Planeta Srbija

XII međunarodna konferencija o elektronskoj trgovini i elektronskom poslovanju Etrgovina.org

Poziv za prijavu radova

Pokrovitelji: Ministarstvo poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede Ministarstvo kulture, informisanja i informacionog društva, Uprava za Digitalnu agendu PRIVREDNA KOMORA SRBIJE IEEE-Serbia&Montenegro Section

Medijski pokrovitelji: Časopis Internet Ogledalo, PROFIT Magazin

Medijski sponzori: Biznis i finansije,Mikro – PC World, GM Business & Lifestyle

Organizator: Agencija E-trgovina

Dvanaesta konferencija o elektronskoj trgovini i elektronskom poslovanju E-trgovina 2012, najveći domaći skup u ovoj oblasti, održaće se tradicionalno na Paliću od 25.04. do 27.04.2012. godine. Posvećena je popularizaciji elektronskog poslovanja u Srbiji.

Namenjena je poslovnim ljudima koji su zainteresovani da se informišu o savremenim dostignućima u ovoj oblasti, i mogućnostima za njihovu primenu u našoj zemlji.

Skup predstavlja mesto okupljanja domaćih i inostranih stručnjaka iz ove oblasti sa ciljem da učesnicima skupa ( preduzetnicima, menadžerima, informatičarima, i svima koji žele da unaprede svoje poslovanje ) omogući analizu trenutnog stanja, kao i da ukaže na moguće pravce daljeg razvoja elektronskog poslovanja.

TEMATSKE OBLASTI:

- B2B i B2C e-commerce - Internet marketing - Online PR - SEO - Social Media - Enterprise 2.0 - Pravni aspekti elektronskog poslovanja - Platne kartice i sistemi plaćanja na Internetu - Sistemi zaštite el.transakcija na Internetu - E-banking - Brokersko poslovanje na Internetu - Uloga osiguranja u procesu e-trgovine - Upravljanje procesima dostave robe - M-commerce, M-payment

PRIJAVA RADOVA:

Rok za prijavu radova: 14.02.2012 god. Rok za dostavljanje radova: 31.03.2012 god.

Formular za prijavu rada: http://www.etrgovina.org/autori/

PRIJAVA PRISUSTVA:

Kotizacija za učešće na skupu je 6990 din (za rane prijave do 31.01.11)

U cenu kotizacije uključeno je učešće u radu skupa zbornik radova i ostali materijali.http://www.etrgovina.org/ucesnici/prijava/

Za sve dodatne informacije pogledajte zvanični sajt konferencijewww.etrgovina.org

S poštovanjem,

Organizacioni odbor konferencije E-TRGOVINA 2012

Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)

Najjednostavnijim pregledom šta se i koliko prodaje na Web sajtovima za grupnu kupovinu, može se puno toga interesantnog zaključiti o kupovnim navikama za vreme krize koja nas ne napušta godinama – na svim ovim Web sajtovima javno su prikazani podaci o broju prodaja i cene određene usluge/proizvoda.

Na primeru javno dostupnih podataka o aktivnim i prošlim ponudama sa vodećeg Web sajta za Grupnu kupovinu u Srbiji Kupime.com, predstavljeni su podaci o kupovnim navikama korisnika tokom 2011. godine:

U toku ove godine prodato je čak 5507 kupona  za poliranje zuba i skidanje kamenca; Na tretmane za mršavljenje potrošeno je oko 10.000.000 dinara, koliko je uplaćeno za kupone ove usluge; Masaže su uvek dobrodošle, a prodato je 8147 kupona; Čak 14.780 kupona je prodato za tretmane kose (feniranje, farbanje, šišanje);

Na primeru pregleda aktuelnih ponuda na Web sajtu Kupime.com, već se na prvoj stranici može videti da usluge koje su u vezi sa održavanjem lepog izgleda privlače najviše pažnje kupaca, odnosno da se najviše kupuje upravo ovakva vrsta usluga.

Iako se često i na prikazanom Web sajtu, ali i na ostalim Web sajtovima za grupnu kupovinu nalaze usluge koje se odnose na odlazak u restorane po dovoljno velikim popustima, odnosno da je veoma isplativo otići negde na jelo, umesto da se troši vreme i novac za pripremu nekog obroka, broj prodatih kupona za odlazak u restorane se ne može porediti sa brojevima prodatih usluga iz domena ulepšavanja ili održavanja lepote.

Ovakav trend prodaje usluga iz domena održavanja lepote se može objasniti sa nekoliko činjenica:

Većina korisnika Interneta u Srbiji ima veće prosečne plate po domaćinstvu u odnosu na kompletan prosek plata u Srbiji. Većinu kupaca na sajtovima za grupnu kupovinu čine žene, iako je takođe interesantno da nisu samo žene kupci usluga iz domena održavanja lepote. Usluge iz oblasti održavanja lepote se češće pojavljuju kao ponuda sa velikim popustima na ovim Web sajtovima, zato što se zna da su ovakve ponude veoma uspešne. Praktično svi Web sajtovi u Srbiji iz oblasti grupne kupovine za sada još nisu specijalizovani, što ima za posledicu da su najviše u ponudi usluge (uglavnom) koje se najviše i traže.

Kako se predviđa da će naredna (2012.) godina takođe da bude krizna, moćićemo javno da pratimo da li će i u narednom periodu lepota biti najbitnija na servisima za grupnu kupovinu u Srbiji.

Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)

2011. g. u Srbiji će na Internetu definitivno biti  obeležena ekspanzijom Web sajtova za grupnu kupovinu (en. Social Shopping). Do ovog momenta, u 2011. g. pojavilo se preko 20 novih sajtova koji samostalno obezbeđuju novu ponudu (uglavnom) usluga sa popustima od preko 50 odsto.

Grupna kupovina = Prodaja kupona sa popustima

Poslovni model grupne kupovine zasniva se na klasičnoj prodajnoj promociji, odnosno radi se o varijanti advertajzing poslovnog modela gde postoji prodaja mogućnosti za kupovinu usluga po definisanim popustima (prodaje se kupon/vaučer sa naznačenim popustom).

Obzirom da je smisao ovog poslovnog modela ostarivanje velikih popusta (preko 50 odsto, često i preko 70 odsto) pri kupovini, jedino se različite usluge sa velikim profitnim marginama mogu nuditi preko Web sajtova za grupnu kupovinu.

Najčešći način dolaženja do ponuda usluga koje se nude sa velikim popustima  Web sajtovi za grupnu kupovinu obezbeđuju putem ostvarivanja određenog (većeg) broja prodaja kupona sa popustom za određenu uslugu, da bi ta ponuda uspela. Ponuda sa popustom može da bude vremenski ograničena (a ne mora), da bude ograničena brojem prodaja, ali može da bude i neograničena.

Logika prodaje sa velikim popustima preko ovih servisa za kompanije koje nude usluge bi trebalo da bude promocija same ponude kompanije koja daje popust na neku uslugu:

Konkretna ponuda se javno oglašava i vidi je veliki broj online korisnika Online korisnici koji kupe vaučere i isprobaju konkretnu uslugu, ako su zadovoljni uslugu će ponovo koristiti, i/ili će je preporučiti svojim prijateljima, rođacima, poslovnim partnerima…

U kontekstu poslovnog modela prodajne promocije na kojem se zasniva grupna kupovina, postavlja se pitanje promotivnih efekata za ponude usluga koje se na neograničeni period mogu kupiti sa velikim popustom, ili nije potreban određeni broj prodaja da bi ponuda usluge pod određenim popustom uopšte bila aktuelna:

Da li te usluge inače nemaju realnu cenu ako se dugo mogu prodavati sa velikim popustima? Da li je te usluge inače teško prodati po drugačijim cenama ako se mogu prodavati sa velikim popustima u velikim količinama? …

Stanje grupne kupovine u Srbiji (2010/2011)

Uspeo sam da pronađem ukupno 26 sajtova koji predstavljaju klasične servise za grupnu kupovinu (o9.2011., dva od tih servisa nisu funkcionisala u momentu kada sam istraživao ovo tržište, a indikativno je veći broj servisa nema implementirane sve aktuelne sisteme online naplate u Srbiji. Kasnije sam došap do spiska od 42 sajta grupnu kupovinu!), i 6 sajtova koji prikazuju ponudu različitih servisa za grupnu kupovinu (tzv. agregatori za grupnu kupovinu). Postoji još nekoliko servisa koji predstavljaju (agregiraju) različitu robu sa popustima, i u svojoj ponudi imaju i jedan deo ponuda sa sajtova za grupnu kupovinu.

Ako se pogledaju poslovni podaci sa APR-a za 2010. g. (kada su se pojavili prvi sajtovi za grupnu kupovinu), možemo videti sledeće (posmatrani su servisi sa istim imenom kompanije u d.o.o. statusu kao što je ime sajta):

Kupime.com servis je imao poslovni prihod od 2,653 mil. din. i gubitak od 2,218 mil. din. Kolektiva.rs servis je imao poslovni prihod od 1,894 mil. din. i gubitak od 13,405 mil. din. Grupovina.rs servis je imao poslovni prihod od 289 mil. din. i gubitak od 920 mil. din.

Određeni broj servisa ovog tipa formalno posluje u sklopu kompanija koje imaju i druge delatnosti pored sajtova za grupnu kupovinu (iako i ove kompanije nemaju baš neki visok prihod na godišnjem nivou), neke od firmi su u statusu preduzetnika.

Neki od ovih Web sajtova i dalje (septembar 2011.) uopšte nema podataka o tome ko stoji formalno iza servisa (koja kompanija), što je kažnjivo aktuelnim Zakonom o zaštiti potrošača (odnosi se na specifikaciju podataka koji moraju da stoje o prodavcu na Web sajtu), i bilo ko može svakog momenta da prijavi tržišnoj inspekciji ovakve e-trgovce.

Grupna kupovina iz ugla e-trgovaca

Zamolio sam Jelenu Tešić, direktoricu servisa Kupime.com za područje Srbije, da prokomentariše iz svog ugla aktuelno stanje grupne kupovine u Srbiji:

1. Kako ocenjujete trenutno stanje e-trgovine u Srbiji, i s tim u vezi aktuelan razvoj servisa za grupnu kupovinu?

Dolaskom sajtova grupne kupovine na tržište Srbije zapravo počinje prava e-trgovina. Do tada su postojali usamljeni pokušaji koji su znali da je budućnost u ovakvom načinu trgovine, ali na žalost ni jedan od tih sajtova za prodaju robe nije bio ovoliko rasprostranjen kao sajtovi za grupnu kupovinu danas. Razlog za to su pre svega atraktivne ponude koje su animirale naše korisnike da počnu na ovakav način da kupuju, iako je do tada postojala averzija i bojazan od plaćanja platnim karticama na internetu.

Početak rada našeg sajta i naših kolega ohrabrio je naše buduće korisnike da svoje prve online kupovine obave baš na našim sajtovima. A to je sasvim dovoljan početak jednog dugoročnog odnosa na obostrano zadovoljstvo nas i naših online kupaca. Razvoj budućih usluga i servisa zasnovanim na principu online kupovine, biće i ubuduće naš cilj na tržištu Srbije i regiona.

2. Da li rezultati vašeg poslovanja u poslednjih godinu dana mogu da se tumače kao mnogo bolji u odnosu na prethodni period, u kontekstu sveprisutne priče o značaju servisa za grupnu kupovinu (da li po vašem mišljenju postoji preterivanje u isticanju značaja grupne kupovine, ili za to ima osnova)?

Rezultati u ovoj godini su gotovo deset puta bolji od prošlogodišnjih, ali to su sasvim razumljive statistike ako se zna da je KupiMe začetnik grupne kupovine u Srbiji. Uložili smo mnogo vremena i novca u marketinške kampanje kroz koje smo javnost edukovali šta to mi nudimo, kakav je to mehanizam grupne kupovine, šta su benefiti za pružaoce usluga i on line kupce.  Danas sa sigurnošću možemo reći da nema socijalno aktivne osobe u Srbiji koja ne zna šta je to grupna kupovina. Jer grupnom kupovinom puno je značaja pokriveno,ekonomski, socijalni i edukativni.

3. Koliko po vašim informacijama ima “ozbiljnih igrača” na tržištu sajtova za grupnu kupovinu (obzirom da ih ima preko 40 trenutno u Srbiji), i šta su po vašem mišljenju parametri koji će odlučiti o tome ko će opstati od sve te gomile sajtova u narednim godinama?

