Planeta Srbija

Nešto novo na čemu sam radio u poslednje vrijeme. Mravojed je sajt koji sadrži lokalne oglase za preko 50 gradova širom Balkana. Mravojed su lokalni oglasi, u svakom selu. Sajt za pijačare i pijačarenje. Prvi te vrste. Danas smo paralelno krenuli u BiH, Crnoj Gori, Hrvatskoj i Srbiji. Geekovima je zanimljiv detalj da se oglasi mogu i preko RSS-a pratiti.

Ažurirano: Mravojed baner možete preuzeti odavde. Trenutno je dostupan u popularnim dimenzijama 468×60, uskoro stižu i ostale veličine.

Karadžić je kao doktor David angažovao ove godine Zorana Pavlovića da mu napravi vebsajt www.psy-help-energy.com putem kojeg je nudio svoje usluge, odnosno pomoć kod seksualnih smetnji, depresije, epilepsije, multiple skleroze i životnih teškoća uopšte.

Preko sajta su se mogle kupiti i male amajlije. Preko ovog sajta sa dr Davidom se jednostavno moglo stupiti u kontakt preko dva broja mobilnog telefona i mailova dddavid86@Gmail.com i uvekimapomoci@psy-help-energy.com.

(via Trista čuda, B92)

Bukvalno prije minut glavni i odgovorni urednik e magazina Milan Kovačević poslao je tužan cirkularni mail: “Kompanija Color Press Group je odlucila da, usled neispunjavanja finansijskih ocekivanja i izostanka saradnje sa magazinom Fortune, ugasi E magazin. Nazalost, broj 64. (avgustovski) nece izaci iz stampe.”

Dejan Nikolić, Miloje Sekulić i Milan Kovačević su uradili lavovski posao na popularizaciji nove ekonomije u Srbiji. U prvom broju e magazina sam objavio svoj prvi ozbiljan tekst i prilično me pogodila ova vijest. Biznisblog je dobio ime po istoimenoj mini seriji koja je objavljena tamo. E magazin je kao najtiražniji poslovni magazin u Srbiji preuzela Color Press Group prije samo nekoliko mjeseci.

Ažurirano: Zvanično saopštenje: Prekinuto izdavanje E-magazina (via Goran Aničić, Color Press Group)

Najteža stvar u preduzetništvu. Predviđena samo za odvažne budale. Put do uspijeha je trnovit. A onda uspijeh puca na tebe. Započeti biznis bez uzimanja novca od nekog drugog, a pri tom svojih para nemate. Ovo je filozofija Felix Denissa i Marka Cubana.

Gazda Dallas Mavericksa savjetuje da uradite apsolutne sve samo da izbjegnete uzimanje love od drugih. Magija! Čak i kad imate razvijen uslužni biznis, samo da platite kiriju, račune i živite na minimalcu, sav novac zarađen od klijenata reinvestirate dalje u biznis, ovaj proces uzima jako puno vremena. Pored vremena tu su živci, iznerviranost kad se više vlastitih projekata u nizu pokaže kao financijski fijasko, kao i životni stil “na ivici brijača”.

Vikend projekti su mit. Evo šta kaže startup matematika. Ako odvojimo 20% vremena mjesečno na vikend projekte, to izađe negdje cirka 30-ak sati, što je 4 dana mjesečno u totalu. Šta može da se uradi za biznis u 4 dana? Skoro ništa. Matematika dalje kaže, ako izdvojimo 20% u narednih pet mjeseci, na tih 5 mjeseci normalnog posla dobijemo još jedan čitav radni mjesec da završite svoj “vikend projekat”. Jeste tako, samo kad ne bi postojala stvar koja se zove “elan” i koja će 110%-povrat-novca garantovano splasnuti za tih pet mjeseci.

Ažurirano: Sir Branson posjeduje preko 360 kompanija, a tu je i redosled kojim ih je osnivao.

Zanimljiva prezentacija sa Slideshare iz koje možete naučiti kako se Internet gigant Yahoo! predstavlje investitorima.

Preporuka: prezentaciju pogledajte direktno na Slideshare u full screenu.

