Planeta Srbija

Dobio sam informaciju, iako jos ne znam koja je adresa sajta (ili da li ce sajt biti u sklopu aktuelne adrese), da je prvi shop koji podrzava VISA kartice preko Intesa online gateway-a Telenor online shop. Cuo sam da ce o tome informacija ici danas... Pa videcemo. Inace, dosao sam do infrmacija da se priprema jos nekoliko shopova preko Intesa online processing-a i da bi do jeseni trebalo da prorade, ali dalje nista nisam saznao - ko, sta, gde... Gde je DinaCard? Izvesno vreme cujem da postoje problemi sa Telekomom, jer payment gateway-ima koji su potpisali rad sa DinaCard sistemom uporno ne isporucuje uslugu Frame Relay, iako je to trebalo da se desi pre mesec dana. Da ne ulazim otkuda takav postupak od strane Telekoma (po jednoj verziji, imaju i oni neke interese sa online payment sistemom koji su razvili), ali se trenutno vrse poslednja testiranja sistema preko drugacije vrste Internet konekcije od one koja je bila preporucena u uslovima NBS. Koliko znam, ima zainteresovanih banaka, ali jos ni jedna nije konkretno potpisala ugovor o online procesingu.

Miloje Sekulic i Zoran Torbica su u subotu (30.06.) organizovali u Beogradjanki okupljanje povodom 5 godina ES leta. Sam povod i detaljniji opis dogadjaja moze se videti na Eniax-ovom blogu. A evo i slika. Ovakvi skupovi uvek donose interesantne price, a meni su ovom prilikom skrenuli paznju Dusan Belic (sa kojim sam i dosao na skup, a nismo se davno pre toga videli i culi), Aleksic Goran sa svojom koleginicom (nisam dobio vizit kartu, pa nisam zapamtio ime) i Vladimir Jovanovic (a.k.a. McKracken). Od Dusana sam jos na putu do BGD-a cuo veoma inspirativnu pricu o tome kako je razvio IntoMobile blog i prodao ga jednoj USA b2b mobile business firmi, gde sada za platu od oko 2.000 EUR/mes pise oko 10 postova dnevno na istom blogu :) Obzirom na prosecnu duzinu postova, nije ni cudo da mu treba za ceo posao pronalazenja i pisanja ne vie od 3 sata dnevno. Valda cu ovaj put uspeti da ga "nateram" na sledeci Case Study Day na Spec. studijama (skoro svi predmeti imaju po jedan dan - 4 sata za 4 studije slucaja iz real e-business-a). G. Aleksic (pored mene na videu) sa svojom prijateljicom iz Italije ima interesantnu pricu kako su videli potencijalno interesantan dogadjaj u BGD-u (okupljanje o kojem je ovde rec), pa da saznaju nesto vise, i upoznaju neke osobe sa kojima bi krenuli u nove Internet projekte, prvenstveno u Italiji i za italijansko trziste. Eto zasto je dobro dolaziti na ovakve i sl. skupove - nikada ne znas kakva prilika za potencijalni dobar kontakt (ako ne i citav posao) postoji u "prikrajku". Znam za primer jedne poznate Web dev firme iz NS koja u poslednjih 5 godina ima 80% poslova iz inostranstva do kojih su inicijalno dosli na osnovu jednog relativno neobaveznog razgovora na jednoj zurci u BGD-u! Vladimir Jovanovic je definitivno veoma interesantan covek sa veoma velikim obrtima (prometima) od e-business-a, i definitivno cu ga zvati da prica na FTN-u. Drago mi je da sam na skupu video i puno drugih osoba, a najvise mi je drago da je na skupu bio znacajan broj mojih studenata sa VETS-a.

Konacno je objavljen novi konkurs za Specijalisticke strukovne studije iz E-poslovanja, za predavanja koja krecu od oktobra 2007. g. Konkurs traje od juna do kraja septembra. Kao sto je prethodno najavljeno, od oktobra krece i usmerenje iz Internet marketinga i online PR-a. Zeleo bih ovom prilikom da se zahvalim ekipi veoma uspesnog makedonskog media bloga Komunikacii.net sto su preneli vest o ovim studijama.