Već naredne godine možemo očekivati da se situacija na tržistu iskristališe i pokaže ko su zapravo najuspešniji sajtovi, a to pre svega znači ko ima najviše aktivnih korisnika. Po našim saznanjima i iskustvu iz drugih razvijenih ekonomija, opstaće ne više od deset  sajtova, a od toga se pet može smatrati liderima.

Ovo je biznis model koji iziskuje velike investicije u marketinške kampanje i podršku atraktivnim ponudama, zbog toga će oni koji nisu spremni to da isprate vremenom početi da gube aktivne korisnike, a time i potencijalno dobre poslovne rezultate.

Problemi grupne kupovine – Velika priča, Puno servisa, Malo para

Kao što se lepo može videti iz podataka sa APR-a (situacija mi dosta liči na aukcijske sajtove u 2009. g.) da ovo tržište u prošloj godini teško da je “dobacilo” 50.000 EUR na godišnjem nivou, ipak se u našim uslovima za sada više radi o obećanju uspešnog poslovnog modela, nego što on to stvarno jeste. Razlozi jesu mnogi, ali kada ovakve poslovne prihode pokažete nekom klasičnom trgovcu – pažljivo posmatrajte njegovu reakciju…

Obzirom na probleme koje trenutno ima najpoznatiji servis za grupnu kupovinu – Groupon, uopšte nije čudno da troškovi ovog poslovnog modela i u našim krajevima prevazilaze prihode (bar u 2010. g.), ali to ne znači da će ovakva situacija sa domaćim sajtovima za grupnu kupovinu biti zauvek loša. Pitanje je samo ko će opstati, jer sada imamo suviše Web servisa ovog tipa.

Trenutna situacija je kao na divljem Zapadu – kopiraju se ponude, kradu se klijenti, i dalje se pojavljuju novi servisi, a sve se dodatno komplikuje pokušajima agregatora za grupnu kupovinu da se postave između kupaca i klasičnih sajtova za grupnu kupovinu.

Tokom naredne godine situacija na ovom tržištu će biti znatno “čistija”, jer će se definitivno izdvojiti oni servisi koji mogu da se nose s konkurencijom. Neće svi moći da izdrže gubitke koje nosi sa sobom ovaj poslovni model, a naročito je važno ko od ovakvih servisa ima dobro organizovanu prodaju koja dugoročno može da opstane na ovom tržištu. Činjenica je  na ovdašnjem tržištu ima više inostranih servisa za grupnu kupovinu koji zbog investicionih aktivnosti mogu da se izdvoje od ostale konkurencije, ali da li će se to desiti, videćemo.

Ono što se i sada vidi je da je fokus i dalje na ponudama iz Beograda (Beograd i ima najveći broj firmi na jednom mestu), ali se pojavljuju servisi koji uspevaju da ostvare povoljne ponude i u drugim gradovima.

Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)

U posledjih nekoliko godina više puta sam na javnim skupovima ali i u privatnim razgovorima pominjao da postoji nekoliko vrsta ozbiljnih online servisa koji nedostaju u Srbiji, od kojih je jedan – Web servis za prikaze raznorodnih proizvoda od strane korisnika.

Pre neki dan sam na Novom Beogradu video bilbord za Web sajt Oceni.rs, i pomislih – Da li je to servis za korisnički prikaz proizvoda, a još se reklamira offline (znači neko ima sredstva i interes za promociju ovakvog servisa)?

Ovaj web sajt postoji od 2010. g. i za ovo vreme prikupio je sasvim dovoljno prikaza raznorodnih proizvoda, a i broj komentara sa prikazima korisnika po proizvodima nije mali.

Opis ovog servisa:

“Svi mi imamo pravo na informisanost (raspolaganje činjenicama od značaja za pravilan izbor i zaštitu od nepoštene oglasne poruke ili oznake na proizvodima koje mogu potrošača da dovedu u zabludu) i izbor (mogućnost izbora između više proizvoda i usluga, po prihvatljivim cenama i uz garantovano dobar kvalitet).

Naša misija je da pokušamo da pomognemo u sticanju ovih prava (a ona potiču, citirana su, iz Zakona o zaštiti potrošača Republike Srbije). I zato ako imate neko lepo iskustvo sa određenim proizvodom i uslugom – podelite ga sa nama!”

Na osnovu uslova korišćenja na ovom servisu vidi se da je neko dobro proučio da postoji dosta problema koje ocenjivanje korisnika može da donese vlasniku Web sajta, pa je ova stranica puna detalja koji maksimalno štiti same vlasnike sajta.

Jedini, ali veoma veliki problem sa ovim Web sajtom jeste činjenica da se na njemu nigde ne vidi ko je njegov vlasnik!

Postavljaju se sledeća pitanja:

Koliko se može generalno verovati nekom Web servisu ako se ne zna ko je njegov vlasnik, i da li postoje prikriveni motivi za njegovo kreiranje? Da li se možda u određenim kategorijama proizvoda i usluga na ovom servisu kriju negativni komentari koji su namerno tamo postavljeni zbog uticaja na mišljenje o konkurenciji? Da li se putem ovakvog servisa utiče na mišljenja o proizvodima pojedinih kompanija s kojima je vlasnik Web sajta napravio posebne dogovore za tako nešto? …

Sva ovakva pitanja se mogu s pravom postavljati kada se ne zna ko je vlasnik servisa!

Zašto su važni servisi za objavljivanje prikaza od strane korisnika?

Review-based Web sajtovi predstavljaju veoma dobro mesto za kompanije da uvide šta sve nije u redu sa njihovim proizvodima i uslugama, kada veći broj različitih korisnika skreće pažnju na istu stvar.

Da bi servis ovakvog tipa bio relevantan, potrebno je da ima što ozbiljniji sistem ocenjivanja (Reputation System) korisnika Web servisa, njihove međusobne veze i motive većeg broja prikaza proizvoda od strane pojedinačnih korisnika. U slučaju servisa Oceni.rs, kao mera reputacije koristi se ocena prikaza (i za glavni prikaz, i za komentare ostalih korisnika), što je tehnički izvedeno na nivou jednostavnih dodataka za blog platformu WordPress (servis je urađen na ovoj platformi, bez naročitih prilagođavanja).

Na engleskom govornom području postoje veoma uspešni servisi ovog tipa, kao što je npr. Yelp.com, ali neki od ovakvih servisa znaju da upadnu u “zamku ucenjivanja” pojedinih kompanija kojima se ponudi mogućnost brisanja određenih negativnih kritika za određenu novčanu svotu.

Upavo iz razloga veoma osetljive tematike tipova ostavljenih komentara korisnika (na koji se način “brani” relevantnost ovakvih servisa), ali i načina očuvanja reputacije vlasnika ovakvih servisa, značajno je da ako neko želi da kreira ozbiljan servis koji je zasnovan na komentarima korisnika, da ispoštuje sve potrebne korake u sticanju poverenja – i korisnika, ali i kompanija koje su predmet komentara na ovakvim servisima.

Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)

Pretpostavljam da je veoma mali broj osoba u Srbiji koji nije čuo vest da je pesmu Cece Ražnatović “Šteta za mene” skinulo sa sajta  u prvih sat vremena 150.000 osoba i platilo po 118 din, ili da je za 4 sata Ceca zaradila 775.000 EUR prodajom svoje pesme na Internetu.

Kao što je svojevremeno poznati video materijal Severine uticao da se značajnije poveća broj korisnika Interneta u zemljama ex-YU, tako je veoma verovatno da će online prodaja jedne Cecine pesme ozbiljno uticati na masovniju pojavu e-prodavnica u Srbiji (a možda i šire).

“Tehnička pozadina ubistva nevinosti e-trgovine u Srbiji”

Juče je određeni broj Internet profesionalaca istraživao tehničku pozadinu ovog veoma važnog događaja za razvoj e-trgovine u Srbiji:

Sajt www.miligrammusic.com se nalazi na shared (deljenom) hostingu čija je maksimalna cena nekoliko dolara mesečno (a verovatno je nekoliko dolara godišnje), pa se postavlja pitanje kolegama iz kompanije Pillar koja je kreirala Web sajt i vodi računa o tehničkim aspektima kako nije predvidela da je ipak potreban ozbiljniji Web hosting ako se vodi iole ozbiljnija kampanja za skidanje ove pesme. Prema mojim saznanjima, desila se dosta ozbiljna kampanja na adekvatnim klasičnim i online medijima o puštanju pesme za download, uključujući i tzv. teaser – Da li će se pre na Webu pojaviti Cecina ili Brenina pesma. Sve ovo može da dovede do zaključka da će biti dosta posetilaca na sajtu kada se pesma i pojavi za dowload. Nije uopšte čudno što je sajt pao. Veoma je interesantan podatak da na samom sajtu gde se pesma može kupiti, jedini sistem plaćanja je karticama (Banca Intesa Online Payment Gateway). Prema istraživanju koje će se (nadam se) uskoro objaviti od strane nadležnog Ministarstva za oblast trgovine, oko 50 odsto aktivnih korisnika Interneta koristi kartice kao sistem online plaćanja. Ako uzmemo da je to broj od nekoliko stotina hiljada, i dodatno zemlje ex-YU i dijasporu, i dalje se postavlja pitanje kako je toliki broj osoba platio pesmu karticama, kada je poznata raspodela plaćanja online u Srbiji da oko 70 odsto korisnika plaća poštanskim uplatnicama za kupovinu proizvoda preko Interneta? Možda je određeni broj korisnika specijalno uzeo kartice za online plaćanje očekujući ovu pesmu? Sama cena pesme od 100 din + PDV i plaćanje karticama su takođe interesantni, jer je poznato da sistemi plaćanja karticama nisu prilagođeni za tzv. mikro plaćanja (a 100 din cena jeste mikro plaćanje), jer je obično fiksni deo komponente provizije od naplate kartice bar 50 din. Veoma je verovatno da su uvom slučaju važila drugačija pravila, pa se postavlja pitanje kolikose može u drugim slučajevima ponoviti ovakav sistem prodaje po ovakvim cenama, i koliko to može biti isplativo naplatom kartica. Kada se prijavite na posmatranom sajtu, uz određena tehnička znanja nije teško ispratiti koliki se broj prodaja dešava tokom posmatranog vremena. Ispostavilo se da je praćen broj prodaja u periodu od 48 sati od momenta kada se završio “e-trgovinski tektonski poremećaj” (geological event) – preko 700.000 prodaja pesme, i uočeno je da se je od tada za dva dana pesma skinuta 1.200 puta. Uobičajene krive prodaje na Internetu nisu toliko “strme”, odnosno trebalo bi da bude mnogo veći broj prodaja u prosečnom slučaju. I ovaj broj od 1.200 plaćenih skidanja pesme nije uopšte mali, ali nije logičan u odnosu na prethodno iskazane brojeve… Postavlja se i pitanje same adrese sajta – kod veoma posećenih sajtova, pored dolaska sa banera preko kampanja, veliki broj osoba i direktno kuca adresu sajta za koju je zainteresovan. Ne znam da li samo ja imam problem jer nisam baš upućen u tu vrstu muzike, ali mi je trebalo dosta vremena dok nisam zapamtio ime sajta MiligramMusic.com (sa dva “m”). Veoma je neuobičajeno da se ekstremno interesovanje za neki Web sajt (stotine hiljada poseta) ostvaruje samo preko banera kampanja, a da je ime sajta ne tako lako pamtljivo… Ili grešim?

Nije sporno da je definitivno bilo puno skidanja pomatrane pesme…

…Ali bi bilo dobro da se razjasne nedoumice koje dovode u sumnju ovaj definitivno zanimljiv događaj na Srpskom Webu.

Inače, teorije da se radi o čistoj promociji za novi Cecin album, ili da je to neko pranje para, jednostavno ne mogu biti izbačene iz opticaja komentara o ovom događaju…

Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)

Svakako ste bili u situaciji da svojim prijateljima pokazujete novotarije koje ste upravo kupili, ili ste posmatrali kako vam vaši prijatelji objašnjavaju zašto su kupili nešto na čega su ponosni, i pride vam detaljno opisali kako to radi, i sl.

Ispostavilo se da su društveni mediji od priča o kupovini kreirali novi trend u prodajnoj promociji – Haul Video.

