Planeta Srbija

Najčešće se setimo da nešto nije u redu, tek kada to direktno utiče na nas. Može se reći da smo sada svi postali svesni problema koji nas okružuju, a koji su se godinama, ljudskom krivicom, nagomilavali. Naša civilizacija i Zemljin ekološki sistem su u sukobu, a klimatska kriza je najistaknutija, najpogubnija i najopasnija posledica tog sukoba. Zbog toga sada imamo zadatak da život na Zemlji očuvamo, i da promenimo sve ono što ga ugrožava. Neprekidan porast broja ljudi, potreba za prostranstvom i energijom, uslovili su da nam planeta postane tesna, a upotrebom fosilnih goriva, u atmosferu je dospela ogromna količina štetnih materija. Pri tome su ljudskom nemarnošću, nepoštovanjem pravila i zakona, ugrožene mnoge vrste, pa i mi sami.

Ja, kao i mnogi drugi, smatram da je sad pravi trenutak da nešto promenimo i da pokrenemo akciju spasavanja čitavog sveta. Zbog toga se nadam da ću svojim idejama za rešavanje ekoloških i energetskih problema u našoj zemlji, uspeti da dam mali doprinos ovoj akciji koja treba da pomogne čitavom čovečanstvu i životu na Zemlji. Jer svi smo mi isti, i svi imamo nešto zajedničko, a to je naš dom, bez obzira na kojem delu planete živeli. Neophodno je da ga sačuvamo od nas samih!(...)

Pročitajte nastavak Obnovljivi izvori energije u Srbiji (2,129 words)

Pročitajte nastavak Obnovljivi izvori energije u Srbiji (2,129 words)

© Vujadin Zdravković for Svet nauke, 2011. | Permalink | 1 komentar

Kada sam svojim pančevcima pričao da se u Rafineriji nafte Pančevo na visokim kolonama, slobodno gnezdi jedna vrsta sokolova svi su su me bez izuzetka zapanjeno gledali. Kod nas vlada uverenje da u Južnoj zoni Pančeva, zbog velike zagađenosti vazduha i zemljišta, ni trava ne raste. Ovaj deo grada koji važi za jednu od najcrnjih tačaka Evrope je stanište nekih retkih i lepih vrsta ptica. Ko bude ubedio lokalne političare, rukovodioce fabrika i tzv. stručnjake za ekologiju da je neophodno ptice zaštititi, može slobodno da dobije orden narodnog heroja. Jedino evropski zakoni mogu naterati čuvene ekologe iz Pančeva da poštuju prirodu i postanu odgovorniji.(...)

Pročitajte nastavak Soko vetruška – najlepša ptica NIS-a (450 words)

© Momčilo Mrčković for Svet nauke, 2011. | Permalink | 0 komentara

Eto došlo je i to da je Srbija najzad postala ekološka država – bar na papiru. Ovih dana je na snagu stupila Uredba Vlade Srbije kojom su propisane nove takse, ovaj put po ekološkom osnovu. Objavljena je u Službenom glasniku od 24. februara.

Sada se na sve električne i elektronske uređaje, kućne aparate, računare, telekomunikacionu opremu i sve drugo što radi na struju plaća dodatna taksa koja se obračunava prema masi proizvoda u nekoliko kategorija:

- veliki kućni uređaji – 30 dinara/kg

- mali kućni aparati – 60 dinara/kg

- računari, laptopovi, fotokopir aparati, mobilni telefoni.. – 60 dinara/kg

- […]

Nastavak priče o smeću od hrane kojom se hranimo danas..

ne mogu da odolim a da ne linkujem ovde ovako prelepo stvorenj. Definitivno mi liči na vanzemaljca :)

evo ga još jedan

Dugo sam mislio da kenguri žive samo na zemlji, i da trčkaraju i skakuću naokolo, dok jednom nisam saznao i jednu vrstu koja živi na drveću . Englezi ga zovu drveni kengur, ili kengur sa drveta... (tree kangaroo). I od svih vrsta koje sam video, ubedljivo je najlepši i najsimpatičniji.I zanimljivo mi je da može da, bez opasnosti da se povredi, skoci sa jedno 15-20metara visine na tlo...

