Planeta Srbija

U saradnji sa najvećom regionalnom agencijom specijalizovanom za društvene medije – iStudiom i lokalnom družinom koja funkcioniše iza brenda Activa, pre nekoliko meseci imali smo prilike da predstavimo SocialNumbers. U pitanju je servis koji prati domaće Facebook statistike koje se tiču korisnika ali i brendova koji su prisutni na ovoj najpopularnijoj društvenoj mreži. Nekoliko meseci kasnije, predstavljamo vam presek stanja tržišta za 2011. godinu u obliku infografike. 

Srbija je danas vodeća zemlja po broju korisnika u bivšoj Jugoslaviju, sa preko 3 miliona korisnika i ta brojka i dalje nezadrživo raste. I ako je vrlo upitno koliko je ta brojka i realna, obzirom na veliki broj lažnih profila, činjenica je da je Facebook danas u Srbiji sinonim za Internet većini njegovih korisnika.

Po broju fanova, očekivano prednjači Novak Đoković, kao danas najaktuelniji srpski brend na svetskom nivou. Novak sjajno vodi svoju stranu, ali i Twitter profil, a odmah iza njega je još jedna teniserka Ana Ivanović. Od brendova koji su aktuelni na regionalnom nivou najpopularniji je FK Crvena Zvezda, a odmah za njim ide sajt Ma Nemoj?! (vrlo čudna brojka) ali i Vukajlija koja za veliki deo svoje posećenosti i popularnosti može da se zahvali Facebooku. Među medijima, neprikosnoven je Blic, koji je ujedno i najposećeniji srpski portal.

Za razliku od pregleda hrvatske scene, u Srbiji je zastupljeno mnogo manje agencija i strana, pa vas ovom prilikom pozivam da se pridružite i prijavite vaše strane na Social Numbers. Tako ćemo imati potpuniju sliku o tržištu i ovu trku učiniti mnogo zanimljivijom. Infografiku možete slobodno preuzeti u ovom obliku i integrisati na svoj sajt ili blog.

Verovatno ste sebi poslednjih godina postavili sebi neka od sledećih pitanja:

Koliko vas stvarno interesuje svaka pesma koju neko sluša i automatki postavlja na Fejsbuk ili Tviter, naročito kada to umesto vašeg prijatelja radi neki od softvera za slušanje muzike online? Isto važi i za sve YouTube klipove i sl. Koliko vas interesuje svaki FourSqare status kada neko od vaših prijatelja i poznanika postavi po automatizmu da se pojavljuju na FB i Tviteru? Ili Paper.li izdanje, ili bilo koji drugi automatizovi tvit ili FB status od strane neke aplikacije koja to radi umesto vaših prijatelja?

U nekoliko tekstova u poslednje vreme pominju se različite varijante gubljenja društvene komponente u društvenim mrežama kao posledice automatskog šerovanja različitih aktivnosti pojedinaca, koje zbog njihove obimnosti jednostavno postaju spam.

Mogu se postaviti i sledeća pitanja:

Koliko poznajete osoba koje zbog činjenice da imaju npr. preko 500 ili 1.000 (upisati broj) FB prijatelja ili Tviter pratilaca doživljavaju sebe kao “istinske zvezde”, odnosno veoma popularne osobe? Koliko od takvih osoba stvarno jesu te “istinske zvezde” kao osobe u svom okruženju (ne mislim ovde na poznate ličnosti i sl.)? Koliko puta niste prestali da budete FB prijatelj (ili ste stavili nekog pod “hide”), a ta osobe stvarno nema pojma da nije baš naročito interesantna, bez da ste mu/joj to na neki način skrenuli pažnju? Još bitnije, koliko često ne uradite unfollow na Tviteru zbog toga što ne želite da uđete u bilo koji konflikt ili da vas neko pogrešno ne protumači, pa ostajete da pratite neke osobe, a veoma rado biste prestali?

Praćenje nekih osoba na FB i Tviteru samo zbog toga da biste imali veći broj prijatelja i pratilaca ne doprinosi vašoj popularnosti, a naročito nema nikakve veze sa povećanjem uticaja. Nedavno je u jednom tekstu naznačeno jedno od osnovnih pravila manuelnog računanja uticajana Tviteru: odnos broja osoba koje se prate i broja pratilaca

Što je odnos broja pratilaca veći od 2 puta u odnosu na broj onih koje neki Tviter korisnik prati, veća je verovatnoća da se radi o osobi koja poseduje određeni uticaj u svojoj online zajednici.

U našim uslovima se sve češće dešava da određeni broj osoba koji ima nešto veći broj pratilaca veoma “bučno” reaguje kada neko prestane da ih prati (meni se npr. dešava da u jednom danu na Tviteru da pet osoba prestane da me prati, ali i drugih 10 počinje da me prati – i sve je OK), ili to radi manje bučno ali se direktno obraća osobama koje prestaju da ih prate – jer to nije u redu! Sa druge strane, više puta sam čuo od nekih osoba da ne žele da otprate neke osobe, jer ne žele različte probleme, prebacivanja i sl.

Za dugoročno slabljenje reputacije veoma je indikativno kada određeni blogeri iz nekog straha ne žele da skinu određeni broj blogera iz BlogRoll-a, jer se boje reakcija.

Da zaključim – Ako se interesujete za dolaženje do realnog poverenja od strane online korisnika:

Ponašanje u realnom svetu na jedan način, a online sasvim drugačije svakako ne predstavlja dobar način komunikacije sa osobama koje vas znaju i online i offline. Automatika na društvenim mrežama može samo da šteti vašoj reputaciji, i sigurno ne može da je poboljša. Pravljenje lažnih kompromisa zbog toga što ne želite da vas neko ne “zamrzi” jer ga/ju ne pratite i sl., dugoročno stvara samo još veće probleme sa nepotrebnim kombinacijama (naročito kada o tome još i pričate sa drugim osobama)… “Ići non-stop niz dlaku mnogima” na društvenim mrežama jeste često dobra taktika dojenja sujete i ego-tripa tih “mnogih”, ali onima koji to posmatraju sa strane to ne izgleda na isti način kao “objektima dojenja sujete”. Društvene mreže definitivno odgovaraju veoma društvenim osobama, “dojenje sujete” kao taktika lako dobro prolazi na većini automatizovanih sistema praćenja uticaja korisnika, ali…

Napomena: Ovaj i slični tekstovi su prvenstveno namenjeni osobama koje žele da profesionalno koriste društvene mreže.

Rating: 10.0/10 (1 glas cast)

Veoma je često pitanje da li je ispravno kupovati fanove, folovere, frendove (“trojstvo – 3F“). U nekim slučajevima aktivnost kupovine fanova se stavlja u pozitivan kontekst, a ponekad se stavlja u kontekst prevare.

Ako pogledate primer sa slike gde se vidi prodajni tekst na Fejsbuku za oglašavanja na ovoj društvenoj mreži, vidi se da FB eksplicitno poziva na kupovinu lajkova. Sa druge strane, taj isti servis ne dozvoljava korišćenje dugmeta Like za kreiranje nagradnih igara.

Pa, da li je sada aktivnost kupovine tzv. “3F-ova” dozvoljena ili zabranjena?

Preporuka: uvek kada se nađete u situaciji da vam nešto nije sasvim jasno, ili niste sigurni da li ćete napraviti neki prekršaj ili dobru stvar – vratite se nekoliko koraka nazad da se posavetujete sa osnovnim postavkama problema (u ovom slučaju, osnovne postavke promocije).

Kada se pogleda savremena podela medija na plaćene, sopstvene i zaslužene (paid, owned, earned),sistemi promotivnih aktivnosti koji važe i za Internet govore da ako su 0vam potrebni korisnici – možete doći do njih plaćanjem oglašavanja.

U datom primeru, ako su vam potrebni “3F-ovi”, možete se poslužiti različitim tipovima oglašavanja da dođete do njih, a možete se potruditi i preko sopstvenih medija, a možda će neki online korisnik takođe da preporuči svojim pratiocima da vaša kompanija vredi da neko od korisnika postane “3F”.

I sada, gde je ovde problem?

Problem sa dolaženjem do potencijalnih klijenata, korisnika, “3F-ova”, itd. se nalazi u načinu dolaženja do tih istih korisnika! Da li je do traženih korisnika došlo na osnovu neke prevare (tih korisnika), ili se do njih došlo na neki ustaljen – etički pruhvatljiv način:

Da li su korisnici spamovani sa porukama (kratkoročna tehnika promocije koja donosi loše mišljenje o kompaniji koja je spamer)? Da li se do “3F-a” došlo tako što je on/ona npr. kliknuo na neku xy stranicu i svojim lajkom je postao fan neke z stranice, koja nema nikaakve veze sa onim što je korisnik prvo dobio? Da li su korisnici svojevoljno postali “3F”, iz razloga što ih to interesuje, ili su “navučeni” nekom prevarom, nagradom, ili na bilo koji drugi način gde se korisnik postavlja u zabludu – samo da bi postao “3F”?

Osnova poslovanja gde je cilj dugoročno ostati u poslu bi trebalo da za rezultat ima principe promocije koji ne donose dugoročno probleme jer su određeni tipovi promocije koje koriste zasnovani na varanju korisnika. Svi oni koji posluju po principu “uzmi pare i beži” koriste raznorodne varijante prevara, i uvek imaju za to neke izgovore…

Savet: Ako želite da dugoročno kvalitetno poslujete preko Interneta, kada želite da radite bilo koju online promotivnu aktivnost, prvo saznajte da li tu postoje neki ne-etički elementi. Na taj način ćete sprečiti da zbog vađeg neznanja budete proglašeni za spamera, ili sl.

Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)

U periodu između 2007. i 2008. g. postalo je izvesno da MySpace gubi trku sa Fejsbukom, a osnovni razlog za to je bio veoma očigledan – jednostavnost korišćenja FB-a naspram veoma natrpanog i ružnog MySpace-a nije mogla da ostavi ravnodušnim široke narodne mase… Da li će se isto desiti Fejsbuku pod naletom Gugle plusa?

Kada se uopšteno posmatra, Google+ sa svojim karakteristikama nije mnogo različit od aktuelne verzije Facebooka, i već se sada postavlja pitanje da li je ovaj najnoviji pokušaj Google-a da napravi društvenu mrežu samo kopija onoga što Facebook radi godinama.

Svi oni koji se bave praćenjem novosti na Internetu se slažu s tim da je Google+ već sada najuspešniji pokušaj ove kompanije na polju društvenih mreža, pa se odmah postavlja i pitanje da li ovaj projekat Gugla može da ugrozi za sada neprikosnoveni Fejsbuk?

Zašto ljudi gube vreme na nekoj društvenoj mreži?

U poslednjih nekoliko dana imao sam više puta prilike da vidim kako reaguju sasvim obični korisnici Fejsbuka na pojavu Google+ (veoma je važan podatak da niko od ovih osoba nije čuo za Google+ pre nego što sam im to spomenuo, pokazao i otvorio nalog za isti), i jednistvena je ocena – pa to je isto kao i Fejsbuk.

Drugi komentar glasi – “zašto bih prenosio svoje prijatelje na novu mrežu da radim isto što radim i na Fejsbuku?”

Ako se posmatra razvoj svih značajnih društvenih mreža, očigledno je da je potrebno 3-4 godine da bi se videlo koliko će određena društvena mreža privući običnih korisnika Interneta da postanu njeni aktivni korisnici.

Svaka danas važna društvena mreža ima bar jednu karakteristiku zbog koje je aktivno koristi veći broj osoba – Facebook (svi su već tamo), Twitter (informisanje), LinkedIn (poslovanje)… Google+ treba tek da pokaže koji je to razlog zbog čega bi ga neko aktivno koristio, a da se to značajno razlikuje od ostalih društvenih mreža (naročito Fejsbuka).

Po mom mišljenju (i ne samo mom mišljenju), najinteresantnije prednosti G+ za sada su mogućnost selektivnog slanja informacija putem “krugova” (Circles) i video chat (Hangout). Video chat kao opciju Facebook je već uvrstio preko Skype-a, a postavlja se ozbiljno pitanje koji je procenat prosečnih korisnika Interneta koji ima potrebu da deli informacije koje šalje preko društvenih mreža različitim krugovima prijatelja…

Google+ nije novi trend, ali će kompanije doći!

Iako je za sada nezahvalno predviđati šta će se konkretno dešavati sa razvojem servisa Google+, ako Google krene u pravcu “mešanja” (mashup) svojih raznorodnih aplikacija na neki koristan način koji donosi nove vrednosti korisnicima, i to im plasira preko Google+ platforme, postoji mogućnost da ovaj servis postane veoma značajan u narednim godinama (naročito ako se ozbiljnije i inteligentnije razvije servis Sparks – filtriranje vesti i ostalih informacija).

Naravno, sve ovo ne znači da kompanije neće krenuti da koriste i ovu društvenu mrežu za svoje promotivno/prodajne ciljeve, jer osnovno pravilo korišćenja Interneta u poslovne svrhe glasi – tamo gde se nalazi ciljna grupa korisnika, tamo treba da bude prisutna i kompanija. Za sada, ali i narednih godinu-dve, sve ciljne grupe koje koriste Google+ (rani korisnici) se nalaze i na ostalim društvenim mrežama, pa se do njih može doći i na druge načine.

Poruka svima koji se “ježe” pomisli da sada treba voditi računa o još jednoj društvoj mreži:

Ne brinite se, u narednih godinu-dve neće biti neophodno da “gubite vreme” na još jednoj društvenoj mreži (Google+), sem ako vam dominantna ciljna grupa korisnika nisu upravo oni koji među prvima isprobavaju Internet novotarije…

Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)

Nije bilo potrebno mnogo da se za najbrži način uvećavanja fanova na stranicama organizacija izdvoji nagrađivanje. Lajkuj najlepšu fotografiju, “glasaj” za najbolji predlog, “izaberi” svoj dizajn neke su od udica kojima se mame FB korisnici da učestvuju u nagradnoj igri … Continue reading →

U sklopu moje prezentacije sa ovogodišnje konferencije E-trgovina, ovom prilikom ću izdvojiti objašnjenje samo dva slajda koji se odnose na uspostavljanje i vođenje dijaloga, sa aspekta poslovno-prodajnih ciljeva organizacije u online okruženju.

Struktura upravljanja online dijalogom organizacije

Osnovni elementi bilo kojeg tipa (online) komunikacije mogu se razložiti na tri segmenta:

Opservacija (Posmatranje) – Praćenje i evaluacija (ocenjivanje) komunikacije organizacije i konkurencije Priređivanje sadržaja (Curation) – Odabir sadržaja i njihovo publikovanje (objavljivanje). Dijalog (Dvosmerna komunikacija) – Komunikacijska razmena

Ovaj model aktivnosti u vezi sa komunikacijom organizacije može se primeniti i u jednosmrnim sistemima komunikacije (npr. publicitet, reklamiranje), s tim da se u tom slučaju ne definiše treći segment – dijalog.

U slučaju korišćenja društvenih mreža, većina korisnika Interneta nalaze se u “statusu” posmatranja (ne žele da se “upliću”, već samo prate aktivnosti drugih korisnika), i ova aktivnost je posebno važnja za shvatanje funkcionisanja servisa Twitter.com (o voj temi ću verovatno pisati jednom prilikom posebno).

Priređivanje sadržaja putem društvenih mreža (popularno “šerovanje” ili “retvitovanje”) predstavlja veoma važnu aktivnost pri usmeravanju publike koja će uopšte pratiti nalog nekog korisnika – upravo na nivou odabira sadržaja koji se publikuju preko nekog naloga na društvenim mrežama određuje se tematika i ton (u ovom slučaju jednosmerne) komunikacije.

Dijalog u osnovi predstavlja mogućnost da korisnici u međusobnom odnosu čuju šta kaže druga strana, i da nešto po tom pitanju urade (po mogućnosti pozitivno).

Struktura vođenja dijaloga

U dokumentu “Social media and relationship development in professional services” (besplatno je dostupan za skidanje) nalazi se veoma detaljno razrađena struktura uspostavljanja online dijaloga (uspostavljanje odnosa sa online korisnicima – relationship building) u svrhu ostvarivanja ciljeva organizacije (na društvenim medijima), naročito onih prodajnih, na osnovu najbolje prakse upravljanja dijalogom.

Poznato je da je jedan od velikih problema društvenih medija upravo ocenjivanje vrednosti aktivnosti sa aspekta konkretnih poslovnih ciljeva organizacije, ali takva merenja prestaju da budu problem kada se organizacija ostvari kompletno osmišljenu integraciju online aktivnosti (koje uključuju i dijalog organizacije) u skladu sa ciljevima organizacije.

Jedan od osnovnih razloga svih problema sa ocenjivanjem uspeha korišćenja društvenih medija (naročito društvenih mreža) leži u činjenici da je fokus svih online aktivnosti organizacije u uspostavljanju dijaloga vezan za prvu fazu – angažman organizacije (učenje dvosmerne komunikacije).

Kao što se iz priložene slike može videti, kompletan proces integracije online dijaloga sa poslovnim ciljevima organizacije sastoji se iz četiri faze:

Angažman (Pre-Relationship) – U ovoj fazi pripreme za online dijalog fokus je na uspostavljanju sistema razmišljanja (mind-set) zaposlenih u organizaciji, koji ima za cilj ovladavanje veštinama usmeravanja komunikacije, ne njihovog kontrolisanja. Uspostavljanje odnosa sa ciljnim grupama korisnika (Relationship Creation) – Ovu fazu u osnovi karakteriše prilagođavanje konverzacije predstavnika organizacije koji stupaju u dijalog u kontekstu percepcije samih potreba online korisnika. U ovoj fazi počinje definisanje problema u organizaciji koji je čine nedovoljno transparentnom. Razvijanje odnosa sa korisnicima (Relationship Development) – Osnovna karakteristika ove faze razvoja odnosa sa korisnicima jeste proširenje aktivnosti dijaloga u kontekstu raznorodnih aktivnosti i problema organizacije. Organizacija polako pokreće mehanizme u kojima realno počinje da funkcioniše na način kako se predstavlja online. Integracija efekata dijaloga sa ciljevima organizacije (Integrated existing Relationship) – Organizacija u ovoj fazi postaje potpuno transparentna prema svojim korisnicima, i svojim online aktivnostima za fokus ima dodavanje novih vrednosti korisnicima svojim online angažovanjem. Efekat ovakvih aktivnosti se direktno vidi u metrici ostvarenih ciljeva organizacije.

Prva faza stupanja u online dijalog (edukacija) traje oko godinu dana, dok je za naredne dve faze potrebno u najboljem slučaju još godinu dana. U slučaju da dođe do pozitivnih promena u organizaciji na osnovu online aktivnosti (početak realnog otvaranja organizacije prema korisnicima – transparentna organizacija), za uspešnu implementaciju faze integracije online dijaloga sa ciljevima je potrebno još godinu dana. Organizacije koje po prirodi svog postojanja imaju otvoreni princip funkcionisanja, kompletan cikljus razvoja online dijaloga mogu da ostvare za oko dve godine od početka ozbiljnog bavljenja uspostavljanjem dijaloga.

Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)

Enekretnine.com je jedan od najznačajnijih Web portala iz oblasti nekretnina u Srbiji.

Enekretnine.com je nastao 2003. g., od januara 2005. g. sajt je dobio punu funkcionalnost i značajno povećanje posećenosti, a od 2008. g. su krenuli prvi prihodi.

Vlasnik servisa Vladimir Đačić je aktivan korisnik društvenih medija u poslednjih nekoliko godina. Svoja znanja je veoma lepo primenio u svom poslu, i to naročito na način da konkretna saznanja o funkcionisanju pojedinačnih online kanala komunikacije upotrebi u cilju plasiranja informacija koje pružaju korisnici servisa Enekretnine.com, a mnogo manje da te iste kanale koristi u promociju samog servisa.

API integracije i društveni mediji

Jedan od najinteresantnijih kvaliteta Enekretnine.com servisa, pored same baze ponude nekretnina, svakako predstavlja napredna upotreba savremenih mogućnosti integracija društvenih medija u kontekstu poboljšavanja upotrebljivosti Web portala, kao i poboljšanje promotivnih efekata – uglavnom za klijente ovog servisa.

API (Application Programming Interface) predstavlja skup tehničkih pravila i specifikacija koje može da prati određeni program (programabilni Web sajt) da bi pristupio određenim servisima ili resursima nekog drugog programa. API integracije u poslednjih godinu-dve možete videti na velikom broju Web sajtova i blogova, a njihov najčešći primer predstavljaju Fejsbuk lajkovi na sajtovima izvan Fejsbuka, Fejsbuk komentarisanje u tekstovima, ili npr. prijavljivanje na neki servis sa Fejsbuk ili Twitter podacima.

Upotreba integracije servisa Facebook, Twitter, Gmail…

U sklopu samog portala koristi se integracija sa Tviterom, Fejsbukom i Gmailom za potrebe dodatne promocije ponude nekretnina klijenata servisa Enekretnine.com putem e-mail-a i društvenih medija.

Primer Fejsbuk API integracije na stranicama ponude nekretnina prikazuje kako  zainteresovani posetilac Web sajta može pomoću odabira dugmeta za deljenje informacija preko Fejsbuka da izabere određeni broj svojih FB prijatelja kojima će poslati informaciju o ponudi određene nekretnine. Ova informacija se direktno pojavljuje na FB wall-u posetioca ovog Web portala.

Gmail API integracija omogućuje korisnicima e-mail servisa Gmail da izaberu svoje kontakte iz ovog servisa kojima će poslati e-mail poruku o ponudi određene nekretnine.

Između ostalog, urađena je i direktna integracija sa Facebookom i Twitterom, gde je kontrola nad ovim sistemima prijavljivanja (logovanje) na Web servis Enekretnine.com mnogo više integrisana u sam sistem nego što je to slučaj sa npr. poznatim klasičnim FB ili Twitter dodacima za WordPress ili Joomla platforme. Pored ove mogućnosti za posetioce Web sajta, sami klijenti u svom administrativnom delu Enekretnine.com servisa mogu po sličnim principima da pošalju informacije o ponudi pojedinačnih nekretnina na svoj FB wall ili Twitter.

Facebook aplikacija Enekretnine.com

Ova aplikacija je veoma redak primer ovdašnje upotrebe Facebook komunikacije u B2B sektoru, obzirom da je smisao aplikacije da omogući klijentima (agencije za nekretnine) servisa Enekretnine.com predstavljanje izdvojene ponude nekretnina na sopstvenom Facebook nalogu.

Enekretnine.com Fejsbuk aplikacija koristi podatke o agenciji za nekretnine iz samog servisa, i te informacije plasira u posebnom tabu (jezičku) na potpuno nezavisnoj Fejsbuk stranici agencije za nekretnine (ova FB stranica nije kreirana od strane servisa Enekretnine.com, već klijent servisa samo koristi prikazanu FB  aplikaciju).

Enekretnine.com API

U svrhu istraživanja u pravcu naprednih promotivnih alata koji proširuju vidljivost Enekretnine.com servisa i dostupnost oglasa na većem broju online lokacija, kreiran je poseban Enekretnine.com API.  Ovaj API u ponudi ima widgete i alate koji mogu da se ugrađuju na sajtove, kao što su lista poslednjih oglasa iz određenih gradova, konvertor valuta i kreditni kalkulator.

API alati predstavljaju platformu za korišćenje podataka iz servisa Enekretnine.com s čime je omogućeno da praktično napravite poseban Web sajt iz oblasti ponude nekretnina koristeći podatke o nekretninama koji se nalaze u servisu Enekretnine.com.

E-nekretnine API platforma može da se iskoristi npr. za podršku pokrivanja Web izdanja sajtova lokalnih medija, gde se na sajtu lokalnih medija pojavljuju lokalni oglasi za nekretnine iz baze Enekretnine.com u formi izgleda sajta lokalnog medija.

Uskoro se očekuje WordPress plugin za pretraživanje i prikazivanje rezultata ponude nekretnina. Svi zainteresovani vlasnici sajtova/blogova na WordPress platformi će moći da koriste ovakvo rešenje na sopstvenom domenu (adresi) i sa sopstvenim izgledom Web sajta.

Enekretnine CMS

Pored mogućnosti korišćenja API servisa za kreiranje sajtova agencija za nekretnine (sopstveni izgled i sopstvena adresa), razvijen je i poseban CMS (content management system) za agencije za nekretnine. Ovaj specijalizovani CMS između ostalog koristi mogućnost servisa Enekretnine.com za automatsko dodavanje postojeće baze ponude nekretnina.

Kompanijski blog

Kompanijski blog je nastao početkom 2008. g. i za sada se koristi kao platforma za vesti o kompaniji. Uskoro se planira mnogo ozbiljnija upotreba ovog vida promocije u cilju detaljnijeg obaveštavanja zainteresovanih potencijalnih korisnika servisa.

Specijalizovana društvena mreža za nekretnine

Enekretnine.com mreža predstavlja prvu specijalizovanu domaću društvenu mrežu posvećenu sektoru nekretnina. Ova vertikalna društvena mreža postoji oko godinu dana, i namera je da se u narednom periodu intenziviraju aktivnosti oko većeg angažmana postojećih korisnika i promocije mreže.

Društvena mreža Enekretnine urađena je na Ning.com platformi.

Statistike performansi oglasa i trendovi cena nekretnina

Sistem statistika u samom administrativnom delu servisa za klijente između ostalog omogućuje da se isprati kvalitet postavljenog oglasa za nekretnine. Interna ocena kvaliteta oglasa opisa je Enekretnine rangom, putem kojeg agencija za nekretnine jednostavno može da uoči razloge zašto joj određeni oglasi imaju bolji ili lošiji efekat.

Statistika traženih cena nekretnina na Web sajtu servisa postoji od 2008. g. i mogu se proučavati različiti trendovi po državama regiona i po gradovima.

Razvoj servisa

Servis Enekretnine.com je trenutno je u fazi ekspanzije poslovnih efekata, koji imaju za rezultat prihod od nekoliko srpskih prosečnih plata mesečno. Praktično sav prihod od servisa se ulaže u njegov dalji razvoj.

P.S. Postoji više razloga zašto je ovo sponzorisan tekst, ali to svakako nisu kvalitet predstavljenih sadržaja i njihova istinitost.

Rating: 6.0/10 (5 glasova cast)

Odmah da odgovorim na pitanje iz naslova – ne možete da znate ko vas je sve sakrio na Fejsbuku, i sva sreća što je to  tako. Na Tviteru možete znati ko je sve prestao da vas prati…

Osnovno pitanje je kako znati komunicirati na taj način da vas vaša cilja grupa prati s pažnjom, a ne da korisnici smatraju da ih smarate?

Da li kada koristite Fejs i napravite neku grupu ili fan stranicu radite sledeće stvari:

Da li molite vaše prijatelje da lajkuju vašu fan stranicu? Da li postavljate automatski određeni broj osoba koje ćete pozvati u neku vašu grupu ili u neku fejsbuk aplikaciju? Da li tagujete određene osobe na neke slike bez obzira što se one ne nalaze na njima (da bi ih videli)?

Nedavno sam čuo priču od jednog prijatelja koji je napravio njemu važnu Facebook grupu, i krenuo je redom da četuje sa svim osobama koje su mu se prijavile kao prijatelji na sopstvenom nalogu, a tema četovanja je bila – “molim vas da lajkujete ovu fan stranicu, jako mi je, jako važno”!

Ovakve i slične akcije vas sigurno vode u situaciju da će vas veliki broj osoba na kraju “staviti u hajd”!

Vaš nalog na Fejsu, Tviteru, vaš blog, itd su tzv. personalni mediji. Osnovna karakteristika personalnih medija je da su oni zasnovani na sujeti ili egoizmu:

Da li vam je neprijatno kada vam neko lajkuje FB status, ili prenese (RT-uje) vaš Tviter status? Koliko vam je drago kada vam neko na blogu ostavi komentar?

Da se odmah razumemo, sujeta i egoizam u normalnom slučaju uopšte nisu loša karakteristika – ipak pojedinac najviše voli prvo sebe!

