Planeta Srbija

Овај блог се већ толико дуго бави политичким питањима, да ретко кад стигнем да било шта кажем о својим економским убеђењима - односно да објасним оно "слободарски" у заглављу. То, наиме, значи да сам симпатизер економске теорије Аустријске школе (тј. да нисам следбеник Кејнса, или Чикашке школе, а камоли комунизма), о којој се може сазнати више у делима Лудвига фон Мизеса, Фридриха фон Хајека, Мареја Ротбарда и Луелена Роквела. Сам себе кривим што нисам посветио више времена и пажње објашњавању ове економске теорије, уско везане са поимањем људске слободе и улоге државе и друштва. Правдам то убеђењем да константна политичка криза не оставља времена за лежерну дискусију о економским питањима. Проблем је у томе што је ова економско-политичка прича суштински везана за моје виђење политичке и економске ситуације на нашим просторима.Знао сам да ћу са овим морати да се суочим пре или касније када сам чуо за постојање магазина "Каталаксија." Први сусрет са тамо објављеним текстовима у мени је изазвао мучнину. Слободарство (у оригиналу: libertarianism) је у суштини врло једноставна, здраворазумска идеја, утемељена у хришћанском моралу и основној логици. А овде су је закомпликовали, замотали неком полуразумљивом причом и лошим директним преводима са енглеског (welfare state није "држава благостања," већ социјална држава, побогу!)...И онда чујем да је водећи "каталаксичар" Иван Јанковић написао економски програм никог другог до ЛДП - партије коју води идејно чедо Латинке Перовић и чија иконографија дугује највише Лењину! Деца некадашњих функционера ЦК, сада послушници неких других звезда, сада би да граде слободну привреду!? Апсурд до апсурда.Кад сам чуо за ово, на форуму Видовдана сам написао следеће: У овом програму су сви кључни елементи слободне привреде по принципима аустријске школе - али изопачени, поремећени и извитоперени да би били у служби ЛДП-овим страним господарима. Ово раде намерно, да огаде људима стварну слободу, па да онда несметано харају у име "општег добра."Ово је програм за пљачку Србије на исти начин на који су Гајдар и Џефри Сакс опустошили Русију почетком деведесетих. Неке од идеја су добре, али ЛДП нема апсолутно никакву намеру да их спроведе; на пример, "развлашћивање политичара," рецимо - нико нормалан не може да ме убеди да би Чеда пристао да буде фигура у уставом ограниченој власти, кад је његов политички ментор другарица Латинка а његова идеолошка матрица острашћени бољшевизам.Нема никакве шансе да овај програм икада прође - али то му и није циљ. Права сврха је да Србима огади сваку помисао на слободно привређивање и да нас заувек зароби у бољшевичкој матрици поимања привреде и друштва.Нажалост, изгледа да сам био у праву. Јер ево, данас на НСПМ читам критику Јанковићевог економског програма управо по социјалистичкој матрици. Аутор Владимир Марковић просто режи на каталаксичаре, Јанковића и ЛДП што не признају "универзална људска права." Исто тако напада Каталаксију што се противи демократији и што симпатише Дражу Михаиловића, који је по њему "домаћи ратни злочинац и колаборатор с фашизмом."Немојте ово што ћу сада рећи да схватите као одбрану Каталаксије, Јанковића, или ЛДП-а; о њима сам све већ рекао у горе наведеном цитату. Осећам се, међутим, обавезним да устанем у одбрану идеја за које мислим да су исправне и да оспорим неке Марковићеве наводе за које мислим да су погрешни.Узећу на зуб само три ствари из Марковићеве критике програма ЛДП-а. Прво, и најлакше, третман демократије као свете краве; о томе сам већ писао. Ханс-Херман Хопе је доказао да су поданици некадашњих краљева били слободнији од грађана данашњих република, и о томе заиста више нема шта да се прича. Друго, теза да је Југословенска војска у отаџбини била квислиншка формација не само да није тачна, већ илуструје једно опасно догматско поимање историје. Да је Марковић то рекао за Љотићевце, или можда колаборационистичку владу генерала Недића, па хајде. Али постоји мноштво доказа који недвосмислено показују да је генерал Михаиловић водио легитиман покрет отпора у име југословенске монархије. Сасвим је логично и разумљиво што су комунисти - чији је програм, заокружен још 1928. у Дрездену (видети овде, при дну странице), био разбијање "великосрпске монархије" - сатанизовали Михаиловића и "четнике" како би својој "народној" власти дали легитимитет. Али то не значи да ми, шездесет и кусур година касније и у поседу информација које више не могу да се прикривају, морамо да верујемо у агитпроп из педесетих. Треће, о каквим "универзалним људским правима" Марковић говори? Много се прича о "социјалној правди", али нико да ми каже шта се под тиме подразумева. Како може да буде правде за све, ако је нема за појединца? А по чему је праведно да се отима од Пере да би се дало Жики? "Социјална држава" није ништа друго него уравниловка, отимање од једних да би се дало другима. То је онај марксистички концепт, "од свакога по способностима, свакоме по потреби." Али, зашто би онај што ради морао да издржава нерадника? Сви знамо причу о цврчку и мраву; у "модернизованој" верзији ове басне, мраву Управа прихода конфискује жито да би нахранила цврчка, и као резултат и један и други крепају од глади. Али зато они што раде у Управи имају да једу...Ако ми поштујемо хришћански морал (јер, ако нема Бога, онда су добро и зло оно што ми одлучимо, и подложни променама како и кад нам је драго), онда у њему стоји да волимо ближњег свог. Људи сигурно треба да помажу сиромашнима, онемоћалима, болеснима. Али кад се каже да морају - јер их на то присиљава држава - да ли је то онда заиста морално? Слободарски филозофи (попут Мизеса, Ротбарда, Хопеа...) веле да постоје два основна људска права, из којих све остало произилази: право на живот, и право на својину. Слобода, по њима, може да се дефинише као "поседовање себе." Ако је неко жив, и поседује себе, онда самим тим има право и на рад. Ко то може и сме да му забрани? Али "право на рад" не значи "право да натерам некога да ми да посао." Зар то није логично?Шта значи "право на социјалну заштиту" него "обазева неког другог да ме издржава"? Исто то је и "право на заштиту од незапослености," или "право на задовољавајући стандард живота" (!). А о каквом то "праву на задовољавајуће услове рада" говоримо? Ако неко неће да ради под понуђеним условима, не мора. Е, у том грму лежи зец! Јер управо држава, тај наводни гарант свих ових "права" је та коју издржава неко други (односно њени поданици-грађани) и која присиљава и Перу и Жику и Мују и Иштвана и Бегзима да плаћају порезе и "доприносе" на све што ураде или поседују. Па самим тиме и да раде послове које не би добровољно прихватили, јер од тог силног паразитизма нема довољно капитала да буде посла за све. О каквим онда "правима" можемо да говоримо, а да то не буде смешно?Дакле, само зато што Каталаксија и ЛДП искривљују идеју слободе и добровољне размене не значи да су те идеје ни лоше у принципу, ни лоше за нас. Напротив (ево, рецимо, здравог слободарског размишљања које подржавају Радикали). Узмите за пример само чињеницу да се Император Буш и његова камарила куну у слободу и тржиште, а у ономе што раде нема ни "с" од слободе, ни "т" од тржишта. Немојте дозволити да вам неколицина кварних људи извитопери једну идеју која је у самој сржи наше историје, културе и традиције - а коју такви људи апсолутно презиру.

