Planeta Srbija

Gowi, ring a bell? Ne verujem da u Srbiji nema čoveka iz IT branše koji preko preko medija nije čuo za firmu Božić i sinovi, a time i za software deo ove firme pod imenom Gowi Group. Retki su slučajevi koji ne znaju za ovaj tim i nazivaju nas kratko i jasno Sinovi. Iako je ovo ime ustvari šegačenje, ono što potpuno ozbiljno je da će Gowi početi uskoro da postoji i u Srbiji, baš pod tim imenom. Praise the Lord!

Dakle, došao je momenat kada treba napraviti branding rešenje za naš software tim. Pošto je u Velikoj Britaniji Bond software otkupio Gowi Group ne ostaje nam ništa nego da smišljamo novi logo za isto ime, jer ime nije problem. Tako sam se od juče bacio na posao da smislim novi logo ali i novi slogan za novu - staru.

Pošto je logotip, a samim tim i znak i tagline još uvek strogo čuvana tajna (izuzev među kolegama na poslu naravno, zbog komentara, asocijacija i slično) jedino što za sada mogu reći je da će se napraviti logotip, kao i znak a smišlja se i tagline. Baš sam se otvorio, jel'te :) Ali da malkice razotkrijemo famu, reći ću da moj predlog logotipa uključuje promenjen izgled typeface-a Cipher, dok se tagline ispisuje typeface-om Colaborate. Boje još nisu odabrane, ali je evidentno da će se odustati od kombinacije boja iz najkorišćenije verzije Gowi logoa - plave, crvene i žute. Umesto toga, ostaće jedna ili dve boje. Koje, još se ne zna.

Kada smo već kod logoa, njegova evolucija je do sada ispratila četiri verzije i ovo je njegova peta, a čini mi se i najozbiljnija verzija. Sve, osim prethodne (koja je, istinu za volju, nastala varijacijom verzije pre toga od strane engleskih kolega) moja su kreacija. Prvu ne treba komentarisati, bilo je "uradi šta god" i zaista me je sramota kada je pogledam. Druga je već varijacija čiji se typeface najduže zadržao, a ni ona nikako nije najsrećnije rešenje. Treća verzija se najduže i zadržala i najpoznatija je i svima nama i dalje u srcu, dok je četvrta bila tu dok Gowi Group plc. nije prodat Bondu.

Verzija 1: mart-novembar 2000

Verzija 2: novembar 2000-april 2001

Verzija 3: april 2001-jun 2006

Verzija 4: jun 2006-februar 2007

Crkva St. Margaret u Londonu, slikano 2005. godineGoxxy Flickr foto galerija

Od ove nedelje, 28. oktobra, pa sve do subote 3. novembra ponovo ću se obreti u Engleskoj, konkretno opet u Londonu i Portsmouthu. Hvala Bogu, pa ovaj put ne idem sam, već sam u društvu mog starijeg brata pa mi neće ni biti dosadno i imaću sa kim da podelim dogodovštine i svakodnevne situacije. Lepo je kada imaš sa kim da pričaš na maternjem jeziku. Prošli put, kada sam ostao tačno tri nedelje, petljao sam jezik kada sam pričao srpski, ali sam zato engleski sasvim tečno pričao :)

Elem, razlog odlaska ovog puta jeste projekat, ali i jedna stvar iza njega. Kako sam svaki prethodni put išao sa razlogom da se radi na projektu i da naučim način rada dizajnerske ekipe iz Portsmouth-a, ovaj put je za promenu obrnuta situacija. Boki i ja ćemo se naći i pred developerskom i dizajnerskom ekipom i pokušati da im objasnimo principe, prednosti i mane rada u .NET okruženju. Pošto su i jedni i drugi duduci za .NET (dizajneri pogotovo!) došao je red na nas da pokažemo svoje znanje i da dokažemo da nismo nesposobni, već naprotiv - da možemo da im pariramo na svakom polju, a na ovom i da ih nadmašimo i obrazujemo ih. Biće interesantno razgovarati o tome sa njima i ujedno svakodnevno rešavati probleme sa kojima se suočavaju. U petak nam je slobodan dan, hvala Bogu, pa ćemo se Boki i ja malo posvetiti shoppingu i možda nešto i kupiti. Znam da sigurno moram da kupim još onih hromiranih slova za mog Sputnika. I sigurno, nešto za Bilju :)

Ono što sigurno znam je da je, iako mi nije mrsko da odem na nedelju dana, ovaj put došao u malo nezgodnom trenutku - kada treba da finaliziramo kupovinu stana. Ok, suma-sumarum, moraće da me sačekaju svi vezani za ovaj proces da se vratim u subotu. O Bilji ni da ne pričam, svaki put vest o mom putovanju primi gorko. Sasvim razumljivo zašto, nije ni meni svejedno. Ali, ovaj put ćemo koristiti Google Talk i lepo razgovarati preko interneta, umesto da nabijem telefonski račun zbog roaminga.