Problem nastaje onog momenta, kada se zaboravi činjenica da kada je nešto važno vama, to ne mora da bude važno čak ni vašim najboljim prijateljima!

Lepota Fejsbuka je u njegovoj osobini da možete da hajdujete i vaše veoma dobre prijatelje – ako krenu da vas dave sa stvarima koje vas ne interesuju. Mnogo puta sam do sada video veoma odobravajuća “klimanja glavom” studenata kada sam ih pitao koliko se često dešava da “hajduju” neke svoje inače veoma dobre prijatelje.

Možete zamoliti vaše prijatelje jednom da prenesu informaciju koju želite, i dva puta, i tri puta – ali posle toga ti isti prijatelji više neće prenositi tako lako informacije koje su VAMA VAŽNE (a ne njima). Vi tada počinjete polako ali sigurno da gubite poverenje tih osoba (za tu vrstu usluga koje tražite od njih).

Najbolja praksa povećanja broja vaših “pratilaca”

Postoji samo jedan prihvatljiv način kako stvarno možete da angažujete za vašu stvar osobe koje vas prate:

- Vaši pratioci moraju samostalno da odluče da li će lajkovati vaš status, da li će lajkovati vašu fan stranicu, da li će se prijaviti na vašu FB grupu ili će retvitovati vaš tweet. Drugim rečima, vašom online aktivnošću morate da zaslužite odobravanje od strane drugih korisnika Interneta da bi oni svojoj grupi pratilaca preneli ono što vi radite! I to morate da zaslužite svaki put kada imate neku online aktivnost!

Zato se bilo koja vaša aktivnost na Webu koja se prenosti preko drugih vrsta medija (zato što ste uradili nešto interesantno nekom) i naziva komunikacija preko Zasluženih medija – mediji koji su preneli neku vašu aktivnost (link koji ste postavili, status ili blog post koji ste napisali, itd.), zato što je ona njima subjektivno vredna da se prenese svojim pratiocima.

To nešto “interesantno” što radite ne treba da bude interesantno po svaku cenu, već morate da odabirate aktivnosti i informacije koje prosleđujete u kontekstu ciljne grupe kojoj želite a se obratite (ne interesuje sve vaše pratioce sve šta radite).

Da biste znači šta uopšte možete deliti sa vašim prijateljima online, prvo bi trebalo da znate šta uopšte želite da postignete s tim vašim aktivnostima, odnosno koju ciljnu grupu želite da angažujete:

Definisanje strategije vođenja online dijaloga se zasniva na davanju odgovora na sledeća pitanja:

Šta želite da postignete vašim online angažmanom? Putem kojeg kanala online komunikacije ćete to postići najbrže i najefiksnije, a da pritom ne urušite vašu online reputaciju? Kako da to postignete (konkretno)?

Ovo je i najbolji odgovor na pitanje npr. kada se otvara FB fan stranica ili grupa, i zašto. Kada uradite prethodno navedena tri koraka i nemate predviđne efekte, praksa je pokazala da je obično problem u onom pitanju – KAKO?

- Pa, morate da budete objektivno interesantni ciljnoj grupi kojoj želite da se obratite!

I savet za kraj (ovog teksta):

Kada hoćete da postavite neki link na Twitter ili Facebook, ako ne postoji konkretna informacija o tome šta je tema tog linka, veoma je važno da ukratko opišete razlog zašto uopšte postavljate taj link. Na ovaj način dodatno dobijate na uverljivosti da delite informacije na taj način da vaši pratioci mogu da odaberu da li će otići da pogledaju o čemu se radi, ako ih konkretna tema interesuje (jer ih ne interesuje sve što vas interesuje).

Najgora varijanta koja postoji je da pošaljete link sa informacijom – “POGLEDAJTE OVO”!

Rating: 5.5/10 (4 glasova cast)

“Poslovicu” iz naslova sam prvi put čuo od Miloja Sekulića, i njeno značanje predstavlja novu varijantu one stare “ni kučeta, ni mačeta” (za one koji to još ne znaju).

Poslednjih nekoliko meseci imao sam nekoliko puta prilike da se pojavljujem po različitim klasičnim medijima (u proseku mnogo češće u odnosu na prosek nekoliko poslednjih godina), a tema je skoro u svim slučajevima bila – Facebook!

Ne možete da ne primetite da se mnogi mediji u poslednje vreme bave tematikom “smisla” FB-a, zašto je ta platforma toliko važna u ovo vreme, zašto je baš toliko osoba koristi, da li je to u osnovi negativna stvar, itd…

Tinejdžeri o Fejsu

Pratim već jedno vreme na radiju B92 serijal na temu mišljenja tinejžera o tome kako oni provode svoje slobodno vreme, i naravno da je veoma važan segment ovih razgovora i priča o korišćenju Fejsbuka od strane mladih.

Jedna grupa mladih ispitanika tvrdi kako njiihovo korišćenje FB-a predstavlja čisto gubljenje vremena (tzv. “blejanje“), koje se svodi na pregledanje slika, lajkovanje svega i svačega, prikupljanje prijatelja, i eventualno “truđenje” da se ne dođe u tzv. “hide” situaciju – da ste toliko “smorni” na svojim FB “putešestvijima”, da vas pod obavezno stave u “hide”…

Druga grupa “tinsa” prihvata Fejs kao super stvar – jedino se tako informišu šta im prijatelji i društvo u celini radi ili planira da uradi, lako obaveštavaju svoje društvo o tome što žele da urade ili da organizuju, koriste “čet” za beskrajnu priču sa prijateljima koje su videli nešto pre toga u školi (da li vas ovo podseća na one osobe iz vašeg srednjoškolskog društva koje se nisu skidale sa tel., iako su se sa dotičnom/dotičnim videli 15 min. pre nego što su se čuli putem telefona).

Btw. obavešten sam da se u poslednje vreme beskonačni “FB čet” zamenjuje Skajpom, jer je lakše pričati, i pride se još i videti, u odnosu na beskrajno “kuckanje” (FB i Skype su se udružili – note by Dragana Đermanović).

Treća grupa mladih priča o tome kako se putem Fejsa može mnogo toga interesantnog saznati i naučiti (praćenje zanimljivih linkova koje “šeruju” prijatelji, poznanici, rođaci…), a mogu se i pratiti zanimljive osobe koje imaju šta da napišu, “šeruju”, “lajkuju”…

Facebook i “druga mladost”

Istraživanja pokazuju da je najbrojnija starosna grupa osoba koje koriste FB ona između 35 i 44 godine, i to naročito (ne sve) žene kao “power juzeri” koje provode sate igrajući se raznih igara (npr. Farmville, a u poslednje vreme Cityville).

Jedan od glavnih razloga zašto je FB toliko popularan i zašto je prevazišao po popularnosti MySpace jeste da je u poslednje dve godine ova platforma postala najveće mesto na svetu za tzv. “muvanje”, ili zamena za “oglase lične prirode“.

Svojevremeno sam imao prilike da posmatram u “Meku” neke tri devojčice (13,14 g.) koje su se preko FB-a dopisivale sa nekim “strendžerom” tako što je jedna “kucala”, a ove dve joj suflirale šta da mu “kaže”… “Pravi bezbedni, masni trikovi”. Ko zna koliko dugo su to radile, obzirom da su bile prisutne za Fejsom i pre i posle mog dolaska, a nisam mogao da ih ne primetim jer su se veoma glasno kikotale i komentarisale svašta nešto napisano…

Facebook mudrost?

Kada se malo “iskorači unazad” pa se pogleda za čega se sve koristi FB (naravno, najmanje se koristi za realno korisne stvari), lepo se može ustanoviti da ova društvena mreža na najbolji mogući način oslikava isto ono što se dešava i u realnom životu…

Više puta ovde pominjani Clay Shirky je u svojim knjigama (oblast – sociologija) detaljno objasnio i dokazao da je osnovni pokretač svih društvenih medija (naravno, uključujući i društvene mreže) nešto što se naziva “distribucija slobodnog vremena“.

Ukratko, kao što su ljudi od sredine prošlog veka do nedavno dominantno trošili svoje slobodno vreme na televiziju, tako se ova distribucija slobodnog vremena (slobodna volja pojedinca da nešto “radi” u svoje slobodno vreme) pomera u pravcu korišćenja nečega što je više aktivno (kao što su društvene mreže), u odnosu na pasivno posmatranje nekih pokretnih slika.

Kada se korišćenje društvenih medija posmatra sa aspekta potrošnje slobodnog vremena, tada postaje i logičan odgovor na pitanje koje često mnogi postavljaju – “odakle onom/onoj toliko vremena da radi to na Webu”. Isti je odgovor i na pitanje “gubljenja” sati i sati na kreiranje Wikipedija sadržaja od strane pojedinaca, ili pisanje blog postova od strane onih koji to jednostavno vole (a ne rade to iz nekog poslovnog ili drugog interesa).

Iskreno, ne vidim ništa čudno, strašno važno ili “duboko” u popularnosti FB-a, to je praktično platforma koja je uspela da okupi veliki broj osoba koje bi slične svari radile (ili će raditi) na nekom drugom mestu, kada im to neko omogući u toj razmeri (velikog mesta), kao što to omogućuje FB.

Po meni, logičan nastavak razvoja društvenih mreža posle FB-a su specijalizovane, “vertikalne” društvene mreže koje bi trebalo da još kvalitetnije zadovolje svoje korisnike za tačno definisane potrebe specifičnih ciljnih grupa.

