http://www.paulgraham.com/microsoft.html
April 2007
Pre par dana sam odjednom shvatio da je Majkrosoft mrtav. Bio sam u razgovoru sa mladim osnivačem nove kompanije i pričao sam mu kako je Google bio različit od Yahoo-a. Rekao sam da je Yahoo bio od početka ograničen svojim strahom od Majkrosofta. Zato su sebe pozicionirali kao “medijsku kompaniju”, a ne kao tehnološku kompaniju. Onda sam ga pogledao u lice i shvatio da me ne razume. Kao da sam mu pričao koliko se devojkama sviđao Beri Manilou sredinom osamdesetih. Beri ko?
Majkrosoft? Ništa nije rekao, ali sam mogao primetiti da baš nije verovao kako bi neko mogao biti uplašen njima.
Majkrosoft baca senku na svet softvera skoro 20 godina, počev od kasnih osamdesetih. Mogu da se setim kada je IBM bio pre njih. Uglavnom sam ignorisao ovu senku. Nikada nisam koristio Majkrosoftov softver, pa je na mene uticao samo indirektno - na primer, u spamu kojeg sam dobijao od mrežnih robota. I zato što nisam obraćao pažnju, nisam primetio kada je senka nestala.
Ali sada je više nema. Mogu da osetim to. Niko se više čak ni ne plaši Majkrosofta. Oni još uvek prave mnogo novca - to takođe radi i IBM, kad već pominjem. Ali više nisu opasni.
Kada je Majkrosoft umro, i od čega? Znam da su izgledali opasni sve do 2001. godine zato što sam tada napisao esej o tome kako su manje opasni nego što su izgledali. Pretpostavio bih da je umro 2005. godine. Znam kada smo osnovali Y Combinator da nismo brinuli o Majkrosoftu kao konkurenciji za kompanije koje smo finansirali. Čak štaviše, nikada ih nismo ni pozivali na demo dane koje organizujemo za osnivače kompanija na kojima se oni prezentuju investitorima. Pozivamo Yahoo i Google, i neke druge Internet kompanije, ali se nikada nismo trudili da pozovemo Majkrosoft. Niti iko od njih ikada nama poslao nama e-poruku. Oni su u različitom svetu.
Šta ih je ubilo? Četiri stvari, mislim, a svaka od njih se desila istovremeno sredinom dvehiljaditih.
Najočiglednija je Google. Može biti samo jedan veliki čovek u gradu, a oni su svakako to. Google je sada daleko najopasnija kompanija, i u dobrom i u lošem smislu te reči. Najbolje što Majkrosoft može je da šepa za njim.
Kada je Google preuzeo vođstvo? Postojaće tendencija da to preusmeri na njihov IPO avgusta 2004. godine, ali oni tada nisu postavljali uslove debate. Rekao bih da su vođstvo preuzeli 2005. godine. Gmail je bio jedna od onih stvari koje ih prebacile preko granice. Gmail je pokazao da mogu uraditi više od pretrage.
Gmail je takođe pokazao koliko možete uraditi sa web-baziranim softverom, ukoliko iskoristite prednost onoga što je kasnije nazvano “Ajax”. I to je bio drugi uzrok Majkrosoftove smrti: svako može videti da je sa desktopom završeno. Sada izgleda neizbežno da će aplikacije živeti na Internetu - ne samo e-poruke, već sve, sve do Photoshop-a. Čak i Majkrosoft to sada vidi.
Ironično, Majkrosoft je nenamerno pomogao u stvaranju Ajaxa. Slovo x u Ajaxu dolazi iz XMLHttpRequest objekta, koji dopušta brauzerima da komuniciraju sa serverom u pozadini dok prikazuju stranu. (Originalno jedini način komunikacije sa serverom je bilo traženje nove straince.) XMLHttpRequest je stvorio Majkrosoft kasnih devedesetih zato što im je trebao za Outlook. Ono što nisu shvatili je da će biti korisno i mnogim drugim ljudima - čak štaviše, svakome ko želi da napravi web aplikacije koje će raditi slično onima na desktopu.
Druga kritična komponenta Ajaxa je Javascript, programski jezik koji se izvršava u brauzerima. Majkrosoft je video opasnost Javascripta i pokušao da ga održi nestabilnim što su duže mogli. [1] Ali, na kraju je pobedio svet otvorenog koda, proizvodeći Javascript biblioteke koje su rasle oko grešaka u Exploreru na način na koje drvo raste oko bodljikave žice.