U jednoj državi na brdovitom Balkanu živeli su zajedno Mango, Kivi, Zara i Banana. Isith su godina svi tamo stigli, isti im je bio generalni distributer (ovo više onako poetski premda nije daleko od istine), isto su im tekli trgovački dani, na iste (ohoho) profite svi su se svikli i svima je zapretila radikalska neman u jednom danu. “Mala” sestričina jednog Funkcionera prva je primetila radikalsku neman koja se razjapljenih čeljusti i zažarenih očiju, besprizorna i strašna kao pojava, ustremila na ono najsvetije u maloj, takorekuć majušnoj državici, silom prilika smeštenoj na brdovitom Balkanu - “iskustvu šopinga u Zari i Mangu”. Uplašena za budućnost svoje zemlje, još više da bi mogla ostati uskraćena za bezbrižna tinejdžerska popodneva provedena u lakomislenom trošenju novca svojih roditelja na krpice i lutkice, nabavljane po evropskim a prodavane po srpskim cenama, mala sestričina odlučila je da se uprkos strogim porodičnim pravilima glede nepotizma za pomoć obrati svom voljenom ujaku … ostatak priče znate … Ujko je pred milionima hiljada svojih simpatizera svečano obećao kako će u zemlji na brdovitom Balkanu Zara i Mango “na vjeki vjekov” prodavati krpice i lutkice (po najvišim cenama u Evropi), zarekao se kako će svi tinejdžeri (i oni koji se tako osećaju pa imali pravo glasa ili ne) i dalje bezbrižno moći da spavaju i sanjaju slatke “šoperske” snove.

Nama ostalima, koji nismo te sreće da budemo ujkine mezimice, ostaje da biramo - da sisamo kiseli kivi il’ da se “prebačimo” na banane. Ja lično biram bananu - bar će mi biti jasno što nakon svakih izbora imam osećaj da sam ispao majmun!

 © Bratislav Veličković a.k.a. Veličković::blog Slobodna upotreba sadržaja uz obavezno navođenje izvora

CNN Money je nedavno objavio svoju listu kompanija na svetskom i američkom tržištu čije rezultate poslovni ljudi u Americi najviše cene. Na prvom mestu je kompanija Apple. Od “džinova” novih tehnologija na listi naj-20 su još samo Google (4.), Microsoft (17.) i Cisco Systems (19.) .

Zanimljivo je da se u 10 kompanija sa “najviše razloga za zavist” našla samo jedna međunarodna korporacija čije je sedište izvan Sjedinjenih Američkih Država - japanska Toyota Motor na 5. mestu dok se na listi naj-20 kompanija u Svetu Toyota našla na zavidnom 3. mestu iza Apple-a i konglomerata Berkshire Hathaway-a na čijem je čelu Warren Buffett.

 © Bratislav Veličković a.k.a. Veličković::blog Slobodna upotreba sadržaja uz obavezno navođenje izvora

Kada se večeras nešto iza osam sati birališta zatvore i glasovi izašlih prebroje biće kasno za bilo koga ko nije iskoristio priliku da izađe i učestvuje u odluci o smeru u kome će se narednih godina ova zemlja i njeni građani kretati. Za nešto više od mesec dana biće poznate i posledice rezultata današnjih predsedničkih izbora. “Igrom slučaja” baš u vreme petogodišnjice ubistva Premijera Vlade Republike Srbije Zoran Đinđića saznaćemo, verovatno, konačan ishod partije koju proteklih par godina igraju “gospodari naših sudbina”, pre svih, Koštunica, Tadić i Nikolić.

Tomislav Nikolić je svakako favorit, ne samo zbog dobijenog broja glasova u prvom krugu već i zbog činjenice da će dobar deo ono malo (preostalih) glasača kandidata “nardodnjačke” koalicije i SPS-a svoj glas dati upravo njemu čime realno može da “izgura” do magične cifre od 2 miliona glasača. S’ druge strane Boris Tadić u drugom krugu izbora po prvi put igra sam, “mano a mano”, na blef (čitaj strah). Nije se “prihvatio” dogovora niti sa predstavnicima manjina niti sa “bliskim” strankama koje su imale svoje kandidate (LDP), niti je prihvatio “nepristojnu” ucenu svojih koalicionih partnera.

Između dva kandidata, marketinški ispeglana do savršenstva za (trenutno) ciljnu publiku, građani i građanke Srbije danas će izabrati u kakvoj zemlji i kako žele da žive - Srbiji devedesetih ili tranzicionoj Srbiji novog veka.

 © Bratislav Veličković a.k.a. Veličković::blog Slobodna upotreba sadržaja uz obavezno navođenje izvora

Manje od jednog procenta novca koji se svake godine potroši na oružje je bilo potrebno da se sva deca postave u školu do 2000. godine, ali se to ipak nije desilo.

izvor

Prema poslednjem izveštaju agencije comScore veliki broj evropljana, tačnije čak 54 miliona evropljana prosečno na mesečnom nivou poseti neki od brojnih web servisa za zapošljavanje i upravljanje karijerom. Naravno, ubedljivo najpopularniji i najposećeniji je globalni servis Monster koji na mesečnom nivou beleži preko 6 miliona posetilaca, odnosno sva ipo puta više u odnosu na drugoplasirani Stepstone.Slična stvar je i u SAD, gde se lokalna varijanta Monster servisa nalazi u prvih 30 najposećenijih sajtova, i ima preko 22 miliona jedinstvenih posetilaca na mesečnom nivou. Ovo samo govori da je Internet postao nezamenljiva alatka kako za one koji traže posao, tako i za one koji ga nude. Slična stvar se dešava i kod nas, imamo nekoliko velikih online servisa za zapošljavanje i gomilu novih koji izgleda nastaju kao "pečurke posle kiše". Ipak, stavar nije neočekivana, brojke govore u prilog pokretanja online servisa baš ovog tipa jer tržite upravo to i diktira.

Takođe ne propustite:

Transformacija vlasništva nad sredstvima rada koja kroz trnovit put prešla iz ruku kreatora-samoupravljača u ruke privatnika, tajkuna, investicionih fondova, raznih sumnjivaca, bliži se kraju. Ono što je okarakterisalo ovaj proces su nepravednost (ko li još to očekuje), neregularnost, pa čak i protivustavnost. Prvi zakon o privatizaciji iz 90-tih, kada je definisano da za akcije drušvenih preduzeća može da aplicira svako ko je prethodno "udruživao rad" na teritoriji Srbije (većina radnika iz drugih republika bivše SFRJ koja je radila u Srbiji niej ostvarila svoja prava), ali koji je morao da bude obavešten i upućen u materiju, diskriminatorno je izdvajao samo one kojima su u blizini bili "Službeno glasnici". Zašto ovo kažem, zato što je većina prostog puka tada bila totalno neupućena u akcionarstvo i početak procesa, tako da su svoja prava ostvarili samo "osvešćeni" pojedinci koji proaktivno pretraživali Službene listove u potrazi za rapisanim Pozivima za upis besplatnih akcija. Zatim sledi donošenje novog zakona koji ograničava apliciranje za besplatne akcije (društvenu imovinu) samo na one iz dotičnog preduzeća koje menja oblik svojine. Ovim su "izvisili" (ili kulturnije rečeno "diskriminisani su") svi oni iz javnog sektora i ostali koji prethodno nisu ostvarili prava u svojim preduzećima ili drugim preduzećima koja su se privatizovala. Nakon toga bilo je još dosta izmena, što na nivou zakona, što na nivou vladinih uredbi, koje su opet uticale na neregularnost procesa. Poslednja u nisu je privatizacija najvećih srbijanskih preduzeća iz javnog sektora koja opet protivustavno dovodi u neravnopravan položaj građane ove države. Name, od "rasprodaje" javnih firmi deo kolača rasporediće se u novcu, a deo u akcijam 6 najvećih firmi. Prava na ovaj kapital ostvaruju svi punoletni građani Srbije, pa čak i oni koji nikada nisu radili, što znači da svojim neudruživanjem rada nikada i nisu doprineli generisanju društvene vrednosti (koja se zapravo i krčmi). Između njih i ostalih članova društva (onih maloletnih) neka nikakve razlike. Pa što onda i ostali građani (doduše maloletni) nemaju prava na deo kolača? Pored ovoga, pravo u ovom krugu raspodele nemaju oni koji su delimično (naglašavam "delimično") ostvarili prava iz privatizacioog procesa kroz prethodne sesije. Tako imamo da oni koji su upisali par akcija, ne iskoristivši ceo radni staž (akcije su se pravedno upisivale po ostvarenom radnom stažu), već godinu ili dve, tako da će im upisana ostvarena vrednost biti daleko manja od građana koji će sada aplicirati za akcije i novac, ministri računaju da će u lovi to biti oko 1.000 evra. U prevodu, onaj koji nikada nije radio i napunio je recimo 18 godina prošlog meseca, daleko će se "masnije" ovajditi od nekog ko je ostvario puni 40-godišnji radni staž, a iskoristio je recimo samo godinu ili dve staža za upis besplatnih akcija (tada se 1 godina staža računala kao 400 DEM nominalne vrednosti akcija firme). Ovako bih mogao da nabrajam do u nedogled, a tek kada se setim odakle je sve stigla lova za privatizaciju ;) ...