Ah, da. Ko nije provalio slike sa desne strane, to su slike trenutnog stanja stana koji kupujemo. Više o tome kada zaista dođe u naše vlasništvo :) Odmah po potpisivanju kupoprodajnog ugovora ;)

Pre više od dve godine počeli smo u firmi da dizajniramo u Visual Studio okruženju i da učimo kako novo okruženje funkcioniše, koje su njegove prednosti i mane. Moram priznati da je Visual Studio 2003 imao velike nedostatke i mane u odnosu na Visual Studio 2005 naročito kada je u pitanju interpretacija CSS property-a, ali pogotovo kada je se radi o accessibility-u, WAI-u i ispunjenju XHTML validnosti kod. Hvala bogu, većina tih propusta rešena je u verziji, ali neki nisu - niti će, jer ovo okruženje radi na način na koji je osmišljeno (konkretno - postbackovanje strane, koje ako isključite JavaScript - WAI level AA zahtev, neće raditi pa samim tim ni stranica neće raditi). Ali, napretkom tehnologije ili ćete se odreći nekih standarda zarad napretka (pa standardi se menjaju vremenom, zar ne?) ili ćete tapkati u mestu.

A malo pre tog vremena aktivno smo naučili i da radimo tableless dizajn, i mnogo toga naučili od engleskih kolega. Iako i dan danas nismo u potpunosti pandan njima, mogu slobodno da kažem da smo ih po znanju stigli na 95%. Ne zbog toga što mi ekstra brzo učimo, ili što smo prepametni, već zato što su oni dozvolili da ih stignemo, tapkajući u mestu. U međuvremenu, mi smo naučili to što oni primenjuju recimo više od tri do četiri godine, a preneli smo to znanje aktivno i u Visual Studio okruženje i tu stekli veliku prednost. O našim programerima da i ne pričam - tu su svetlosne godine ispred njih, courtesy mog starijeg brata (on predvodi programerski a ja dizajnerski tim - hehe, Vili i ja smo samo u timu).

Eh, sada - problem. Trebam li napomenuti da popularna biznis-srpska izreka "veži konja gde ti gazda kaže" važi i u našoj firmi? Tako je važilo i kod nas, pogotovo kada je u pitanju engleska-sestra-firma i njeni zaposleni. Mi razvijamo za njih okruženja u ASP.NET-u pa i dizajniramo i programiramo u ASP-u kada treba. I naravno, sve njihove primedbe (bilo na dizajn, bilo na programiranje) usvajane su i rađeno je onako kako su hteli. I pored toga što su to nekad bile greške, pored toga što smi im govorili da tako ne treba... rađeno je, jer su tako hteli.

Pravovremeno korišćenje nove tehnologije nama je donelo samo prednost i korist u odnosu na sestrinsku firmu.

Dolazimo do ključne stvari - došao je novi projekat. U .NET-u, sa kratkim rokom, sa potrebom da se koriste user i web kontrole. A engleski dizajneri treba da naprave template strane, pošto oni rade i dizajn sajta. Tu se javlja prvi otpor napretku i učenju nove tehnologije - oni, navikli da rade u klasičnom ASP-u, pokušali su da proguraju njihov način rada koji bi, iskreno, upropastio projekat kako u vremenu izrade tako i u samom izgledu, pošto bismo imali ogromne problema da prebacimo CSS da radi kako valja u .NET-u, a o template stranama da i ne pričamo.

Na conference call-u dogovorili smo se da rade klasičnu HTML stranicu kako bismo od nje napravili master stranu. Da ne koriste ID-eve, izuzev u glavnim DIV holderima, jer su ID-evi neophodni programerima i samom Visual Studiu da poveže elemente kako valja. Ovde je bilo ogromnog otpora. Ne shvatajući koncept .NET-a i kako on funkcioniše, plašeći se izgleda promena i novina, pokušali su da nas izmapulišu i isteraju svoj (pogrešan) način razmišljanja. Nisu uspeli.