Fenomen sestara Elle i Blair Fowler

Sestre Elle (21) i Blair (17) su pre više od dve godine potupno spontano počele  da objavljuju na YouTube-u svoje video tutorijale na temu šminke, mode, stila i muzike, kao i prikaze stvari koje kupuju (Hauls). U međuvremenu su postale internacionalne zvezde čiji YouTube video materijali ukupno imaju preko 100 miliona pregleda!  Veći broj pojedinačnih video snimaka ovih devojaka ima preko milion pregleda!

Kompanija Luis Vuitton je iskoristila popularnost Haul videa Blair Fowler (juicystar07) i obe sestre su organizovale nagradno takmičenje koje je ukupno produkovalo preko milion pregleda njihove tašne Speedy Bag.

Haul video i u ovim krajevima

Pored skorašnjih čestih pominjanjanja ovdašnjih modnih blogerki, ispostavilo se da i na ovim prostorima određene osobe prave video recenzije i prikaze proizvoda koje su nedavno kupovale po prodavnicama… Tako je npr. poznati hrvatski modni fotograf (ili po novom valda – fotografkinja) Marinshe objavila recenziju četkica za šminkanje.

Video korisnica Florriana je objavila video na temu korišćenja pudera Loreal True Match…

Oba videa imaju preko hiljadu pregleda na YouTube-u, što je za naše uslove sasvim dovoljno…

Trend objavljivanja video materijala u vezi sa objašnjenjima karakteristika kupljenih stvari u narednom periodu će biti sve zanimljiviji kompanijama i u ovim krajevima da na interesantan i koristan način približe svoje (kvalitetne) proizvode svojim ciljnim grupama…

Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)

Pre dve godine predstavio sam domaći sistem plaćanja i naplate na Internetu- Qvoucher. Posle dve godine ovaj sistem online plaćanja ima preko 20.000 korisnika i mesečno preko 25.000 transakcija, prema rečima Aleksandre Bogdanović iz kompanije Qvoucher.

Grupna kupovina podiže Qvoucher

Ispostavilo se da su sajtovi za grupnu kupovinu uspeli da razviju ovaj sistem plaćanja i naplate na Internetu, i dovedu ga u poziciju jednog od tri najčešće korišćena sistema plaćanja na Internetu u Srbiji.

Zamolio sam kolege iz kompanija za grupnu kupovinu Kolektiva.rs i Kupime.com da mi dostave podatke o odnosu prodaje preko platnih kartica i sistema Qvoucher u poslednjih nekoliko meseci, oni su se ljubazno odazvali zahtevu, i ovo su podaci:

Servis Kupime.com je imao od februara ove godine nagli rast procenta korišćenja Qvoucher sistema plaćanja.

Podaci iz ukupno šest meseci u 2010. i 2011. g. pokazuju značajan rast učešća sistema plaćanja Qvoucher koji raste od novembra 2010. g. na servisu Kolektiva.rs.

Interesantno je da da kada se pogledaju proseci upotrebe ova dva sistema plaćanja, za oba predstavljena servisa dobija se isti procenat (53% platne kartice 47% Qvoucher).

Qvoucher i putem e-bankinga

Već neko vreme je moguće uplaćivati ove vaučere i putem e-bankinga, tako da ovaj sistem plaćanja više nema problem sa varijantom da morate otići na trafiku (ili u poštu, banku) da biste ga dopunili za plaćanje preko Interneta.

Povećanje prodaje na servisima za grupnu kupovinu uslovilo je značajniju  pojavu online kupaca koji nemaju platne kartice i nisu sigurni u ovaj sistem plaćanja na Internetu (pogotovo kada se zna da veliki broj službenika po bankama obeshrabruje svoje korisnike da koriste kartice na Internetu!).

Kupovina vaučera na trafikama veoma liči na sistem plaćanja prepaid dopuna za mobilni telefon, što u Srbiji lepo funkcioniše već godinama, i zato nije čudno što je došlo do poraste korišćenja ovog sistema plaćanja na Internetu.

Milim da bi većina sajtova koji imaju neku prodaju na Internetu u Srbiji trebalo da uzmu u obzir ovaj sistem  plaćanja i da ga uvedu na svoje sajtove.

Napomena 1: Najveće učešće plaćanja na Internetu u Srbiji imaju opšte uplatnice, sa preko 70 odsto, s tim da se tu pojavljuje i e-banking (ali u veoma malim procentima za sada).

Napomena 2: Ovo nije sponzorisan članak, i nisam u poslovnim odnosima sa firmama koje se pominju u ovom članku.

Rating: 10.0/10 (1 glas cast)

Kada se uporedim prošlogodišnje reakcije na konferenciju E-trgovina u odnosu na ovogodišnje, mogao bih izdvojiti sledeće činjenice i mišljenja:

Sličan broj učesnika konferencije je bio i prošle i ove godine na Paliću. Prošle godine je konferenciju preko live streaminga pratilo 620 osoba, dok je ove godine samo prvi dan pratilo 700 osoba, a ukupno je 2.000 jedinstvenih osoba pratilo konferenciju uživo preko Interneta! Ubeđen sam da je ove godine mnogo manje osoba uživo komentarisalo predavanja preko Twittera u odnosu na prošlu godinu. Imam utisak da je ove godine bilo značajnije manji broj reakcija na blogovima (u odnosu na nekoliko prethodnih godina), iako je poznato da prikazi sa  (naročito) Internet konferencija privlače dosta posetilaca na blogove i ostale sajtove koji prate ovakva dešavanja.

O programu konferencije

Kada se posmatra program konferencije sa aspekta mišljenja o pojedinim predavanjima, na osnovu javno izrečenih mišljenja (Twitter, blogovi) i na osnovu razgovora koje sam vodio sa veoma različitim osobama na Konferenciji i nakon Konferencije, mogao bih izdvojiti sledeće stavove o određenom broju predavanja:

Prvi dan konferencije:

- U svom keynote predavanju George Hadjigeorgiou, CEO kompanije Golden Opportunity iz Grčke je najavio početak rada novog servisa za grupnu kupovinu u Srbiji GoldenDeals.rs. Grčka verzija ovog servisa je najveći sajt za grupnu kupovinu u toj državi, a videćemo kako će organizovati posao ovde.

- Ivan Minić je održao jedno od najzapaženijih predavanja na ovoj konferenciji, sa temom kako treba biti “surovo realan” kada se pokrene neki online biznis, a naročito kako se treb ponašati kada vam projekat uspe!

- Vladimir Nikolić iz kompanije Limundo je u svom predavanju “Kažem A, mislim B” naznačio važnost menjanja planova kompanije u odnosu na realno stanje na tržištu, na primeru puštanja u rad servisa Kupindo, koji je morao značajno da odstupi od početne ideje pri realizaciji, jer su potrebe korisnika to zahtevale.

- Bio sam zamoljen da predstavim projekte 100 odsto online knjigovodstvenog softvera Billans.rs i B2B & B2C berza Market4Net.com.

Ova prezentacija je imala za cilj da se predstave prednosti ovih online rešenja, a naročito interesantan detalj (za koji sam video i dosta pozitivne reakcije) jeste javni poziv na saradnju sa srodnim firmama po principu direktne (API) implementacije srodnih online softverskih rešenja u ove projekte (primer iz prakse nečega što bi trebalo da rade svuda pominjani tzv. “fensi-klasteri”).

- Dejan Nikolić je održao jedno od najpominjanijih predavanja u reakcijama slušalaca na temu kako je došlo do uspeha popularnog projekta  Njuz.net.

- Darko Buldioski je predstavio stanje Interneta u Makedoniji kroz primer online prisustva top 100 makedonskih kompanija.

- Nebojša Radović je u veoma zapaženom predavanju podelio svoja iskustva u vođenju kampanja na društvenim medijima.

- Pakom grupa je pokušala da u kratkom vremenu puno toga kaže na temu definisanja digitalne strategije.

Iz prvog dana Konferencije izdvojio bih još mišljenje o predavanju “Uticaj primene e-poslovanja na povećanje prihoda u preduzećima metalskog sektora” gde se eksplicitno moglo videti da online poslovanje može da bude veoma isplativo u nekim oblastima za koje se na prvi pogled to ne vidi – u ovom slučaju metalski sektor.

Tokom konferencije u razgovorima sa učesnicima sam se uverio da ima još sektora za koje se ne predpostavlja da imaju značajne efekte online poslovanja, a da je to danas stvarnost u Srbiji.

Naravoučenije – nemojte na ovakvim događajima komunicirati samo sa osobama koje poznajete (ili koje želite da upoznate). Ima puno toga što može da se čuje, a da niste ni svesni da se sve to dešava pored vas.

Drugi dan konferencije:

- Namerno smo postavili moje predavanje kao prvo ujutru u 09:15, da bi se što više osoba razbudilo na vreme… Delimično smo uspeli u nameri…

- Hana Kazazović je imala dosta komentarisano predavanje na temu blogerske scene u BiH, gde je najviše pozitivnih reakcija doživeo primer bloga na temu uzgoja krastavaca…

- Reakcije na predavanja Dragane Đermanović i Miloja Sekulića su izazvale čak i poseban blog post…

Na žalost, propustio sam kompletnu narednu sesiju u sali 1, jer sam predsedavao u sali 2 (tamo je bilo veoma interesantno predavanje “Imuno-inspirisan sistem za validaciju elektronskih transakcija” gde se moglo videti kako je moguće veoma plastično i jednostavno objasniti izuzetno komplikovanu tehničku materiju), ali sam imao prilike da vidim i čujem pozitivne reakcije na predavanja Aleksandra Vugdelije (iskustva sa prodajom servisa VizioShop.com), Milene Krstić (jedini realno-domaći servis za avio karte) i Jasne Kamatović (nastavak priče o primeni online strategije u kompaniji Positive).

- Olga Maksimović iz kompanije Limundo je održala veoma kvalitetno predavanje na temu “Struktura tržišta e-trgovine u Srbiji“, gde se moglo saznati dosta toga o navikama online kupaca u Srbiji, obzirom da je uzorak istrživanja bio 80.000 korisnika Limundo servisa.

- Okrugli sto na temu stanja i prspektiva e-trgovine u Srbiji je bio jedan od događaja koji je proizveo najviše reakcija, i to s povodom – objašnjeno je da Država dosta toga pokušava da uredi, prozvani su vlasnici e-prodavnica da se konkretnije založe za prosleđivanje svojih problema predstavnicima Države koji su zainteresovani da se aktuelni problemi prevaziđu na što efikasniji način, naravno, u odnosu na mogućnosti koje imaju Ministarstva u čijim nadležnostima je trgovina i razvoj ICT-a i informacionog društva.

- Sandrina Dimitrijević i Goranka Radojčić su održali bazična predavanja na temu neetičkog Internet marketinga i strategije linkovanja (respektivno). U reakcijama osoba koje nisu izverzirane za ove oblasti, moglo se čuti da su ova predavanja veoma pozitivno ocenjena.

- Zoran Stanojević sa RTS-a je imao zanimljivo predavanje na temu svoje percepcije o odnosu klasičnih i online medija u eru Interneta.

- Mario Francešević je održao veoma kvalitetno predavanje na temu prakse korišćenja PPC oglašavanja.

- Dušan Knežević i Nenad Lazarević su održali veoma pozitivno ocenjeni Workshop na temu primene SEO u testiranju i lansiranju novih online projekata.

Treći dan konferencije:

- Trećeg dana Konferencije pored određenog broja predavanja za veoma različtie ciljne grupe, izdvojio bih interesantno predavanje g. Igora Kambovskog iz Makedonije koji je uspeo da objasni ovdašnjim osobama nedoumice oko pravnog okvira e-poslovanja.

- Najvažniji događaj trećeg dana je bio Workshop na temu Web dizajna Internet prodavnica, gde su po mom mišljenju briljirali Maja Vasić i Ivan Ćosić.

Mišljenja o konferenciji

Već nekoliko godina primećujem da postoji neverovatan nesklad između mišljenja određenog dela Internet zajednice o tome čemu služe domaće konferencije, i onoga št se faktički dešava na istim konferencijama:

S jedne strane preovladava stav online zajednice da su konferencije kao E-trgovina i BizBuzz najbolje za druženja, i ako se nešto “na’vata” od predavanja i poslova. Sa druge strane, iz iste online zajednice mogao sam do sada dosta puta čuti dosta pozitivnih mišljenja o konkretnim predavanjima na tim istim konferencijama. U slučaju konferencije E-trgovina, zaboravlja se (ili se na zna) činjenica da predstavnici online zajednice čine samo oko 30 odsto osoba koje dolaze na ovu konferenciju, što znači da je većina učesnika ove konferencije iz realnog poslovnog okruženja, i njihova je želja da slušaju što više predavanja da bi saznali što je moguće više toga što mogu da primene u svom poslu. To se može videti i po popunjenosti sala za vreme praktično svih predavanja.