Pogledajte video ove predivne životinjice. I samo da napomenem, da je i on pred istrebljenjem, zahvaljujući nama ljudima

Da li uopšte posedujete svest o ekologiji... o prirodi... o tome da ne živimo sami na ovoj planeti, da ne treba samo nama da bude dobro. I da ako je ostalima loše, to ne znači da je i nama dobro. Možda delimično možda ponekad.

Od 60-ih godina, pa na vamo, sve više jačaju raznieko pokreti, koji se bore za smanjenje zagađenosti, očuvanje šuma, prirode... Za smanjenje potrošnje fosilnih goriva koja važe za veoma velike zagađivače. Tu upadaju, i savršeno se uklapaju novi/stari vidovi pogona (tj goriva) za automobile i još neka druga vozila. U poslednje vreme se dosta razvijaju hibridni automobili, ali nadolaze i čisto električna vozila. 

Nekad su to zanimljiva prevozna sredstva, kao što je na primer Segway, a nekad jako dobro odrađena vozila marke Tesla (Tesla motors).

Kako dobro napreduje razvoj, trebali bi da budemo oduševljeni, srećni, zadovoljni. Sve je super. Umesto fosilnih goriva koristimo električnu energiju, koja ne zagađuje. Koja se lako dobija, obnovljiva je, postoje sve bolje baterije. Električni motori iskoriste jako veliki  procenat energije koja im se da, čak i do 90%. Čisto za poređenje, motori sa unutrašnjim sagovanjem imaju efikasnost 10-30% (zavisi kako se posmatra i zavisi kako koji motor). Sve ostalo se gubi. A to su ogromni globalni gubici energije. 

I ovo zvuči tako idilično i super... Ali... Na žalost uvek ima neko ali. U ovom slučaju to je izvor te električne energije potrebne za kola. Neki su jako neefikasni, neki strašno zagađuju, neki su jako skupi.

1) Hidro elektrane. Super fora, čista energija, obnovljiva energija... ekološka i zelena. A da li je zaista tako? Katastrofalan uticaj na lokalni živi svet. Đerdap je na primer, istrebio skoro sve (ako ne i sve) vrste jesetri koje su se mrestile u Dunavu. A bilo je vrsta koje su teške i preko 1000kg. U nekim krajevima planete dolazi do povećanja temperature, i samim tim će da se smanji nivo reka i jezera i količina tekuće vode.To znači da ova energija baš i nije obnovljiva. A nije ni ekološka. Efikasnost je i do 85%. A i vode nema baš dovoljno uvek...

2) Termoelektrane: Mislim da su one primer zagađivača. Ali jako bitno, mogu da se naprave bilo gde. Tamo gde nema vode, vetra, sunca... I da naponem, otpad iz termoelektrana je često nisko radioaktivan... Efikasnost im je oko 30-40%

3) Solarne elektrane. Svetski rekord efikasnosti je oko 40%, i to sa jako dobrim koncentratorima. Obično je oko 15%, tako da je ta energija jako skupa, i zahteva velike subvencije. Zbog niske efikasnosti, pogodna je samo za male sisteme, pogotovo za grejanje vode. Velike solarne elektrane zauzimaju jako veliki prostor i imaju jako veliki negativan uticaj na lokalnu klimu. Tako da nisu bas prirasle prirodi za srce. Rade samo danju, ali je izvor energije jako dugovečan. Barem se svi nadamo tome

4) Vetrenjače - takođe veliki sistemi menjaju lokalnu klimu, a ako bi pravili baš gigantske sisteme, promenili bi tok i inteziter vetra, i samim tim bi došlo do velikih  gubitaka, i jako velikog negativnog uticaja na prirodu. Efikasnost oko 40%.

 i tako dalje i tako dalje. Nema potrebe da navodim sve sisteme. U svakom slučaju ako ne bude ništa sa termonuklarnim elektranama, crno nam se piše. Upotreba električnih vozila će drastično da poveća zahteve za električnom energijom, koju ili nećemo moći da proizvedemo ili ćemo da uništimo prirodu, samo ovaj put na malo drugačiji način. 

 I na kraju, opet se sve svede na onu čuvenu: ko uzme kajaće se, ko ne uzme kajaće se. Sta god da se desi, biće loše ba globalnom planu. 

Možda će nam bude bolje, onog momenta kad čovečanstvo (ali celo), shvati da je čovečanstvo bitno. A ne jedinka. Jedinka dođe i ode... A ljudska rasa je ta koja treba da živi i dalje. 

Flaširana voda je jedan od fenomena, koji mi odavno oduševljava. Mnogi krajevi Srbije imaju dobru i kvalitnu vodu iz vodovoda, tzv. česmovaču. Na primer, Niš se hvali da ima najbolju i najkvalitetniju vodu u celoj Srbiji. Mnogi stanovnici se time ponose i to ističu kao jednu od dobrih strana Niša. Pa zašto onda kupuju flaširanu vodu?

Ljudi masovno kupuju flaširanu vodu. Vodu ubačenu u plastične flaše... Flaše koje završe na đubrištu. Najgore od svega je sto se ogroman procenat tih flaša ne reciklira, a plastika je ekstremno otporna na uslove koje vladaju u prirodi, i u neizmenjenom obliku može da izdrži jako jako dugo. 

Jedna od najvećih ironija u flaširanoj vodi, je da se često puni vodom iz vodovoda... Kod nas ovo nije toliko uzelo maha, koliko u nekim drugim državama. 

Kako uopšte shvatiti smisao ovoga... i uopšte smisao čovekovih dela

Ovaj vikend je dijabetes mogao samo da me mrzi…

Jesen polako stiže u naše krajeve i sad je pravo vreme da navalite na voće i povrće. Sve je zrelo i lepo-paradajz, kruške, jabuke, šljive, breskve, grožđe.. I sad počinje pravo vreme za obilaske skrivenih, šumovitih kutaka zemlje Srbije jer priroda uzima svoje četkice i boji lišće najlepšim i najvatrenijim bojama koje postoje. I zato ne dozvolite da ovaj period prođe a da se ne šetate ili ne vozite biciklu, man’te se facebooka, chatova i ostalih gluposti, ugasite mobilne i kompjutere i bar na kratko udahnite realan život..

Ovo je bio jedan od onih lepih ”kombinacija” vikenda kada subotom odlazim u prirodu a nedeljom ”peglam” asfalt.

Sinoć je na TV B92 prikazan dokumentarni film Supersize Me. Film govori o tome koliko je loša McDonald’s a i bilo koja druga ”brza hrana”.

Govna su počela da plivaju svuda oko nas!

Da li se iko seća da nasi roditelji i babe i dede, nisu koristili skoo uopšte plastične kese kad idu u prodavnicu, nego platnene, tako zvane cegere (http://ceger.rs). Danas toga više nema, mada eto ja sam počeo da ih koristim, i kad god u prodavnici kažem da neću kesu, prodavačice me čudno pogledaju i oduševe kad vide da imam ceger sa sobom. 

Da li i ti koristiš ceger ?

Da li se iko seća da nasi roditelji i babe i dede, nisu koristili skoo uopšte plastične kese kad idu u prodavnicu, nego platnene, tako zvane cegere (http://ceger.rs). Danas toga više nema, mada eto ja sam počeo da ih koristim, i kad god u prodavnici kažem da neću kesu, prodavačice me čudno pogledaju i oduševe kad vide da imam ceger sa sobom. 

Da li i ti koristiš ceger ?

Uprkos malim uspesima u oganičavanju zagađenja, dekade kiselih kiše su do te mere uništile obradive površine u industrijalizovanom svetu da su one na ivici kolapsa. To je zaključak nedavnog istraživanja Geološkog zavoda SAD, Univerziteta u Koloradu, Univerziteta u Montani i Slovačke Akademije Nauka.

Tlo je toliko uništeno da dodatne kisele kiše - koje, recimo u SAD, sada dolaze isključivo od goriva koje sagoreva u automobilima - uzrokuju gubitak plodnosti tla i dozvoljavaju toksičnim metalima da uđu u površinske vode, zagađujući izvore.

Ova vest je dodatno depresivna ne samo zato što će zemljište, koje nam je potrebno da uzgajamo hranu, uskoro da nestane, već i zato što se problem okuženja za koji smo mislili da je rešen, kisele kiše, pokazao mnogo većim problemom na duže staze i iskazuje dugotrajne posledice gore nego što smo očekivali.

Loše...

Dolazi zima, period kada Užice postaje najružniji i najzagađeniji grad u Srbiji. Kada počne sezona grejanja, pomešaju se čađ, izduvni gasovi i magla koja štipa za oču, davi pluća i truje dušu.

Užičko zimsko sivilo

Evo me u Ivanjici, brat se ženi, pa je red proslaviti sve to, videti rodbinu i koga sve kog nema na Facebooku te su svadbe idealna prilika da se reconnectujemo. Ovo baš i nema mnogo veze sa temom, više sam hteo da nagovestim da me baš i neće biti ovih dana, ali obzirom da se vratio najveći od najvećih Pedja, verujem da vam neću previše nedostajati.

No da se vratimo na temu, a to je dobra strana kapitalizma, ili je možda bolje reći kapitalizam u službi ekologije. Moravica, reka koja protiče kroz Ivanjicu, je dugo vremena bila vodeći maneken Fiće, duž reke moglo se videti nebrojeno olupina ovog all around vozila, što obično znači i ostalo smeće ali i zmije koje se tu skupljaju kako su im takva mesta bogom dana. Naravno nemam ništa protiv zmija, više protiv bakterija i svega što se tu kotilo vremenom. To je bio i razlog zašto, kao većina dece u gradovima koji imaju pristojniju reku, se nisam kupao leti u reci u svom gradu, već uglavnom išao u susedno Arilje i uživao u zaista divnim vodama Rzava. Ko je bio tamo verujem da će ovo potvrditi.

No, nova tajkunizirana vlast u gradu, rešila je da kupi pola grada i dovede neke stvari pod svoje, te od Ivanjice napravi na široko poznato turističko mesto, što se nikako ne uklapa sa gorespomenutim prizorima. Oglasi, radio, šta već i opšta potraga za ljudima koji će da čiste rečno korito. Da li su oni očistili reku? Da, ali dobrim delom je ona bila očišćena pre njih. Kako?

Svi znamo šta je otkup sekundarnih sirovina, nadam se. Staro gvožđe, bakar, papir i karton posle upotrebe se mogu reciklirati i time dobiti novu upotrebnu vrednost, što nažalost nije nešto preterano popularno u nas. No, kako priča glasi, dovoljno je bilo da jedan domišljati građanin uzme par stotina eur u ekonomski poljuljanoj opštini da proradi word of mouth i krene se, poput zlatne groznice u sveopšto pustošenje rečnih tokova širom opštine, u potrazi za bilo čim što bi se moglo uvaljati za neku sitnu kintu po kilogramu. Rezultat svega toga je, kako kažu, da trenutno u Moravici i okolnim pritokama ne možete naći niti jednu jedinu žicu, a ne čitavu olupinu nekog starog automobila, što je zaista sjajno.