U sklopu Specijalistickih strukovnih studija iz e-poslovanja, na Fakultetu Tehnickih nauka, Novi Sad, u saradnji sa Internet klubom iz Ljiga, organizovan je besplatan dvodnevni izlet (23.-24.06.2007.) u okolini Ljiga za studente postdiplomce, sa ciljem da se prikazu mogucnosti seoskog turizma. Na ovaj nacin studenti su direktno upoznali ponudu ovog tipa odmora koju veoma uspesno vec godinama predstavlja projekat Selo.co.yu (clanak sa sajta Selo.co.yu). Utisci studenata o izletu u okolini Ljiga mogu se pronaci na njihovim blogovima (zaiteresovani za Spec. studije mogu ih kontaktirati za misljenje o studijama): - Aleksandar Stankovic - Ilija Susa - Dragana Vukajlovic - Boris Bulajic Slike sa izleta mogu se videti ovde (i ovde).Studenti Specijalistickih studija na Dnevniku TV Pink Vladimir Ivanovic, direktor turisticke organizacije opstine Ljig, autor sajta selo.co.yu, organizator turisticke manifestacije "Kosidba na Rajcu", je bio domacin svojim kolegama studentima (i sam je student na Spec. studijama). Kolega Ivanovic je obezbedio ekipu TV Pink, koja je prenela informaciju o "spoju arhaicnog i savremenog - sela i Interneta". Sa studentima jedan deo izleta je provela i ekipa turisticke emisije "Navigator". Prilog ekipe TV Pink bio je pusten na Nacionalnom dnevniku u subotu i Jutarnjem programu u nedelju (komletan prilog).Boravak studenta u Vili Milica kao Internet caseVila Milica u selu Trudelj (20 km od Ljiga), gde su studenti nocili, predstavlja izuzetan primer efikasnog promovisanja putem Interneta, obzirom da preko 50 odsto turista koji borave u ovoj vili tokom godine pronalazi je putem Interneta, a ostali posetioci dolaze na preporuku prethodnih posetilaca (prosle godine ukupno preko 600 nocenja, od kojih je bar 300 bilo preko sajta Selo.co.yu). Upravo je ova vila bila prikazana u prilogu cuvenog TV dnevnika 2 RTS 12.03.2006 (smrt Slobodana Milosevica i godisnjica smrti Zorana Djindjica).Internet klub kao e-business klaster Predstavljanje aktivnosti Internet kluba studentima pokazalo je kako se na relativno jednostavan nacin, moze oformiti interesna grupa Internet preduzetnika koji svojim projektima medjusobno pomazu jedni druge, i na taj nacin dobijaju vise nego da ove poslove rade zasebno, svaki za sebe. Vladimir Ivanovic, kao sto sam napisao vodi Selo.co.yu, sajt koji je veoma podrzan na aktivnostima sajta turizam.co.yu, koji vodi Zoran Tanasijevic - Tasa. Predsednik Internet kluba, Mirko Markovic zivi od sajta Biblioteke.org.yu, koji je podrzan od svih sajtova clanica kluba (ovo vazi i za sve ostale sajtove, naravno). Dragan R. Sajic vlasnik je firme Biosan, cija je Internet prodavnica Paketic.com veoma podrzana od strane veoma uspesnog sajta Garden.co.yu, takodje clanice Internet kluba. Vecina projekata Internet kluba bice predstavljena kao studije slucaja na Spec. studijama. Pored sajta Selo co.yu koji je predstavljen ove godine na "E-trgovini", sajt Turizam.co.yu je svojevremeno dobio nagradu "E-trgovina Award". U narednim godinama na "E-trgovini" bice predstavljena vecina projekata ove interesne grupe. Primerom saradnje u Internet klubu trebalo bi da se povedu mnogi drugi domaci Internet preduzetnici, i nadam se da cu ovakav tip saradnje poceti cesce da vidjam kod nas. Preporucujem da se malo povezete sa Internet klubom i da od njih saznate za sto vise iskustava povezivanja medju privrednicima na Internetu.

Veliki broj news sajtova preneo je vest o dramaticnom sinhronizovanom napadu na preko 10.000 hiljada italijanskih turistickih Web sajtova (!) koji su do ponedeljka ove nedelje bili napadnuti putem malicioznog koda HTML_IFRAME.CU, ili "Italian Job", koji su otkrili eksperti kompanije TrendMicro (procitati izvestaj o opasnostima za 18.06.). Program "Italian Job" veoma brzo siri trojanski program koji surferima krade podatke o kreditnim karticama, i razlicite vrste sifri. Program dalje instalira druge programe za monitoring akcija na inficiranom kompjuteru surfera, a podatke salje na odredjeni server u Kaliforniji. Ispostavilo se da su surferi koji su "stradali" prilikom ovih napada imali MSIE sa prethodnim security update-om. Iz kompanije TrendMicro tvrde da je softver koji je upotrebljen za ovaj napad kupljen u Rusiji.