Takođe ne propustite:

IP adresa (Internet Protocol address) Vašeg računara, niz od 12 arapskih cifara, grupisanih po tri i odvojene tačkama, je po pravilu prvi podatak koji se beleži na brojnim prezentacijama koje posećujete. Na osnovu IP adrese određuje se lokacija sa koje pristupate prezentaciji. Budući da je širokopojasni pristup Internetu, koji karakteriše uslovno “statična” IP adresa, danas postao standard za veliki broj korisnika aplikacijama za praćenje poseta ne predstavlja problem da na osnovu IP adrese sa koje pristupate prate vaše “kretanje” i beleže navike na prezentacijama koje posećujete. Uostalom, ako mi ne verujete, razmislite kako su mesecima policiji nepoznati “Oslobodioci”-palikuće iz Novog Sada identifikovani nedugo nakon objavljivanja video-spota svog poduhvata na YouTube-u!?!

Upravo je značaj i značenje IP adrese, u zakonskom i društvenom smislu, u osnovi rasprave o zaštiti privatnosti na svetskoj mreži koja se ovih dana vodi pred Evropskim Parlamentom. Nemački komesar za zaštitu podataka, Piter Šar (Peter Scharr), pred komisijom evropskog Parlamenta izneo je stav da ukoliko Sud ili koji drugi državni organ može IP adresu koristiti kao metod identifikacije pojedinca tada se ista ima smatrati ličnim podatkom, i kao takva, lična i privatna, potpada pod garantovanu zaštitu ličnih podataka propisanu Zakonima i preporukama Evropske Unije. Šar predvodi evropsku komisiju za zaštitu (privatnih i drugih o.a.) podataka koja trenutno radi na izradi izveštaja koji treba da da ocenu o tome kako su metode praćenja korisnika i prikupljanje podataka o istima od strane najvećih internet prezentacija (Google, Yahoo!, Microsoft) usklađene sa regulativom Unije kao i predlog mera koje, ukoliko ima potrebe, treba preduzeti kako bi se kompanije naterale da poštuju regulativu na prostoru Evropske Unije. Tvrdnje o klasifikaciji IP adrese koje dolaze od jednog od kreatora politike zaštite privatnosti Evropske Unije izazvale su i odgovarajuću reakciju druge strane - pretraživača. U svoju odbranu, pre svih Google, pretraživači ističu značaj koji za lokalizaciju rezultata predstavlja “očitavanje” IP adrese korisnika koji postavlja upit, zatim značaj koji IP adrese imaju u sprečavanju pokušaja prevara i “fer” odnosa sa oglašivačima, kao i internu politiku pretraživača usmerenih na zaštitu ličnih podataka korisnika.

Kako bilo, nakon dugotrajnih rasprava i “nevoljnih” ustupaka sa obe strane oko razmene ličnih podataka putnika u avio saobraćaju, čini se kako se otvara još jedan front na polju zaštite privatnosti između zakonodavaca i administracije Evropske Unije, s’ jedne, i s’ druge strane američkih kompanija sa globalnim uticajem, uvek “žednih” informacija i sa inovativnim pristupom monetizaciji istih.

 © Bratislav Veličković a.k.a. Veličković::blog Slobodna upotreba sadržaja uz obavezno navođenje izvora

Tata motors je konačno predstavio svoj “Narodni auto” - Tata Nano. Sa cenom od $2,500 (1,700 Eura), “ružnjikav do simpatičnosti”, Tata Nano je namenjen pre svega kupcima u Indiji. Nano je “opremljen” motorom zapremine 624 kubna centimetra, pokretan ekvivalentom 33 “konjske snage”, sa četvoro vrata i “siromašnom” instrument tablom jer su svi “suvišni” električni uređaji izbačeni iz vozila. Nano će se u prodaji, u klasičnoj i luksuznoj verziji, naći do kraja godine a planira se i proizvodnja modela sa dizel motorom.

 © Bratislav Veličković a.k.a. Veličković::blog Slobodna upotreba sadržaja uz obavezno navođenje izvora

Sastavljen od 80 odsto vode, bogat kalijumom i magnezijumom, sa velikom količinom vitamina C (šest krompira upotpunjuju dnevne potrebe odraslog čoveka) i vitaminima iz grupe B (posebno B1, B2 i B6), najbogatiji biljni izvor belančevina (150 grama pokriva dnevne potrebe i obezbeđuje potrebnu energiju), krompiru je, zasluženo, dodeljena 2008. godina od strane Agencije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih Nacija (FAO).

Krompir je “prepoznat” kao efikasan vid borbe protiv gladi i siromaštva, između ostalog, jer je idealan za gajenje u predelima sa manjkom obradivog zemljišta i viškom (proste) radne snage - uslovi koji karakterišu većinu nerazvijenih i zemalja u razvoju. Proizvodnjom krompira se za kraće vreme, na manje obradivog zemljišta, i u raznolikim klimatskim uslovima proizvodi više hranjivih materija nego uzgojem bilo koje druge poljoprivredne kulture. Gotovo 85 odsto mase krompira može se koristiti u ljudskoj ishrani za razliku od žitarica kod kojih ovaj procenat dostiže “jedva” 50 odsto.

Agencija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih Nacija (FAO) planira da za početak “promoviše” proizvodnju krompira što bi, na duže staze, trebalo da rezultira povećanjem održive proizvodnje ove kulture u manje razvijenim zemljama. Na ruku im svakako ide i trend “izmeštanja” proizvodnje krompira iz razvijenih u nerazvijene i zemlje u razvoju, započet 2005. godine kada su potonje po prvi put obimom proizvodnje krompira nadmašile ekonomski moćnije i tehnološki naprednije poljoprivrede. Premda, treba to priznati, najveće zasluge za ovaj trend imaju Kina, kao najveći proizvođač krompira na Svetu, i Indija koje zajedno “drže” trećinu ukupne svetske proizvodnje.

 © Bratislav Veličković a.k.a. Veličković::blog Slobodna upotreba sadržaja uz obavezno navođenje izvora

Australijska internet prodavnica Tekfix, u saradnji sa Mozila fondacijom (Mozilla Foundation) i Guglom (Google) svim kupcima “dovoljno hrabrim” da umesto izvikanog Internet Eksplorera kupovini pristupe koristeći Vatrenu lisicu (Firefox) nudi 5 odsto popusta prilikom kupovine.

 © Bratislav Veličković a.k.a. Veličković::blog Slobodna upotreba sadržaja uz obavezno navođenje izvora

Udarna vest u većini medija poslednjih 24 časa je svakako cena od 100 američkih dolara za barel nafte. Ono što mediji “prećutkuju” je činjenica da se ova rekordna cena “održala” svega par sekundi. Naime, po pisanju Financial Times-a, radi se o uspešnom pokušaju jednog od “lokalnih” berzanskih mešetara da obezbedi svoje mesto u istoriji, ili ti u ovom slučaju - svojih 1,5 sekundu berzanske slave. Od 204.600 lotova nafte (svaki 1.000 barela) kojima se juče trgovalo ovaj je bio jedini kupljen po ceni od $100 dolara i nedugo zatim prodat uz gubitak od 600 dolara - mala cena, reklo bi se, za obezbeđeno mesto u istoriji trgovanja naftom!