Treći uzrok Majkrosoftove smrti je bio širokopojasni Internet. Svako kome je stalo do toga, može imati brz Internet pristup. I što je veća cev ka serveru, manje vam je potreban desktop.
Poslednji ekser na sanduku je zakucao niko drugi nego Apple. Zahvaljujući OS X operativnom sistemu, Apple se vratio iz mrtvih na način koji je krajnje redak u tehnologiji. [2] Njihova pobeda je toliko kompletna da sam ja sada iznenađen kada naiđem na računar koji izvršava Windows. Skoro svi ljudi koje finansiramo u Y Combinatoru koriste Apple laptope. Isti slučaj je i u publici u školi za nove kompanije. Sada sve računardžije koriste Mek ili Linux. Windows je za bake, kao što je Mek bio devedesetih. Pa ne samo da desktop više nije važan, već niko kome je stalo do računara svakako više ne koristi Majkrosoft.
I, naravno, Apple ima Majkrosoft na meti i u muzici, sa TV-om i telefonima na putu.
Meni je drago što je Majkrosoft mrtav. Oni su bili kao Nero ili Komodus - zli na način na koji može da te napravi samo nasleđena moć. Zato što, setite se, Majkrosoftov monopol nije počeo Majkrosoftom. Dobili su ga od IBM-a. Softverski biznis je bio opterećen monopolom od otprilike sredine pedesetih do oko 2005. godine. Tokom svog ukupnog postojanja, to jest. Jedan od razloga zašto “Web 2.0″ ima toliki dah euforije oko sebe je osećaj, svestan ili ne, da bi ova era monopola mogla konačno biti završena.
Naravno, kao haker, ne mogu a da ne mislim o tome kako nešto što je pokvareno može biti popravljeno. Da li postoji neki način na koji bi se Majkrosoft mogao vratiti? U principu, da. Da biste videli kako, zamislite dve stvari: (a) količinu keša kojeg Majkrosoft sada ima na raspolaganju i (b) Lerija i Sergeja kako obijaju vrata svih pretraživačkih mašina pre deset godina pokušavajući da prodaju ideju Googla za milion dolara, i kako ih svi odbijaju.
Iznenađujuća činjenica je da brilijantni haker - opasni brilijantni hakeri - mogu biti veoma jeftini, po standardima kompanije koja je bogata kao Majkrosoft. Oni više ne mogu da unajmljuju pametne ljude, ali bi mogli da kupe koliko god im treba. Stoga ukoliko bi oni želeli da opet budu na sceni, na ovaj način bi to mogli uspeti:
1. Kupiti sve dobre “Web 2.0″ početne kompanije. Praktično bi mogli da dođu do svih njih za mnogo manje nego što bi morali da plate za Facebook.
2. Staviti ih sve u zgradu u Silikonskoj Dolini koja je okružena ogradom u potpunosti kako bi se sprečio svaki kontakt sa Redmondom.
Osećam da je sigurno što ovo predlažem, zato što oni to nikada neće uraditi. Majkrosoftova najveća slabost je što oni još uvek ne uviđaju koliko smrde. Oni još uvek misle da mogu pisati softver u kompaniji. Možda i mogu, ali po standardima desktop sveta. Ali taj svet je nestao pre nekoliko godina.
Već znam kakva će biti reakcija na ovaj esej. Pola čitalaca će reći kako je Majkrosoft još uvek veoma profitabilna kompanija i da bih morao biti mnogo obraziviji u izvođenju zaključaka koji su bazirani na onome što misli nekolicina ljudi u našem usamljenom i izdvojenom “Web 2.0″ balonu. Druga polovina, mlađa polovina, će se žaliti kako su ovo stare vesti.
Autor: Pol Grejem Preveo: Nikola Kotur (kotnik @ ns-linux.org)
Primedbe
[1] Da bi se softver učinio nekompatabilnim nije potreban svestan napor. Sve što je potrebno je da se ne trudite kod ispravljanja grešaka - koje, ukoliko ste velika kompanija, proizvodite u ogromnim količinama. Situacija je analogna pisanju “literalnih teorista”. Mnogi od njih ne pokušavaju da budu teški za čitanje; oni samo ne prave napor da budu jasni. To se ne bi isplatilo.
[2] Delom zato što je Stiv Džobs bio izbačen napolje od strane Džona Skalija na način koji je redak među tehnološkim kompanijama. Da Apple-ov upravni odbor nije napravio tu zbrku, ne bi morali da se vraćaju nazad.
