUP/MUP, Turistička Agencija...Onda, postoji nešto što se zove OLAP. { Olap je - da totalno banalizujem: smešate babe, žabe, automobile, kape, jabuke i prehlade. Onda kažete računaru, nađi mi zavisnosti...I on nađe... koliko baba ima žabu za ljubimca, nosi feredžu i autom ide da kupi jabuke u velikom marketu kad ima kijavicu!}Sa njim, možete da vidite neke nepovezive stvari... da nađete veze u moru nepovezivih podataka, da uočite pravilnosti...Ako pogledamo tačku 8 rađaju se strašne ideje... Možda je osoba maltretirana od strane šefa. Možda je iskompleksirani frik koji želi svima da se osveti... možda je frustrirana izgledom i hoće da napakosti onoj drugoj osobi koja odbija vezu... možda...A ako pogledamo tačku 5 pada na pamet i ideja, možda MORA da uradi tako nešto jer ga Neko ucenjuje... preti porodici...Naivni će pitati: A šta da uradi sa svim tim?Pa da otkrije (proda?) Vaše podatke, Vaš život!Naivni će opet pitati: Pa šta ako neko zna moje podatke?Hmmm... :)Možda i nije toliko strašno što zna podatke... strašno je što može da otkrije navike. Koliko trošite, koliko zarađujete, kako živite, sa kim ste u kontaktu, šta radite... sve o vama...Uzmimo najbeznačajniju stvar: Ako neko zna šta volite (šta kupujete), potrudiće se da vam "uvali" sličnu robu... nesvesno ćete trošiti više...A šta ćemo ako neko zna nešto malo više o Vama, pa može da Vas "proziva" po medijima, da Vas možda i uceni, da malo manipuliše Vama, da...A kako se naša država bori protiv takvih scenarija?Koliko je meni poznato, ova država se ne bori uopšte za realnu sigurnost podataka... uglavnom se oslanja na "miran san" radnika, moralnu etiku, i ostala pomoćna sredstva.Bože, daj da grešim.U državnim preduzećima, ako i ima DBA, plaćeni su mizerno (a videti i opšte poznate informacije). Zakon je rastegljiv. Mislim, nije rastegljiv, nego ga se niko ne pridržava... Može a i ne mora...Neprijatno, a?PS.Ovaj post (zapravo, tema) je inspirisan činjenicom da sam, migrirajući sa jedne na drugu maxinu, našao u svom BackUp-u, informacije koje, po prirodi stvari NE BI SMEO da posedujem. Jebi ga, ostala baza od nekog davnog projekta za turističku agenciju...

Često sam (a i svi mi) u prilici da slušam rasprave "stručnjaka", "istoričara" i "političara", kako uživo, tako i preko raznih medija.Više mi se smučilo. Naročito jedan detalj mi konstantno para uši: ŠAJKAČA.Sa jedne strane (one "naučne", jel) stalno se čuje: šajkača, pa šajkača, pa simbol Srbije od pre ameba... A sa druge strane... sećam se nekih detalja od ranije, dok je škola bila Škola.Bukvar

Ovih dana stigne račun za kablovsku.Lepo. Čuj lepo, idilično.Čovek doneo na vrata, nikog kod kuće, i otišao.Tako poslednjih godinu, i nešto jače, dana plaćamo kod onog ko raznosi te račune u Jotel-ovo ime. Ranije smo bili na SBB. Isto su i oni veoma ažurni u podeli "računa". Pa smo se preselili i dobili u nasleđe Jotel.I tako to teče divno i fino sve dok ja ne odem u PTT da platim i taj račun.