 © Bratislav Veličković a.k.a. Veličković::blog Slobodna upotreba sadržaja uz obavezno navođenje izvora

U nedostatku sveže štampe, lista ove praznične trobroje i naiđoh na zanimljiv pregled prošlogodišnjih primanja zaposlenih u Srbiji. Radi se o pregledu strukture neto primanja zaposlenih u Srbiji i ono što je najupečatljivije je da čitavih 75% zaposlenih imalo primanja do 31,5 hiljade dinara, što je nešto ispod 400 evra. Najveći procenat, odnosno 18,56 % zaposlenih primalo je neto plate između 17.500 i 24.500 dinara, što je priznaćete veoma malo, a republički prosek "izvlače" onih 5,54% koji su primali od 45.500 do 59.500 dinara i velikih 4,49% onih koju su mesečno na račun zaprimali preko 60.000 dinara. Izneto je tu još par zanimljivih pokazatelja, poput prosečnih neto primanja po pojedinim industrijskim sektorima. Pa tak oimamo da je u duvanskoj industriji prosek bio na nivou od 70.000 dinara, što je više nego dvostruko veće u odnosu na republički prosek. A, među rekorderima su i aviosaobraćaj, osiguranje, poslovi sa nekretninama (eto otkud visoke cene nekretnina ;) ) i naravno, sektor finansijskih usluga. Vidimo da su primanja neravnopravno raspoređenja po pojedinim sektorima, ali i po regionima - sever je daleko bogatiji, i primanja su veća u odnosu na nerazvijeni jug. Nadajmo se da će ova 2008. doneti svekoliko poboljšanje i u sferi primanja, te da će neto plate "skočiti" kako nominalno, tako i realno. Sve opet zavisi od proizvodnje, i plasmana naravno, ali itekako od nevesele političke situacije. Izvoz gotovo da i nemamo, ali nam je zato uvoz "jača strana". Kada sam pomenuo već i izvoz, u 2007. desio nam se još jedan ekonomski paradoks. Najveći izvoznik, ali i jedan od kompanija najvećih profitera, bila je "U.S. Steel". Kako objasniti podatak da je ova firma pre privatizacije bila dugogodišnji gubitaš, često na ležima države i poreskih obveznika?! Razlozi su brojni, ali je većina njih subjektivne prirode.

Takođe ne propustite:

Stiglo vreme da se obnavlja gradivo iz ruskog jezika (nevoljno) sticano tokom školovanja. Šta!?! Niste učili ruski u školi? Bilo vas sramota?!? Svi vam govorili kako je engleski jezik jezik budućnosti!?! E pa onda ste se malo mnogo zajebali - što svojom, što krivicom onih koji su kopali, kumili i molili da vas prebace u “englesko odeljenje” a vi im do skora bili zahvalni što vam je to omogućilo da se brže uključite u informatičku revoluciju. Verovali ste da se gungula oko poseta “važnih” parlamentaraca i “kontroverznih” biznismena iz Rusije završila 6. oktobra 2000-e, podsmevali ste se Černogorcima što im “Rusi za sitne pare otkupiše i ogradiše svijetlo primorje”, podsmevali ste se odbornicima u Raškoj i inim serbskim palankama kad su za počasnog građanina (čuj Raška grad!) proklamovali potajnog ljubitelja pudlica Vladimira Vladimiroviča Putina … e pa konačno će i taj poslednji osmeh da vam se skine sa lica jer Rusi dolaze, ovaj put na velika vrata!

Pre par dana započeta je priča o ponudi iz vedra neba (kad bi se šalili) kojom bi ruska Vlada i Kremlju “bliska” kompanija, bez tendera, direktnom pogodbom, bez uslovljavanja oko ruskog stava povodom rešenja statusa Kosova i Metohije (kad Miki Maus to kaže…), postala većinski vlasnik Naftne Industrije Srbije i posledično ekskluzivni prerađivač nafte za ponuđenih, u prvobitnoj verziji, 500 (u kešu, verovatno umanjeno za dug za gas iz perioda do 2000. godine - cirka 200 “milijunčića”) plus 500 (u investicijama) miliona američkih dolara. Prevedeno na srpski - za pola milijarde američkih dolara u kešu i “čvrstim” ruskim obećanjem o ulaganju istog iznosa, delimično u rafinerije a delimično u izgradnju dela gasovoda “Južni potok” kroz Srbiju, dovršetak i punjenje skladišta gasa kod Banatskog dvora - ruske kompanije “Gazprom” i, verovatno, “Gazprom neft”, “sličnog imena” (nije smešno!) i pod direktnom kontrolom Kremlja, postale bi neprikosnoveni vladari tržišta energentima fosilnog porekla u Srbiji.

Praktično, za život običnih građanki i građana, to bi značilo da će se cene fosilnih energenata formirati u interesu ruskih paradržavnih kompanija, dogovorom srpske i ruske Vlade, pri čemu bi ova potonja imala konačnu reč - ili energenata neće ni biti! Sad ako je neko dovoljno glup da još uvek veruje kako su “Rusi naša braća” te da je (ras)prodaja energetskog sektora (izuzev “struje” koja samo što nije došla na dnevni red) direktnom pogodbom bez tendera, izbegavanjem tržišne utakmice, “po ceni za decu i vojnike” dobro za Srbiju (čitaj mala cena da Vlada nastavi da “pregovara” status Kosova o.a.) podsećam kako većina definicija poslovnih organizacija govori o “sticanju profita” kao svrsi postojanja istih - na pominjanje “bratske ljubavi” (zvuči gej, zar ne?) i “tradicionalnog prijateljstva” ja još nisam naišao u literaturi - ako neko zna više neka me uputi!

Isticanje profita, novčanog ili političkog, kao svrhe postojanja bilo kakvog poslovnog aranžmana jeste i najveći problem oko celog ovog “dila” u nastajanju. Vlada je, bez ikakvog pisanog traga, formirala “anonimnu” radnu grupu koja u ime svih građana i građanki ove zemlje treba da donese konačnu procenu i ocenu ruske ponude koja je, navodno, u Srbiju stigla pre par nedelja. U medijima se par dana unazad objavljuju protivurečne izjave nadležnih i nenadležnih ministara koje samo unose dodatnu sumnju u “legalitet” i “legitimitet” cele priče, bez ulaženja u pozadinu i motive koji, znajuću kako Ministri ovde rade, svakako nisu samo u interesu zemlje već pre svega u službi kratkoročnih političkih ciljeva pojedinačnih stranaka o čemu svakako svedoči i, navodno, “zakazano” potpisivanje ugovora o celom aranžmanu (o čemu li se onda pregovara?) u Sofiji 18. januara sledeće godine. Da je tako govori i iznebuha zakazana sednica Vlade za danas, “kad joj vreme nije”, sa koje je pre par minuta izdato saopštenje o usvojenoj Platformi za pregovore o Sporazumu između Srbije i Rusije o saradnji u oblasti naftne i gasne privrede koje, osim deklarativne izjave o “nastavku razgovora na obostranu korist”, ne sadrži detalje same platforme niti konkretnu ponudu koja je u opticaju. Ovim saopštenjem, čini mi se, javnost, šira i stručna, je i konačno isključena iz daljih pregovora oko budućnosti većeg dela energetskog sektora Srbije.