Sledeći problem je bio kod dve kontrole - kalendar i paging kontrole. Naši programeri razvili su dve potpuno pouzdane kontrole koje rade i koje su istestirane. Korišćene su u više projekata. Dali smo im kod koje kontrole rendaju da bi mogli da naprave da kod izgleda onako kako žele. Izuzetno nevoljno su "pristali". Odnosno, ne zna se da li su pristali ili nisu, jer glavni dizajneri nisu tu, valjda ih je glavni programer naterao da to naprave kako mi želimo. Oh bože... dakle, ili ćemo koristiti postojeću istestiranu kontrolu i uštedeti vreme, a vi ćete izdizajnirati kod onako kako smo mi rekli - ili ćemo praviti novu kontrolu da bi to rendalo onako kako vi kažete, izgubiti vreme na pravljenje kontrole, testiranje, ispravljanje bagova... Sreća, ovde nije za sada pobedio gazda, već onaj koji vezuje konja.

I najveći problem - accessibility. I postbackovanje strane. Zahtev za WAI AA trenutno ne pije vodu, već možemo ispuniti WAI level A zahtev. XHTML validnost se podrazumeva. Ali, da projekat radi sa isključenim JavaScriptom isto kao i sa uključenim je jednostavno - nemoguće. Nemoguće. A oni insistiraju na tome... šta će se ovde još ozdešavati, videćemo...

Moj brat početkom ili sredinom oktobra ide u Englesku kako bi im objasnio koncept i naučio ih gde greše. Voleo bih da možemo zajedno otići - tako bismo bili jači i imali bolju argumentaciju za sve ovo oko čega se borimo već nedelju dana.

Sve u svemu - znanje rada i dizajna u ASP.NET-u je trenutno neprocenjivo i to je prostor gde imamo ogromnu prednost na ljude iz sestrinske firme. A svi predlozi koje dajemo su dobronamerni, kako bi se projekat doterao do kraja. Ako oni to ne shvate na vreme, projekat puca - kratko i jasno.

...doduše, bez oduševljenja. Već nedelju dana mi se govorka da se može desiti da odem poslovno u Veliku Britaniju i to na par nedelja. Ovoga puta nisam oduševljen, ne hvata me uzbuđenje, nema tog osećaja kao da idem u stranu zemlju... već samo osećaj da idem tamo da - radim. Što i jeste istina, naravno. Ko bi slao ikoga u stranu zemlju da se zajebava, jel'te?Mogu da pretpostavim u čemu je fora i zašto se tako osećam. I samom pretpostavkom, siguran sam da bih uboo u centar. Tri nedelje, heeej... Tri nedelje bez mog društva, bez domaće hrane, bez roditelja, bez mojih stvari, mojih kola... i što je najbitnije - bez moje devojke. U tome je najveća stvar, u tome je najveća caka.Znam, otići ću, zaraditi neku kintu, ko zna kako se provesti sa englezima koji mi nekako baš i ne pasuju kao društvo. Pa ni potencijalno. Mnogo vrdaju, mnogo se migolje, ono što misle baš i ne kažu... Ne govori se u narodu za džabe "nemoj da se praviš englez". Smor. I ta kinta koju ću zaraditi, dobro će doći. Svakako će dobro doći da ispunim taj cilj i vrlo skoro skupim pare za plac. I to vreme koje ću popodne imati za sebe, dobro će doći za crtkanje na firminom laptopu, za spremanje ispita (pošto se taman vraćam u Srbiju pred junski ispitni rok), za... pa razmišljanje. Za pisanje. Sve i svašta. Biće dobro i za nju, da se koncentriše na posao. Na praksu, na rad. Mada znam da će joj biti jako dosadno u određenim momentima. Vrrrlo dobro znam. Isto kao meni.Za šta sve ovo ne valja? Za moju vezu. Biljanu i mene. Zato što ne prođe dan da se ne vidimo, na par sati najmanje. I pored toga što se zna da radim u takvoj firmi gde mogu kada im prdne da me pošalju na ostrvo, kod Kraljice, da krvavo zarađujem proklete funte... znam da svaki put kada dođe do tog momenta, osećaću se kao govno. Kao da namerno nešto radim, što nam ne odgovara. A mogu misliti kako se ona oseća. I kada pomislim, obuzme me tuga, seta... sve te misli koje te "spuste". Zato što znam kako je bilo prošlog leta kada sam išao poslovno u Portsmouth (usta brodske luke). I kako je reagovala, kako sam reagovao.Stvarno mi se ne ide, ipak - sada je kasno. Sutra idem po vizu, moram već da sređujem i karticu na telefonu i prebacim se na postpaid kako bih imao jevtiniji roaming... I kako bih mogao jednom dnevno da se čujem sa Biljanom. Biće to dug period, moraću da izdržim. Već osećam da mi nedostaje, iako nisam ni otišao... Damn...