Preuzeto iz specijalnog izdanja Biznisbloga povodom okončanog evropskog šampionata u fudbalu.

Da sportisti ne izgledaju samo glupavo, pokazuje i ovaj tekst nama nepoznatog, a u Americi legendardnog sportskog novinara Rick Reillya. On naime navodi podatak iz Toronta Stara: pet godina nakon penzionisanja, 60% sportista je švorc!

Trošilo se: jahta, Bentley, privatni džet, gajba sa 100+ soba, pokvareni agenti, pokvareni advokati, pokvarene žene… Ali najjači je podatak da je Tyson znao mjesečno da pljune skoro pet hiljada dolara na svog bijelog tigra. Bog te mazo, čime Ceca ‘rani tigra?

Svaki problem se na kraju rješi sam od sebe. Ali vam propušteno vrijeme ne može niko nadoknaditi.

Posao se širi tako da popuni preostalo vrijeme za njegovo obavljanje. Poznat je i kao studentski sindrom. Ako imate sedam dana na raspolaganju da završite posao koji se može uraditi za dan, šest dana nećete ništa raditi, nego ćete se tek sedmog dana latiti posla. Pa ćete posao završiti osmi dan u ponoć i probiti rok. Malo je poznato da je ovaj zakon nastao u šali, ali je itekako potvrđen u stvarnom svijetu.

Parksinov zakon je teško hakovati u pravom smislu rječi hakeraj. Možete vi mantrati koliko oćete: Ako ne počneš, nećeš ni završiti; Početak posla je pola obavljenog posla.. da tu nije prokleto 90-90 pravilo! Dabogda crk’o ko ga izmisli: 90% koda uzima prvih 90% vremena neophodnog za razvoj. Preostalih 10% koda zauzima drugih 90% vremena u razvoju. Dobar je način da se vratite malo nazad i da provalite da ste imali situacije kad ste sebi zacrtali da ćete nešto obaviti do podne i onda ići drugim pametnijim poslom. Recimo piti kafu. I stvarno ste stigli. S druge strane sličan ili isti zadatak ste drugog dana opušteno zacrtali da završite na kraju radnog dana („niđe ne boči“), što će reći da ste ga završili oko 9h te večeri, a počeli ujutru. Ili u još češćoj varijanti, niste ga do kraja spičili jer ste bili umorni od silnog rada tokom čitavog dana.

Andrić ima dobrih misli o ćutanju:

Da je ćutanje snaga, a govorenje slabost, vidi se i po tome što starci i deca vole da pričaju.

Dođu tako ponekad vremena, kada pamet zaćuti, budala progovori, a fukara se obogati.

Kako korisno i dobro govore ljudi koji umeju da ćute!

Ćutanje je teško samo onima koji ne misle.

Poslednji izraz svih misli i najjednostavniji oblik svih nastojanja jeste – ćutanje.

U ćutanju je sigurnost.

Steva se bavi ovom problematikom. Kod Maratza sam nešto dobro pročitao na temu zapošljavanja. Pričam maloprije sa Borisom, kažem ja da naša kultura “kod roditelja i posle 30-te” je podstrek za freelancere.

Boris onda zakuca: “Troškovi života nula. Koliko god zaradi, dobro mu. Mama kuva, od tate se grebe za kola… malo za pivo i djevojčicu u bioskop i puna kappa.” Vaistinu.

Ima jedno po’ godine kako sam se rješio TV-a. Jedino mi se nekad omakne kad uđem u lokal, kao nekad kod babe i đeda na selu kad dođe komšo da gleda naveče dnevnik pa blene u TV. Tako isto nekad i ja. Ali samo nekad.

Niti mi treba, niti bi ga ponovo ubacivao. Televizija, uoastalom kao i 98% drugih informacija i medija iz kojih dolaze (uključujući novine i Internet) zaglupljuje i traći jedini nedoknadivi resurs vrijeme. Novine nisam nikad kupovao, pomalo virnem na sajtove sa vijestima, ponekad prelistam u kafiću i to je to. Najljepša je stvar što ne prepuštam ništa. 80% zanimljivih stvari u novinama se tiče nekih selibritija, od kojih nemam nikakve vajde. Ekonomija i politika su naručene pjesme, sport ne pratim, kultura me ne zanima, zanimljivosti i kolaž magazini se hapaju sa neta, o crnoj hronici se diskutuje uz kafu.