Često sam na blogovima čitao a, u poslednje vreme, i u razgovorima čujem, o srpskim brendovima... Pa dobro... nisu baš brendovi, ali... nemam nekog adekvatnijeg naziva. Proizvodi zvuči... neodgovarajuće... Pa, onda, pošto me Bog dao blesava, razmislim o tome i... Ne znam šta da kažem... ili sam ja stvarno lud ili nešto tu ne štima... Evo samo nekih od "lažnih brendova" koje mi paraju uši: "

$%%$#%$ I to najveće! Da se razumemo ja JESAM pušač. Barem još uvek. Zapravo to kod mene varira. Od nepušača koji ne zapali par meseci, preko periodičnog pušača, koji pali jednu u par dana, do pasioniranog ovisnika koji puši paklu dnevno. Zavisi od prilike i situacije. Ali... uvek se trudim da ne budem SVINJA! Kod nas u firmi je zabranjeno pušenje u kancelarijama. Pozdravljam! Iako konzumiram

Gledate li najnovije filmove na poslu? Ja da! Sram me bilo! Grešna mi duša, ali ih gledam! Gledam ih, pa, skoro, svaki dan! Dobro, sad, nisu baš uvek najnoviji, ali ih ima... U poslednje vreme se, kod mene u firmi, daju sve sami filmski bestseleri. Neke od naslova siguno prepoznajete: "Ne sećam se..." - Reditelj: Odgovorni Rukovodioc. Glume izvesni pravosudni organi."Nisam ja to nikad rekao!" -

Jednim okom gledam, sinoć, klinca a drugim pratim pomalo TV... Klinac se dočepao daljinskog i šalta k'o da je za miksetom rođen. Kad ono, na nekom kanalu, g-din Tomislav N. Nisam baš imao žarku želju da ga slušam, al'... Lepo čovek priča. Pitomo. Normalno. Normalnim jezikom se služi. Baš, baš onako, kako treba... Ali... Prođe ta emisija. Ja, pun utisaka. Žao mi ga nekako... Onako dobar a

U V O D : Dok sam bio mlađi, a sretnija vremena bejahu, u kući se čitale Novine. Mene to nije zanimalo... ama baš ni malo. Osim, možda, četvrtkom, kada je izlazilo "Dečiji dodatak"... kasnije i petkom - "TV Progam"... Onda je došlo sranje, pa se nije čitala štampa već se gledao maratonski drugi dnevnik. Onda je, kao, prošlo sranje... Meni je ostala navika da NE ČITAM dnevne novine. Pratim samo

Ako ste mislili na erotiku, grdno ste se prešli... Zapravo, kad bolje razmislim, i jeste u pitanju erotika... Ali, ona nastrana... ma, u stvari, nije to ta erotika na koju mislite... To je ona, gde na kraju priče, Vi najebete... --- Ako Državu posmatramo kao majku, onda su građani te države njena deca. Ili, ako Firmu (uzmimo kao primer: moju firmu) posmatramo kao majku, onda ste Vi, dragi

Onomad sam pisao o tome koliko vredi 1000 dinara. E, a sad ću malo o tome koliko vredi 100 eu... Elem, situacija je 'vaka: - Trenutno radim u domaćoj (samo-što-nije-privatizovana) firmi koja relativno dobro posluje. Radim u IT-u (reklo bi se u struci). Posla ima ako si voljan da radiš ili nema ako nisi. Kako ko želi. - Posao je, barem u mom slučaju, prilično zanimljiv. Trenutno jednu moju

Svi na ovom svetu traže sreću u nesreći... Samo iskusni, i oni koji su već prošli tu školu na svojoj koži, traže NESREĆU u sreći... Lepo je što je Mariče pobedilo, onomad, na poselu... Drago mi je... Al'... ne radujem se previše... Šta ću... mnoge albume sa sličnim fotografijama sam odgledao... Davno, davno, na svojoj koži, sam naučio da nalazim rešenja za najgori slučaj koji može da se dogodi.