DRUTVO ZA INFORMATIKU SRBIJE i PRIVREDNA KOMORA SRBIJE Udruenje informatičke delatnosti organizuju 19 .juna 2007 u 12.00 PREZENTACIJU KNjIGA O savremenim tendencijama u primeni elektronskog poslovanja o knjigama će govoriti: dr Dragan Vukmirović, FON prof. dr Milan Kukrika, Geografski fakultet - dr Vojkan Vasković, Sistemi plaćanja u elektronskom poslovanju, FON, Beograd, april 2007. - Dr Dejan Toić, dr Viktor Pocajt, dr Miroslav Lutovac, Osnovi elektronskog poslovanja, VET, Beograd, maj 2007. - Dr Miroslav Lutovac, dr Dejan Toić, Biznis plan za elektronsko poslovanje, VET, Beograd, decembar 2006. Voditelj: Nikola Marković, predsednik Drutva za informatiku Srbije Privredna komora Srbije, Terazije 23 2. sprat, sala

Komentari na blog post Srdjana Kusovca na temu izrade sajta www.predsednik.yu, po ko zna koji put pokrecu veoma ozbiljno pitanje karikiranja cena izrade Web sajtova (pored nekih drugih vaznih tema koje promicu samim postom i komentarima, ali o tome drugi put). Veoma cesto dobijam pitanja tipa: 1. Treba mi neki mali sajt, nekoliko stranica - koliko to kosta? 2. Treba mi neki sajt koji mogu/mozemo sam da azuriram, nesto da nije skupo, moze li? 3. Hocemo prodavnicu, ako moze sa nekim open source softverom, pa da ne bude puno para... Veoma bitan detalj kod izrade Web sajtova uglavnom uopste nije u tome na koji ce se nacin sajt praviti, vec sta ce se na njemu nalaziti, i da li to ispunjava cilj njegovog postavljanja. Cinjenica je da postoji veoma razliciti splet nacina kako napraviti Web sajt, ali ono sto isticem, i sto preporucujem onima koji kreiraju Web sajtove, a skrecem paznju onima koji hoce da kreiraju Web sajt jeste sledeca analogija:Odgovor na pitanje cene rada izrade Web sajta 1. Da li znate koliko staje krecenje kuce/stana po kvadratu? U tom kontekstu, da li mislite da je izrada Web sajta manje vredan rad za koji je potrebno manje znanja (od krecenja stana, npr.) da bi se napravio kvalitetan Web sajt?Odgovor na pitanje primerenosti/neprimerenosti cena, klinac radi sajt za 100 EUR... 2. Ako vam npr. odgovara da u kineskoj radnji kupite novcanik za 150 din, i da ga menjate svaka tri meseca, to je sasvim OK. Ako vam to ne odgovara, kupicete u nekoj drugoj radnji kvalitetniji novcanik cija je cena 10 puta (!) veca. U tom kontekstu, kupite slobodno sajt za 100-200 EUR, ali toliko koliko ste platili, to vam je i njegova vrednost. Sasvim je druga prica kako da dodjete do firme koja radi kvalitetno za razumnu cenu (gledajte sajtove firmi, vidite njihove reference, pricajte sa njihovim prethodnim klijentima...).

Hteo bih da skrenem paznju na tri knjige koje su se pojavile u poslednja tri meseca (2007.):1. Sistemi placanja u elektronskom poslovanju, Dr Vojkan Vaskovic, FON, 2007. Poslediplomska literatura, veoma obimno i veoma detaljno objasnjeni sistemi placanja na Internetu.2. Biznis plan za elektronsko poslovanje, Dr Miroslav Lutovac, Dr Dejan Tosic, VETS, 2007. Knjiga koja prolazi kroz celokupnu proceduru izrade biznis plana, sa akcentom na potrebe online projekata.3. Osnovi elektronskog poslovanja, Dr Dejan Tosic, Dr Viktor Pocajt, Dr Miroslav Lutovac, VETS, 2007. Knjiga koja se bavi stvarno osnovama e-poslovanja, veoma pocetni nivo. Ove knjige se mogu naci u institucijama koje su ih izdale.

Bio sam u situaciji da nedavno pricam sa predstavnicima firmi koje su dobile dozvolu za online processing Dina kartice. Kako bi se moglo reci, situacija je "bipolarna": 1. Sa jedne strane tehnicki uslovi za pustanje naplate Dina kartice na Internetu nisu bili problem vec od momenta kada su podeljene prve licence za procesing. 2. I trenutno je sporno kada ce se pokrenuti sistem online naplate ovom karticom, najvise zbog "ustezanja" banaka. Pregovori sa bankama se vode na "sve strane", ali se i dalje ne zna koja ce banka prva pokrenuti Dina kartice na Internetu. Postoji vise resenja kako se moze doci do aktivnog online procesinga (da naplata i placanje Dina kartice preko Interneta bude veoma lako dostupno bankama, samo da kazu "Da"), ali se na kraju ipak sve svodi na to da neka od banaka prihvati sistem plasiranja njihovih kartica preko Interneta. Na osnovu dostupnih podataka, moje je misljenje da ce se prica o intenziviranju aktivnosti oko prihvatanja Dina kartica na Internetu desiti tek na jesen, i to uz znacajno "lobiranje" banaka od strane NBS.