Jel zna neko gdje je Imre Jenovai i šta danas radi? U Americi prilično fancy može da se ode na onaj svijet, a Business Week ima reportažu o preduzetnicima novog kova. Smrt je jedini siguran posao.

Felix Dennis o kapitalizmu:

“Postoji samo šest načina da dođete u posjed kapitala: 1. nasledstvom 2. krađom 3. dobitkom na lutriji 4. udajom 5. zarađivanjem 6. posuđivanjem

U kapitalizmu najveću nagradu ne prima osoba koja je došla na ideju, niti osoba koja je izgradila castvo. Nagrada odlazi osobi koja snosi financijski rizik, koja je finansirala poduhvat i zadržala najveći udio u vlasništvu preduzeća.”

“How To Get Rich” posjeduje sve elemente vrhunskog trilera. Felix Dennis je uspješnu priču o vlastitom životu pretočio u knjigu koja treba da se koristi kao biznis priručnik, ali i da se klasično čita od početka do kraja i uživa u “majkldaglasovskom zapletu”.

Felix Dennis je poznati engleski izdavač u čijem vlasništvu se nalazi 50-ak magazina, među kojima je nama Maxim najpoznatiji. Težina ovog naslova se oslikava u Felixovoj težini, što će reći između 400 i 900 miliona dolara neto, prije oporezivanja. Kad čitate knjigu o čovjeku koji je život posvetio adrenalinu koji stvara pravljenje para (a ne parama), knjiga može da ima samo jednu temu. Pisana je tokom dva mjeseca u pauzama između pisanja pjesama i pravljenja još para, cirkajući skupo vino u svojoj rezidenciji na ostrvu Mystique, smještenom u Karipskom arhipelagu.

Najimpresivnija stvar koja Dennisa svrstava u red svega nekoliko ljudi na svijetu kojima je to pošlo za rukom i ujedno okosnica njegove filozofije jeste da je toliki novac napravio od ničega; tako što je zadržao čitavih 30 godina stoprocetno vlasništvo nad svojom matičnom kompanijom Dennis Publishing u Britaniji, a da pri tom nije uzeo ni dinara od investitora!

Za razliku od Kawasakija koji te navodi na svoju VC vodenicu – ako te Felix ne nauči kako da postaneš gazda, onda niko drugi neće.

Hvala Duletu na preporuci i Ivanu na posudbi.

Drži jezik za zubima i radi tačno ono šta ti se kaže!

Znanje je moć. Vrijeme je novac. Moć (snaga) je rad kroz vrijeme. Kada rješimo po novcu (imate postupak kod Vesića) dobijemu Dilbertovu “teoriju o plati” po kojoj je:

Novac = Rad / Znanje

Mnogo je teže zaboraviti naučeno, nego naučiti novo. Što se više konkretno bavim akcijom, a manje pričom, sve više počinjem da vjerujem da je fizika u pravu. Manje znaš, manje patiš. Više imaš. Uostalom, pametnjakoviće sem rođene mati niko drugi i ne voli. A i to što čitaju, krive stvari čitaju.

Još materijala od Kralja Niše. Fini tekst za novajlije u svijetu tržišnih niša.

1. Bit sporta je nadmašiti samog sebe. 2. Metoda je puno, a principa samo nekoliko. Onaj ko isprobava metode, a zaboravlja principe, sigurno će imati probleme. 2. Pronaćićeš naftu jedino ako bušiš rupe. 3. Egzekucija je strategija. 4. K.i.s.s. (Keep It Siple, Stupid) 5. Prepuštate 100% prilika koje nikad ne preduzmete. 6. Ako ne pravite greške, onda se ne trudite dovoljno oko problema. A to je velika greška.

U 70-im se prognoziralo da ćemo u ovim dvijehiljaditim raditi samo 4 dana nedeljno. U stvari mi smo umjesto minus jedan dodali i još jedan, pa nerijetko radimo standardno 6 dana nedeljno.