Rating: 8.3/10 (6 glasova cast)

Prošlo je šest meseci od mog prethodnog članka na temu geo-lokacijskih društvenih mreža, i u međuvremenu su se pojavili servisi Twitter Places, Facebook Places, Google Latitude (Google Places je nešto drugo), da pomenem samo najvažnije servise.

Prema onome što sam do sada video, na ovim prostorima od ovog tipa servisa (geo-lokacijske društvene mreže) se i dalje najviše koriste Foursquare (moj favorit) i Gowalla, i to prilično podjednako.

Kako do upotrebljivih (geo-lokacijskih) društvenih mreža u ovim krajevima? – Primer servisa za društvenu navigaciju

Da bi neki društveni medijum (Social Media) bio koristan široj društvenoj zajednici, on mora da bude aktivno korišćen od strane dovoljno velikog broja da bi ostvarivao svoju svrhu.

U slučaju geo-lokacijskih društvenih mreža (servisi zasnovani na GPS navigaciji), već danas postoji veoma širok spektar krajnje korisnih aplikacija, ali se postavlja pitanje šta ćemo od svega toga mi imati prilike na ovim prostorima da intenzivnije koristimo. Celokupan razvoj ovog tipa veoma korisnih servisa isključivo zavisi od broja osoba koje će aktivno koristiti ovakve aplikacije.

Primer koji bi mogao da ilustruje situaciju u kojoj se nalazimo jeste pod-varijanta geo-lokacijskih društvenih mreža – društvena navigacija (en. social navigation). Najinteresantniji predstavnici ovog tipa servisa su Trapster i Waze.

Trapster omogućuje da preko vašeg mobilnog telefona vidite u vožnji okolinu u kojoj se vozite (preko Google mapa) i u njoj eventualno postavljene policijske radare, patrole ili kamere koje snimaju vozila. Takođe, ovaj servis može da pokazuje saobraćajne gužve kao i ostale nepredviđene događaje na putu.

Ovaj servis se kod nas pomalo koristi jedno vreme, ali je praksa pokazala da mali broj korisnika uslovljava neažurne i netačne podatke (čuo sam da su neke informacije o kamerama za snimanje netačne). Što veći broj korisnika bude češće ažurirao stvarne podatke o saobraćajnom haosu po gradovima, svi korisnici će imati znčajne prednosti upotrebe ovakve veoma korisne aplikacije.

Waze (učestvuje u takmičenju start-up kompanija na predstojećoj LeWeb konferenciji) u svojoj najboljoj varijanti korišćenja omogućuje slikoviti prikaz šta se dešava u saobraćaju oko vas.

Ovaj servis ima još većih problema od predhodno pomenutog servisa, jer vlasnici servisa ručno ucrtavaju mape (! – što kada postoji Google Maps), i to rade po principu grad-po-grad. Znači, u našim uslovima prvo mora da se pojavi mapa, pa tek onda da korisnici unose podatke u istu mapu (iako je samo unošenje podataka od strane korisnika krajnje jednostavno).

Upotrebljivost servisa – odmah!

Dosadašnja praksa ovakvih servisa (geo-lokacijskih društvenih mreža) pokazuje da je za uspešno korišćenje potrebno što više postojećih bitnih podataka u samom startu upotrebe od strane nekog pojedinca. Kada prvi put instalirate ovakav tip servia, isprobate ga i odmah ne vidite korisne informacije koje se najavljuju kod određene vrste servisa, veoma je mala verovatnoća da ćete ponovo instalirati isti servis.

Neko možda može napomenuti da je onda bolje koristiti ovdašnje servise ovog tipa. Možda, ali neki od pomenutih servisa imaju već milione korisnika (npr. Trapster ima trenutno preko 9 miliona korisnika!) i to u različitim državama, pa kada putujete van ovdašnjih država, možete koristiti istu aplikaciju.

Mislim da je “trka” na planu ovog tipa društvenih mreža tek počela, pa ćemo u narednom periodu biti svedoci šta će se dešavati kada krenu moguća mešanja podataka (en. mashup) sa pomenutih servisa. Činjenica je da će se veoma teško desiti situacija da će pojedinac koji se nalazi na nekom mestu krenuti redom da se prijavljuje na 10-20 servisa ovog tipa, pa se možda može očekivati i neki agregacioni servis koji će prijavljivati osobu na veći broj ovakvih servisa.

Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)

Splitska banka je “zakoračila” u svet društvenih medija. Na facebook-u je ova finansijska institucija publikovala javni profil i prvog dana privukla pažnju klasičnih medija: Što smiju “lajkati” a što ne, koje “postove” komentirati i na koji način, samo su neka … Continue reading →

KlubPutnika.com predstavlja specijalizovanu (vertikalnu) društvenu mrežu koja ima za cilj okupljanje ljubitelja putovanja na jednom mestu. Ovaj “klub” je nastao 2008. g. i trenutno okuplja preko 4.000 članova u preko osamdeset različitih grupa, koje pokrivaju skoro sve oblasti koje bi mogle da interesuju osobe koje su “zaljubljene” u putovanja.

KluPutnika.com je bio predstavljen kao studija slučaja na ovogodišnjoj konferenciji E-trgovina, kao primer kreiranja društvene mreže na (tada)  besplatnoj platformi (Ning).

Studija slučaja -KlubPutnika- eTrgovina View more presentations from predrage.

U sklopu ovog bloga ranije sam pominjao primer društvene mreže KlubPutnika u kontekstu njihovog modela zarade, gde sam najavio da ću napisati poseban prikaz ovog projekta.

Da li ste razmišljali da napravite svoj Facebook?

U Srbiji nema puno samostalnih specijalizovanih društvenih mreža (društvene mreže koje se bave jednom tematikom), a nemam puno informacija da postoji bar pet specijalizovanih društvenih mreža koje imaju preko 1.000 članova.

Na prvi pogled deluje prvo komplikovano imati svoju plaformu za društvenu mrežu, ali takvi servisi postoje, a u poslednje vreme najviše se priča o besplatnom WordPress dodatku za kreiranje društvenih mreža – BuddyPress.

KlubPutnika.com predstavlja primer da se može izgraditi online zajednica na besplatnim platformama za društvene mreže, iako u njihovom konkretnom slučaju oni su tada besplatni Ning nadogradili sa plaćenom uslugom zbog dodatnih prednosti, obzirom da su u startu osmislili komercijalni poslovni model društvene mreže.

Mnogo veći problem od same platforme za društvene mreže jeste kako da zadržite korisnike koji dođu na vašu društvenu mrežu, i da ih pride dovoljno animirate da se oni samostalno angažuju da pišu svoje komentare (putopise), da pozivaju druge članove, postavljaju pitanja, odgovaraju na pitanja…

To je veoma slično kao i kod kreiranja foruma – Softer za forume kao što je PHPBB može da se instalira za minut, ali je pitanje koliko je potrebno vremena da bi se kreirala neka online zajednica.

Savet: Ako nemate osobu koja će da animira posetioce društvene mreže (ili nekog foruma) sa ciljem da kreira online zajednicu onih koji će aktivno participirati na toj društvenoj mreži – nemojte se upuštati u njeno kreiranje.

Model zarade KlubPutnika.com

Do nedavno, model zarade ovog projekta je bio klasičan advertajzing model, u kombinaciji sa varijantom da su turističke agencije (oglašivači) mogli da postave veći broj svojih aranžmana na berzi putovanja, kao sastavnom delu sajta KlubPutnika.com.

U poslednjih nekoliko meseci aktuelno je razvijanje brendiranih putovanja u režiji samog KlubaPutnika, gde je svaki od aranžmana na posebnom pod-domenu kluba putnika.

U ponudi je vaći broj veoma raznorodnih aranžmana koji se uglavnom dosta razlikuju od onoga što možete pronaći u ponudi klasičnih turističkih agencija.

Što ovi brendirani aranžmani budu uspešniji sa aspekta interesovanja korisnika servisa KlubPutnika (ciljna grupa je već dostupna preko društvene mreže), toliko će vlasnici ovog projekta imati mogućnosti da ozbiljnije razvijaju ovaj servis, i da imaju svoja putovanja kao osnovni model zarade ovog projekta.

Mišljenja sam da ovaj projekat ima lepu budućnost, i to im stvarno želim…

Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)

Započeću sa jednim sasvim značajnim citatom Alberta Laszla Barabasi-a iz knjige Linked: “Our biological existence, social world, economy and religios traditions tell a compelling story of interrelatedness. As the great Argentinean author Jorge Luis Borges put it, “everything touchs everything!” Oni koji razumevanje online društvenih mreža smatraju dovoljnim za razumevanje fenomena umrežavanja uopšte – imaju [...]

Ima tu jedna sasvim značajna stvar koju sve veći broj stručnjaka iz raznih komunikacijskih i menadžment oblasti zanemaruje. Ne vidi, možda. Elem, ova cela priča sa internetskom revolucijom,  ne prestaje da nas (prijatno-neprijatno zavisi od ugla u “ringu”) iznenađuje. Svakog dana nešto novo… U decembru 2009. FB prestigao Yahoo po broju jedinstvenih poseta, a (su)stiže i [...]

Postoje verovatno od kada postoje i ljudi. Po Wikipediji, osnovna definicija je da su plemena srodna skupina ljudi koja deli zajedničku istoriju, jezik i teritoriju, u nekim slučajevima povezana u šire labave saveze, konfederacije, njima obično jezično srodnim.

Photo by * hiro008

Online plemena su počela da nastaju sa prvim newsgrupama – prvo mislim da je bilo 1979 kada su tada studenti Tom Truskott, Jim Ellis, Denis Rockwell i Steve Daniel napravili Usenet. Danas, sa sve većom važnošću društvenih medija kako u businessu – tako i u svim segmentima društva, online plemena dolaze do posebnog izražaja.