Juce se pojavio u Politici clanak na temu E-trgovine u Srbiji, gde sam dao komentar koji je sasvim pogresno interpretiran, kao i vecina teksta, zbog toga sto autor nije nasao za shodno da dodatno pita ako joj tematika nije dovoljno jasna: 'Zato je elektronska trgovina kod nas toliko zakasnila? Dragan Varagić, rukovodilac poslediplomskih studija iz elektronskog poslovanja na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu, objanjava: Razlozi za kanjenje (Srbija je poslednja u svetu u razvoju e-trgovine) isključivo su političke prirode, s obzirom na to da se bankama ni sada naročito ne isplati da uvedu ovakav način plaćanja internacionalnim karticama, kada već postoji velika i sigurna zarada u kreditnim poslovima. Drava je trebalo neto da uradi, ali nije jer je pokrenula Dina karticu. Sa stručnih skupova i neposredno smo vie puta na to skretali panju, ali nita nije urađeno.' Tanji Mitrovic jednostavno nije poznato zvucao termin naplata, pa je umesto njega u celom tekstu koristila termin placanje na Internetu. Katastrofa!

Po nalogu kompanije First Data International i u organizaciji Olive Insight, nezavisna istraivačka kompanija u ovoj studiji ispituje iskustva i miljenja eksperata o zloupotrebama vezanim za bankomate, POS terminale, elektronsko bankarsko poslovanje (online bankarstvo) i CNP zloupotrebe (prevara bez prisustva kartice). Ključni nalazi podrazumevaju: Zloupotreba je globalnog karaktera, moe se naučiti i sve se vie iri. Devedeset est procenata odgovornih lica veruje da se zloupotreba vri na globalnoj sceni, da se uči i prenosi na sve strane sveta. Ovo znači da postoje mogućnosti da se predvidi sledeći korak svih koji se bave zloupotrebama i preduzmu preventivne mere u sprečavanju potencijalnih napada. Bankama su vezane ruke. Nastojanje banaka da se suprotstave zloupotrebama ograničeno je poslovnom politikom koje su fokusirane na iskustvo klijenata kao i medjusobnom konkurencijom. Ba tako je i izjavio jedan od odgovornih slubenika: Organizacije dre u tajnosti gubitke nastale zloupotrebama i to nas sputava da radimo zajedno. Mnoge banke smatraju da su zakoni vezani za zatitu podataka velika prepreka saradnji u ovoj oblasti, iako evropski stručnjaci za zatitu podataka na nedavno odranom forumu u organizaciji First Data su ukazali na to da problem lei vie u percepciji i razumevanju istih nego u stvarnim okvirima vaećeg zakonodavstva u ovoj oblasti. Propisi mogu biti vrlo ograničavajući. Pedeset pet procenata odgovornih lica veruje da propisi pomau u borbi protiv zloupotreba. Ostale, naročito u Zapadnoj Evropi, mnogo vie brine to to se propisi mogu pokazati suvie ograničavajućim za ovako brze promene sredine. Katy Worobec, Rukovodilac kontrole zloupotrebe u APACS, Britanska asocijacija za platni promet, daje svoj komentar: Propisi moda neće biti u stanju da prepoznaju skriveni vid zloupotreba i moda nemaju dovoljno fleksibilnosti neophodne u dinamici njihovog razvoja. Ne smemo imati nefleksibilne propise za ovako brze promene i prenoenje zloupotreba. Banke najvie brinu novi vidovi i sve veće zloupotrebe. Kako su zloupotrebe na bankomatima i POS terminalima sve čeće i sve skuplje danas je online zloupotreba postala pravi problem irom Zapadne Evrope, ali i začajna pretnja svugde u regionu gde se očekuje porast korićenja Interneta. Zloupotrebe u elektronskom bankarskom poslovanju (online banking) pruaju počiniocima velike mogućnosti prevare (prilike da bude prevareno jo vie ljudi i to jo bre) a smanjuju njihov vlastiti rizik. Trideset osam procenata odgovornih lica je prijavilo porast u hvatanju ovakvih zloupotreba, a vie od trećine su zloupotrebe nastale kao posledica online korićenja kartica (tzv. CNP zloupotrebe). Cédric Sarazin, Cartes Bancaires, Predsednik evropskog veća za sprečavanje zloupotreba platnim karticama (European Payments Councils Card Fraud Prevention Task Force) izjavljuje: Opti je trend sve veće (tzv) CNP zloupotrebe u transakcijama na svim većim tritima. Dok se ukupan obim zloupotreba smanjuje, treba biti veoma obazriv poto (tzv) CNP zloupotrebe mogu postati mnogo veći problem. Tehnologija je ključno oruje u borbi protiv zloupotreba i jasno postavljen prioritet, po miljenju 50 procenata odgovornih lica. Mnoge organizacije uvode posebne kontrolne uredjaje (anti-skimming) i pojačavaju bezbednost na bankomatima. Trenutno se ispituju novi načini analize podataka i potrebno je jo rada na njima. Analiza veze, na primer, moe biti od pomoći bankama da ostvare jedinstveni uvid u zloupotrebe irom organizacija dok viečlana provera autentičnosti obećava smanjenje pukog oslanjanja na statističke podatke. Banke treba da izvre procenu trokova primene nove tehnologije sa aspekta kako finansijskih gubitaka od zloupotreba tako i sa aspekta njihovog uticaja na poverenje klijenata. Jackie Barwell, direktor sektora za finansijske zloupotrebe za Evropu, Bliski Istok i Afriku u kompaniji First Data International, daje svoje tumačenje: Eksperti za pitanja zloupotreba koji učestvuju u naoj studiji jednoduno se slau u tome da je zloupotreba postala globalni fenomen, koji zahteva angaovanje na globalnom nivou. Istovremeno, to je veoma osetljiva tema za banke jer se tiče njihove reputacije, konkurentnosti ali i zarade. Banke priznaju vanost zajedničkog rada kao i saradnje sa ostalim agencijama u borbi protiv zloupotreba, ali jo uvek nisu spremne da zaista i razmene podatke na onom nivou koji će predstavljati znatno drugačiju borbu. First Data je posvećena pruanju podrke naim klijentima irom sveta u borbi protiv zloupotreba. Mi smo veoma aktivni na globalnom nivou danas, saradjujemo sa bankama i trgovinama na implementaciji najnovijih reenja protiv zloupotreba, članovi nae Radne grupe za borbu protiv zloupotreba se nalaze irom Evrope, na Bliskom Istoku i u Africi kako bi obezbedili pravi uvid u to kako se vre zloupotrebe na lokalnim nivoima, i kako bi to moglo biti primenjeno u cilju proirenja kapaciteta za zatitu naih klijenata od zloupotreba na globalnom nivou. Takodje preduzimamo korake u reavanju problema vezanih za razmenu informacija irom ove oblasti kartičarstva. Ovo postaje sve vanije zato to će jedinstven platni sistem (Single Euro Payments Area SEPA) u Evropi povećati internacionalna plaćanja i povećati potrebu za bazom podataka na vienacioalnom nivou u borbi protiv zloupoteba. Na sastanku odranom u Beču početkom ovog meseca, klijenti su pruili ogromnu podrku inicijativi promovisanja medjunarodne saradnje, i mi smo sada veoma aktivno angaovani u traenju reenja koja će omogućiti efikasnu saradnju na svim poljima ba kao to to danas čine tvorci ovih programa medjusobno. Izvor: www.firstdata.com