U razgovorima sa osobama koje su bile na konferenciji, i koje su primarno došle da slušaju predavanja (uz kasnije druženje), imao sam prilike da čujem prilično pozitivne reakcije u vezi sa programom.

Naravno, tu je svakako važan momenat prezentacionih sposobnosti predavača, obzirom da je koncepcija ove konferencije da svako ko prijavi dovoljno kvalitetan RAD, može ga prezentovati na konferenciji, a mi ne možemo da znano za sve osobe kakve imaju prezentacione sposobnosti (to se uči, i može da se nauči).

U nastavku sledi nekoliko reakcija u vezi sa Konferencijom:

Pantic.rs prikaz konferencije (1, 2, 3, 4 deo + interesantna observacija o promotivnim efentima konferencija na blog) E-trgovina podcast by Darko Buldioski Filmetric o E-trgovini RTS prilog na temu stanja e-trgovine u Srbiji Limundo: Umeće ratovanja i E-trgovina Inchoo: Palic beauty and the Magento beasts Cyber Bosanka: Oživljavanje avatara na konferencijama E-trgovina i Internet Marketing Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)

Preporuka je da ako dolazite na Palić 06.04. na Konferenciju “E-trgovina”, bilo bi dobro da stignete između 10:00 i 11:00 (program počinje u 12:00), jer vam dolazak oko 12:00 sigurno stvara problem oko čekanja na red za akreditacije. Sa druge strane, ako dođete ranije, možete lepo na miru sedeti i već ući u hiljade priča sa mnogima koji su do tada stigli…

Izdvojio bih teme i predavanja za koja subjektivno smatram da bi trebalo da se obrati pažnja na njih (to ne znači da ostale teme nisu zanimljive – sve je stvar ukusa):

Sva predavanja koja su prethodno već izdvojena u najavama na samom sajtu konferencije.

Prvi dan Konferencije – 06.04.:

Svakako bi bilo dobro da ne propustite prvu sesiju Konferencije, tu obično ima interesantnih predavanja… Ako ste u kategoriji osoba koje ne veruju u sigurnost plaćanja karticama preko Interneta – trebalo bi obavezno da pogledate predavanje Foruma za prevenciju zloupotreba platnih kartica. Veoma je poželjno da ne propustite predavanje na temu Digitalna strategija koju će predstaviti Dušan Kaličanin i Stojan Vatreš, a bilo bi dobro da se i upoznate sa njima, jer imaju puno iskustva u online projektima… Predavanja sa nazivima Company Social Network & B2ALL i eBiz4All su u vezi sa korisnim, interesantnim i ozbiljnijim primenama Interneta u poslovanju. Posebno bih izdvojio rad Uticaj primene e-poslovanja na povećanje prihoda u preduzećima metalskog sektora, u kojem se prikazuju veoma značajni rezultati istraživanja na temu primene e-poslovanja u hard-core klasičnom biznisu metalske industrije (nadam se da će predavač biti kvalitetan biti kao što je i rad, jer napominjem da radove za konferenciju može prijaviti bilo ko, tako da ne znamo da li su svi oni koji predstavljaju radove i dobri predavači). Izdojio bih i interesantan rad Primena koncepta učenja kroz igru u Moodle sistemu za upravljanje učenjem.

Drugi dan Konferencije – 07.04.:

Mislim da je prva sesija umereno interesantna (hi, hi, hi) Koncipiranje online prodaje u novini Politika bi trebalo da bude poučno. Predavanje Online kupovina avionskih karata je u vezi sa projektom Vladimira Živaljevića. Predavanje Struktura tržišta e-trgovine u Srbiji je urađeno na osnovu istraživanja ponašanja 80.000 kupaca na sajtu Limundo.com. Svakako preporučujem Okrugli sto na temu stanja i razvoja E-trgovine u Srbiji. Bez obzira što već postoji u prethodnim najavama, ozbiljno bih skrenuo pažnju na predavanje Marija Franceševića na temu PPC oglašavanja, jer je on po mom mišljenju najpozvaniji da priča o ovoj temi u celom regionu! Kao i u prethodnom slučaju skretanja pažnje, SEO workshop će raditi osobe koje su po mom mišljenju u vrhu primene SEO tehnika promocije u ovom delu Evrope (a možda i šire).

Treći dan Konferencije – 08.04.:

Preporučujem da ne propustite ni jedno predavanje na temu e-zapošljavanja. Drugi Workshop na temu izrade e-prodavnica će se između ostalog pozabaviti i procenom određenog broja Web šopova koje možete prijaviti za (javnu) analizu. Pratite na sajtu konferencije, kao i putem FB-a i Twittera kada će krenuti prijava sajtova. Poslednja sesija je opet na temu e-marketinga i online PR-a, pa “ko preživi – pričaće…”

Svakako nemojte propustiti Limundo Party prve noći Konferencije, ali ni Svečanu večeru druge noći Konferencije.

Rating: 10.0/10 (1 glas cast)

Uskoro će biti objavljeni rezultati o istraživanju na temu stanja e-trgovine u Srbiji (ovo nije tekst na temu pomenutog istraživanja koje se upravo privodi kraju), i u poslednje vreme ova tema postala je veoma aktuelna na mnogim offline i online mestima (što je veoma dobro i za pohvalu).

Povod za ovaj tekst su dva blog posta – Predraže, sine, mora li ta Amerika? i 10 razloga zašto ne kupujem online.

U prvom tekstu se priča o aktuelnim temama e-trgovine, PayPala, e-bankinga i sl. pominje kao posledica, a da je problem zapravo edukacija (predlog – besplatne obuke iz oblasti primene Interneta).

U drugom tekstu, kao što i u naslovu piše, pobrojani su razlozi zašto autor bloga ne kupuje online, gde je prvi razlog:

“Ne postoji zaokružena celina kompletnog procesa. Kupovina preko Interneta podrazumeva da naručiš, platiš i dobiješ na kućnu adresu proizvod koji želiš. Bar iz moje perspektive. Kod nas, u većini slučajeva možeš samo da naručiš.”

Veoma je bitno da napomenem kako u poslednjih 10 godina konstantno slušam jadikovke na temu loše situacije na Internetu, naročito priče koje kažu da određene osobe neće da postanu e-trgovci – jer nema mogućnosti online naplate. Drugi godinama (i danas) ponavljaju navod iz citiranog pasusa – naručivanje preko Interneta nije e-trgovina.

E, pa dragi moji i drage moje:

Ako hoćete da trgujete preko Interneta, da li ste gadljivi na one pare koje mogu da stignu putem narudžbine, a da se ne plate preko Interneta? Verovali ili ne, Internet je u osnovi samo kanal komunikacije (koja može biti i poslovna komunikacija) i cilj je lakše i brže obaviti posao. Ako postoji interes da se roba ili usluga naruči preko Interneta, taj interes će se ostvariti – što se u praksi u ovoj državi dešava već 12-13 godina (verovali ili ne)! Naravno, ranije je to bilo u manjem obimu, i kako vreme prolazi obimi trgovine su sve veći – sviđalo se to nekom ili ne (iako postoje veoma poznati problemi). Ako imate problem sa poverenjem u sajtove na kojima se može nešto naručiti i eventualno direktno kupiti, počnite na sajtovima onih firmi koje poznajete i kojima već verujete!

Nedavno ste na ovom blogu mogli pročitati članak na temu kako se može zarađivati putem Interneta i preko malih oglasa, a postoji na stotine primera kako različiti pojedinci i kompanije koriste manje ili više inventivne načine da iskoriste prednosti koje omogućuje Internet sa aspekta prodaje.

Moja veoma dobra prijateljica prošle godine mi je ispričala interesantnu priču:

Želela je sinu da kupi jednu knjigu (i sebi, naravno), a malo je mrzi da zbog toga izlazi i traži povoljniju cenu (jer ista knjiga nije baš bila jeftina), pa je pronašla knjigu na sajtu izdavača. Tamo je postojala mogućnost da ako kupi knjige preko određene vrednosti, da dobija popust i besplatnu dostavu knjiga – i plaćanje pouzećem. Ispostavilo se da kada se sve sabere, da je ponuđena cena bila mnogo manja za datu knjigu, nego što je u bilo kojoj prodavnici, i žena je bila oduševljena što je traženu knjigu dobila dan kasnije posle narudžbine.

I to jeste suština priče – ako nudite proizvode i usluge koji su potrebni korisnicima, po povoljnoj ceni i transparentnim načinima dopremanja proizvoda i usluga, i u ovoj državi ima sasvim dovoljno kupaca preko Interneta (postoje e-prodavnice sa veoma lepim rezultatima prodaje), a biće ih sve više!

Sa druge strane imam još jednu indikativnu priču:

Osoba koju godinama veoma dobro poznajem, ubeđujem bar 5-6 godina da krene da prodaje određene proizvode preko Interneta, što je ta osoba i uradila pre dve godine u periodu od nekoliko meseci. Ista osoba je imala pozitivne rezultate od te prodaje, ali nakon tog perioda više nije nastavila da prodaje preko Interneta. U poslednje dve godine ista osoba mi priča kako ima problema  klasičnoj prodaji, i svaki put je pitam – Pa dobro, bilo je rezultata od online prodaje, šta je tu problem? Odgovor je uvek – Da, tako je, trebalo bi da to uradim… I posle dužeg vremena shvatio sam u čemu je problem – jednostavno, osoba se toliko boji nepoznatosti Interneta (“jeste da koristim, ali ne znam ja to”), da bez obzira na prodajne efekte, strah od nepoznatog preovladava. Neverovatno, ali istinito!

Bez obzira na prethodni primer (to je izuzetak, ne pravilo), interes je taj koji pokreće i kupovinu i prodaju (edukacija može samo da pomogne, i ima nas dosta koji već dugo radimo na tom planu, nekada i besplatno), a neki će se setiti “pometnje” kada se pre nekoliko godina pojavilo istraživanje po kojem je preko 55 odsto stanovištva Srbije izjavilo da ne vidi razlog zašto bi koristilo Internet! I, desio se Facebook!

Da ponovim – To što problemi postoje, to je sasvim normalno, i oni će se vremenom smanjivati (i pojavljivaće se drugi problemi). Da li to znači da se treba čekati neka “idealna” situacija da bi se počelo sa e-prodajom i e-kupovinom?

P.S. Ne znam zašto inače neki ljudi ovde imaju problem da prihvate činjenicu da je e-banking veoma dobro rešenje za e-trgovinu (u Nemačkoj npr. preko 60 odsto svih online transakcija su neka vrsta e-bankinga), koje inače postoji i pored ostalih rešenja. Nekolicina banaka koje prave prepreke ovom sistemu online kupovine, uskoro će veoma verovatno promeniti svoju poslovnu politiku (naročito ako Država zvanično krene u kampanju podrške ovom sistemu plaćanja, što bi trebalo uskoro i da se desi)…

Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)

Obavezno pogledajte kod Varagica na blogu sve detalje, a bilo bi više nego odlično ukoliko odvojite par minuta i anonimno odgovorite na upitnik iz ankete. Anketa za Internet korisnike Anketa za e-trgovce Otvorena je Facebook grupa pod nazivom “Anketa o stanju e-trgovine u Srbiji” preko koje se dodatno možete informisati o novostima u vezi sa [...]

Početkom decembra meseca prošle godine, ekipa koja organizuje Specijalističke strukovne studije iz e-poslovanja sa Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu pobedila je na pozivnom tenderu koji je organizovalo Ministartstvo za trgovinu i usluge, na temu kreiranja i sprovođenja istraživanja o stanju i perspektivama razvoja e-trgovine u Srbiji. Na tenderu je pored FTN-a, učestvovao FON i Ekonomski fakultet u Beogradu.

Smisao sprovođenja istraživanja da temu determinisanja stanja i predlaganja rešavanja aktuelnih problema u e-trgovini jeste da se na osnovu rezultata ovog istraživanja kreira osnova za sistemsko rešavanje problema u e-trgovini Srbije.

Struktura sprovođenja istraživanja

Istraživanje bi trebalo da odgovori na sledeća pitanja:

Definisanje postojećeg stanja e-trgovine u Srbiji Definisanje i analiza postojećih problema u e-trgovini i predlozi za njihovo prevazilaženje, sa spekta preduslova za obavljanje e-trgovine, sa aspekta percepcije aktuelnog stanja iz ugla e-trgovaca i e-potrošača (korisnika Interneta). Sugestije u vezi sa predloženim rešenjima na osnovu rezultata istraživanja

Da bi se odgovorilo na postavljene zadatke, formiran je mutli-disciplinarni tim koji paralelno radi na nekoliko relativno nezavisnih delova ovog istraživanja:

Analiza pravnog okvira e-trgovine u Srbiji i predlozi za njegovo unapređenje (u sklopu ovog dela istraživanja aktivno se koriste sugestije na ovu temu koje se mogu pročitati na određenom broju ovdašnjih foruma). Evaluacija Web prodavnica na Internetu, gde se radi analiza dostupnih  podataka na samim Web sajtovima prodavnica. Anketa e-trgovaca Anketa Internet korisnika (e-potrošači)

Za sada (01.02.2011.) obrađeno je oko 500 Web šopova metodom evaluacije, i nadamo se da ćemo do završetka anketiranja e-trgovaca i e-potrošača uspeti da obradimo i preko 600 Web šopova. Procena je da u Srbiji u ovom trenutku ima preko 1.000 online prodavnica različitih vrsta (mnoge Web prodavnice nisu dovoljno vidljive npretrživačima, ili su vidljive za neke veoma specifične ključne fraze).

Poziv za anketiranje e-trgovaca i Internet korisnika

Obzirom da je ovo istraživanje praktično prvi pokušaj da se fokusirano dođe do što sveobuhvatnijih podataka o stanju e-trgovine u Srbiji, pozivamo vas da doprinesete kvalitetu dobijenih rezultata tako što ćete na vašim Web sajtovima, blogovima, Facebook, Twitter… nalozima preneti informaciju o ovom istraživanju, kao i da sami uzmete učešće u odgovaranju na anketu.

Nadam se da neće biti problem da investirate oko deset minuta za odgovaranje na pojedinačnu anketu (anketa za e-trgovce i anketa za Internet korisnike), obzirom da što bude veći broj odgovora u anketama – rezultati istraživanja će biti relevantniji i imaćemo operativnije podatke s kojima ćemo moći da dođemo do preciznijih pravaca razvoja e-trgovine u Srbiji u narednim godinama.

Upitnik Internet korisnika (e-potrošača) je osmišljena tako da bez obzira da li ste nešto kupovali ili naručivali preko Interneta, ili niste, bilo bi dobro da odgovorite na pitanja u anketi – da bi ste dali informacije o tome koje sve  probleme vidite kod kupovine i/ili naručivanja  putem Interneta, ili iz kog razloga se još ne odlučujete da nešto kupite ili naručite preko Interneta.

Anketa za Internet korisnike je anonimna.

Upitnik za e-trgovce je osmišljena na taj način da obezbedi što više raznorodnih odgovora o stanju e-trgovine u Srbiji, uključujući i neka pitanja na koja ne očekujemo veliki broj “pozitivnih” odgovora. Želimo da potvrdimo ili opovrgnemo mišljenja na temu razvijenosti e-trgovine u Srbiji, i u zavisnosti od broja odgovora na upitnik, to ćemo moći da uradimo u manjoj ili većoj meri.

Anketa za e-trgovce nije anonimna, jer se na početku traži adresa Web sajta, zbog upoređivanja (cross-referenciranja) podataka iz ankete sa podacima na osnovu evaluacije online trgovina.

Otvorena je Facebook grupa pod nazivom “Anketa o stanju e-trgovine u Srbiji” preko koje se dodatno možete informisati o novostima u vezi sa sprovođenjem ankete.

Na kraju ovog teksta nalaze se linkovi do gif i flash banera različitih dimenzija koje možete postaviti na vaše Web sajtove/blogove, i informaciju o tome možete objaviti u komentarima na ovom blogu ili na pomenutoj Facebook grupi. Naročito bi bilo lepo ako bi vlasnici prodavnica stavili reklame za anketu e-potrošača, a posećeniji Web sajtovi/blogovi obe reklame – i za anketu e-trgovaca i za anketu e-potrošača.

Različite dimenzije gif banera (5.7 MB), Različite dimenzije flash banera (2.7 MB)

Upitnik za Internet korisnike Upitnik za e-trgovce

Unapred se zahvaljujemo.

Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)

Nakon prve informacije o planovima kompanije Telenor da pusti pravi m-payment servis  koja je objavljena krajem prošle godine na ovom blogu, dobio sam mogućnost da premijerno predstavim m-payment rešenje kompanije Telenor pod komercijalnim nazivom “PlatiMo”.

“PlatiMo” sistem plaćanja putem mobilnog telefona (m-payment) omogućuva direktnu i veoma sigurnu vezu sa bankom korisnika mobilnog telefona, preko koje se vrši plaćanje različite vrste roba/usluga, koje uključuje i mogućnost plaćanja preko Interneta.

Sigurno plaćanje uz pomoć kvalifikovanog elektronskog sertifikata

Da bi se korisnik registrovao za korišćenje “PlatiMo” sistema mobilnog plaćanja proces registracije zahteva dve faze: registracija kod Telenora i registracija kod banke u kojoj se nalazi račun korisnika.

Da bi se obezbedila realno veoma sigurna opcija plaćanja putem mobilnog telefona, “PlatiMo” m-payment je omogućen na taj način što zainteresovani postpaid korisnik ovog servisa besplatno dobija novu, specijalnu SIM karticu na kojoj se instalira digitalni sertifikat.

Na plastici u kojoj se nalazi SIM kartica nalazi se sPIN (lični identifikacioni broj za sigurno potpisivanje) i sPUK kod, i oba broja kasnije služe za identifikaciju u sistemu. Korisniku se savetuje da sačuva plastiku i da zapamti sPIN za kasniju upotrebu (slično kao kod platnih kartica).

Proces registracije

Nakon dobijanja nove SIM kartice u bilo kojoj Telenorovoj prodavnici zaposleni u ime korisnika naručuje digitalni sertifikat. Kompletan proces izdavanja digitalnog sertifikata se obavlja u Telenorovoj prodavnici od strane zaposlene osobe u Telenoru. Kada je nova SIM kartica aktivnirana, potrebno je preko posebnog menija (Telenor SIM Meni) aktivirati sertifikat.

Od korisnika se traži da upiše svoj sPIN broj (autentikacija) kako bi završio proces registracije. Na kraju procesa, korisnik je obavezan da promeni sPIN. Od tog momenta ovaj sertifikat predstavlja elektronsku identifikaciju korisnika (eID).

Nakon ovog procesa, korisnik odlazi u banku i u mogućnosti je da poveže do tri bankarska računa po jednoj SIM kartici  tj. digitalnom sertifikatu na SIM kartici

U startu, banke koje su uključene u “PlatiMo” m-payment rešenje su: Erste banka, Komercijalna banka, Credit Agricole banka i Raiffeisen banka.

Proces registracije u banci zavisi od procedura pojedinih banaka.

Proces plaćanja u tri koraka

Sam sistem plaćanja se obavlja na jednostavan način tako što:

Nakon odabira proizvoda ili usluga, korisnik dobija račun preko mobilnog telefona sa prikazanim detaljima kao što su iznos za naplatu, naziv trgovca, račun trgovca na koji se vrši plaćanje, itd. Korisnik potvrđuje transakciju. Korisnik ukucava sPIN.

Nakon ukucavanja sPIN-a nalog za plaćanje je digitalno potpisan i preko SIM kartice je poslat zaštićenim kanalom (nije u pitanju običan SMS ili GPRS kanal) do banke korisnika. Banka potvrđuje ili odbija uplatu i informaciju o stanju transakcije (potvrđena ili odbijena), šalje putem klasičnog SMS-a korisniku i putem (online) aplikacije trgovcu. Sva plaćanja ovog tipa se vide i na regularnom prikazu stanja (izvodu) u korisnikovoj banci.

“PlatiMo” i online plaćanje

Interesantan je podatak da će ovaj servis u prvo vreme biti omogućen na Webu, a tek kasnije će se pustiti tzv. POS plaćanje (Point of  Sale – na mestima fizičke prodaje).

Pri plaćanju koje je opisano ranije jedini podatak koji se daje online prodavcu jeste broj mobilnog telefona. Nakon zatvaranja narudžbine na Webu, Web trgovina šalje račun na mobilni telefon korisnika, korisnik potvrđuje porudžbinu i ukucava sPIN. Isti proces je i za kupovinu preko call-centra, gde korisnik agentu sa druge strane naručuje  robu i kao jedini podatak daje svoj broj mobilnog telefona. Prvi takav trgovac će biti JAT koji će omogućiti kupovinu avio karata od samog starta, a uskoro će omogućiti i plaćanje avio karata na svom Web sajtu.

Dodatno, korisnici će od starta moći da koriste usluge poput slčanja novca drugim licima korisnika “PlatiMo” sistema, kao i da vrše dopune bilo kod prepaid broja u Telenor mreži. Takođe, korisnici će od starta moći da koriste “PlatiMo” servis za plaćanje Telenor mesečnih računa, a uskoro se očekuje omogućavanje plaćanja i ostalih računa poput struje, Infostana, kablovskih i Internet provajdera.

Troškovi sistema

Promotivni period korišćenja “PlatiMo” m-payment rešenja traje do 1. aprila 2011. g. U tom periodu svaka ostvarena transakcija se naplaćuje od strane Telenora sa 5 din. Nakon promotivnog perioda počinje mesečna naplata servisa od 50 din i trošak na ostvarenu transakciju će biti 7 din.

Prema trgovcima troškovi transakcije bi trebalo da budu nešto niži ili slični sa provizijama na klasičnim POS terminalima za platne kartice (ispod 2), koji predstavlja trošak bankarske usluge.

Šta bi sve trebalo da se desi da “PlatiMo” m-payment bude uspešan sistem online plaćanja u Srbiji?

Predstavljeni sistem plaćanja se trenutno koristi u ograničenom broju država (Japan, Norveška, Italija…) i praktično predstavlja jedan od najjednostavnijih i najsigurnijih sistema bezgotovinskog elektronskog plaćanja. “PlatiMo” sistem plaćanja važi za platni promet u Srbiji.

Uspeh ovog sistema plaćanja će najviše zavisiti od samih promotivnih aktivnosti Telenora i banaka koje su u ovom sistemu, kao i od brzine implementacije ovog sistema u postojeće i nove Web prodavnice.

Nakon toga veoma je važno videti koliko će se ovaj sistem plaćanja dopasti samim korisnicima, jer će zadovoljni korisnici lepo prenositi informacije o ovom sistemu plaćanja svojim prijateljima, rođacima, poslovnim partnerima…

Pre nekoliko meseci sam imao prilike da vidim na delu “PlatiMo” sistem plaćanja i mišljenja sam da se radi o stvarno veoma jednostavnom sistemu.

Upravo u zavisnosti od promotivnih aktivnosti i od zadovoljenja potreba korisnika za jednostavnošću sistema zavisiće i vreme koje će biti potrebno da relativno veći broj osoba počne da koristi ovaj sistem plaćanja. U narednih godinu dana bićemo svi svedoci koliko se ovaj sistem “primio” u odnosu na postojeće i najavljene sisteme plaćanja.

Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)

Prošla godina u Srbiji na planu razvoja e-trgovine je bila u znaku aukcijskih sajtova, dok je ova godina definitivno obeležena pojavom većeg broja sajtova posvećenih grupnoj kupovini.

Razgraničenje pojmova

Praktično svi ovdašnji sajtovi iz oblasti koja se naziva Social Commerce (bukvalno prevedeno društvena trgovina – bolje, grupna trgovina) su praktično Web lokacije koje okupljaju grupe pojedinaca da bi povoljnije kupili proizvode koji su na ponudi, uz mogućnost ostvarivanja velikog popusta ako određeni broj osoba kupi određeni poizvod.

Drugim rečima, u ovim krajevima počinje da se razvija jedan segment grupne trgovine, pod nazivom grupna kupovina – nedostaje deo koji se odnosi na grupnu prodaju.

U svim varijacijama grupne trgovine osnova poslovne logike su uštede – ili na strani prodavaca, i/ili na strani kupaca. Ovo je upravo i razlog zašto je ovaj vid trgovine veoma perspektivan, ali ne svima koji bi želeli da naprave ovakve sajtove! Za ospeh ovakvog poslovnog modela potreban je kritičan broj korisnika (kupaca, prodavaca, ili i kupaca i prodavaca).

Trend grupne trgovine se veoma brzo preselio iz svetskih aktuelnih trendova u ovdašnje okruženje, iz prostog razloga što se radi o potencijalno veoma dobrom poslovnom modelu, jer je u osnovi poznat i potreban kupcima – kako nešto kupiti što jeftinije.

Koncept grupne kupovine postoji inače na Webu u različitim oblastima, gde se određeni broj osoba spontano okupi da bi povoljnije kupili neki proizvod (osnovna karakteristika ekonomije obima u kojoj živimo). Takođe, drugi sinonim koji se u ovom slučaju često koristi jesu grupni popusti, ali ovaj vid prodaje je još češći u svetu van Interneta, pa ga iz tog razloga nije zahvalno koristiti u vezi sa grupnom kupovinom na Internetu.

Trend pojave sajtova za grupnu trgovinu omogućuje da se na jednom mestu specijalizuje sistem ponude i potražnje po principu participacije većeg broja učesnika u trgovini, na osnovu interesa, saradnje i dobrovoljnosti (društvena komponenta trgovine).

Primer: Naked Wines – Kako iz ovih krajeva organizovano izvoziti vino u Englesku?

Postojeći domaći sajtovi iz oblasti grupne trgovine nisu još dovoljno razvijeni, ni ne prikazuju sve mogućnosti veoma moćnog sistema grupne trgovine. Iz tog razloga prikazaću veoma ilustrativan primer servisa Naked Wines, koji objedinjuje na jednom mestu karakteristike grupne kupovine i grupne prodaje.

Ovaj sistem grupne trgovine nastao je krajem 2008. g. u Engleskoj. Servis trenutno ima oko 80.000 korisnika i svake nedelje ovaj broj se povećava za 1.000 novih kupaca vina. Pored ovog sajta, vina se prodaju na većem broju specijalizovanih Web lokacija za prodaju vina, uključujući i poznate servise BBC GoodFood i JamieOliver.com.

Kao rezultat ovog poslovanja, kompanija će ove godine imati prihod od 9 miliona funti (više nego duplo u odnosu na prvu godinu poslovanja), a očekuje se da će servis doživeti punu profitabilnost (vratiti uložena sredstva u investicije) naredne godine.

Poslovni model

Logika celog poslovnog modela je u osnovi jednostavna:

U Engleskoj preko 90 odsto prodaje vina ide na jeftina vina u cenovnoj kategoriji do 10 funti. U ovoj cenovnoj grupi se nalaze i veoma kvalitetna vina iz Južne Amerike i Australije. Postavlja se pitanje na koji način da se poveća prodaja domaćih kvaltetnih vina, ili drugih uvoznih vina koja nisu konkurentna sa cenom – odgovor je u ekonomiji obima: Vinar treba da odluči da li mu se isplati da proda mesečno deset flaša vina po ceni koju misli da dobije, ili da proda 1.000 vina mesečno (i više) po ceni koja konkuretna većini vina u ponudi na engleskom tržištu. Poslovni model Naked Wines dodatno omogućuje smanjivanje troškove svih klasičnih posrednika u prodaji – oni nestaju! Distributeri, finansiranje čekanja na prodaju, skladištenje, dužina pregovaranja, dolasci u UK… Trošak ovih aktivnosti može da se prebaci u smanjenje cene Vina na razumnu meru. Drugim rečima, ovaj model omogućuje vinarima da mnogo jednostavnije, brže i jeftinije plasiraju svoja vina na englesko tržište! Kupci dobijaju veoma raznoliku ponudu kvalitetnih vina iz celog sveta, koje do sada nisu mogli da probaju, i to sve po povoljnim cenama.

Dodatno interesantan momenat je mogućnost avansnog finansiranja kompletnog kontigenta vina, i pre nego što počne berba (obično oko 50.000 funti), i to na način da kupci vina mesečno sa 20 funti finansiraju određenog vinara (koji to zatraži), a zauzvrat dobijaju besplatno uzorke novih vina koje proizvede taj vinar.

Ispostavilo se da u celoj ovoj priči najveći problem predstavljaju upravo vinari, koji u većini nisu spremni da se odreknu svog “rigidnog” modela cenovne politike, čak ni po cenu dramatičnog uvećavanja prodaje vina na mesečnom nivou (”Mi proizvodimo kvalitetna vina, i naša cena je zato takva kakva je”).

Rowan Gormley, osnivač i direktor Naked Wines, predlaže vinarima da razmisle o tome da ovaj servis praktično omogućuje pristup kupcima do njihovog vina, a da ako se brend pokaže dovoljno kvalitetan, tada se mogu prodavati različite varijante jeftinijih i skupljih vina.

Prodaja nastaje tamo gde se rešavaju problemi

Kao posledica poslovnog modela Naked Wines, u Engleskoj je aktuelna diskusija na temu budućnosti proizvodnje i prodaje vina, u odnosu na social commerce model direktnog objedinjavanja kupaca i proizvođača vina.

Iz ovog primera se može videti da inteligentnim rešavanjem problema u poslovnim procesima klasičnog poslovanja koriščćenjem Interneta, može se veoma brzo dođi do uspešnih modela prodaje na Internetu. Ono što omogućuje koncept grupne trgovine jeste veoma jednostavno objašnjenje koristi za sudeonike u procesu trgovine – popusti za kupce i povećanje prodaje (smanjenje troškova) za proizvođače.

Interesantno je primetiti da pomenuti Naked Wines u ponudi za sada nema vina iz ovih krajeva – pa prenesite vašim poznanicima i prijateljima koji prave vina da možda i na ovaj način mogu prodavati dosta vina u Engleskoj (za sada).

Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)

Mišljenja o konferenciji E-trgovina 2010 mogli ste pratiti preko Twitter-a u realnom vremenu, ali i putem prenosa uživo (kombinovano gledanje predavanja i komentara preko servisa Twitter).

Prikaz predavanja prezentacija po danima (Sala 1) možete videti na blogu IT Događaji. Počeli su se pojavljivati prikazi pojedinih predavanja (Blog - Dan u životu kompanije, Blog Kovin Ekspres), i uskoro će ih biti još (možete postaviti link u komentarima…).

Panel Diskusija “Mediji i Internet”

Na ovogodišnjoj konferenciji imali smo i dve ekskluzivne vesti:

1. Limundo je najavio još jedan krug investicija u vrednosti od preko 300.000 EUR.

2. Blic je najavio skorašnje puštanje online marketa NonStopMarket.rs.

Konferenciju je u prva dva dana gledalo online 620 različitih osoba. Ukupno je konferenciju pratilo (online i offline) preko 1.000 osoba!

Reakcije na Twitter i prenos uživo

“Obzirom da ćemo ostatak života provesti u budućnosti“, bilo je veoma poučno videti kako će se uskoro twitter posmatrati od strane korisnika Interneta koji do sada nisu baš sasvim shvatali čemu ovaj servis služi. Meni lično, najsnažniji utisak na konferenciji su mi “priredili” komentari osoba koje su na simultanom video i twitter prenosu videli isti twitter “na delu”:

“Interesantno mi je da poredim svoje mišljenje o rečenom u predavanju, sa komentarima koje vidim”. “Nije lepo do kraja ne saslušati predavanje, pa tek onda davati sud o predavanju” “Zašto različite osobe isto komentarišu?” “Zašto neko piše da on(a) počinje predavanje, kada i sam(a) vidim?” “Kako mogu da čuju šta predavač govori, kada u isto vreme kucaju tekst?” …

Fenomenološki posmatrano, ne-mali broj osoba imao je ovom prilikom da vidi twitter “na delu”, i reakcije su veoma različite – dok je nekima veoma interesantno, drugi ne mogu da shvate zašto neko to radi na korisnije (za gledaoca), a neko ne.

Mislim da će u narednom periodu prenos uživo različitih događaja biti mnogo manje interesantan bez simultanog twitter kanala, i da će veoma brzo broj korisnika twittera u ovim krajevima biti značajnije veći, jer će ga različite osobe videti u “pozitivnom svetlu”.

Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)

Na sajtu konferencije E-trgovina može se pregledati program za sva tri dana:

1. dan http://www.etrgovina.org/…prvi-dan-program-konferencije/

2. dan http://www.etrgovina.org/…drugi-dan-program-konferencije/

3. dan http://www.etrgovina.org/…treci-dan-program-konferencije/

Q&A i E-trgovina Live

I ove godine ima preko 50 prezentacija u tri dana konferencije, a novost je da posle svake sesije ide deo Q&A za diskusiju. Ovih dodatnih 15 minuta smo dodali iz razloga mogućnosti interakcije sa slušaocima predavanja u sali, kao i sa svima onima koji će moći da prate uživo predavanja sva tri dana iz Sale 1 (na sajjtu konferencije uskoro će se objaviti link preko kojeg će se program moći pratiti uživo). Pored toga, ovih dodatnih 15 minuta “kompenzovaće” eventualna produženja prezentacija (trudićemo se da ih bude što manje), tako da će program kretati na vreme posle pauza.

Panel diskusije

Drugog dana konferencije biće održana Panel diskusija na temu “Stanje online PR-a u Srbiji“, u saradnji sa Društvom Srbije za odnose s javnošću. Kao što se može videti i na osnovu broja predavanja iz oblasti društvenih medija, u poslednjih godinu dana došlo je do značajnih pomaka u shvatanju uloge i početku usvajanja strategija i implementacije online PR aktvnosti od strane PR agencija i kompanija, i to je osnovni razlog zašto je ova tema odabrana za Panel diskusiju.

Trećeg dana konferencije biće održana Panel diskusija na temu “Mediji i Internet“, gde će relavantni sagovornici iz klasičnih medija moći da predstave na koji način ostvaruju i planiraju da iskoriste Internet u “borbi” protiv krize koja već duže vreme potresa klasične medije u svetu i kod nas. Uvođenje ovog panela trećeg dana konferencije dovelo je do toga da će ove godine prvi put sam program trajati duže, a i za sam kraj su postavljena dovoljno interesantna predavanja, da je potrebno planirati da ostanete do samog kraja programa konferencije.

Keynote predavanja

Ove godine uveli smo i naznaku “Keynote“  za po jedno predavanje po danu. - Prvog dana keynote je Vladimir Živaljević (Adriatiko SMP, Srbija) sa predavanjem “Koliko bi ste platili da imate korist od web sajta?”. - Drugog dana keynote je Dušan Knežević (FirstBeatMedia, SAD) sa predavanjem “Google Caffeine – Radikalno Drugačiji, Nova Pravila SEM Optimizacije“. - Trećeg dana keynote je Aleksandar Vugdelija (Vizioshop, Srbija) sa predavanjem “Da li znate koja je omiljena radio stanica vaših kupaca/posetilaca? ‘WII-FM’-'What’s In It For Me?’”

Neke teme i predavači

Pored već pomenute teme društvenih medija koja će se “provlačiti” sva tri dana konferencije, teme iz oblasti e-trgovine i e-bankinga su isto zastupljene sva tri dana.

Zastupljenost različitih tema može se videti i na primeru čitave sesije prvi dan na temu berzanskog poslovanja i Interneta, kao i tema iz oblasti sigurnosti u procesu e-poslovanja i e-trgovine (uglavnom drugi dan). Zastuplenje su i teme mobilnog Interneta, Interneta u zdravstvu i državnoj upravi, itd. Nadamo se da će veoma različita interesovanja posetilaca konferencije (koja su potvrđena svih ovih deset godina) biti zadovoljena i ove godine.

Novosti vezane za ovogodišnjukonferenciju na Paliću, pored zvaničnog sajta Konferencije, možete pratiti preko istoimene teme na DPT forumu, kao i putem Twitter-a – #etrgovina10.

Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)

E-trgovina 2010 -  Palić 21-23.04.2010.godX međunarodna konferencija o elektronskoj trgovini i elektronskom poslovanju

Pokrovitelji: MINISTARSTVO TRGOVINE I USLUGA MINISTARSTVO ZA TELEKOMUNIKACIJE I INFORMACIONO DRUSTVO PRIVREDNA KOMORA SRBIJE IEEE-Serbia&Montenegro Section

Medijski pokrovitelji: Časopis Internet Ogledalo, PROFIT Magazin

Medijski sponzori: Biznis i finansije, Mikro – PC World, GM Business & Lifestyle, Explorer

Organizator: Agencija E-trgovina

Jubilarna, deseta konferencija o elektronskoj trgovini i elektronskom poslovanju E-trgovina 2010, najveći domaći skup u ovoj oblasti, održaće se tradicionalno na Paliću od 21.04. do 23.04.2010. godine. Posvećena je popularizaciji elektronskog poslovanja u Srbiji.

TEMATSKE OBLASTI:

- B2B i B2C e-commerce - Internet marketing - Online PR - SEO - Social Media - Enterprise 2.0 - Pravni aspekti elektronskog poslovanja - Platne kartice i sistemi plaćanja na Internetu - Sistemi zaštite el.transakcija na Internetu - E-banking - Brokersko poslovanje na Internetu - Uloga osiguranja u procesu e-trgovine - Upravljanje procesima dostave robe - M-commerce

PRIJAVA RADOVA:

Rok za prijavu radova: 07.02.2010 god.Obaveštenje o prihvatanju abstrakta: 15.02.2010 god.Rok za dostavljanje radova: 26.03.2010 god.

Formular za prijavu rada:http://www.etrgovina.org/autori/

PRIJAVA PRISUSTVA:

Kotizacija za učešće na skupu je 6590 din (za rane prijave do 31.01.10) U cenu kotizacije uključeno je učešće u radu skupa, zbornik radova i ostali materijali.http://www.etrgovina.org/ucesnici/prijava/

E-TRGOVINA AWARD 2010 – IZBOR ZA NAJBOLJE DOMAĆE E-BUSINESS I E-COMMERCE REŠENJE:

http://www.etrgovina.org/etrgovina-award/

Pozivamo vas da vaše predloge u vezi realizovanih domaćih projekata za koje smatrate da zaslužuju da uđu u izbor za najbolja domaća e-business i e-commerce rešenja pošaljete na adresu:

http://www.etrgovina.org/etrgovina-award/prijava-projekta/

Predlog mora da sadrži kratak opis projekta, od kada je u upotrebi, podatke o ostvarenim efektima tj. razloge zbog kojih ga predlažete i potrebne kontakt informacije.

Za sve dodatne informacije pogledajte zvanicni sajt konferencijehttp://www.etrgovina.org/

- Kompletno saopštenje o pozivu za prijavu radova.

Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)

Obzirom na sporost Države da prati trendove sa aspekta potreba poslovanja putem Interneta, već godinama najaktivniji e-privrednici na različite načine rešavaju probleme u vezi sa što komfornijim online poslovanjem:

Npr. bez obzira na najavu skorašnjeg ulaska MoneyBookers-a i PayPal-a, u nekoliko reakcija na samom blogu i van njega, neki korisnici su jednostavno davali izjave tipa – “Pa šta ako će se to i desiti, inače imam MoneyBookers nalog već godinama…”. Slično važi i za online naplatu, gde je godinama najaktuelniji sistem naplate 2CO, koji od pre nekoliko meseci omogućuje i legalnu naplatu na devizni račun domaćih firmi! Znači, ipak postoji “proboj” monopola banke Inteza za pravna lica, ali iz inostranstva, ne iz Srbije.

Pored problema sa online naplatom, postoji čitav set problema sa računima u bankama, mogućnostima dostave robe iz Srbije (u slučaju izvoza), zahtevi za inostranim predstavništvima, isplata fizičkim licima i sl. koji se takođe godinama rešavaju na nivou kreiranja Off-Shore kompanija.

Ispostavilo da u svetskim razmerama kreiranje kompanija van zemlje u kojoj je sedište firme, predstavlja veoma veliku potrebu za različite razrađene biznise (btw. ozbiljna preporuka je ne kreirati off-shore kompaniju ako online prihodi nisu dovoljno sigurni i nisu veći od simboličnih).

Imao sam priliku da juče pričam sa g. Aleksandrom Dobromirovim, koji drži servis Off-Shore.net za usluge kreiranja Off-Shore kompanija već devet godina, i  na devet jezika! Prema njegovim rečima, manje od 3 odsto firmi u Srbiji ima svest o tome čemu sve mogu poslužiti Off-Shore kompanije, kada ste u situaciji da su vam prihodi u kategoriji koja je veća od zanemarljivih sredstava. Ovde možete videti primere upotrebe Off-Shore kompanija, koje inače predstavljaju sasvim legalan sistem poslovanja (uz konsultacije sa onima koji se razumeju u aktuelnu situaciju sa predstojećim restrikcijama u međunarodnom finansijskom sistemu).

Do momenta kada u ovoj državi bude bilo moguće normalno poslovanje, bez velikog stresa i velikih nameta, opisani sistemi korišćenja različitih inostranih “alatki” za “udobno” poslovanje biće sasvim solidna preporuka. To je veoma dobra konkurencija Državnom finansijskom aparatu, i trebalo bi da posluži kao podsticaj da Država brže rešava probleme u finansijskom sektoru za potrebe klasičnog, a naročito Internet poslovanja.

Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)

Kako vreme prolazi, u periodima jeseni i proleća događa se sve više dešavanja iz oblasti Internet biznis edukacije. Ni ova jesen nije izuzetak, počevši od veoma bitnih konferencija BizBuzz (Niš, 28.-30. oktobar) i Glocal (Skoplje, 15.-17. oktobar).

Ovom prilikom bih najavio seriju edukativnih događaja iz oblasti e-poslovanja, Internet marketinga i online PR-a u kojima i sam učestvujem kao predavač:

Online PR, DSOJ

- U prvoj polovini oktobra biće u Beogradu organizovan Okrugli sto na temu značaja servisa za online distribuciju saopštenja za javnost, u organizaciji Društva Srbije za odnose s javnošću. O ovom događaju moćićete se informisati preko servisa PRObjave, Twitter-a i Facebook-a.

- Prva međunarodna konferencija Društva Srbije za odnose s javnošću održaće se u Subotici od 15.-17. oktobra, gde je glavna tema Upravljanje reputacijom organizacije u vreme krize, a ja ću imati predavanje na temu Online reputacije. Informacije o ovom skupu, pored sajta DSOJ, možete pratiti i preko ove lokacije.

- Regionalna debata na temu društvenih medija, koju organizuju EACD i DSOJ održaće se 17 novembra u Beogradu, gde će Philippe Borremans (Van Marcke Group) i moja malenkost održati uvodna predavanja na temu upotrebe društvenih medija u poslovne svrhe.

Internet marketing, VISER, Beograd

- Od oktobra kreće novi semestar na Visokoj školi elektrotehnike i računarstva strukovnih studija iz Beograda (bivši VETŠ), i u skopu smera za E-poslovanje predajem predmet Internet marketing.

Specijalističke strukovne studije iz e-poslovanja, FTN, Novi Sad

- Na Specijalističkim strukovnim studijama iz E-poslovanja na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu u toku je konkurs za upis na Specijalističke strukovne studije iz e-poslovanja, koje bi trebalo da krenu od ove godine po akreditaciji (koja se za ovaj studijski program očekuje uskoro). Konkurs za upis na ove studije će trajati i tokom meseca oktobra ove godine.

Smart seminari: “Znanjem protiv krize”

U sklopu serije edukativnih seminara pod nazivom “Znanjem protiv krize“, u edukativnom centru Smart u Novom Sadu tokom jeseni održaće se i seminari iz oblasti e-poslovanja, Internet marketinga, online PR-a, kao i vođenja kompanijskih blogova (četiri seminara). Prijavom na ove seminare do kraja septembra stičete popust o kojem se možete informisati u kompaniji Smart.

P.S. Slobodno u komentarima dodajte još događaja iz ovih oblasti kod nas i u regionu…

Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)

U junu mesecu ove godine, Ministarka za telekomunikacije i informaciono društvo Jasna Matić najavila je početak rada PayPal sistema plaćanja za 2010. g. Ispostavilo se da je za ulazak nekog internacionalnog sistema plaćanja i naplate potrebno uskladiti i eksplicitno definisati različite procedure, što na državnom nivou, što u kompaniji koja želi da uđe na ovdašnje tržište [...]Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)

“Kada smo pre 3 godine napravili naš treći po redu sajt pokušali smo sebi da zadamo cilj a to je max 3.500 poseta mesečno, s obzirom da imamo samo jednu prodavnicu i to u Novom Sadu. Pretpostavili smo da će taj broj u početku biti vrlo skroman i da ćemo vremenom ovu brojku i dogurati. Kad…!!!?

Posle samo 2 meseca od puštanja sajta brojka je bila na skoro 7.500 poseta mesečno, nakon godinu dana preko 30.000 poseta – to je skoro 10x više od očekivanog!!!”

Nastavak članka…

Tokom 2007. g. prvi put sam dobio relevantan podatak na osnovu prodaje u jednoj domaćoj online prodavnici, da sve značajniji udeo prodaje u njoj počinju da ostvaruju kupci koji koriste e-banking.

Obzirom da u to vreme još nije funkcionisala legalna online naplata putem kartica, a očekivalo se “svakog momenta” da Intesa proradi, ovu informaciju nisam puno širio, sve u očekivanju porasta korišćenja kartica na Internetu u bliskoj budućnosti, što mi je delovalo kao veoma logičan sled događaja.

Ispostavilo se da pojava online naplate karticama nije naročito povećala procenat broja korisnika koji plaćaju putem Interneta karticom (sem u pojedinačnim slučajevima online prodaje, kao što je prodaja avionskih karata, npr.), a jedan od najbitnijih razloga za to je što dominantan broj izdatih kartica u Srbiji nije “setovan” za online plaćanje (većina kartica su “electron”).

Sa druge strane, aktuelna situacija sa izdavanjem kartica koje su “Internet enabled” (Visa Classic, Mastercard - tzv. “embosirane kartice”, tj. kartice sa “ispupčenim” slovima i brojevima) pokazuje da samo osoblje u bankama “baš ne barata” sa poznavanjem mogućnosti “svojih proizvoda”. Često se dešava da službenici moraju da pitaju šefove da li oni uopšte imaju kartice kojima se može plaćati preko Interneta (i koje su to kartice), s tim da se situacija sa izdavanjem “ozbiljnijih” kartica dodatno komplikuje u većini banaka ako se radi o poslovnoj karici sa mogućnošću plaćanja preko Interneta.

Ukratko: u Srbiji je izdat veoma mali procenat platnih kartica koje imaju mogućnost plaćanja putem Interneta.

Uspon e-banking usluga

Osnovni razlog uspeha e-banking plaćanja je u činjenici da veliki broj korisnika ovog sistema plaćanja ima već dosta iskustva plaćanjima za potrebe firmi, kao i plaćanjima (prvenstveno) komunalnih usluga…

Kao što sam napomenuo u aktuelnoj DPT temi o online prodavnicama, Blic je svojevremeno pravio anketu u Novom Sadu, gde su ispitanici eksplicitno rekli da nisu sigurni u plaćanje karticama preko Interneta (nemaju poverenja). S druge strane, ista anketa je pokazala da novosađani veoma rado plaćaju sve i svašta putem e-bankinga.

Da li je neko od vas do sada čuo za neku proneveru ili bilo koji drugi problem sa e-banking sistemima plaćanja? O platnim karticama kada postoji neka vest, uglavnom se upravo radi o nekoj krađi… Zaključci su logični…

Zašto se generalno ne zna za online plaćanje putem e-bankinga?

Kada se uporede provizije za bankarske usluge plaćanja platnim karticama i plaćanja putem e-bankinga, ispostavlja se da su one (provizije) dominantno veće za korišćenje kartica (uključujući i procenat koji uzima firma kartičar), u odnosu na e-banking provizije. To je odgovor na pitanje zašto banke baš ne promovišu ovaj sistem plaćanja. U većini slučajeva, banke su uvele e-banking zbog toga što je to uradila konkurencija.

Sa druge strane, i dalje veliki broj firmi ne ulazi ozbiljnije na Internet zato što “e-trgovina ne funkcioniše”. Oni koji imaju online trgovine i znaju za podatak sve većeg porasta udela e-banking-a kao sistema online naplate “mudro ćute”, jer zašto bi uticali na dodatno “dovođenje” konkurencije.

Sa treće strane, nije baš lako proveriti na koji je konkretno način neko uplatio sredstva na vaš račun.

Kada se malo “prošetate” po domaćim e-trgovinama, primetićete da određeni procenat online prodavnica dodatno ističe da je jedan od sistema plaćanja njihovih proizvoda/usluga upravo e-banking. Praksa je pokazala da isticanjem mogućnosti plaćanja putem e-bankinga povećava procenat udela ovog sistema naplate. Razlog za ovu pojavu je takođe jednostavan - kupci se jednostavno “ne sete” da proizvode i usluge putem Interneta mogu platiti i putem e-banking-a.

Dodatni način podsticanja kupovine putem e-banking-a jeste dodavanje šifre plaćanja uz podatke o firmi (žiro-račun, PIB, banka…), jer određeni broj korisnika e-banking sistema (naročito oni koji ga ne koriste često) ne zna napamet (ne pamti) šifre za određena plaćanja. Takođe, šifre plaćanja za komunalije se razlikuju od šifri plaćanja za proizvode i usluge.

Šta nam je činiti?

Obzirom da je prošlo sasvim dovoljno vremena od uvođenja sistema online naplate platnim karticama, i da su se pojavili jeftiniji servisi koji nude usluge naplate karticama (npr. E-services), udeo plaćanja karticama polako raste, ali to je “veoma polako”.

Procenat korisnika e-banking sistema je sve veći, a kako ovaj sistem inače funkcioniše preko Interneta, radi se o osobama koje bi svakako mogle da kupuju i preko Interneta.

Savet online prodavnicama je da javno objave i mogućnost plaćanja putem e-banking-a. Najjednostavniji način za to je da se kod odabira sistema plaćanja na sajtu doda i e-banking.

Radi poređenja, nismo jedini gde je veoma verovatno da sistem online plaćanja karticama neće biti dominantni sistem online naplate. U Nemačkoj preko 50 odsto korisnika Interneta plaća proizvode i usluge čekovima i e-banking-om.

I treba javno govoriti o mogućnosti korišćenja e-bankinga za online plaćanja.

Ovonedeljni izbor zanimljivih tekstova iz medija:

Put Ad on Web. Count Clicks. Revise. Wall Street-style analysis is gaining importance in a business that was once all about a catchy tagline or an arresting image. Zaboravite Netbook-ove; novi mini-računari zovu se Smartbook-ovi Are the small laptops netbooks or smartbooks? A bevy of new devices coming out this year may help settle the dispute. Hakeri špijunirali 103 zemlje Sajberkriminalci upali u sisteme 1.295 kompjutera i iz vladinih i privatnih kancelarija širom sveta ukrali niz važnih dokumenata Amerika se ojačava za internetski rat Pripremaju se novi komandni organi, defanzivna i ofanzivna dejstva Sa Titom u avionu, Plavom vozu i na „Galebu” Tito je voleo viski, ali i pivo i nes kafu. Brzo je jeo i nije voleo kada neko kasni. Jovanka nije prisustvovala nijednom porodičnom okupljanju od kada sam ih ja služio, prvi put priča Siniša Paskvali, lični konobar Josipa Broza Tita od 1976. godine Od sutra skuplje telefoniranje Od sledeće nedelje razgovori mobilnim telefonima biće skuplji deset odsto, skočiće i cena pretplate. Za isti novac žitelji Srbije će od 1. juna moći manje da razgovaraju mobilnim telefonima zbog rebalansa budžeta kojim je predviđeno uvođenje dodatne takse na ove impulse. Mediji pod pritiskom tajkuna Objektivni, profesionalni i dinamični mediji nisu samo suština društvene i političke stabilnosti, već i značajno sredstvo za opipavanje pulsa demokratičnosti društva, poručila je danas šefica Odeljenja za medije Misije OEBS u Srbiji, Dragana Nikolić Solomon. Šta donosi novi zakon o saobraćaju Vozači koji prvi put polože vozački ispit dobijaće probne vozačke dozvole čiji je rok važenja dve godine. Ovo je jedna od značajnijih novina u nedavno usvojenom Zakonu o bezbednosti saobraćaja. Nova radna mesta u e-trgovini Ministar trgovine i usluga Srbije Slobodan Milosavljević ocenio je da će Zakon o elektronskoj trgovini doprineti otvaranju novih radnih mesta i jeftinijoj kupovini preko interneta. Ljubitelji polaroid fotografije Polaroid Lovers Try to Revive Its Instant Film Aerominig Čenej 2009izveštaj sa jučerašnjeg dela programa aeromitinga “na” (kako novosađani kažu) Čeneju kraj Novog Sada

© goran | Svakodnevnica blog, 2009. | Permalink | Nema komentara | Dodaj u del.icio.us zbirku Tekst označen ključnim rečima: E-trgovina, hakeri, Internet marketing, mediji, Netbook, Plavi voz, polaroid, Smartbook, Tito, zakon o saobraćaju

Takođe nepropustite IT vesti i dešavanja na Personal magazinu

Iako je E-trgovina prošla pre nekoliko dana i vest je postala pomalo i bajata, ja sam još uvek pod utiscima i još uvek prebiram po glavi događaje i predavanja sa konferencije i razmišljam o ljudima koje sam tamo srela i upoznala.

Ovo je verovali-ili-ne moja prva E-trgovina! Do sada sam uvek imala “neki” razlog (bila sam trudna, bebci su bili suviše mali da bi ih ostavljala… a pre toga se ni ne sećam razloga). Ove godine sam čvrsto rešila da idem i kao pravi štreber sve isplanirala na vreme. Sve u svemu, sve je bilo na svom mestu - a moji sajber mačići pored mene sva tri dana pa mi je E-trgovina bila još lepša.

Najviše od svega me raduje to što je bilo dosta žena iz IT sveta ili žena koje imaju veze sa novim tehnologijama, internetom, društvenim mrežama i svim sajber inovacijama. Tako da smo upravo od tih sjajnih žena čuli isto toliko sjajna predavanja. Nada Bukinac, Tatjana Lukić, Dragana Đermanović i Jelena Jovanović su samo neke od žena koje su imale odlična i zanimljiva predavanja. Uvek me raduje kada se žene aktiviraju i kada obore s nogu publiku i slušaoce, a to se upravo i desilo u slučaju pomenutih dama.

Fotografija preuzeta iz Flickr galerije Jelene Jovanović

Naravno, ništa lošiji nisu bili ni muškarci, čak su me pojedina predavanja oduševila - fenomenalno predavanje koje je na mene ostavilo veliki utisak je predavanje Vladimira Živaljevića koji je bazirao svoju prezentaciju na ličnom primeru, konkretnim ciframa i javno prezentovao informacije kakve, sigurna sam, retko gde možemo čuti (Case study). Odlično predavanje Eniac-a, Dragana Varagića, Borisa Krstovića, Miloša Vučića i Dušana Kaličanina (sjajno organizovano predavanje).

Svo vreme predavanja čulo se kuckanje po laptopovima, cvrkutalo se a predavanja su se mogla pratiti i strimingom. Već za vreme predavanja tim sajta ITdogadjaji.com je pripremao post o temi o kojoj se upravo priča. Svaka čast na ažurnosti!

S obzirom da sam na E-trgovinu išla bez nekih velikih očekivanja, doživela sam predivno iskustvo, čula odlična i vrlo korisna predavanja i upoznala neke nove zanimljive ljude.

Fotografija: Milan Tomin, www.prodajlako.com

Sa aspekta web dizajnerke, ovo je  iskustvo koje će mi pomoći da bolje razumem tržište i nove alate i tehnologije koje su u direktnoj ili indirektnoj vezi sa poslom kojim se bavim. Već imam na umu neke ljude iz blogosfere i sajber sveta koje bih volela da vidim u čujem u svojstvu predavača na sledećoj E-trgovini, i neke koje bih ponovo volela da slušam…ali, reći ćete, “pa šta”. Ko zna, možda mi se neka želja i ispuni.

Ono što mi se posebno dopalo su tematski organizovana predavanja koja su se nadovezivala jedna na druge. Za sve ostalo nemam zamerki (osim malobrojnog osoblja u “Maloj gostioni” koje nije moglo da postigne da opsluži toliki broj gostiju). Bez obzira na sve, definitivno se vidimo i sledeće godine jer je ova konferencija nešto što se NE SME propustiti.

I bi eTrgovina… Jedna od najvećih konferencija o e-poslovanju na ovim prostorima je završena u petak, za mene značajna jer sam po prvi put na istoj imao prilike nastupiti u ulozi predavača, ali i zbog činjenice da su ove konferencije retka prilika kada s razlogom možete da eskivirate poslovne obaveze i vidite se sa ljudima koje u prethodnih par meseci, ili čak godinu dana niste imali prilike videti.

U nekom od prethodnih tekstova sam spominjao da kvalitet konferencije direktno zavisi od ljudi koji na njoj učestvuju, što zaista i čini konferencije poput BizBuzza, Web.Starta i eTrgovine jedinstvenim događajima, o kojima se rado priča i koji se s nestrpljenjem iščekuju. Moje prošlogodišnje iskustvo je bilo divno, a ni ove godine ništa manje nisam očekivao, i ako sam jedva izdvojio vreme za odlazak. Na kraju, ostao sam samo jedan dan, kada sam i predavao, ali dovoljno da se vidite sa ekipom i upoznate neke nove, zanimljive ljude.  A, i pored toga, Palić je zaista prelepo mesto, svake godine me nanovo oduševe izleti koji se organizuju, te tako i ovogodišnja poseta ergeli Kelebija (sajt im je revolucionaran :D) bila nešto novo za mene, i što ću čuvati u lepom sećanju.

Primetan je bio i veliki broj gostiju iz Hrvatske, konačno sam upoznao Bruna i Maria,  došao je i Toni i poveo celu firmu a bilo mi je drago upoznati i Stjepana Internauta i Filipa iz Allianza (nadam se da sam se svih setio ).

Predavanje

Posle manje od sat vremena spavanja, u pola 5 ujutru sam krenuo ka autobuskoj, pa odatle u Suboticu, da bih stigao na najavljeno predavanje u 10:15.  Ne volim kada se ne naspavam pred predavanje ali šta je tu je, kao što rekoh i ovaj 1 dan sam nekako izbunario, ostavivši ispit i neke posliće po strani, obećao sam da ću se pojaviti i držati predavanje pa opravdanja nema. Srećom, predavanje je kasnilo nekih sat vremena, te sam mogao da unesem dovoljnu količinu kofeina u sebe i izađem pred ljude. Ovo nije prva konferencija na kojoj predajem, verovatno je peta ili šesta u prethodnih godinu dana, ali sva ova dešavanja, nespavanje, umor od puta, verovatno najveći broj ljudi koji me slušao do sada, ali i iskreno jako malo vremena za pripremu prezentacije su me učinili jako nervoznim. Na kraju, mislim da je ispalo ok, znaci umora i nervoze su se videli, probio sam i termin nekoliko minuta (uzrok prekratkog vremena za pripremu) ali na kraju pozitivni komentari koje sam dobio, i dosta afirmativan tekst od strane vrlo ažurne ekipe ITDogađaja,  su dozvolili da odahnem i uživam u ostatku dana.  Uz sve ovo ne smem da ne pohvalim ekipu sa Twittera (#eTrgovin09 je hashtag pomoću kojeg ste mogli na Twitteru da pratite dešavanja sa ovogodišnje eTrgovine), koja je tokom celog predavanja bila aktivna i podržavala me. Znam da zvučim kao neki lik sa estrade (što verovatno i jesam ako posmatramo web kao estradu) ali prija kada vidite da neko ceni to što ste makar virtuelno prijatelji i što se u svakom trenutku trudi da vam pruži podršku. Od srca hvala.

Za kraj evo i predavanja sa konferencije, a video će, nadam se uskoro, biti okačen na stranama eTrgovine.

Upotreba društvenih Mreža u poslovne svrhe View more presentations from eniax.

Inače, ovo je verovatno jedna od poslednjih konferencija na kojoj ću nastupati, iz razloga što ne želim, niti imam potrebu/vreme da se pojavljujem baš svuda. Naravno da ljude poput Flajka neću moći baš tako da odbijem, ali to su već drugi uslovi. Konferencije su odličan vid promocije, ali postavlja se pitanje koliko je ona zaista potrebna kada imate svoj posao, jako malo vremena pored toga, a pritom sve to morate da radite iz entuzijazma. Da li je odluka pametna ili ne pokazaće vreme, a možda bih treba i da napišem po koje slovo o tome…