Ovakav odnos vlasti prema pitanjima koja se tiču svih građana i građanki ove zemlje, pa, rekao bih, i ekonomskog suvereniteta i nezavisnosti (ko je pominjao ruske gubernije?), svakako nije nov niti je bezrazložan - zato proučimo malo bolje šta to Rusija zapravo traži od srpskih političara (a u ovoj su igri, za sada, svi osim LDP-a). Naftna industrija Srbije, prema zvaničnim podacima, ostvarila je u ovoj godini dobit od 140 miliona a za sledeću planira uvećanje dobiti od 12 odsto što bi trebalo da iznosi preko 150 miliona američkih dolara. Prostom računicom ruska ponuda u kešu, koja je trenutno “na stolu” isplatila bi se za tri godine - možda i manje jer cena nafte na domaćem tržištu više ne bi bila pod kontrolom države već ruskih kompanija (otud priča o profitu kao svrsi!) dok bi se celokupna ponuda, uključujući i investicije “odradila” za 5-6 godina. Možda su još bolji primer (ne)isplativosti “bratske ruske ponude” i najbolja prognoza onoga što Srbiju čeka u energetskom sektoru rezultati poslovanja javnog preduzeća, znači pripada svim stanovnicima ove zemlje, JP “Srbijagas” u kome je novčani ulog države procenjen na 4,8 a ne-novčani na 160 miliona Eura. Nakon što je početkom 2006. godine, “administrativnom greškom” kontrolu nad “Jugorosgasom”, time i nad trgovinom i distribucijom gasa, JP “Srbijagas” prepustio ruskom “Gazpromu” ovo preduzeće je svoju dobit smanjilo sa 3,4 milijarde u 2005. na “tričavih” 251 milion dinara u 2006. godini, beležeći pritom gubitak po konsolidovanom izveštaju, od 316 miliona dinara!

Ako vas podsetim da je kredit za svojevremeno hvaljenu (političku) kupovinu “Telekoma srpske” od strane državnog monopola “Telekoma Srbije”, uzet od “City Group” banke, moguće isplatiti tek za 20-25 godina ne računajući ugovorene i tekuće investicije, cela “smejurija” (plakanje dolazi kasnije o.a.) postaje očigledna - država braći Rusima nepovratno, na tacni, “poklanja” ekonomski suverenitet zemlje u zamenu za kratkoročni “status quo” za Kosovo i Metohiju gde kao država ne možemo ni da prismrdimo a kamo li da ubiramo prihode.

 © Bratislav Veličković a.k.a. Veličković::blog Slobodna upotreba sadržaja uz obavezno navođenje izvora

Sutra mi konačno ističe kazna od 35,000 sati dobrovoljnog rada izrečena u martu 2008. godine po tada ekspresno donetom Zakonu o aksiomu Kosovo je Srbija. Ko je zaboravio, tada sam pred Velikim većem srbsko-pravoslavnog Suda srbske Istine i Morala, u prvom stepenu, bez prava žalbe, oglašen krivim zbog blog zapisa iz 2007. godine u kojem sam neopravdano, ničim izazvan, služeći se lažima i zlonamernim engleskim prevodom originala, tvrdio da su izjave svetskih državnika i političara iz prohujalih vekova korišćene u kampanji “Kosovo je Srbija” zapravo jalov pokušaj sticanja blagonaklonosti domaćeg stanovništva. Presudom mi je određeno 16 sati “volontiranja” dnevno u kragujevačkom odeljenju Ministarstva za Širenje Istine o Kosovu (i Metohiji) kao Kolevci Srbadije (skraćeno MŠIKKMKS) gde evo već četiri godine radim na “prevodu” književnih dela dobitnika Nobelove nagrade sa latinice na ćirilicu i njihovom usklađivanju sa Svetim Pismom (u srbizovanom prevodu Nj.S. Patrijarha Amfilohija I) kako bi se ista učinila pristupačnim i srbskim pravoslavnim čitaocima koji žive u registrovanim srbskim pravoslavnim seoskim domaćinstvima (nažalost nema knjiga Nagiba Mahfuza inače bi posao bio puno zanimljiviji).

Slučajno ili ne, sutra ističe i 6-ogodišnja nacionalna žalost koju su u trećem Dnevniku nacionalnog servisa (jedina televizija danas jer ostali nisu preživeli žestoku konkurenciju na srbskom tržištu o.a.), nešto pre ponoći 29.2.2008. godine, zajedno proglasili, sada već ustavno doživotni, Večiti Opozicionar, Premijer i Predsednik Srbije, a neposredno nakon što je nepriznata, samim tim i nelegalna, samozvana Skupština Kosova proglasila nezavisnost 15 procenata srbske teritorije (jebeš stanovništvo kad nisu Srblji). Sutra će srbski muškarci i njihove žene, nakon šest dugih godina bola i tuge, prestati da nose Zakonom propisanu crninu, širom zemlje ponovo će se začuti zvuci tradicionalne srbske trube i zaoriti dečiji smeh a cela Država zračiće ponovo samo nama urođenim optimizmom.

Slučajno ili ne, sutra je i dan kada će prestati da važe sankcije koje su Vlada i Skupština Srbije 2008. godine uveli svim tada postojećim državama Sveta. Te sankcije se, između ostalog, odnose na izvoz srbskih Yugo (današnji Srbo) automobila, rakije, kajmaka, čvaraka i slanine. Srbija će sutra ostatku Sveta još jednom pružiti priliku da prizna grešku napravljenu priznavanjem nezavisnosti samozvane, samim tim i nelegalne i nepostojeće, Republike Kosovo, te da istu ispravi povlačenjem snaga NATO saveza sa dela FOREVER naše teritorije. Sve ono što se dešavalo poslednjih šest godina i što se danas dešava samo je dokaz ispravnosti zajednički otelotvorene vizije Večitog Opozicionara, Premijera i Predsednika Srbije. Koliko su ova trojica bila u pravu svedoči i kratak pregled vesti koji vam, bez posebnog izbora, prenosim iz današnjeg izdanja jedinog, najboljeg i najtiražnijeg srbskog dnevnog lista “Večernja Delta Politika” (ostali nisu preživeli žestoku konkurenciju na srbskom tržištu o.a.).

Severni Brisel, Ponovo tuča u savetu Evrope - tokom žestoke rasprave o pitanju slobodnog protoka radne snage na teritoriji zemalja članica došlo do fizičkog obračuna par desetina euro poslanika iz Rumunije i Ukrajine, s’ jedne, i Holandije, Italije, Francuske, Nemačke i Velike Britanije, s’ druge strane … predstavnici Slovenije, Hrvatske i Slovačke najavili izlazak iz Unije zgroženi količinom uvreda i fizičkog nasilja u evropskom Parlamentu … Austrija koja se još ranije povukla iz Unije najavila javnu raspravu tokom koje građani treba da se izjasne o pripajanju svedržavnom Savezu Rusije, Srbije, Belorusije i Kazahstana … nakon podizanja betonskih prepreka na granicama Francuske … Nemačka najavljuje ponovno puštanje struje kroz granična polja bodljikave žice … Britanci prete zatvaranjem aerodroma i aktiviranjem minskih polja u Lamanšu … Euro nikada slabiji u odnosu na dinar (Istočno-timorski) … predlog Lihtenštajna da se srbski pregovarači pozovu da vode proces konsolidacije i pomirenja u okviru Unije naišao na odobravanje većine država članica posebno u delu koji govori o uvođenju ćirilice (izvini Danilo!) kao zvaničnog pisma Unije i priznavanju ćevapa s’ lukom za srbski brend … otvoren novi DeltaStadt u Hagu - zidari iz Crne Trave VIP zvanice …

Vašington, Ishod referenduma odavno poznat - rezultati istraživanja agencija za ispitivanje javnog mnjenja ocenjuju izvesnim upseh referenduma zakazanog za 17. mart na kome građani SAD treba da odluče o novim Amandmanima na Ustav SAD (XXVIII Only Orthodoxy Saves America, XXIX Kosovo is Serbia, XXX Montenegro as an Artificial State Created by Vatican and Communist International-Comminterna i XXXI Columbus, Kunta Kinte and Tesla all originate from Greater Serbia) … broj protivnika referenduma sveden je na drugu decimalu pre svega zbog pozitivnih ekonomskih efekata koji bi ponovna saradnja sa Srbijom imala za spas posrnule američke privrede … svetska Unija gradova koji u svom nazivu imaju reč London jednoglasno prihvatila predlog američkog kongresmena srbskog porekla Roda Blagojevića da reč London zameni rečju Slobindom … otvoren novi DeltaCity u Njujorku - zidari iz Crne Trave VIP zvanice …