Na Konferenciji E-trgovina (uskoro cu napisati svoje utiske), dobio sam nezvanicnu informaciju da su za sada tri procesora potpisali ugovore za procesiranje Dine online sa NBS - APN, PakomPay i Pexim. Najblize realizaciji sistema je APN, sledi ga PakomPay, a u NBS-u za sada nemaju informaciju dokle je stigao Pexim u zadovoljenju tehnickih zahteva za implementaciju sistema. Veoma je verovatno da ce se prvi Dina online procesing pojaviti negde u junu (nakon obavljenog testiranja i verifikacije sistema). Inace, APN je jedini imao operativni Internet Payment Gateway u Srbiji u poslednjih nekoliko godina za AkademikCard i za razlicite loyalty card sisteme.

Na sajtu mozete videti raspored predavanja po danima. Preporuka je da ako zelite da prisustvujete otvaraju Konferencije, morate uci ranije u veliku salu, jer broj prijavljenih uveliko premasuje kapacitet sale, tako da ce se otvaranje pratiti i preko bima u susednoj, manjoj sali. Vec vise od nedelju dana tesko se mogu pronaci mesta za boravak na Palicu, pa ostaju hoteli i ostali smestaj u Subotici.

Na ES-u sam pokrenuo temu koja ima za cilj da se eventualno jave zainteresovani za finasiranje postojecih ili startup projekata. Na Konferenciji "E-trgovina" bice tri rada i dva predavanja na ovu temu (finasiranje startup kompanija), a u poslednje dve godine sam bio direktan svedok interesovanja koje postoji za eventualno finasiranje (kupovine) razlicitih online projekata. Nekoliko ovakvih kupovina se do sada i desilo, a mislim da ce ih uskoro biti sve vise, obzirom na porast koriscenja i interesovanja za Internet u Srbiji. Na ovakav nacin mogu se na jednom ili na nekoliko mesta "poslati" potencijalni investitori, da bi videli online projekte za koje postoji konkretna zelja za investiranjem (iako mi iskustvo govori da najveci broj investitora tacno zna koje bi sajtove finansirao, pa je samo pitanje da li za to postoji zelja ili ne). Za postojece projekte najbolji savet za pronalazenje investitora jeste da se napravi kvalitetan sajt koji privlaci odredjenu ciljnu grupu koja se lako moze definisati, ili se lako vidi za koga je namenjen sajt. Veoma je dobro da se kvalitetom sajta vec obezbedila dovoljna posecenost, obzirom da vecina (inostranih) investitora procenjuje vrednost projekta na osnovu broja jedinstvenih posetilaca. Zainteresovani se mogu javiti i u sklopu ove teme...