Dragan Babić se preispituje da li je petak zaista namjenjen za rad? Kod mene suprotno, petak mi je najproduktivniji dan u sedmici! Neke firme su krenule da eksperimentišu sa radnom nedeljom od četiri dana. Kad se radi o uslužnom biznisu, ja kažem nema šanse. Mora 40h po zaposlenom da se fakturiše sedmično.

Naišao sam na Nielsenovo testiranje iz 2005. o povećanju prodaje na e-commerce sajtu kroz usability. Test pokazuje da ako stavimo veće dugme „kupi“ na sajt, prodaja će se povećati za 1%. Internet prodavnica koja ima konverziju od 2%, kao rezultat ima novu konverziju od 2.02%.

Koga briga za 1%? Amazonu kad napravi sedam milijardi dolara godišnje, to je 70 miliona dolara. A pošto niste Amazon, držite se onog što je jednom rekao nekadašnji prvi čovjek Pepsija Roger Enrico: „Čuvajte se tiranije malih izmjena na malim stvari, već činite velike promjene na velim stvarima.“

“Svi ste vi bili kolonija”, što bi rekao McKraken za stav kojim odiše Jaguarov sajt. Ovaj sajt je ujedno i pobjednik Blast Radiusovog istraživanja za 2007. kojim su obuhvaćeni sajtovi sa najboljim onlajn doživljajem u Velikoj Britaniji (PDF).

Amerikanci očigledno nemaju Politikin Zabavnik. Jer da ga imaju, vjerovatno se ne bi svi između 7 i 107 onoliko naložili na knjigu „najizvanrednijeg mladog ekonomiste u Americi koji ima stanovište drugačije nego prosječni čovjek i drugačije nego prosječni ekonomista.“ Ako ćemo realno, brat bratu jedan broj Zabavnika u rubrikama „verovali ili ne“ i „jeste li već čuli da…“ ima zanimljvih činjenica koliko i čitava „Otkačena ekonomija“.

Ova knjiga će vam otvoriti vidike jedino ako ste do sada bili tele i spremni ste to da priznate. Da li su stvari onakve kakve vam se čine na prvi pogled? Da li je statistika naširoko podložan alat za manipulaciju činjenicama i plasiranje vlastitih istina? Da li izjave ekonomskih stručnjaka nemaju veze sa životom? Da li se iz mora statističkih podataka o trošku države ili prestižnog univerziteta mogu izvući zanimljive korelacije i predstaviti kao nešto revolucionarno? Jeste li već čuli da godišnje više ljudi ubiju magarci, nego što strada u avionskim nesrećema?

Složna braća – Nana gleda Beverli Hils

Bog na nebu, Sinan na zemlji, a Steve Jobs u Silikonskoj dolini. Dok nam se Bogovi Holivuda ne smiluju i pošalju nam blokbaster o životu i delu majstora kontradiktornosti, nama sledbenicima preostaju knjige koje svako malo izlaze u prodaju. Ovaj put, u pitanju je baja koji godinama piše dosadnjikavi blog o Applu u digitalnom izdanju Wireda. Poznat jo po izjavi da mu je i vlastita žena rekla, kad je došao kući s posla, da je kreten i budala zbog nekog glupog natpisa o Jobsu. (naknadnom konsultacijom Yahoo! pretraživačke mašine ustanovio sam da često voli rečenice da započinje sa “My wife...”)

Na Techcrunchu je juče osvanuo gostujući tekst Briana Solisa (aka PR 2.0, Varagić ga često spominje) o PR tajnama za startupe. Napisao i on knjigu, ušao u tal sa Arringtonom, pa se malo selfpromoviše. Ali avaj, tekst nema veza sa životom! Eto šta ti je Internet, neko je pod pseudonimom Richard Hertz u komentarima pojasnio kako stvari stoje.

Ukoliko ste propustili, Threadless na naslovnici odličnog Inc. magazina kao najinovativniji mali biznis u Americi. Promet od 30 miliona dolara sa maržom od 30%. Rispekt!