Moskva, Voštanica, slavski kolač, slava Rusija je prava - šestogodišnji protesti ruskih nacionalista i Ruske Pravoslavne Crkve protiv poslednje Predsedničke odluke Vladimira Vladimiroviča Putina da u zamenu za priznavanje rezultata predsedničkih izbora 2008. godine prizna nelegalnu, samoproklamovanu i nelegitimnu Republiku Kosovo konačno daju rezultate. Nakon što su poslednjih dana učestale najave Kremlja da bi ruski Predsednik Medvedev mogao da poništi odluku svog prethodnika i zatraži povratak Rusije u svedržavni Savez Srbije, Belorusije i Kazahstana, u jučerašnjem iznenadnom obraćanju Dumi Premijer Putin priznao je grešku načinjenu pre šest godina. U znak izvinjenja Premijer Putin je pred poslanicima, uz prisustvo najviših predstavnika Ruske Pravoslavne Crkve, izvršio tradiconalni srbski obred sečenja slavskog kolača čime je i zvanično za svoju slavu prihvatio Svete mučenike Pamfilija i Porfirija … Gari Kasparov, nekadašnji prvak Sveta u šahu, osuđen na 12 godina zatvora zbog igre topovima na Crvenom Trgu … otvoren novi DeltaGorod u Sankt Petersburgu - Mirjana, Marko i Branislav Milošević VIP zvanice …

Kosovska Mitrovica, Kasno Musa sa Kosova pođe - Albanske izbeglice ponovo masovno prelaze u Srbiju uprkos birokratskim preprekama ustanovljenim od strane KFOR-a … par stotina izbeglica, mahom albanaca srbskog porekla iz Peći, juče je nakon sedmodnevnog zadržavanja na administrativnoj granici u Leposaviću spas našlo u Srbiji … nesrećne ljude, iscrpljene dugotrajnom procedurom za prelazak administrativne granice u Leposaviću, dočekao je lično Bogoljub Karić (s.r.), Ministar za Širenje Istine o Kosovu (i Metohiji) kao Kolevci Srbadije, čije su uramljene slike, upaljena kandila i slavske ikone svojih predaka (kojih su se do juče odricali o.a.) izbeglice jedino uspele da prenesu na teritoriju Srbije … otvoren treći po redu DeljtaCity u Podujevu - keramičari iz Suve reke VIP zvanice …

Beograd, Srpska sudbina čvrsto u srpskoj pravoslavnoj ruci - Na juče održanoj vanrednoj sednici srbski Parlament jednoglasno je usvojio nacrte, predložene po hitnom postupku, Zakona o nošenju mantije na golo srbsko-muško telo, Odluku o oslobađanju krivične odgovornosti za dela pedofilije zvaničnika tradicinalnih verskih zajednica. Poslanici su takođe jednoglasno prihvatili platformu Vlade Srbije za otpočinjanje pregovora sa Austrijom radi pridruživanja svedržavnom Savezu Srbije, Belorusije i Kazahstana … Vlada Srbije, na telefonskoj sednici jednoglasno produžila važenje Uredbe o Uredbi o produženju roka važenja Zakona o osnivanju dobrovoljnih radnih logora za pedere, liberale i One Koji Misle i još jednom ponovila ocenu kako slični modeli, primenjeni u Severnoj Koreji (danas Koreja), Kambodži i Kini, nemaju alternativu kada su ove društveno-opasne grupe u pitanju (za ovo im svaka čast ja to bar mogu da potvrdim iz prve ruke!) … svih 4,078 DeltaCity šoping-molova u Srbiji radiće i ove nedelje od 00-24 …

Nego baš sam srećan što ću od sutra biti potpuno slobodan čovek … samo da mi sad opet ne produže kaznu zbog ovog zapisa … valjda neće?!?

 © Bratislav Veličković a.k.a. Veličković::blog Slobodna upotreba sadržaja uz obavezno navođenje izvora

U ovogodišnjem izveštaju o opojnim drogama agencije za borbu protiv droga i kriminala Ujedinjenih Nacija Avganistan je označen kao najveći svetski proizvođač osnovne sirovine za proizvodnju heroina - gotovo 92 procenta svetske proizvodnje maka potiče iz ove azijske države. Tri miliona avganistanskih seljaka, na više od 170,000 hektara, u uslovima opšteg bezakonja i odsustva uređene poljoprivredne infrastrukture, bavi se uzgajanjem maka - jedine biljke koja može da opstane na posnoj zemlji kojom raspolažu. Proizvodnja maka donosi, uz manje uloženog truda, i do 8 puta veću zaradu nego uzgajanje žitarica kroz programe koji se seljacima nude za suzbijanje proizvodnje opijuma. Zato ne čudi da je samo tokom 2005. i 2006. godine proizvodnja maka, uz sva uložena sredstva u “Rat protiv droge” američkih i agencija Ujedinjenih Nacija za razvoj, porasla za 50 procenata pa danas ekonomske aktivnosti vezane za mak i opijum čine bar trećinu nacionalnog proizvoda Avganistana.

No, najnoviji podaci govore kako jedna druga biljka preti da pomrsi račune svima onima koji su svoju budućnost vezali za proizvodnju maka. Naime, na severu Avganistana, u provinciji Balk (Balkh), proizvodnja maka i prerada opijuma su gotovo u potpunosti iskorenjeni - što zbog povećanog angažovanja države, što oštrije kaznene politike prema uzgajivačama maka, ali pre svega zahvaljujući novo-starom trendu uzgajanja kanabisa. Provincija Balk je, nakon uspešne kampanje lokalnih vlasti na iskorenjivanju maka, proglašena “čistom od opijuma” ali je istovremeno prećutana činjenica da je većina seljaka zapravo polja maka zamenila “šumama” kanabisa, osnove za proizvodnju marihuane i hašiša. Razlog je jednostavan - uz manje uloženog rada, pa i rizika, može se zaraditi i do dva puta više. Guverner provincije Balk Ata Muhamed Nur (Atta Mohammed Noor), svakako najzaslužniji za uspeh u borbi protiv opijuma, kaže da je upoznat sa problemom ali da ove sezone, pre svega zbog izostanka obećane pomoći za razvoj provincije ali i nepostojanja održive alternative za uzgajivače, neće objaviti “rat” kanabisu jer - “kanabis nije tako težak za kontrolu kao mak i samim tim lakše ga je iskoreniti. To je problem koji ćemo rešiti sledeće sezone.”

Ovakvo obećanje guvernera provincije Balk, nažalost, ne daje odgovor na pitanje koje je, čini mi se, opravdano “Koji su stvarni rezultati nasilnog iskorenjivanja useva maka ili kanabisa, svejedno!”. Poslednjih 6 godina specijalizovane, pre svega, američke, evropske i agencije Ujedinjenih Nacija pokušavaju da se na isti ili sličan način izbore sa povećanom proizvodnjom osnovnih sirovina za opojne droge i u toj borbi iz godine u godinu doživljavaju neuspeh. U siromašnoj i zaostaloj državi kao što je Avganistan, drakonske mere usmerene na proizvođače koji ne samo da su najmanji šraf u mašineriji organizovane proizvodnje i trgovine opojnim drogama, već i nemaju drugog načina da prehrane svoje porodice, očito ne daju rezultate - na svako uništeno polje maka ili kanabisa pojaviće se novo - veće, plodonosnije i skrovitije. Uostalom o neodrživosti ovakvog pristupa svedoče rastući profiti narko-mafije i permanentno opstajanje narko-država, finansiranih od prihoda sa tržišta koje se procenjuje na 400 milijardi dolara dok se na borbu protiv trgovine opijatima troši dodatnih 100 milijardi dolara. Poslednjih godina javljaju se predlozi o kontrolisanoj proizvodnji sirovina za opojne droge pa čak i o “ulaganju” u otkup celokupne proizvodnje, primera radi, avganistanskog maka, no ovakav pristup problemu ne nudi odgovor na pitanje šta ako se “proizvodnja” preseli u drugi deo Sveta (narko-mafija je ipak globalni fenomen). Možda ponajbolje rešenje nudi predlog za legalizaciju čime bi se problem upotrebe opojnih droga sa kriminalnog prebacio u zdravstveni sektor, zavisnici postali pacijenti i lečili, najvećim delom, sredstvima prikupljenim od poreza i akciza, dok bi se uzgajivači, maka, kanabisa ili koke, oslobodili “čeličnog zagrljaja” organizovanih kriminalnih grupa.