BiznisForum.com je nedavno poceo sa radom, sto se vidi i po broju clanova i po broju tema. Zelim im sto vise clanova koji su veoma aktivni. Hteo bih da skrenem paznju na veoma ociglednu cinjenicu da forumi sa ovom tematikom kod nas izgleda nisu narocito popularni, tj. izgleda da nasi ljudi nece puno da pricaju na teme poslovanja, marketinga, PR-a, jer vecina ne zna puno o tome. Dovoljan dokaz za to je i veoma poseceni sajt economy.co.yu, gde je trebalo puno vremena da se na forumu ovog sajta okupi 1.500 clanova, a aktivnosti na forumu nikada dovoljno... Od hrvatskih poslovnih foruma preporucujem MojNovac.net.

Kako je pre izvesnog vremena objavljen preliminarni spisak radova na konferenciji "E-trgovina", zeleo bih da skrenem paznju na odredjeni broj radova koje prema mojim saznanjima ne bi trebalo propustiti sa aspekta prezentacije na samom skupu:Online naplata u Srbiji (mislim da ce ova tema definitivno obeleziti ovogodisnju E-trgovinu) - Online placanje - prihvatanje kartica putem Interneta u Srbiji, , Banca Intesa ad Beograd - Prezentacija sistema PakomPay, Pakom a.d. & Diners Club - Prezentacija sistema naplate DINA karticama, (najverovatnije NBS sa nekim od partnera)Inostrana predavanja / inostrana praksa - Case Coolinarika.com: from content is king to contact is king, Podravka d.d., Koprivnica, Hrvatska - E-commerce u Evropi i Pay-Per-Click Marketing, Online marketing agencija Agorad, Pariz, Francuska - Pay-Per-Click trziste u jugoistocnoj Evropi, ETARGET, Bratislava, Slovacka - Delivery options in B2C e-Commerce - Results of an Austrian survey, Wirtschaftsuniversität, Wien, Austria - Studija slucaja: flowers24hours.co.uk, Todich Floral Design LTD, London, UK - e-CRM Workshop, ELISA Project, EUDomace studije slucaja - Uspesna integracija B2B sa postojecim ERP resenjem, Pakom AD Nis & Galeb Group, Beograd - Studija slucaja: Prva Global-NetXchange (GNX) - on line aukcija u Srbiji, METRO Cash & Carry Srbija - Studija slucaja: Realizacija data warehousing resenja beogradske berze, Beogradska Berza - Studija slucaja: lansiranje projekta activeCollab, activeCollab.com, Novi Sad - Studija slucaja: realizacija projekta donesi.com, Agencija PLOTUN, Beograd - Studija slucaja: Viralni Marketing - Ja znam najbolje, Frendee d.o.o. / Akademija umetnosti BKRadovi studenata Specijalistickih studija iz e-poslovanja - Promocija seoskog turizma Srbije, Turisticka organizacija optine Ljig, Vladimir Ivanovic, Ljig - Izvori finansiranja Strtup kompanija u Srbiji, Finansijski menadzment startup kompanija, Gorana Tomanovic, VETS / IIM/EURO, Beograd - Teorija grafickog prikaza poslovnih modela na internetu, Vladimir Nikic, CREDENDA CLASSICS d.o.o., Novi Sad - XBRL - eXtensible Business Reporting Language, Ilija Susa, Kulska banka AD, Novi SadE-business Startup - Venture Capital i IT Srbija, Gorana Tomanovic, VETS / IIM/EURO, Beograd - Srbija 2007 - Zasto pokrenuti startup?, Marko Bijelic, Biznisblog.com Online PR, kredibilitet i media relations - Istrazivanje: Kako i za sta novinari koriste internet, McCann Erickson PR, Beograd - Metodoloski modeli podizanja kvaliteta korporativnog Internet prisustva, Majlab, Novi Sad - Metode ostvarivanja online kredibiliteta (Web sajta), P2 Internet, Novi Sad Ima jos puno interesantnih predavanja, a neka jos nisu objavljena, kao sto su npr. predavanja iz oblasti m-commerca. Tek kada se objavi precizan spisak svih predavanja na konferenciji, postojace mogucnost da se obuhvati sve ono interesantno sto donosi ovaj skup.

Kao sto se moze videti na sajtu Konferencije, kompanija Visa je ponovo sponzor "E-trgovine", a sponzorskom pool-u pridruzila se i Banca Intesa. Veoma je verovatno da ce na Palicu ova banka prvi put detaljnije predstaviti svoj sistem naplate Visa i Mastercard kartica. Naveo bi jos kao interesantnu najavu predavanje "SEM i SEO - primeri iz prakse i tendencije na francuskom trzistu", gde ce autor predstaviti primer SEM kampanje (Google, Yahoo i MSN) sa budzetom od 100.000 EUR/mesecno. Detaljnije o ovom predavanju i ostalim najavama u sledecem zvanicnom saopstenju.