... migraciju softvera! Ovih dana sam (zapravo, za prethodni vikend i nije SAM nego SMO) radili migraciju Oracle baze i Oracle Application Servera... Dobro, nije samo migracija nego i integracija dve baze u jednu... Evo šeme kako N I K A K O ne treba raditi poslove migracije i integracije: Pripremni deo: - Pristanite na nenormalno kratke rokove: recimo jedan dan (24h)... ili manje... bez

Pre par minuta sam se užasnuo nad... nad... pa ne znam kako to da nazovem! Evo o čemu se radi: Imamo u poslednje vreme neka "previranja" po firmi u vezi daljih obaveza... pa kako to već ide po tak'im firmama k'o što je moja... kad jedni navru k'o mutavi, drugi mogu samo da se zezaju na svoj račun... I tako... Pošaljem ja probranim kolegama, koji su usko povezani sa celom pričom iz firme, jednu

O j***m ti, da ti j***m Windows! I windows CE takođe!!! U paketu, bre! Objašnjenje: Ovo popodne sam, svojim očima, odgledao užasno čudo... Telefon, pardon, pda hp ipaq, se iz čista mira, dakle, ničim izazvano, probudio iz stand by moda. Osvetlio se displej. Postavio mi pitanje: "Are you sure?" OK Cancel 'Ajd što me upita... 'ajd... AL', ŠTO ODGOVORI MESTO MENE SPALIO TE BILI DA BOG DA!?

Novembar mi je oficijalna noćna mora. Bedniji deo života godišnjeg. To vuče korene još od nekih ranih trauma doživljenih inkriminisanog meseca. Pa, sad... ovaj sadašnji 11 mesec je protekao prilično mirno... ali... Protekle nedelje decembra su nadoknadile sve propušteno... Stiglo me... Ili da kažem još bolje, krenulo me... Boga molim da se završava ove nedelje... No da krenem redom: Novembarsku

Mislim, stvarnoooo! Opet kap u punoj čaši! Šta bre punoj?!? PREPUNOJ!!! A dolevaju li dolevaju... Nešto ne spadam u fanove "politički" nagnutih radio-tv-i-ostalih stanica, ali, nekako sam tolerisao B92. Imali su po neku dobru seriju, zaluta po neki dobar film, tu i tamo natrčim na po neku emisiju informativnog karaktera, solidan blog... Sve do malopre nisam imao ništa "PROTIV"... Dobro, B(l)og

Mislim, stvarnoooo! Opet kap u punoj čaši! Šta bre punoj?!? PREPUNOJ!!! A dolevaju li dolevaju... Nešto ne spadam u fanove "politički" nagnutih radio-tv-i-ostalih stanica, ali, nekako sam tolerisao B92. Imali su po neku dobru seriju, zaluta po neki dobar film, tu i tamo natrčim na po neku emisiju informativnog karaktera, solidan blog... Sve do malopre nisam imao ništa "PROTIV"... Dobro, B(l)og

Gledam sinoć Galaktiku. Sećanja naviru. Kako je to bila dobra serija kad sam bio klinac... Završi se ista, i šaram po kanalima. Ovamo, onamo, reklame. I na par mesta mi nešto zapara uši: - "... patentom zaštićeni stub vazduha greje..." - "... patentom zaštićena formula leči..." - "... patentom zaštićeni sloj štiti..." Čekaj, majku mu... nešto mi se tu ne uklapa? Moja baba, Bog da joj dušu prosti

Gledam sinoć Galaktiku. Sećanja naviru. Kako je to bila dobra serija kad sam bio klinac... Završi se ista, i šaram po kanalima. Ovamo, onamo, reklame. I na par mesta mi nešto zapara uši: - "... patentom zaštićeni stub vazduha greje..." - "... patentom zaštićena formula leči..." - "... patentom zaštićeni sloj štiti..." Čekaj, majku mu... nešto mi se tu ne uklapa? Moja baba, Bog da joj dušu prosti

Gledam sinoć Galaktiku. Sećanja naviru. Kako je to bila dobra serija kad sam bio klinac... Završi se ista, i šaram po kanalima. Ovamo, onamo, reklame. I na par mesta mi nešto zapara uši: - "... patentom zaštićeni stub vazduha greje..." - "... patentom zaštićena formula leči..." - "... patentom zaštićeni sloj štiti..." Čekaj, majku mu... nešto mi se tu ne uklapa? Moja baba, Bog da joj dušu prosti