 © Bratislav Veličković a.k.a. Veličković::blog Slobodna upotreba sadržaja uz obavezno navođenje izvora

Naslovna strana Ekonomista od 3. novembra 2007.

Ubrzanjem procesa globalizacije u drugoj polovini XX veka, nakon gotovo tristotine godina evolutivnog razvoja, mnogima se “učinilo” kako je religiji (verovanja, običaji i rituali o.a.) zadat konačan udarac, te da ova opšta odrednica čovečanstva kroz prethodne milenijume nema šta da traži u XXI veku. Takvo uverenje možda je najbolje izrazio časopis Ekonomist kada je u milenijumskom izdanju, 23. decembra 1999. godine (sic!), objavio umrlicu Bogu (Religiji o.a.) sa sve britkim opisom uspona i padova u životu pomenutog.

Osam godina kasnije časopis Ekonomist objavljuje specijalni dodatak na 18 stranica pod naslovom “Novi religiozni sukobi” posvećen rastućem uticaju religije na politiku i njeno povećano prisustvo u svim sferama javnog života XXI veka. U uvodniku broja Ekonomist tvrdi kako će “u ovom veku Vera uzdrmati politiku u svakom kutku Planete” uz opasku da će uticaj Vere na politiku biti “najmanji tamo gde su država i Crkva potpuno odvojene” (sekularna društva o.a.).

Jedan od primera nove uloge Religije u životu pojedinaca i nacija je Nigerija u kojoj preko 90% muslimana i gotovo 80% hrišćana svoje samoodređenje identifikuje sa verom kojoj pripada. U Nigeriji više od četvrt veka besni (glavni) ekonomsko-religijski sukob između muslimanskog severa i hrišćanskog juga koji je do sada odneo gotovo 20,000 žrtava kao i unutar konfesionalni sukobi manjeg intenziteta između šiita i sunita, odnosno, katolika i protestanata. Nigerija, sa preko 140 miliona stanovnika, ujedno je i afrička zemlja sa najvećim brojem poštovalaca izvornih animističkih kultova i verovanja.

 © Bratislav Veličković a.k.a. Veličković::blog Slobodna upotreba sadržaja uz obavezno navođenje izvora

Momci iz Davosa a.k.a. Svetski Ekonomski Forum objavili su danas Globalni zveštaj o konkurentnosti ekonomija za 2007/2008. godinu sastavljen na osnovu prikupljenih i obrađenih ekonomskih indikatora za 131 državu Sveta.

Ekonomija SAD, uprkos brojnih problema sa kojima se poslednjih godina suočava, zadržala je prvo mesto pre svega zahvaljujući dinamičnom tržištu rada i kvalitetu višeg obrazovanja posebno u oblasti istraživanja i razvoja. Za vratom SAD diše, tradicionalno, Švajcarska, a zatim slede Danska, Švedska i Finska - možda ponajbolji primeri “kapitalizma sa ljudskim (socijalnim) likom” - koje su visoku ocenu konkurentnosti dobile pre svega zahvaljujući makroekonomskoj stabilnosti, efikasnim institucijama i kvalitetom sistema visokog obrazovanja (premda uz visoke stope poreza što je i najveća primedba privrednika koji su učestvovali u pravljenju izveštaja). Najveće iznenađenje (uprkos željama levo orijentisanih ekonomista) svakako je pad Venecuele sa prošlogodišnjeg 85. na 98. mesto - država u kojoj je cela ekonomija zavisna od kretanja cene nafte na svetskom tržištu nije uspela da “poveća” konkurentnost svoje ekonomije. Pad dolazi kao posledica ogromnog budžetskog deficita, rekordne inflacije prouzrokovane finansijskom nedisciplinom države, neefikasnim institucijama, nacionalizacije ključnih industrijskih grana te “mešanja” države u ekonomiju (zvuči poznato zar ne?). Sve ovo produkt je vizije “specifičnog socijalizma” venecuelanskog Predsednika Uga Čaveza. Venecuela pod Čavezom, uprkos obećanjima o pomoći siromašnima i povećanim ulaganjima u zdravstevni i obrazovni sistem, beleži pad kvaliteta i u ovim oblastima što, čini mi se, potvrđuje kako je mit o Čavezu kao “zaštitniku potlačenih i obespravljenih” zapravo lažan.

Srbija, koja se ove godine po prvi put u izveštaju pojavljuje kao samostalna država, zauzela je 91. mesto (iza Crne Gore na 82. mestu) čime nastavlja trend pada konkurentnosti započet gotovo odmah nakon što se, još za života Premijera Đinđića, u svom debiju na listi, našla na 77. mestu izveštaja za 2003/04. godinu (2004/05. bili smo na 89. mestu, 2005/06. zabeležili skok na 80. mesto, da bi već sledeće 2006/07. godine pali na 87. mesto).

Iako srpski ministri vole da za Srbiju koriste sintagmu “balkanski tigar”, “ubiše” se dokazujući kako svi ekonomski parametri, pa i konkurentnost, beleže rast, a Potpredsednik srpske Vlade Božidar Đelić, voli da se hvališe redovnim prisustvovanjem skupovima Svetskog Ekonomskog Foruma u Davosu, čini mi se da zaključci zasnovani na činjenicama iznetim u ovom tekstu neće “preći preko njihovih usana”, pre će biti nešto kao:

Novinar/ka: Ali Ministre, nakon ubistva Premijera, sa 77. pali smo na 91. mesto? Ministar (ime po izboru): Da, da … gospođa Hadžipešićeva … sa ćerkama … da, da …

 © Bratislav Veličković a.k.a. Veličković::blog Slobodna upotreba sadržaja uz obavezno navođenje izvora

Vest dana je da je "Verano motors" kupio na aukciji trgovački lanac "Robne kuće Beograd" (239.679,06 kvadratnih metara poslovnog prostora - ukupno 34 objekta Robnih kuća 'Beograd'.) i to ni manje ni više nego za 360 miliona evra, uz dodatnu obavezu ulaganja još 70 miliona evra, što zajedno izađe nekih 430 miliona, pa će uz pokrivanje dugova to sigurno izaći na 450 miliona evra, što vam je po današnjem kursu 646 miliona dolara. E sad, postavlja se pitanje kako firma poput "Verano motorsa", iako evidentno uspešna, čiji ukupni kapital ne prelazi 47 miliona evra, a dobit na godišnjem nivou kreće oko 2 miliona evra može da investira skoro pola milijarde evra? Ovo vam je kao kada bi Telekom Srbije "investirao" u američki AT&T ;) Ipak, prema Internetu, iza Verana, ili bar ujednom delu (66,67%), pojavljuje se grčki (izgleda da su nam grci sudbonosni investitori ;) ) Marvin Investment Group sa svojih 237,6 miliona, što je po početnim izjavama predstavnik Verano motorsa osporio. Uzevši u obzir i ovu tvrdnju Marfina, opet trećinski Verano sa 2 miliona godišnje dobiti, ne bi za cirka 60 godina mogao da zatvori ovu investiciju. Na čelu Marfin grupe je Andreas Vgenopoulos (jedan od osnivača) koji je ujedno i CEO kod nas prisutne Laiki banke koja radi u sastavu Marfin grupe.Citat RTS:Iz 'Verano motors-a' RTS-u saopšteno da su samo oni kupci 'Robnih kuća Beograd', a da je 'Marfin Investment Grup' jedna od banaka sa kojima se najdalje otišlo u pregovorima o finansiranju kupovine. Kako bilo, u Agenciji za privatizaciju trljaju ruke, a vreme će pokazati ko se "opario" ;)