Za sada (dok se zvanicno ne objavi sta su sedeci koraci Pakom IPG-a, a to ce se znati u narednoj nedelji, uz danasnje saopsetenje), ono sto je nagovesteno govori da je Pakom IPG trenutno tehnoloski mogao da brzo ostvari sistem direktne konekcije sa Diners procesorom kartica (za ovo nije bila potrebna banka izmedju). Na ovom blogu sam sredinom januara ove godine najavio brzu mogucnost implementacije Diners kartice, koji se za ovo spremaju vec duze vremena. Pakom Internet Payment Gateway najverovatnije je deo firme Pakom Internet (koja je trenutno u formiranju, sto se moze videti u Privrednom registru), koja pripada Pakom grupi, koliko znam. Znam da postoje pripreme za procesiranje i drugih kartica, kao i da se formira cenovnik usluga prema online trgovcima koji bi trebalo da je povoljnji od ponude koju je objavila Banca Intesa. Mislim da pregovaraju sa vise banaka, a obzirom da iza ovog projekta stoji Pakom kao ne-mala firma, postoji velika verovatnoca da ce se IPG za neke druge kartice ostvariti po slicnom sistemu kao 2co - to znači merchant account IPG-a za koji banka dozvoli kreiranje pod-accounta za druge online trgovce. Na ovaj nacin mogu se praviti dilovi sa vecim brojem banaka, ako bude bilo potrebe za to. U svakom slucaju, ova vest je vec "pomutila vodu" na ovom trzistu (ocekuje se ulazak jos nekih firmi na ovo trziste), a prema mojim saznanjima u narednih mesec dana bice jos nekih interesantnih i neocekivanih vesti... Da nagovestim samo neke "kljucne fraze" - American Express, PayPal :) - Ali, "otom-potom"... Btw. Diskusija na ovu temu.

Pakom IPG - Diners naplata preko interneta Kao sto je bilo najavljeno, danas je pusten u rad sistem naplate Pakom Internet Payment Gateway (Pakom IPG) , koji za sada funkcionise na sajtu Pakom.com. Mozete probati sistem naplate tako sto cete kliknuti na dugme "dodaj u korpu", i pratiti proceduru. Kupovinu mozete obaviti samo sa Diners karticama (logicno), pa onaj ko ima Diners, i hoce da isproba... U toku sutrasnjeg dana bice poslato saopstenje povodom pustanja u rad naplate Diners karticama putem Interneta, gde napokon postoji mogucnost da naplacena sredstva legalno mogu da "legnu" na racun firme u Srbiji. Za nekoliko dana planirana je i konferencija za medije, gde ce se ovaj projekat predstaviti u "sirem svetlu". Inace, sam sistem Pakom IPG, u najavi imace povoljnije tarife od sistema koji je najavila Banca Intesa, ukljucujuci i razlicite opcije tarifa u zavisnosti od odabira trgovca i obima prodaje.

Pakom najavljuje da ce danas ili sutra pustiti u rad placanje putem Diners kartice na svom sajtu www.pakom.com. Prema najavi, u toku sledece nedelje Pakom Internet Payment Gateway uvodi "ostale" kartice (verovatno se misli na Visa i Mastercard). Zvanicna izjava se ocekuje iz firme Pakom u petak ove nedelje.

Kako je juce zvanicno objavljeno, prethodne najave su potvrdile da lepa vest o pocetku naplate putem interneta prati gorcina oko setup-a koji moze da ide od 500 eur na vise. Isto vazi i za procenat po transakciji (5%) koji ne moze da odgovara za slucaj prodaje proizvoda sa malom marzom. Sa druge strane, za otprilike 2-3 nedelje postoje najave da ce se javno objaviti pocetak testiranja Dina sistema online naplate, koji je kreiran po sistemu koji lici na 3D model, promovisan od strane VISA sistema i Mastercard-a, ali nije identican. Dobra je vest da se Dina sistem nece pustiti samo za nove, virtuelne kartice, tj. moci ce se koristiti i postojece kartice kod banaka koje prihvate da udju u sistem online naplate. Prema nezvanicnim najavama, ne mali broj manjih banaka veoma ozbiljno razmislja o pustanju sistema Dina preko Interneta, jer troskovi nisu veliki i prakticno sve banke mogu da ga koriste. U ovom momentu bar 4 banke je vec apliciralo da ucestvuje u test periodu.Indikativan podatak o obimu prodaje preko Interneta ovdasnjim karticama U kontekstu ove price, morao bih da dodam jedan podatak koji sam sasvim slucajno saznao iz jedne ovdasnje banke (strane, ali nije najveca). Naime, imao sam neki problem sa placanjem nekog racuna u SAD i nazvao sam call centar gde su mi rekli da je kod njih prosla uplata i da su je potvrdili. Obzirom da sam dobio obavestenje da firma kojoj sam uplatio sredstva to ne vidi, pitao sam operatera da li je moguce poslati mail da se trgovcu potvrdi da je transakcija prosla (radilo se o znatnoj sumi, pa nisam bas hteo da se slucajno pojavi dvostruko placanje). Covek je odgovorio da oni to nikako ne mogu da urade obzirom da imaju preko 2.000 (!) transakcija dnevno preko Interneta! Radi se o transakcijama VISA i Mastercard, ali je interesantno da i jedan i drugi sistem naplate putem Interneta moguc je samo kod naprednijih sistema racuna, jer kod najjednostavnijih racuna koriste se samo elektron varijante kartica. Ako se ovaj podatak stavi u kontekst pocetka naplate putem Interneta na domacim sajtovima, onda mozda prometi preko Interneta nece biti dugo mali zbog vremena prihvatanja novog sistema. Videcemo...