Online pleme je grupa ljudi medjusobno konektovana, konektovana sa jednim liderom (ili bez njega) i sa zajednickim idejama ili ciljevima. Za nastajanje jednog online plemena dovoljne su dve stvari: zajednicka ideja/interesi/projekat i alat za komunikaciju.

Ako jedno pleme ostane bez lidera ili ga nema, ne znači da će po defaultu i nestati. Ako pak ostane bez kanala komunikacije ili adekvatne zamene za to, pleme se uglavnom rastura.

Photo by Marc Veraart

Funkcionisanje plemena je bazirano na strasti i verovanju u ideju/projekat oko koga je okupljeno. Najbitnija stvar u plemenu nije što veći broj u njemu nego što bolja međusobna povezanost ljudi oko ideje, interesa ili projekta kao i leadership online plemena. Obavezno napraviti razliku obavezno između klasičnog menadžmenta i leadershipa u okviru jednog online plemena. U menadžmentu se diriguje dok se jednim plemenom ne može dirigovati – pleme se može samo voditi.

Toplo preporučujem knjigu Set Godina – Tribes.

U bliskoj vezi sa online plemenima Kevin Kelly je još pre dve godine napisao odličan post o “Pravih 1000 fanova” i šta sve sa njima možete postići u poslovanju. Takođe preporučujem.

Neka prava na ovaj tekst su zadržana, 2010 Blogowski blog. Svi objavljeni radovi na Blogowski.eu su njegovo vlasništvo, osim ako nije drugačije napisano, i nalaze se pod Creative Commons Attribution 2.5 Licencom. Ukoliko koristite RSS kanale sa ovog bloga, proverite da li se slažete sa uslovima korištenja. Uslovi korištenja RSS kanala

Francuski ilustrator i dizajner Stéphane Massa-Bidal kreirao je čitav niz fejk retro naslovnica “uputstava” za poznate i popularne web servise, poput Twittera, Flickra i sl. Ilustracije su veoma zanimljive koje namukazuju na to kako bi uputstva mogla izgledati da je web nastao “pre ovog vremena”, a ovde možete videti čitavu kolekciju.

© goran | Svakodnevnica blog, 2009. | Permalink | Nema komentara | Dodaj u del.icio.us zbirku Tekst označen ključnim rečima: dizajn, ilustracije, naslovnice, web servisi

Takođe nepropustite IT vesti i dešavanja na Personal magazinu

Regionalni internet bogatiji je od danas za jedan zanimljiv projekat.

Na adresi www.viper.co.rs nalazi se jedinstvena društvena mreža na srpskom jeziku koja okuplja veliki broj poznatih ličnosti iz oblasti estrade, sporta, glume i javnog života i njihove obožavaoce. Među prvih 65 poznatih ličnosti koje su se učlanile u VIPer nalaze se i Svetlana Ražnatović, Jelena Karleuša, Nataša Bekvalac, Seka Aleksić, Ognjen Amidžić, Boško Jakovljević, Ksenija Pajčin, Katarina Rebrača, Iva Štrljić, Marija Kilibarda, i mnoge druge. One će redovno obaveštavati svoje obožavaoce gde su i šta rade a ostali članovi VIPera imaju garanciju redakcija magazina Svet, Scandal i Hello! da se zaista radi o tim osobama.

Društvena mreža VIPer je poduhvat kompanije “Future Media” koju su osnovale kompanije Color Press Group i McCann Erickson Public Relations. VIPer je društvena mreža, u suštini Fan Social Network, kakve postoje na svetskom internetu ali ni jedan ne okuplja ovoliki broj poznatih ličnosti. Osnovna vrsta funkcionalnosti je kao kod www.twitter.com ali su ugrađene mogućnosti da se formiraju grupe obožavalaca i da se lako pretražuju profili poznatih ličnosti koji su jasno grafički označeni. Pokretači očekuju da VIPer u kratkom vremenu okupi pravu armiju obožavalaca koji pored praćenja života svojih omiljenih zvezda na ovoj veb adresi mogu i da međusobno komuniciraju!

“Kao izdavača najčitanijih regionalnih magazina o poznatim ličnostima raduje me što danas ulazimo u potpuno novu eru komunikacije sa njima koju je tehnologija omogućila. Kompanija Color Press Group sa redakcijama svojih izdanja Svet, Scandal i Hello! garantuje da su u pitanju zaista poznate ličnosti koje su predstavljene na VIPer-u. Želim posetiocima da se na njemu dobro zabave i lepo druže a ovo je tek početak razvoja Celebrity Fan portala u koji će VIPer prerasti.” Izjavio je povodom pokretanja VIPer-a Robert Čoban predsednik kompanije Color Press Group.

“Za sada je 65 VIP ličnosti dalo pristanak da učestvuje u radu ovog sajta, kroz redovno lično obraćanje svojim obožavaocima. U budućnosti će ih naravno biti još više. Biće im vrlo jednostavo da redovno obaveštavaju svoje obožavaoce gde su i šta rade jer mogu to da urade slanjem SMS-a bilo gde se nalazili. Očekujem da upravo zbog ovoga VIPer eksplodira oko Nove godine kada VIP ličnosti, od kojih je veliki broj iz muzičke industrije, krene na gostovanja.”, predviđa Miloje Sekulić direktor internet izdanja kompanije Futuremedia koji je osmislio i realizovao VIPer.

Zašto je Viper bitan projekat za ovdašnji Internet?

Ono što je posebno interesantno u projektu Viper je činjenica da se praktično radi o direktnoj konkurenciji Twitter servisu, koji je za razliku od istog u startu ima komponentu modela zarade, kroz banere koji se pojavljuju na Web sajtu ovog servisa.

Da li će ovaj servis uspeti da skrene dovoljnu pažnju na sebe i da postane popularan zavisi od realizacije nekoliko veoma dobro pretpostavljenih faktora na online tržištu Srbije (i regiona):

Veoma je mudro iskorišćen momenat “zahuhtavanja” broja korisnika Twitter servisa, i zainteresovane ciljne grupe mogle bi lako usvojiti novi servis ovog tipa. Praksa u svetu je pokazala da je sam Twitter ušao u “main stream” kada su sa aktivnim twitovanjem počele zvezde kao što su Ashton Kutcher ili Oprah Winfrey. Korišćenje poznatih ličnosti za osnovu  servisa Viper  veoma verovatno je veoma dobar potez, a uspeh će zavisiti od stepena angažmana fanova ovog tipa muzike i stila života. Uspeh ovakvog projekta će pogodovati i ostalim online servisima (i twitteru), jer može dovesti do novih online korisnika, i korisnici koji budu koristili Viper, imaće jasniju sliku o mogućnostima twitter-like servisa.

U svakom slučaju, veoma mi je drago da se kod nas pojavljuje potencijalno ozbiljna konkurencija twitteru, bar u segmentu ciljne grupe kojoj se obraća servis Viper.

Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)

Kažu na domaćem servisu dovezi.me “Upiši odakle, u kom pravcu i kada putuješ ili probaj da pronađes u listi ispod da li neko već nudi prevoz koji tebi odgovara. Ukoliko trenutno ne postoje ogovarajuće ponude, možeš sam ostaviti zahtev za željenom vožnjom ili probati sa pretragom mesta koja se nalaze u istom ili odgovarajućem pravcu.”

Sjajno korišćenje crnogorskog .ME domena i sjajan jednostavan web servis za neke prekraćivanje puta, za druge povećanje ekonomske efikasnosti puta, a za treće svakako i ekološka aktivnost (svaki putnik više u vozilu znači i manje emitovanih štetnih gasova po glavi stanovnika).

A evo kako su ovaj zanimljivi web servis propratili na novosadskoj RTV:

via @majstors

© goran | Svakodnevnica blog, 2009. | Permalink | Nema komentara | Dodaj u del.icio.us zbirku Tekst označen ključnim rečima: .me, Dovezi.me, druđtvene mreže, Web 2.0

Takođe nepropustite IT vesti i dešavanja na Personal magazinu

Sjajnu Mentionmap alatku kreirao je asterisq.com studio koji se bavi analitičkim vizuelizacijama. Mentionmap je zanimljiva web aplikacija koja omogućava vizuelno istraživanje povezanosti pojedinaca na Twitter mreži.

Uz pomoć ove alatke možete otkriti koji ljudi su u interakciji sa kojim ljudima, i više od toga – vizuelizacija prikazuje i konverzaciju, odnosno o čemu se vodi prepiska. Potencijal za iskorišćenje alatke je ogroman, a pre svega, na osnovu analizirane komunikacije možete pronaći relevantne persone za praćenje, ili napraviti malu korporativni brend analizu.

© goran | Svakodnevnica blog, 2009. | Permalink | Nema komentara | Dodaj u del.icio.us zbirku Tekst označen ključnim rečima: Društvene mreže, Mentionmap, Twitter, vizuelizacija

Takođe nepropustite IT vesti i dešavanja na Personal magazinu

Novi browser za Android poseduje veliki dodatni set funkcija za korišćenje socijalnih mreža. Dolphin je nezavisni mobilni browser koji Android korisnicima omogućavalakše deljenje linkova, bolju i lakšu navigaciju, te napredne alatke za brže i udobnije mobilno surfovanje.

Između ostalog izdvojio bih mogućnost sinhronizacije sa Google bookmarksima, detekciju RSS izvora i prijavu na iste, Smart address bar, kao i tabove. Evo i promo-video zapisa koji adekvatno prikazuje mogućnosti novog browsera:

© goran | Svakodnevnica blog, 2009. | Permalink | Nema komentara | Dodaj u del.icio.us zbirku Tekst označen ključnim rečima: Dolphin, Google Android, web browser

Takođe nepropustite IT vesti i dešavanja na Personal magazinu

Juče sam bila na  kratkom informativnom sastanku za svog klijenta u jednoj od najvećih marketinških agencija u Srbiji (sva imena poznata redakciji i tako će i ostati). Mesto: prestonica, normalno.

Sastanak, koji se sveo na skraćenice (stručnih termina i pažnje prema klijentu) skreće panju na važnu razliku između prodaje usluga i robe. Roba se vidi, usluga može da bude mačka u džaku.

Zato je važno obratiti pažnju na ove dve stvari u komunikaciji sa klijentom koji treba da kupi uslugu:

1. GOVORI SRPSKI DA TE CEO SVET RAZUME.

Ako prodajete uslugu klijentu, najbolje da govorite tako da vas razume. To što ćete koristiti skraćenice, hmm, možda će imponovati nekoj budali, ali, zar zaista morate da potcenjujete klijenta da biste mu pride uzeli i novac? Ovo se odnosi ne samo na živi razgovor, već i na sadržaj vašeg veb-sajta ili reklamnog flajera:

ne treba vi da budete pametni, već klijent treba da pomisli kako je pametan zato što se odlučuje baš za vas.

Mnogo bolji utisak na potencijalnog klijenta ćete uvek ostaviti ako govorite jednostavnim jezikom, koji će u isto vreme govoriti o vašoj kompetenciji i biti razumljiv vašem sagovorniku. Ako vi razumete o čemu govorite, onda će vaša ideja komunicirati sa sagovornikom.

razgovor s klijentom nije o vama. tema je klijent. pričamo o njemu.

dakle.

ne ja.

ti.

PhP i html stručnjak ili web dizajner ne govore uskostručnim jezikom kada žele da prodaju izradu veb-sajta mesaru. Ne govore doduše ni jezikom klanice i svinjogojstva, ali se trude da koriste jednostavan jezik koji će biti dostupan sagovorniku u onoj u meri u kojoj će on razumeti da mu je veb-sajt neophodan i da je pravi srećnik što ima baš vas.

“Upoznajte naše saradnike. Ovo je naš MMR, ovo je BTL direktor i ovo je naš PR. Na ovom poslu će nam trebati takav MP da odmah dobijemo DRA, znači, idemo u klasično AIDA-u”.

Nije baš bilo tačno ovako, ali tome slično, zamislite samo svog tatu u toj situaciji. Da li bi bio impresioniran? Ili bi rekao, JBG, idem da potrošim pare tamo gde će me ubediti da to uradim?

Komunicirati svoju ideju, svoj posao ili projekat, možete jedino ako govorite svojim rečima. Ili klijentovim rečima. Ukoliko koristite usko-stručnu terminologiju, pa još kroz akronime, vaš kupac može pomisliti da se proseravate. Odnosno, da pojma nemate šta je tema sastanka.

Kao što sam ja juče pomislila.

2. BOLJE DA POSVETITE KLIJENTU 100% PAŽNJE U SAMO 5 MINUTA, NEGO DA MU U CELOM SATU 95% VREMENA ZDUVATE NA PRAZNE PRIČE

Nemojte nikad potceniti klijenta odsustvom volje za njegov slučaj. Nemojte ni slučajno potencijalnom klijentu pričati o nekom drugom poslu koji vam u tom trenutku odvlači pažnju, u tolikoj meri da niste u stanju da budete koncetrisani.

Niste se spremili za sastanak. Postavljajte pitanja. Nemojte pričati, AGAIN, o sebi.

Ako ste tako mislili da ćete povećati svoj značaj u klijentovim očima, grdno ste se prevarili. Delovaćete kao budala i hohštapler. Ako imam pet minuta za tebe, reći ću ti koliko imam vremena i biću tvoja celih pet minuta. Nema prevare. Oboje ćemo znati na čemu smo i možda ćemo se čak i dogovoriti u tih pet minuta na obostrano zadovoljstvo.

Nema malih i velikih klijenata. Bolje da “malom” klijentu uštediš put i vreme i kažeš da nemaš vremena, nego da ga primiš, a onda mu stavljaš do znanja da si umoran od posla sa “velikim”.

Misssim, get a life!

Ovakva komunikacija jedne kompanije prema spolja, ovaj pokušaj prodaje usluge bi se zvao, da skujemo kovanicu na licu mesta, B2C PR s lukom i turšijom. Turšija je tu zbog kiseline.

Rasol, posle. Kad krene glavobolja.

Kada ulazite u društvene grupe, nije važno samo da prihvatate prijateljstva ljudi koje znate, već i da pazite u kakvo šire okruženje ćete ući. Ponekad će vas prijateljstvo sa osobom-znamo-se-iz-viđenja dovesti u neku širu i neželjenu koaliciju sa osobom (ili više njih) sa kojom ne smo da nemate ništa zajedničko, već je nikada ne biste birali. Ili će vam ta osoba dovući novu, koja će vam ubrzo preporučiti ulazak u FB-grupu koju vode ultradesničari.

LinkedIn je, kako mi je rekao jedan od blog-prijatelja, najvažnije neposećeno ili on možda reče najneposećenije važno mesto na internetu, kakogod, smatrala sam to jednim bezopasnim mestom na kojem sam spustila radare zadužene za merenje zračenja gluposti i glupavosti. Kao i na drugim mestima, i ovde postoji mogućnost povezivanja u profesionalne interesne grupacije, na bazi otvorenih grupa ili zahteva za pristup, što sam takođe sa smanjenom pažnjom prema sopstvenom ukusu koristila.

Zatekla sam se u jednoj takvoj, misleći da mi može biti od koristi, ako ne direktno, a ono u informativnom smislu. Nisam obratila preteranu pažnju na profil vlasnika grupe, nisam ga pozvala da se direktno povežemo, nisam ni preterano pažljivo pratila teme kojima se grupa bavila.

Sve do jutros. Umesto rutiniranog slanja obaveštenja sa LinkedIna u odvojen odeljak u mejl-boksu zadužen da grupiše te informacije, pratila sam link:

Svi SRBI sa linkedin-a u JEDNOJ Grupi !

Ko ne bi krenuo za takvim linkom sa nekontrolisanim i egzaltiranim odabirom velikih slova, u masi mejlova koji nisu imali jutarnju erekciju kao ovaj? Ako ništa drugo, ovaj mejl je po naslovu bio kapitalac u odnosu na svoju konkurenciju u Inboxu, nisam mogla da ga ne primetim.

Sa užasom sam, još onako krmeljiva i tek čekajući kafu, shvatila da se ja nalazim dobrovoljno u toj grupi. Koju je osnovala osoba koja INAČE nekontrolisano koristi velika slova i više od jednog znaka za eksklamaciju gde god može. I ne može. Niko me nije prisilio da u grupu uđem ucenom da ću se, naprimer, ujutru probuditi debela i sa velikim dlakavim mladežom na nosu, niko mi nije rekao dabogda tvom sinu Jelena Karleuša prepričavala lektiru ili nešto slično tako strašno.

Ja sam to sve uradila na dobrovoljnoj bazi – ušla u jednu takvu grupu, koja ima jednu takvu svežu ideju kao što je ova iz naslova:

Svi SRBI sa linkedin-a u JEDNOJ Grupi !

Pročitam opis grupe, nE BUDEM lenja, presaVIJEM tabak !!! i u odeljkU ZA KOMEntar !!! upišem jutros nekoliko redaka, uostalom sve se može pratiti ovde.

Zaboravim na slučaj, imam ja i drugih društvenih mreža u životu sa kojima mogu lepo da gubim vreme, kad! predveče zateknem u svom elektronskom poštanskom sandučetu ovo:

Vlasnik grupe, preduzimljivi Vladmir Jocić mi je podrobnije objasnio o kakvoj budućoj grupi je reč i kako se ja imam ubuduće vladati. Ne znam da li bi primedbe da se negacije “nezadovoljavate” i “nevidim” pišu odvojeno ili ukazivanje na ostale prvopisne i gramatičke greške u srpskom jeziku ovog prosrpskog gurua, bile okarakterisane kao “agresivan i provocirajući” i, mada je izostavljen prirodno pripadajući dodatak “or else”… ne znam stvarno, ali neću da rizikujem, ako shvatate šta hoću da kažem.

Nije kriv HR preduzimač, da se razumemo. On ima svoju viziju koja se odlično uklapa u Srpske dveri. Kriva sam ja, jer sam srljala u jutro u kojem će neko ko ne zna srpski jezik uopšte imati ideju da mi se lično obrati na temu voljenja Srbije na društvenoj mreži LinkedIn.

Poslušaj sada savet što će ti čiča reći:

Pazite se grupa, listi i fan-stranica. Budite probirljivi. Pre nego što prihvatite ulazak u grupu na FB samo zato što se zove tako kako vam se dopada, pogledajte ko su joj članovi i šta misle, o čemu pišu. Pre nego što postanete fan (o, kako se lako izlizala ta reč od Bitlsa pa do Facebooka) neke stranice, nije li pametnije da prvo vidite u kakvom društvu ćete biti?

Pa, niste vi našli vaše svoje ime, prezime i nadimak na ulici, a svoj lik i delo u obližnjoj trafici. Vi ste jedna, neponovljiva osoba koja zna šta voli, šta ne voli, kome pripada i gde nikako ne može i ne treba da se dene. Prema svecu i tropar, prema članu i grupa.

Ne vidim zašto se na internetu ne bismo ponašali kao i u ostatku svog realnog života “malih higijeničarskih radosti”: poštujem sebe, poštujem druge i tačno znam ko ne zaslužuje ni mrvu mog vremena.

Na nedavno održanom BlogWorldExpo skupu posvećenom novim medijima, svoje učešće je uzela u američka armija koja u svojim redovima ima veliki broj korisnika društvenih web servisa, a li istovremeno – iste te servise koristi u promotivne svrhe, od regrutovanja do poboljšanja i internet  i eksterne komunikacije.

Početkom prošle godine američka armija pokrenula je multiuser , navodno necenzurisan, blog ArmyStrongStories.com (www.ArmyStrongStories.com) kao inovativni program  U.S. Army Accessions Command – komade zadužene za HR, regrutovanje i permeanento obrazovanje vojnih kadrova. ArmyStrongStories.com omogućava svakom pripadniku američke vojske, bilo kog ranka i pozicije, da podeli sa ostalima necenzurisane poglede na svakodnevnicu.

U nastavku pogledajte zanimljiv izveštaj sa štanda armijskog bloga postavljenog na BlogWorldExpo-u:

© goran | Svakodnevnica blog, 2009. | Permalink | Nema komentara | Dodaj u del.icio.us zbirku Tekst označen ključnim rečima: armijski blog, ArmyStrongStories, BlogWorldExpo, društveni web servisi, HR, regrutovanje

Takođe nepropustite IT vesti i dešavanja na Personal magazinu

Od kada je hype uhvatio Facebook i Twitter, počinje intezivno da se priča o korporativnom prisustvu na društvenim mrežama. Da li biti prisutan, kako bi to uopšte vodili, ma koja je tu konverzija?

Moram da se vratim (po ko zna koji put) na Milojevu izjavu: možete da se ne bavite webom, ali se on već bavi vama! U slučaju društvenih medija to znači da od momenta kada lansirate vaš brend, proizvod ili uslugu – postajete podložni javnoj kritici i razmeni mišljenja svih vaših korisnika na društvenim medijima. Bili vi prisutni tamo ili ne!

Koje je to uopšte tržište?

Što se tiče korisnika Interneta sa srodnim jezikom ovog bloga, a prema poslednjim izvorima sa wikipedia-e, u Srbiji imate 2.602.478 miliona korisnika, u Hrvatskoj 2.244.400 miliona korisnika i u Bosni i Hercegovini 1.441.000 miliona.

Što se tiče otvorenih Facebook naloga, po poslednjim podacima koje imam, U Srbiji ima oko 1.400.000, Hrvatska ima oko 757.000, Bosna i Hercegovina ima oko 431.000.

Za twitter je mnogo komplikovanije. Koliko ja znam, nigde ne postoje tačne brojke iz više razloga. Prvo: jer puno ljudi u biografijama ne upisuju uopšte odakle su. Drugo: ima dosta njih koji su u Srbiji ili Hrvatskoj recimo, ali twittuju na engleskom jeziku. Treće: ima onih koji twituju na hrvatskom ili srpskom, a žive van tih zemlji. Mislim da trenutno, niko sa sigurnošću ne može da kaže koliko korisnika ima pojedinačno po zemljama. Ja imam neke svoje pretpostavke, ali kako to ne mogu dokazati, ne želim da ih iznosim javno.

Domino strategija?

Zamislite da jedna osoba koja ima oko 1000 prijatelja na Facebooku + 1000 followersa na Twitteru objavi da je proizvod vaše kompanije loš, a kako je besan na Vas, zamoli svoje prijatelje da to prenesu dalje? Zamislite sada da samo 10% tih osoba koji su videli poruku prenesu dalje online i bar još 10% prenesu u offline svet, čuli ste za domino efekte?

Slajd sa predavanja Ph.D Dennis L. Wilcox

Predvideti kako bi se stvari dalje razvijale nije zahvalno. To uveliko zavisi od broja prijatelja i followersa ljudi koji tu vest prenose, ali takođe i time da li su i ostali klijenti nezadovoljni vašom uslugom ili proizvodom. Profesor Wilcox je o tome pričao na svom predavanju u Subotici. Kako god, na ovaj način se za samo par sati negativna slika o vašoj kompaniji može preneti do više desetina hiljade ljudi, a za par dana uz malo “klimaviji kvalitet” vašeg proizvoda već možemo pričati i do koje stotine hiljada osoba?!

U današnje vreme, uopšte se ne postavlja pitanje da li kompanija treba da bude prisutna na društvenim medijima – nego koju strategiju zauzeti i kako se organizovati!

Na žalost, većina firmi koja u ovu priču i uđe, to uglavnom uradi totalno nespremno i bez ikakve edukacije. Otvaraju se profili bez ikakve strategije, na “nezgodna” pitanja se uglavnom nespretno reaguje (Crise PR), kače old school PR saopštenja na njima, spamuju svoji frendovi-followersi (korisnici) porukama…

Jako brzo, korisnici na društvenim mrežama počinju da negoduju. Na žalost, kako je kompanija nespremna ušla u ovo, dvosmerna komunikacija uglavnom ni ne postoji. Posledice uglavnom znamo, uskoro nastupa i pljuvanje od strane korisnika, a posle nekog vremena, kompanija kapira da ovde ne samo da nema koristi – nego se i prethodni ugled kompanije zaljuljao. Sve u svemu pravi se više štete nego koristi.

Odnos prema korisniku

E sada, gore navedene brojke o broju korisnika, koliko god da su bile impresivne ili ne, nisu toliko ni bitne. Ovde se radi o nečemu drugom, ovde se radi o transparentnosti i novom odnosu prema svakom vašem korisniku koji je KRALJ i koji je jako svestan toga! Vaš korisnik u stvari nije danas nije samo korisnik nego i neko ko kreira informaciju i koji za to ima jako moćne online kanale komunikacije

Uz jedan besplatan blog podignut na Wordpress.com, jedan Twitter nalog i jednom grupom na Facebooku, dobro iznerviran kupac može da vam napravi toliko štete da vas ni par miliona € izlepljenih po svim balkanskim bilbordima neće moći pokrpiti. Ako uz to uzmemo i onu od Philip Kotlera: “kupac kada je razočaran proizvodom, ogovara ga pred jedanaestoro prijatelja, a kada je zadovoljan hvali ispred samo tri!!” Pa još Google koji sve to čuva u svojim pretragama i arhivama… Hmmm..

Da li ste već videli online reputaciju za srpskog avio prevoznika posle samo jednog blog posta na ovom blogu i među više od 2 milona rezultata pretrage na Googleu? Već par godina imam povećan promet na reč JAT pred zimske i letnje raspuste. A zamislite da se neko sada seti pa oko toga svega okupi jedan komjuniti nezadovoljnih korisnika JATa i podigne ceo sajt o tome?

Korisnik u Real Time Webu želi pre svega da bude saslušan! Jednom kada bude saslušan razmisliće da li će i konzumirati vašu informaciju ili proizvod. Korisnik ne voli puno da komunicira sa korporacijom, ali voli da kritikuje, ali i da pohvali.

Pre neki dan je Borja napisao kratak, ali jako sažet post o tome – ilustrovan odličnim predavanjem Gary Vaynerchuka.

Da li znate da se trenutno nalazimo u periodu izumiranja klasičnog one way marketinga za koji su se ljudi školovali još do pre koju godinu? Da li ste svesni koju snagu društveni mediji daju vašim korisnicima?

Mislim da na pitanje, da li vaša kompanija treba da bude na društvenim medijima imate odgovor. Pitanje je samo da li se o vašoj kompanijskoj online prisutnosti brinu profesionalci.

Neka prava na ovaj tekst su zadržana, 2009 Blogowski blog. Svi objavljeni radovi na Blogowski.eu su njegovo vlasništvo, osim ako nije drugačije napisano, i nalaze se pod Creative Commons Attribution 2.5 Licencom. Ukoliko koristite RSS kanale sa ovog bloga, proverite da li se slažete sa uslovima korištenja. Uslovi korištenja RSS kanala

Ako ga ništa drugo ne “uspori”, poput redimo “nekativnih korisnika“, onda hoće ovi lanci internih Messages poruka ;)

Dobih već dve tri poruke ovog tipa, a sve ide piramidalno 15x…

Zao mi je sto sam prinudjen da posaljem ovu poruku! Facebook je u zadnje vrijeme postao veoma popularan, a samim tim i previse spor kako nam se zale nasi korisnici.

Raporti pokazuju da je razlog tome veliki broj neaktivnih korisnika, a previse novih. Prosledjujemo ovu poruku da bi smo vidjeli koliko su korisnici aktivni/neaktivni. Ako si aktivan/aktivna posalji ovu poruku na najmanje 15 drugih korisnika.

Da bi potvrdio/la svoju aktivnost, kopiraj i proslijedi ovu poruku. Oni koji u toku od dvije sedmice ne posalju dalje ovu poruku bice ponisteni bez odlaganja, kako bi smo napravili vise mjesta. Proslijedi, dakle, ovu poruku svim tvojim prijateljima i neces biti poniste

© goran | Svakodnevnica blog, 2009. | Permalink | Nema komentara | Dodaj u del.icio.us zbirku Tekst označen ključnim rečima: Facebook, SPAM

Takođe nepropustite IT vesti i dešavanja na Personal magazinu