Ovo sam saznao tako što smo, čisteći kuću od bespotrebnih stvari nosili neko staro gvožđe kod komšije koji to otkupljuje, gde su mi spomenuli da su mesečno i preko 10.000 eur imali otkupljenog gvozđa za mesec, dana a verujte mi kilogram gvožđa je zaista jeftin. Ovo je klasičan primer da nedostatak društvene odgovornosti, kulture ili čega već nadoknade finansijski motivi, ako nisi u stanju da pratiš osnovne kulturne principe nećeš platiti nego će neko drugi zaraditi na konto tebe, to verujem da više boli nego da vas neko kazni, a efekat od usta do usta u manjim mestima je mnogo izraženiji, u prevodu ovde svako zna sve o svakom.

Odličan primer i za druge opštine, nije poenta od svega uzeti pare, više novac služi kao stimulans da ne bacate stvari koje se mogu reciklirati, i na taj način aktivno sudelujete u očuvanju prirode. A ako nema kod vas otkup sekundarnih sirovina, eto prilike za biznis

Globalno otopljavanje je dovelo planetu u krizu, a industrije fosilnih goriva pokušavaju da sakriju kritičnost problema od javosti; tako govore NASA-ini najbolji naučnici za klimu.

"Već smo dostigli opasan nivo ugljenik-dioksida u atmosferi", izjavio je Džejms Hansen (na slici levo), direktor NASA-inog Godar Instituta za istarživanje svemira u Njujorku. "Ali postoje načini da se reši problem" gasova kao što je ugljenik-dioksid za kojeg je Hansen rekao da je dostigao "kritičnu količinu" od 385 ppm-a.

Glavna prepreka spašavanja planete od njenih naseljenika nije tehnologija, insistira Hansen. "Problem je što 90% energije čine fosilna goriva. A ona su ogroman biznis, koji je preuzeo kontrolu nad našom vladom."

Još je dodao, "industrija obmanjuje javnost i donosioce odluka o uzroku promene klime. A to je analogno sa onim što su proizvođači cigareta radili. Znali su da pušenje prouzrokuje rak, ali su unajmili naučnike koji su tvrdili da to nije istina."

Zašto se Hansen tek sada oglasio? Pa, prema njegovim rečima: ljudi koji donose odluke, "ljudi koji moraju da znaju nisu svesni trenutnog stanja stvari, i težine problema, a što je najvažnije, nisu svesni hitnosti." Svoju akciju opisuje "analogno sa inženjerom koji vidi grešku u spejs šatlu pre lansiranja. Nema izbora u tom trenutku, nešto mora da se uradi. Nešto morate da kažete. To je sve što ja radim."

Ostrva Tuvalu, smeštena u Pacifičkom okeanu, prostiru se na “celih” 26 kvadratnih kilometara i najmanja su država na svetu po broju stanovnika (oko 12,000). Ova “minijaturna” nacija koja je svoju nezavisnost od Velike Britanije “izvojevala” 1978. godine, zbog nemara ostatka Sveta spram klimatskih promena suočena je sa mogućnošću nestanka. Kroz 50 godina, kako sada stvari stoje, četiri ostrva i 5 atola na kojima se prostire Tuvalu naći će se ispod površine okeana. Proteklih godina, apeli predstavnika Tuvalua na savest čovečanstva nisu urodili plodom a hoće li u budućnosti ostaje da se vidi!

Na drugom kraju Sveta, jedna druga nacija, sa daleko bogatijom tradicijom i istorijom, uverena je da joj, slično stanovnicima ostrva Tuvalu, preti nestajanje zbog nerazumevanja “velikog Sveta” i nepravde koja joj je učinjena. Razlika između ove dve nacije koje, pretpostavljam, i ne znaju jedna za drugu, je što Tuvaluanci svoje tvrdnje mogu da potkrepe konkretnim dokazima dok su, s’ druge strane, srpske tvrdnje o nepravdi i nerazumevanju zasnovane na imbecilnoj veri u stvarnost legendi i svakodnevnog življenja u pohabanim istorijskim mitovima.

Srbija se danas, na početku XXI veka, sa izazovima “odbeglog” Sveta suočava slično orkestru sa Titanika - upornim negiranjem stvarnosti koje se, zavisno od društvenog položaja, manifestuje na razičite načine. Ima tu svega - od promuklog krika za kosmičkom Pravdom, preko primitivnog pravdanja gluposti mase, pa sve do, posledično, bestijalnog iživljavanja nad svim onim što u svesti “srpskijeh ameba” (”niti momak, nit’ đevojka”, humani nusproizvodi obrazovnog sistema jednog samoizolovanog društva, o.a.) predstavlja simbole spoljnog i različitog. U Srbiji danas sve ono što je “različito” (nejedinstveno o.a.) postaje žrtva nemoći većine jednog naroda i njegove elite (čuj, elite!) da se nepristrasno, bez mitskih emocija, suoči sam sa sobom i svojim (ne)delima iz bliske i dalje prošlosti. Sve ono što je u Srbiji danas “različito” samim tim je i u sukobu sa predstavom Sveta jedne, u svakom pogledu, zanemoćale nacije, izmorene životom bez života, bivstvovanjem u svetu legendi i mitova, većinski uverene u sopstvenu samodovoljnost i samoprojektovanu posebnost, zastrašene tranzicijom i socio-tehnološkim napretkom, konačno, jedne većinski bezvoljne i bezidejne nacije spremne da oćuti i istrpi svaku glupost koja joj se ponudi.

Ako nije nemoć otkuda toliko nasilje i bes? Ako je Svet u krivu kako to da su samo Srblji u pravu ( Ruse ne računam oni su tu ionako samo zbog para)? Ako je u pitanju Pravda kako to da važi samo za 15 odsto teritorije a ne i za stotine hiljada Albanaca koji u Srbiji nemaju ni pravo glasa? Ako ima ideja i vizija budućnosti kako se sjediniše (navodno) različiti polovi političkog i društvenog života? Ako nije samodovoljnost i, navodna, posebnost kako je policija (državni instrument sile o.a.) lakonski dozvolila paljenje (probranih) stranih ambasada? Ako nije bezvoljnost zašto su ulice bile sablasno puste 17. februara a demonstranti za “veliki” miting skupljani s’ konca i konopca? Ako ne živimo u iracionalnom kako onda ne vidimo da koliko sutra isto ono opravdanje za razbijanje “providnih prozora” ambasada može biti primenjeno i na nas, naše porodice, prijatelje, poznanike, sugrađane?

 © Bratislav Veličković a.k.a. Veličković::blog Slobodna upotreba sadržaja uz obavezno navođenje izvora

Da li prosečan čovek u Srbiji zna ko su to: bradani, beloglavi supovi, kanje... ?

Da li prosečan čoveku Srbiji zna da navede jednu jedinu ugroženu životinjsku ili biljnu vrstu? Da li je tog čoveka uopšte briga za to. Ovo nije pitanje, ovo je odgovor da nije. Napisao sam ekološki post na blogu, i čitalac je napisao komentar: "Uh, baš sam se potresao". Kako neko tako nešto može i da pomisli

Da li je čovek svestan da nestanak nekih vrsta mogu da izazovu jako veliki poremećaj. Kao primer može da se ume Kina. Mao Ce Tung je jednom izjavio da su vrapci štetni po domaću poljoprivredu i da jedu useve. Kinezi ko Kinezi su poslušali svog vođu. I BUKVALNO istrebili sve vrapce u Kini zato što jedu useve. I onda su shvatili šta ti vrapci jedu. I da ne jedu useve, nego insekte koji jedu te useve. A onda je taj isti vođa naredio masovni uvoz tih istih vrabaca. Jedna velika kobna greška.

Mi Srbi smo istrebili mnoge vrste. Vukova baš i nema tako mnogo kao što neki misle. Oni isto spadaju u ugrožene vrste u Evropi (verovali ili ne). Vratili smo, nekako, dabrove u Vojvodinu i prve reakcije ljudi koji su žive u blizini je da ih treba ponovo istrebiti, jer su štetočine. I vrabci su bili.

Da li znate da su Srbi ubijali orlove lešinare (konkretno bradane) jer su ih optuživali da ubijaju ovce. Čak negde postoji i verovavanje da odnose malu decu. Proglasili su ih za štetočine baš kao što su i vrabci bili. Danas ih više ne ubijaju zato, shvatili su da ti lešinari jedu mrtve životinje koje mogu biti izvor zaraze. Ali... ubijaju vukove i pse lutalice (to su psi koji su ti isti ljudi čuvali i onda oterali, pa proglasili štetočinama) jer im nanose štetu stoci. Nešto mi nije poznato da su ovce u izumiranju. Ali vukovi jesu. I da, ovde je zanimljivo kako ti dobri ljudi žele da ubiju vukove. Otrovima. Tako što ubiju neku svoju životinju i otruju je kreozanom ili strihninom. I čekaju da je pojede vuk koji nije lešinar i koji ne jede mrtve životinje nego samo one koje sam ulovi i ubije. Posledica: vuk sit, ljudi srećni, ovce na broju, orlovi mrtvi. Samo se oni hrane lešinama. I nastradaju ni krivi ni dužni, a više nisu štetočine, kao sto vrabci bili.

Ubijaju orlove, ubijaju sove, ma ubijaju sve što vide. Ubijaju prirodu. A niko se ne obazire na to. 

Sad cu izjavim nešto što će mnogi da jako loše prihvate i biću osuđen od nekih, ali briga me. Kad su oni poginuli oni iz Velikog brata, to je bila tema dana i nedelje svigde, svi su ih kao žalili, mada su ih već do sada zaboravili. A jedini koji su na gubitku zbog njihove smrti su: njihova porodica (izgubili su ljude koje vole) i Eemotion sa B92 (izgubili su profit). Kad budemo pobili sve orlove, sove, zmije i ostale životinje koje ne jedemo i od kojih ne pravimo bunde, na gubitku će da budu svi ljudi i taj gubitak će se osetiti i te kako. Baš kao što su Kinezi osetili gubitak vrabaca.

Da li će kod nekad da bude tema dana neka smrt koju smo mi ljudi izazvali u prirodi. Da li će nekad ljudi da pričaju o tome. Da li će neka ekološka katastrofa (sem ako ljudi ne stradaju odmah na početku) da izazove zgražavanje običnog čoveka. 

Da li se još negde može desiti da ministar (ona kapitalna seljačina kojoj ne želim da pominjem ime) zabrani rušenje protiv zakonito podignutih objekata u sred nacionalnog parka. Da li se još negde može desiti da javna ličnost (muzičar iz darkwood dub-a) na pitanje da li njihov koncert na Velikom Ratnom Ostrvu ugrožava ptice koje se tu gnezde, odgovori sa: "baš me briga, bitan  je provod za ljude". I Kinezi su to mislili pre nego što su istrebili sve vrabce.

 I ko je onda štetočina: čovek ili priroda

Prema istovetnim najavama na prezentacijama Sun Microsystems i MySQL kupovina vredna milijardu američkih dolara (800 miliona za akcije i oko 200 miliona za opcije) trebalo bi da se okonča polovinom ove godine. Ovom kupovinom Sun planira da upotpuni svoju ponudu na tržištu baza podataka (15 milijardi američkih dolara na godišnjem nivou). Ovom kupovinom, nakon otvaranja koda Java programskog jezika, Sun izgleda nastavlja sa pozicioniranjem na tržištu programa otvorenog koda, pre svega, kada je u pitanju Web ekonomija.

 © Bratislav Veličković a.k.a. Veličković::blog Slobodna upotreba sadržaja uz obavezno navođenje izvora