Specijalno za citaoce ovog bloga, objavljujem informaciju da su pri kraju pripreme za izdavanje novog online magazina namenjeng zenama - Poslovna zena. Online magazin namenjen je prevenstveno enama koje interesuju poslovne vesti i ostale korisne informacije o ivotu i radu ena. Vesti i članci se obrađuju i objavljuju iz postojećih domaćih i inostranih izvora, sa tendencijom da se vremenom poveća broj vesti iz samostalne produkcije. Detaljnije u press sekciji samog sajta. Ostalo je da se isprave neki sitniji detalji, a u narednih dan ili dva sajt ce biti zvanicno spreman za javnu promociju. Kao sto se moze videti, radi se o istom template sistemu kao i za projekat Poslovnog magazina Biznis Surfer, s tim da je promenjen set boja. Dizajn za oba sajta (kao i za ostale buduce sajtove u mrezi WDA Studija) radio je Goran Bajazetov. Zamolio bih zenske citaoce ovog bloga da na ovom mestu, ili na samom sajtu magazina prokomentarisu izbor tekstova...

Bio sam danas u poseti firmi Winmarkt koja predstavlja istoimeno predstavnistvo rumunske firme u Srbiji. Ova firma je u Srbiji prvo pokrenula servis za pracenje posecenosti sajtova HitRang.com, a u poslednje vreme pokrenuli su tri razlicita projekta kao mrezu sajtova: O automobilima - Autovesti.com; LifeStyle sajt - Ekstravaganca.com i sajt o filmovima - Sinemagija.com. Sva tri novija sajta su trenutno u blog obliku, a uskoro bi trebalo da se pojave u obliku klasicnih online magazina. Interesantno je da o sajtovima vode racuna tri urednice koje zajedno sede u jednoj sobi, gde za svoje radno vreme odabiraju i dodaju sadrzaje. Mozete ih videti ovde. O kvalitetu sajtova mozete prosuditi sami preko datih linkova. Nadam se da ce ovakvih sistema domacih projekata zasnovanih na kreiranju mreze sajtova biti sve vise kod nas u naredno vreme.

Online magazin "Dizajnersi" kao prethodnica tampanog časopisa, da bi se ustanovila interesovanja cilje grupe... "Magazin 'Dizajnersi' se bavi tematikom grafičkog i Web dizajna, ilustracijom i tipografijom, i narednih godinu dana ako projekat opstane i stane na svoje noge, kreiraće se tampano izdanje magazina", kae Jelena Seničić, autor ovog projekta. "Praktično, sve osobe uključene u ovaj projekat imaju neke druge full time poslove, i onlne magazin je najkomforniji način da se čitava priča pokrene", zaključuje Jelena Seničić.Ceo članak...

Prema nezvanicnim informacijama, ali i u odnosu na objavljene najave, u narednih nedelju do dve bi trebalo da se pusti u rad naplata Visa i Mastercard preko Banke Intesa. Koliko sam obavesten, ova informacije ce izazvati veoma raznorodne reakcije, obzirom da sama informacija o pocetku naplate dobro zvuci, ali izgleda da uslovi pristupa kompanija ovom sistemu nece mnogima odgovarati. Za utehu jesu nezvanicne najave da ce se u narednom vremenu (verovatno do proleca) pojaviti i Virtuelna Dina kartica, a dobra je vest da ce odredjene banke biti u prilici da ovu opciju online placanja ponude korisnicima sa klasicnom Dinom (sistem zastite po ugledu na 3D model koji koriste Visa i Mastercard). Sa druge strane, mozda se veoma uskoro pojavi i opcija online naplate Diners kartice. Mislim da ce sa aspekta e-trgovine ovo definitivno biti interesantna godina. Od efekata ovih vesti najvise ce zavisisti kampanja banaka koje udju u ove sisteme, jer je procena da je potrebno bar godinu dana od momenta pocetka online naplate da rezultati online prodaje (naplate) budu evidentno pozitivni.