Takođe ne propustite:

U novom, avgustovskom broju Business 2.0 magazina, u okviru teme o velikim idejama koje mogu da potpomognu poslovanje, objavljena je Internet mapa sveta iz ugla pristupačnosti vašeg online biznisa korisnicima širom sveta. Mapa prikazuje broj internet korisnika u odnosu ukupan broj stanovnika, te na taj način pojedinalne nacionalne Internet potencijale. I Srbija je našla mesto na ovoj mapi:

Takođe ne propustite:

Novosadski Energosoft o kome sam ovde pisao pre par meseci kao o dobroj investiciji, nakon prve neuspešne aukcije prodat je prekjuče za cenu koja je veća 13 puta u odnosu na početnu. Naime, misteriozni kupac Sava Komad iz Beograda (koliko se vidi iz evidencije Agencije za privatizaciju Komad je već učestvovao na nekoliko drugih aukcija), koji se novinarima predstavio samo kao "investitor", platiće 91 milion dinara za 70 odsto društvenog kapitala ove firme, koja je na prodaju nuđena po početnoj ceni od 6,884 miliona dinara. Ono što je osim postignute cene još zanimljivo je spisak interesenata koji naravno nisu uspeli, između ostalih tu su bugarska softverska kuća Silver SPLDT, zatim beogradska firma Koving koja se bavi bezbednosnim sistemima i monitoringom, onda beogradska firma ITH koja je u našoj zemlji generalni zastupnik Stihla, pa zatim kao fizička lica Zdravko Jelušić vlanik novosadskog "General auta" (importer Iveco kamiona) i još par drugih

Takođe ne propustite:

Evo danas je 1. maj, dan kada svet obeležava nekakav uspeh radnika u borbi za svoja prava koji je neko, nekada uspeo da ostvari. U osvešćenom (da ne kažem "opasuljenom") delu sveta neka nova radnička klasa pokušava kroz proteste i demonstracije pokušava da ukaže na svoj trenutni položaj i socijalni trenutak. Ali njih nema ko da čuje, globalizovan kapital teži efikasnijoj samooplodnji gde nema mesta za kojekakva prva zaposlenih koja bi samo delovala usporavanjem točka obrta kapitala. Na drugoj strani, kod nas tek par sindikalnih okupljanja, železničarski "štrajkić" i "šetnji" čije učesnike većina "prvomajaca" smatra pomalo blesavim i prolazi pored njih u čudu. Većina se ipak odlučila za tradicionalno besomučno, i da tako kažem bezrazložnog - ničim izazvanog, izjedanja "roštilj-mesišta" u prirodi. Jutros, samo ih gledam, "izletnici" se prosto utrkuju ko će više " 'leba i uz 'leba" da ponese, ne bi li utolili nadolazeću "glad". Možda bi bolje bilo da zastanu na trenutak i zamisle se, nad sobom i svojim životima. Odlazeća, tehnička vlada koja nikako da ode, pre izvesnog vremena pomerila je starosnu granicu za odlazak u penziju na 65 godina života. U tom trenutku to kod nas nikom nije zasmetalo, ili bar većini, a to je upravo bio razlog što je jedan broj nemaca izašao danas na ulice i pokušao da ukaže na činjenicu s obzirom na životni vek, velika većina ni ne uspe da "uživa" u penziji. A činjenice su surove, prosečan životni vek u ovim krajevima je između 65 i 70 godina, pa ako se u penziju ode između 60 i 65 godine, veoma malo vremena ostane za zasluženo "uživanje u polodovima rada". Jednostavno i maksimalno prosto rečeno, pa možda i pomalo surovo, sa radnog mesta direktno se ide na večni počinak. Pa kad se malo zamisliš i nismo tako daleko od Matrixa, samo što se u ovom slučaju služi nekoj drugoj vrsti mašina-upravljača.

Takođe ne propustite:

U sredu, 25. aprila 2007. u 20:00 časova, u Kino sali Muzeja savremene umetnosti Vojvodine (Dunavska 37, Novi Sad) održaće se prezentacija Lucezara Bojadzijeva (Luchezar Boyadjiev), Bugarska sa temom “Vizuelne neregularnosti: privatna upotreba javnog prostora”. Prezentacija je rezultat istraživanja promena u vizuelnim interfejsima neokapitalističkih gradova kao sto su Sofija, Moskva, Bukurešt, Drezden, Istanbul… Ovi gradovi su centri novih tržišta / ekonomija koji su se pojavili posle 1989, a u kojima se javni prostor tretira kao medijski prostor gde je učešće i regulacija (ili nedostatak iste) mera uspeha globalne tržišne ekonomije u lokalnom kontekstu.

Takođe ne propustite:

Pre par dana objavljen je prospekt i javni poziv za prodaju preduzeća informatičkog inženjeringa ENERGOSOFT d.o.o.- Novi Sad. Ovu uspešnu (bar prema prikazanim finansijskim pokazateljima) firmu je osnovala JP "Elektrovojvodina" - vojvođanski distributer električne energije, za potrebe sopstvenog IT obezbeđenja, ali je reorganizacijom ovo preduzeće prešlo u državno vlasništvo sa statusom d.o.o. Vremenom "Energosoft" je prerastao zadovoljavanje potreba "Elektrovojvodine", pa je njegovih 45 zaposlenih počelo da pruža usluge i drugim firmama, bankama i državnim institucijama.Polje delatnosti "Energosoft"-a je u okviru IT-ja izuzetni razuđeno, pa se između ostalog bave realizacijom kompletnih rešenja informacionih sistema, projektovanjem telekomunikacionih sistema; projektovanjem i realizacijom telefonskih komunikacija uz akcenat na integraciju telefonije i računarskih tehnologija; podrška za korišćenje i rad sa relacionim bazama podataka (ORACLE); razvojem, primenom i podrškom kod uvođenja potpuno novih informatičkih rešenja i tehnologija i naravno Internetom.U domenu Interneta "Energosoft" pruža Internet Service Providing (ISP) usluge preko NSpoint.net provajdera, preduzeća koje je do prošle godine bilo u sastavu "Energosofta", a tu je i provajder kablovskog interneta "NScable.net" koji je i dalje u sastavu "Energosofta", a koji Internet usluge pruža preko partnerske firme KDS NS. Pored navedenog, tu je i prvi pravi novosadski Internet kafe "Internet point" koji se nalazi u upravnoj zgradi "Elektrovojvodine" na bulevaru Oslobođenja. Kada se pobroje sve delatnosti "Energosofta", među kojima je čak i SAP konsalting, te da 70% ukupne vrednosti (vrednost koja se privatizuje) firme iznosi 340 hiljada €, dobija se jedna izvanredna prilika za ulaganje i investiranje u "gotov IT proizvod" razrađene organizacije, infrastrukture i mreže klijenata. "Energosoft" se prodaje aukcijskim putem sledećem meseca, tačnije 02.04.2007, početna cena iznosi 6.844.000 din, a minimum investicija u subjekt privatizacije iznosi 6.274.000 dinara.

Takođe ne propustite:

Prema najavama Chada Hurleya (suosnivača YouTube servisa) sa Svetskog ekonomskog foruma u Davosa, ovaj servis trebao bi uskoro, slično Metacafeu ili Revveru, da ponudi "podelu" zarade sa kreatorima video-sadržaja. Program nagrađivanja video "producenata" trebao bi da krene za par meseci, a sam program bi uključivao insertaciju video-reklama dužine 3 sekunde u uploadovane korisničke klipove. Naravno, zaradu će moći da ostvaruju samo oni video materijali nad kojima kreator ima potpuna autorska prava. A evo kratkog intervjua Klaudije Gonzales sa Chadom Hurleyem za Davos Conversation sajt:

Takođe ne propustite: