Planeta Srbija

O Facebooku sam toliko puta pisao i pričao da se, ako uzmemo i u ozbir da nisam jedini već bolje reći jedan u gomili, postavlja pitanje koliko je uopšte realno napisati nešto o istom što nije toliko puta napisano, i dosadilo naravno. Verovatno nije, ali opet sa druge strane iz istog razloga sa nekim od prethodnih tekstova iz serijala #diplomski, lepo je da se na jednom mestu nađe, koliko toliko, kompletan priručnik o korišćenju istog. Svakako ne može da škodi.

Nastup na društvenim mrežama

Suština prisustva na društvenim mrežama, pored neminovnog broja ljudi koji se na njima nalaze, je i u mogućnosti ostvarivanja real-time interakcije sa zainteresovanim stranama. Na taj način, sajtove za druženje pretvaramo u svojevrsni korisnički servis, mesto gde se ljudi mogu dalje raspitati o mogućnostima koje im naša organizacija pruža, i sve to ne odlazeći sa sajta na kom provode najviše vremena.

U Srbiji imamo nekoliko popularnih društvenih mreža, kako globalnih tako i lokalnih, a među najpopularnijim su Facebook, Twitter i Karike. One nam pružaju različite mogućnosti promocije, i kao takve biće uključene u naš nastup.

NjKV Facebook

Facebook kao trenutno najpopularnija društvena mreža privlači jako puno pažnje kada je korporativni nastup u pitanju. Zbog činjenice da preko dva milliona ljudi samo iz Srbije koristi Facebook (vrlo diskutabilan podatak), različite starosne strukture, marketinška odeljenja se na najrazličitije načine trude da privuku pažnju ovih korisnika. I ako postoje brojne spekulacije oko toga kako biti predstavljen da Facebook-u, jedini pravi odgovor leži u preporuci samog servisa koja poslovnim subjektima daje mogućnost otvaranja Facebook strane. Naravno to nije jedini način na koji se može neko predstaviti ali je dugoročno najsigurniji, kako se obični profili koji se prave za kompanije često brišu, a grupe imaju nekoliko ograničavajućih faktora. Odličan tekst vezan za ovu dilemu napisao je Istok pre par meseci.

Prednosti i mane Facebook strana i grupa

Fan stranice se prave sa namerom razvijanja interakcije, između postojećih i budućih klijenata i interesnih strana. Aktivnošću ovih, a zahvaljujući viralnoj prirodi Facebooka, imamo priliku da zainteresujemo mnogo veći broj ljudi. Ovo funkcioniše na način svi članovi fan stranice postaju svojevrsni brend advokati našeg brenda, kako što se svaka njihova aktivnost učinjena na stranici prikazuje njihovoj mreži prijatelja.

Sa druge strane, ova interakcija se obavlja u realnom vremenu kako se svi zvanični postovi načinjeni na istoj, automatski pojavljuju i u news feedu fanova. Za razliku od slanja privatnih poruka, komunikacija kroz news feed možda ima manju vidljivost, ali manje iritira krajnje korisnike i ostavlja mogućnost dvosmerne komunikacije celoj bazi korisnika.

Svakako najzanimljivija opcija koju nude fan strane jeste mogućnost proširenja funkcionalnosti istih dodavanjem besplatnih ili komercijalnih aplikacija. Na taj način dobijamo mogućnost da koristeći Facebook kao platformu preselimo deo našeg poslovanja na isti. Ovo posebno dobija na značaju ukoliko se naš biznis bazira na Internetu.

Interesatno je da sam u toku pisanja diplomskog kao primer dobro integrisane aplikacije na fan stranu iskoristio poznati brend restorana Pizza Hut koji je na svoju stranu integrisao aplikaciju za naručivanje pica po želji korisnika identičnu onoj koju imaju na svom sajtu. Na ovaj način su omogućili korisnicima Facebooka da, ne odlazeći sa sajta naruče hranu preko Interneta čime olakšavaju sam izbor krajnjem korisniku, ali i koriste društveni kapital svakog od korisnika aplikacije tako da promovišu dalje svoju aplikaciju među njihovim prijateljima. Nekim čudom, te aplikacije više nema, no u međuvremenu sam shvatio da imamo odličan domaći primer Facebook naručivanja hrane u vidu, koga drugog omiljenog nam Donesi.com, koji je isto to uradio na svojoj Facebook strani. Po ko zna koji put, svaka čast za Ziru i ekipu.

Jedna od ključnih prednosti kreiranja fan strana na Facebooku je činjenica das u potpuno besplatne, a od nas zavisi koliko će se dalje ulagati u njen razvoj i održavanje. Tako, bez ikakvih troškova izrade tehničke platform dobijamo jedinstveni korisnički servis za komunikaciju sa našim korisnicima, a poruke koje komuniciramo mogu ići od predstavljanja proizvoda pa sve do potrage za novim kadrovima za našu kompaniju. Tako poznati energetski napitak Red Bull i kompanija koja stoji iza njega svojim fanovima pruža mogućnost zapošljenja putem Facebooka, gde redovno osvežava informacije o otvaranju novih pozicija. Ovime, ne samo da ima priliku da dođe u kontakt sa zainteresovanim stranama već i daje dodatnu vrednost svakoj osobi koja se učlani na samu stranu odavajući sliku kompanije koja brine o svojim potrošačima.

Facebook kao izvor saobraćaja

Na kraju Facebook se pojavljuje i kao snažni izvor saobraćaja kada je promocija sajtova u pitanju. Ovo je posebno interesantno za Internet medije, jer je Facebook kao mesto na kome se razmenjuju informacije između prijatelja, u stanju da dovede i nekoliko hiljada poseta samo putem fan strane. Deljenje sadržaja sajta više puta u toku dana podseća korisnike da je naš sajt aktivan i pomaže im da budu stalno informisani, ne napuštajući svoje mesto za prijatelje čime medij kao brend dobija posebnu -emotivnu notu. Ovde treba imati na umu da se deljenje sadržaja ne vrši previše agresivno i često, jer efekat zagušenog news feeda jednim brendom vrlo često navodi ljude na odjavljivanje sa fan strane ili sakrivanja naših statusa čime sav trud oko zadobijanja korisnika pada u vodu.

Story fan strana i broj poseta sa Facebooka

Na gornjoj slici vidimo primer časopisa Story i njegove brend ekstenzije sajta Story.rs koji na mesečnom nivou dobije preko 40.000 poseta sa Facebooka. Brend je u trenutku pisanja rada imao oko 7.500 fanova na Facebooku, a nova obaveštenja se objavljuju u intervalu od sat vremena čime se postiže da veći broj fanova pogleda svako obaveštenje ali i ostavlja dovoljan vremenski period između 2 objave da ne iritira korisnike. Danas strana ima preko 20.000 fanova (ili bolje reći lajkera obzirom na promenu imena) i verujem da su ove brojke znatno promenjene.

Zaključak

Sve navedeno danas čini Facebook nezaobilaznom lokacijom za korporativni nastup na Internetu. Od vremena i novca koji se uloži u nastup na istom zavise i rezultati a ono što je sigurno je da je platforma ta koja će nam pomoći da u tome i uspemo. Ograničenja gotovo da ne postoje a ako budemo dovoljno originalni i poštujemo “pravila igre” sigurno ćemo biti i primećeni i to će korisnici znati da cene.

Napomena: Koristim uglavnom termin fan strana jer se on nekako ustalio među ekipom i ako je pravilan naziv Facebook strana. Isto važi i za fanove odnosno lajkere. Mislim da forma i nije toliko bitna i da ćete razumeti o čemu se radi, ali eto čisto da napomenem da nisam toliki n00b :D

1. Uvod 2. Evolutivni razvoj Interneta 3. Web 2.0 koncept 4. Korporativni nastup na društvenim medijima – Uvod 5. Specifičnosti nastupa na društvenim medijima 6. Korporativni blog kao element nastupa na društvenim medijima 7. Facebook kao element nastupa na društvenim medijima

Završili smo sa uvodom, krećemo u napad! Ostatak tekstova iz serijala “Korporativni nastup na društvenim medijima” ulaziće polako sve dublje i dublje u koncept kvalitetnog online nastupa, objašnjavajući pojedine njegove karakteristike kao i zasebno najpopularnije elemente nastupa na istom.

Internet kao medij je, u poslednjih deset godina, pokazao ogroman rast u broju korisnika, te je za samo 10 godina došao u poziciju da, na nekim razvijenijim tržištima poput Velike Britanije ili Skandinavije, bude medij sa procentualno najviše utrošenog novca na oglašavanje, i verovatno najvećim brojem korisnika. Upravo Web 2.0 servisi i njihova mogućnost prilagođavanja svakom korisniku pojedinačno, doprineli su da umesto klasičnog serviranja poruka, dobijemo medij koji sami kreiramo. Sve to na mnogo višem nivou od dosadašnjih medija, gde kroz Internet kao platformu, dobijamo i sve ostale te tako danas imamo priliku da svedočimo novom životu radio stanica. I pored razvijenih zemalja, Internet pokazuje stalni trend rasta i u ostalim delovima sveta, a popularni sajtovi poput Facebook-a danas broje stotine miliona korisnika. Kako je filozofija većine privrednih subjekata orijentacija na potrošače, razumljivo je da se i politika nastupa na medijima sve ozbiljnije fokusira na Internet.

Igra sa brojem dva koji ide uz naziv web 2.0 ne mora da označava samo evolutivni stupanj Interneta, već i agresivniji fokus na dvosmernoj komunikaciji. Sa društvenim medijima u fokusu, danas imamo mogućnosti da više pažnje posvetimo samom potrošaču uz značajno manji utrošak resursa. Komunikacija se proširila na novi – Internet nivo, te elektronska pošta ili društvene mreže danas predstavljaju podjednak, ako ne i zastupljeniji nivo komunikacije od telefonije, a vreme koje je potrebno za održavanje istih je znatno kraće. Kako je dobar deo web 2.0 servisa besplatan, utrošak tehničke platforme ne postoji a odgovorno lice ne mora biti vezano za mesto posla već, zahvaljujući razvoju mobilnih tehnologija to može podjednako dobro obavljati iz bilo kog dela sveta.

Kada su u pitanju web 2.0 servisi, današnji nastup na Internetu uglavnom vezujemo za društvene medije. Ovo i ne čudi obzirom da su društvene mreže, kao najpopularniji oblik društvenih medija, četvrta najpopularnija aktivnost korisnika Interneta, posle pretrage, portala i downloada PC softvera. Značaj ove pozicije na prvi pogled verovatno nije toliko veliki dok se ne uzme u obzir da je pre društvenih mreža na istoj bio e-mail, a upravo ova smena označava i promenu iz web 1.0 u web 2.0 eru.

Društveni mediji

Period kada smo društvene medije nazivali sledećom velikom stvari koja će se desiti na Internetu i u našim životima je odavno prošao. Oni su uveliko tu, deo su naše svakodnevnice, bilo da su to mladi koji će uz kafu prepričavati svoje doživljaje sa Facebook-a ili poslovni ljudi koji šire svoja poznanstva i razvijaju kroz biznis klubove na Linkedin-u. Doneli su veliku promenu u načinu na koji doživljavamo Internet, postali su centralno mesto za razonodu najrazličitijim slojevima korisnika Interneta sa jedne, i nezaobilazni komunikacioni alat sa druge strane, nadilazeći sva očekivanja koja su u početku postavljana, bilo u pogledu broja korisnika ili vremena koje se na istima provodi.

Po Nielsen istraživanju iz januara 2009. godine Facebook prosečno posećuje preko 62 miliona jedinstvenih korisnika mesečno, provodeći na istom preko 2 sata dnevno, što, ako isti posmatramo kao medij, stavlja rame uz rame sa televizijom kao medijem ispred koga prosečan korisnik provodi najviše vremena. Odmah iza Facebook-a je i MySpace sa 60 miliona, a slede ga LinkedIn i u prethodnih godinu dana najbrže rastuća (664% rast za godinu dana), mikrobloging platforma Twitter. Ovaj fenomen nije zaobišao ni Srbiju, te veliki broj korisnika različite starosne i interesne strukture, svakodnevno provodi vreme na ovim sajtovima.

Društveni mediji se mogu definisati kao vrsta Web stranica putem kojih je na jednostavan način omogućeno spajanje savremene Internet tehnologije (Web 2.0) sa interakcijom korisnika. Sa aspekta razgraničenja termina, društveni mediji predstavljaju kanal savremene online komunikacije koji za osnovu ima tehnologiju Web 2.0 kao i poslovne modele zasnovane na Business 2.0 konceptu (ali ne isključivo).

Veoma je bitno napomenuti da oni koji poistovećuju društvene medije sa društvenim mrežama – veoma greše: društvene mreže predstavljaju samo jedan segment mnogo šireg skupa društvenih medija, ali kao i ekonomska propaganda u marketingu, društvene mreže su najvidljiviji deo društvenih medija.

Najveće prednosti društvenih medija i razlog velike popularnosti pojedinih servisa ovog tipa su:

• Jednostavnost korišćenja – Svako može da koristi društvene medije, • Prava dvosmerna komunikacija (konverzacija) – Generalno posmatrano, mali broj osoba poseduje stvarnu kulturu konverzacije (pored davanja informacija, potrebno ih je i primati), jer jednostavno “slušaju, ali ne čuju” šta im se govori/priča/piše.

Upravo iz ovih razloga, korišćenje društvenih medija za ostvarenje različitih kompanijskih ciljeva predstavlja toliko veliki izazov u celom svetu, pa i kod nas.

Napomena: Veći deo ovog uvoda deo je mog prošlogodišnjeg predavanja sa eTrgovine. Neki delovi teksta su preuzeti iz diplomskog rada jedne od čitateljki Belme Rizvanović, pa bih joj se ovom prilikom zahvalio na svesrdnoj pomoći.

1. Uvod 2. Evolutivni razvoj Interneta 3. Web 2.0 koncept 4. Korporativni nastup na društvenim medijima – Uvod

1. Budi… …na mreži, aktivan, optimista, idejan, inovativan, koristan, zanimljiv, 2. Prati… 3. Ostavi trag… 4. Bez monologa, bitna je konverzacija… 5. Uživaj… ps. ove savete sam izmislio kako bih olakšao ljudima koji žele da koriste Twitter, Facebook ili druge društvene mreže. Ali i da malo pametujem svojim iskustvom… addthis_url = 'http%3A%2F%2Fwww.dedabor.com%2Ftu-sam%2Fiskrice%2F5-saveta-za-uspesno-koriscenje-drustvenih-mreza%2F'; addthis_title = '5+saveta+za+uspesno+koriscenje+drustvenih+mreza'; [...]

Oni koji imaju ridere, koji prate blog agregate, koji koriste Twitter i Facebook pa ih zainteresuje link ili naslov. Oni koji koriste pretrazivace, pa slucajnim surfom nalete na blog post. Ljubav, muzika i sve nesto lepo… addthis_url = 'http%3A%2F%2Fwww.dedabor.com%2Ftu-sam%2Fiskrice%2Fko-cita-blogove%2F'; addthis_title = 'Ko+cita+blogove'; addthis_pub = '';

Neko vreme (od prošlog avgusta), nisam mogao da budem prisutan kao ranijih godina, ali sada kada sam završio neke privatne obaveze, ponovo se konektujem i to sa posebnim zadovoljstvom. Nisam skroz van mreže, tu sam , prisutan i pratim koliko mogu i koliko su mi vreme i obaveze to dozvoljavale. Nešto sam radio na privatnom [...]

Ovo je prvi deo teme o zaštiti dece na Internetu u čijem fokusu je pozadina problema koji se odnose na različite vrste zloupotrebe Interneta.

U poslednje dve godine sve više raste broj akcija i sadržaja u medijima koji su u vezi zaštite dece na Internetu. Ova pojava je sasvim logična obzirom na različite loše vesti koje se tiču Internet zloupotreba, a kako je ove godine već više od 40 odsto stanovništva Srbije na Internetu, patologija svakodnevnog života kod određenog procenta stanovništva nalazi svoje oblike ispoljavanja i na Internetu.

Koliko roditelji poznaju Internet?

Kada je detetu potrebno objasniti kako se prelazi ulica, bez obzira koliko je vremena potrebno za to (prosečnom detetu je potrebno dosta vremena da nauči kako da bezbedno prelazi ulicu, toliko i da mu roditelj veruje), lako je videti da li dete brže ili duže usvaja načine bezbednog ponašanja u saobraćaju.

Globalna statistika pokazuje da preko 95 odsto korisnika Interneta u svetu (pa i kod nas) ne poznaje Internet ozbiljnije od njegovog najosnovnijeg korišćenja (provera i pisanje e-mail poruka, surfovanje Webom, pretraživanje, otvaranje Facebook naloga i njegovo korišćenje na osnovnom nivou…). Preko 90 odsto korisnika Interneta (u svetu i kod nas) Internet najčešće samovoljno koristi za zabavu i iz dosade (kada se ne radi o obaveznim poslovnim procedurama)!

 Obzirom da u osnovi raditelji ne poznaju korišćenje Interneta, ne mogu na pravi način da usmeravaju svoju decu na koji način da ona pravilno koriste Internet, naročito u slučajevima kada odrasli ignorišu Internet (jer ih npr. mrzi da uče nešto novo “pod stare dane”), ili ga koriste za svoje potrebe na takav način da je bolje da ga uopšte i ne koriste.

Nije Internet to što otuđuje decu, već zauzetost i/ili nebriga i/ili samoživost roditelja!

Dovoljno je samo malo da se raspitate u svojoj okolini kako vaše komšije, rođaci, prijatelji “upošljavaju” svoju decu korišćenjem kompjutera (Interneta), dok su oni po ceo dan zauzeti da bi uspeli da zarade onoliko koliko mogu da bi bili što zadovoljniji svojim životom.

Npr. u okruženju mog sina (7 g.), 40 odsto dece u njegovom odeljenju (prvog razreda) ima mobilni telefon! Naravno, u jednom momentu je moj sin došao do mene da me ubeđuje kako je i njemu potreban mobilni telefon, i kada sam ga upitao zašto – pa naravno, zbog igrica na mobilnom telefonu! Više od dvadeset odsto učenika njegovog odeljenja ima “dečiji” kompjuter, koji je namenjen mlađem i starijem detetu zajedno, dok znam za jednog učenika u tom odeljenju koji ima svoj kompjuter (sva četiri člana ove porodice imaju svoj kompjuter). Za televizore se nisam raspitivao…

Učiteljica drugog razreda u koji ide ćerka mog prijatelja, pozvala je učenike da mogu s njom da komuniciraju preko Facebook-a. Na njenom profilu ta deca mogu da vide da je ona razvedena i da traži Dating Opportunity! Na istom profilu drži sliku njenog devetnaestogodišnjeg sina odevenog u gaćice!

Ove godine sam čuo izjavu kako trenutno deca u četvrtom razredu ako nemaju Facebook nalog, mogu a budu “izopštena” od strane prijatelja iz razreda!

Kada imate mlađe dete koje veliki deo dana može samo da “organizuje” svoje slobodno vreme zbog zauzetosti roditelja, da li mislite da neće koristiti igrice na kompjuteru, TV ili igrice na mobilnom telefonu? Na žalost, znate i sami da veliki procenat roditelja na ovaj način rešava pitanja angažmana dece dok nisu u školi i na nekim od drugih aktivnosti (sport, muzika, jezik…).

FarmWille pošast!

Prošle godine mi je bilo interesantno kada sam čuo priču jedne žene kako je svojoj prijateljici dala FB pristup da bi joj održavala cveće na FarmWille-u dok je ona na moru (!), a ove godine sam čuo izjavu druge žene koja od prošle godine bira smeštaj u Grčkoj za wireless Internetom da bi mogla da igra FarmWille za vreme godišnjeg odmora!

U nekoliko navrata sam čuo priče osoba koje na radnom mestu u jednom prozoru svog kompjutera drže program sa kojim rade, dok u drugom prozoru – FarmWille!

Pitanje: Kakvu poruku svojoj deci daju roditelji koji satima igraju neke igice na Facebook-u?

Roditelji koji preuzimaju kontrolu nad aktivnostima deteta

Kaže se “malo dete – mala briga, veliko dete – velika briga”. Sada već i statistike potvrđuju povećanje broja žena preko 40 g. koje koriste Facebook, i to nije slučajno. Prošle godine sam čuo primer žene čija je trinaestogodišnja ćerka olako izjavila mami kako joj se dopadaju muškarci sa “pločicama”. Istog dana ta žena je otvorila Facebook nalog, sprijateljila se s ćerkom i sa svim njenim prijateljima preko FB-a, tako da može da prati šta joj dete radi.

Roditelji starije dece bi trebalo da prate aktivnosti maloletnog deteta na Internetu, ili kroz sam detetov nalog, ili preko praćenja aktivnosti deteta na drugim nalozima, jer bez obzira koliko je to verovatno bolno za dete, veoma je važno ustanoviti u kakvom se online okruženju kreće vaše dete.

Zaključak

Kao što se može videti, nije glavni problem u tehnologiji koja će omogućiti zaštitu dece na Internetu, već značajnije poznavanje Interneta od strane roditelja, i briga roditelja o tome kako im deca provode vreme tokom dana. Na žalost veliki procenat dece je sam zaslužan za svoje vaspitanje, jer roditelji za to nemaju vremena!

U dugom delu teme o zaštiti dece na Internetu biće reči o potrebnim znanjima i tehnikama kako da roditelji utiču na bolju zaštitu dece na Internetu.

Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)

Verovatno ste se više puta pitali ovo pitanje (makar ja jesam), a od danas imamo i odgovor. Naime, u okviru bloga Socijala.net (koji tek treba da krene koliko sam shvatio) dostupan je i servis koji analizira Facebook fan strane napravljene u regionu. U pitanju je web spider koji prikuplja fan strane iz regiona i na osnovu demografskih podataka (dostupnih u Insightsu) dodeljuje fan stranu onoj zemlji koja ima procentualno najviše fanova. Zanimljiv i koristan servis, ali i odlična ideja za promociju nove web destinacije.

Evo liste 10 najpopularnijih fan strana u Srbiji a ostale pogledajte na samom blogu.

1. 1.000.000 ljudi do pocetka SP u fudbalu koji navijaju za SRBIJU :) 459,130 fanova 2. PALACINKE 386,376 fanova 3. Bazen !!! 348,185 fanova 4. Nismo neozbiljni! Samo uzivamo u najboljim godinama.. ;) 308,172 fanova 5. Volim da se smijem…ne mozes mi nista.. :)) 305,577 fanova 6. Osmeh - jedina kriva linija koja moze ispraviti mnoge stvari :) 298,302 fanova 7. Mrzim rano ustajanje! 288,599 fanova 8. Simpsonovi 275,662 fanova 9. Svi Mi K0ji W0lim0 KaDa Sm0 SaMi kOd KucE ! ;)) 270,690 fanova 10. I kad je NAJTEZE, ti samo NASMEJ se :))) 270,437 fanova

Brendovi u top 100

Kao što se može primetiti najpopularnije fan strane su uglavnom zabavnog karaktera, i nema puno onih koje se vezuju za neki brend. Među prvih 100 fan strana možemo naći uglavnom strane koje se geografski ne vezuju samo za Srbiju, poput Orbit žvaka ili Rafaelo kuglica. Prvi srpski brend je najverovatnije Plazma a slede je Jafa keks, Eurokrem i Smoki. Ne čudi obzirom na staž ovih slatkiša na tržištu i činjenicu da ih vole sve generacije. Obzirom da servis prati 50.000 fan strana samo iz Srbije, imaće ovde da se igra poprilično i da se izvuku neki zanimljivi zaključci, ali o tome nekom drugom prilikom kad se dokopam malo vremena.

Velimir Ilić je stvaran. Čovek od krvi i mesa. Dakle, dozvoljava sebi da napravi glupost(i). Facebook je socijalna, internet, mreža. Virtualna. Ali su „na njoj“ živi ljudi.

Tog (stvarnog) Velimira je prošle nedelje napao i pesnicama u lice udario (stvarni) Dejan koji, pride, ima i profil na “Fejsbuku”. Virtuelci su mu (Dejanu, ne Velimiru) napravili nešto što se zove: „Dejan Stojanović – Fan klub čoveka koji je prebio Velju Ilića“. I do trenutka pisanja ovog posta taj klub ima 16.968 obožavalaca.

Možda je licemerno od Velimira da kritikuje druge za nasilje kome je i on (više puta) bio sklon. Ali, krajnje je licemerno da oni koji ne podnose Velimira jer je bahat, drzak i nasilan ne rade to isto i za Dejana. Sve Gandi do Gandija. Kad bi se zezali. Vide balvan u tuđem, a ni trn u svom oku.

Google Buzz - došao je tiho i ušao u legendu kako naš narod voli da kaže. I zaista, gotovo ništa nisam čuo o ovom proizvodu do pre par dana kada je neko twitnuo kako Google planira FB, twitter killer danas poznat kao Buzz.

Photo: spazzo_1493

Prva pomisao prilikom predstavljanja Google Buzza bila je, omg Google se više ne loži na svoje priče sa pozivnicama. Očito ih je loženje ljudi za Wave poprilično opeklo pa su se potrudili da ovaj put vrebaju iza leđa. I to im je delimično uspelo, integracija sa superpopularnim Gmailom dovela je do toga da samo za jedan dan verovatno imamo više aktivnih korisnika nego na Twitteru (već imam oko 200 followera). Ni sam to nisam očekivao, ali eto desilo se, međutim postavlja se pitanje da li je Buzz dovoljno catchy servis da se ljudi tu i zadrže. I Wave je isto tako bio prepun prvih dana, borilo se “za kartu više” a danas, to je neki tamo sajt koji verovatno niko ne koristi.

Rupa na saksiji

Buzz je onoliko revolucionaran koliko i goblen Mona Lize, ne može se reći da iza toga nema truda, ali osnovna ideja je naprosto već viđena. Pljunuti FriendFeed sa nešto naprednijim mogućnostima upravljanja fotografijama i videom preuzetih iz Wave-a. O dizajnu by Google ne treba trošiti reči, nije fensi poput TweetDecka ali iza svake njihove ideje stoji milion razloga.

Međutim i ta reciklirana ideja ima par ozbiljnih mana koje mogu ozbiljno ugroziti rast baze korisnika. Ideja sa spamovanjem a la Facebook jednostavno ne pije vodu kada je u pitanju licni mail, napredniji će sve to uspešno pustiti kroz filter a ostale će posle nekog vremena smoriti te već danas imate nekolicinu koji su sklonili Google Buzz. Najveći problem je zapravo u tome što ne možete kontrolisati količinu mailova koja stiže ljudima, ako se samo jednom zakače na jedan od vaših buzzova verovatno će vas proklinjati do kraja dana, makar mene već jesu :) Mute, opet preuzet iz Wave-a, takođe ne vrši posao makar u ovoj fazi tako da se definitivno odaje utisak da se sa spamom treba pozabaviti, do tada evo malog saveta da uklonite uz filtere buzz mailove.

Malo detaljnije o samom konceptu pročitajte na Netokraciji.

Kako ukloniti Google Buzz mailove iz inboxa?

Nemke je napisao fin tutorial kako napraviti filter za Google Buzz mailove tako da budu manje smorni, pa sam bio dovoljno slobodan da ga podelim sa Vama:

1) Kreirati novu labelu - Buzzing (ili slicno)

2) Kliknuti “Settings” u gornjem desnom uglu pa zatim na “Filters”

3) Kliknuti “Create new Filter” i u polju Subject upisati Buzz, kliknuti Next Step

4) Kliknuti box “Skip the Inbox” i “Apply the Label” gde cete izabrati label koji ste stvorili

5) Kliknuti box “Also apply filter to x conversations bellow” i konacno Create Filter

Gotovo!

Nešto poput zaključka

Kapiram da će se koristiti buzz ako ostane uz Gmail ali je pitanje koliko će gore popisane mane uspeti da drže ljude na istom. Facebook je ipak nešto više od ovoga, dok Twitter ima svoje prednosti u praćenja trendova i gomile podaplikacija. Ono što može da bude zanimljivo jeste integracija sa Google Mapsom i njihovim Latitude servisom čime Buzz postaje punokrvna location-based društvena mreža, što takođe nije revolucionaran koncept (imamo i GoWallu i FourSquare) ali opet multiplatfomnost Googlovih proizvoda itekako može zaseniti slavu ova dva. Gowalla još uvek podržava samo iPhone (navodno i Android ali nesrećno je to), Foursquare je nešto bolji, ali Google mape imaju svi smart telefoni tako da će većini ovo biti novi koncept.

Ono što još možemo primetiti jeste ta neka Googlova putanja u monopolistu umesto monopoliste. Počeli su malo da smaraju sa težnjom da budu sveprisutni u svim nišama, i umesto da puste male i kvalitetne sajtove da se razvijaju svojom bazom i činjenicom da sve daju besplatno gaze sve oko sebe. Možda je to dobro za krajnjeg korisnika, ali nikako za tržište, zamislite samo da sutra nemate više Gmail.

Kako zene zovu debelog decka bez para? – Krme jedno! A debelog decka koji je pun para? – Medo mali! Meni se ne svidja ovaj vic. Meni je on tako okrutan, realan i stvaran da mi pripadne muka kad pomislim cemu se mi danas smejemo. Ali to je nasa stvarnost. I ne bi ja o ovome pisao, ali [...]

Novosadski wellness klub Sanus napravio je zanimljivu reklamnu kampanju integrišući tu i social medije poput Facebooka. Tako recimo, svi koji se učlane u njihovu Facebook grupu dobijaju pravo na besplatno članstvo, a evo i propratnog bilborda.

© goran | Svakodnevnica blog, 2010. | Permalink | Nema komentara | Dodaj u del.icio.us zbirku Tekst označen ključnim rečima: Facebook, Sanus, Wellness

Takođe nepropustite IT vesti i dešavanja na Personal magazinu

Stop Wasting Time on Social Networks Sjajan tekst o gubljenju fokusa i vremena na tzv. društvenim mrežama… (tags: Twitter Facebbok socialnetworking blogging)

© goran | Svakodnevnica blog, 2009. | Permalink | Nema komentara | Dodaj u del.icio.us zbirku Tekst označen ključnim rečima: blogging, Facebook, social networking, Twitter

Takođe nepropustite IT vesti i dešavanja na Personal magazinu

Fenomenalan viral od Ikee realizovan alternativnom upotrebom (iliti hakovanjem) Facebooka i photo tagginga.

Gotovo svaki noviji servis koji se pojavi na tržištu i zagolica pažnju publike ponudi Vam mogućnost da sve ostale osvežavate preko njega. Zvuči sjajno, sve radite sa jednog mesta, kao što sve pratite kroz RSS čitač, ali pitanje je koliko je to u slučaju vođenja korporativnih naloga zaista dobro.

Photo credits: Roby72

Kada sam se prvi put ozbiljnije poigrao sa Tumblrom, bio sam u fazonu - whoa pa ovo je zaista sjajno, omogućiće mi da umesto postovanja na 12 mesta to uradim samo na jednom i to će svuda biti objavljeno, a uredno ga mogu ostaviti i da njuška moj YouTube, Digg i Delicious i sve to prosledi kroz ostale kanale. Očigledna ušteda vremena a pritom moji FB prijatelji ne moraju da gledaju sve moje twitove (što bi ih očito smorilo), već samo one koje objavim putem ovog servisa. Divno, no odrasli smo i shvatili da bajke ne postoje tako da će sledeća rečenica početi sa ali.

Ali, onda sam došao u situaciju da ne znam gde više šta objavljujem te zapao u nekoliko zanimljivih situacija:

1) Isprobavao sam shout opciju na Diggu sa nekim Story tekstom i onda mi je to otišlo na sve moguće naloge koji su povezani a automatski i izazvalo hejt jer ih smaram novim spotom Seke Aleksić ili tako nečim. Sorry guys, nisam ja robot je to sve uradio, razumite me.

2) I ajd zataškam ovo pod 1) nekako da bi, posle bravuroznog nastupa na karaokama okačio video na YouTube. Budim se, 28 notifikacija, 43 odgovora na twitteru, skočio i rang na Tumblru iako sam spavao, pritom social media addict vid mesečarenja mi još nije ustanovljen. Pogledam, moj video je objavljen skoro svuda gde sam registrovan!?! Njuškalo Tumblr se nije štedeo i uredno je poslao link ka novom videu svuda. Ok nije toliko strašno, ali zamislite da sam okačio neki home video :P

3) U međuvremenu pojavi se i Posterous, promovisan od strane velikih social media gurua, pa rekoh da probam. Opa, crossposting, ovde može i blog da se poveže, pa kako da ne probam. Da zlo bude gore povežem i Tumblr sa njim.  Alice in Chains me tog dana oduševljavao, pa objava pesme Rotten Apple na ovom mikroblogu je objavljena i na mom blogu, Twitteru, FBu, Diggu, Deliciousu i na kraju Tumblru, koji je sve ovo jos jednom uredno prosledio na sva ta mesta. Totalni haos!

Međutim, ako vam ove zabavne situacije nisu svrha korišćenja društvenih medija, bojim se da je svaka druga upotreba, a posebno kada je vođenje korporativnih naloga na društvenim medijima ova mogućnost potpuni promašaj. Eventualna ušteda vremena u ovom slučaju je isto što i vršenje nužde u tanjir iz kog jedete.

Društveni mediji su nam tu da komuniciramo sa postojećim i potencijalnim korisnicima naših proizvoda/usluga, da kreirajući i održavajući dvosmernu komunikaciju poboljšamo svoje poslovanje a time i svoju poziciju na tržištu. Kao takvi, praćenje i vođenje nalozima na istim bi trebalo da predstavlja našu svakodnevnu aktivnost.

Sa druge strane, integracija ovih rešenja  nas vraća nas u doba one way komunikacije, čini naše naloge svima omraženim RSS izvorom a ne platformom za komunikaciju. Da, povezivanje Facebook i Twitter naloga može uštedeti nešto vremena, ali cool je samo ako ćete i pored toga posvetiti oba servisa dovoljno vremena u slučaju eventualnih reakcija. Reakcije su suština društvenih medija - vaša ciljna grupa je online, priđite im, zainteresujte ih, posvetite im koji minut i ako to radite na normalan način možete da postignete zaista mnogo. Primera je iz dana u dan sve više, i svima je zajedničko samo jedno - BRIGA i POSVEĆENOST svakom korisniku svuda gde su aktivni.

Ranijih godina kad objavimo nesto na blogu, bude i nekoliko desetina komentara. Necu da ulazim u kvalitet, hocu nesto drugo da napomenem: …sada je privilegija dobiti komentar na neki post na blogu, pored twittera, fb i ostalih drustvenih mreza… Razumem , prihvatam. I moj zakljucak: moramo se debelo potruditi i biti kudi kamo kvalitetniji nego lani ako zelimo [...]

Без додатних апликација, Фејсбук омогућава увоз једног блога и приказ нових записа на профилу корисника у облику белешки. Ово је кратко упутство за увоз новог, одн. уклањање раније увеженог блога.

Kada ulazite u društvene grupe, nije važno samo da prihvatate prijateljstva ljudi koje znate, već i da pazite u kakvo šire okruženje ćete ući. Ponekad će vas prijateljstvo sa osobom-znamo-se-iz-viđenja dovesti u neku širu i neželjenu koaliciju sa osobom (ili više njih) sa kojom ne smo da nemate ništa zajedničko, već je nikada ne biste birali. Ili će vam ta osoba dovući novu, koja će vam ubrzo preporučiti ulazak u FB-grupu koju vode ultradesničari.

LinkedIn je, kako mi je rekao jedan od blog-prijatelja, najvažnije neposećeno ili on možda reče najneposećenije važno mesto na internetu, kakogod, smatrala sam to jednim bezopasnim mestom na kojem sam spustila radare zadužene za merenje zračenja gluposti i glupavosti. Kao i na drugim mestima, i ovde postoji mogućnost povezivanja u profesionalne interesne grupacije, na bazi otvorenih grupa ili zahteva za pristup, što sam takođe sa smanjenom pažnjom prema sopstvenom ukusu koristila.

Zatekla sam se u jednoj takvoj, misleći da mi može biti od koristi, ako ne direktno, a ono u informativnom smislu. Nisam obratila preteranu pažnju na profil vlasnika grupe, nisam ga pozvala da se direktno povežemo, nisam ni preterano pažljivo pratila teme kojima se grupa bavila.

Sve do jutros. Umesto rutiniranog slanja obaveštenja sa LinkedIna u odvojen odeljak u mejl-boksu zadužen da grupiše te informacije, pratila sam link:

Svi SRBI sa linkedin-a u JEDNOJ Grupi !

Ko ne bi krenuo za takvim linkom sa nekontrolisanim i egzaltiranim odabirom velikih slova, u masi mejlova koji nisu imali jutarnju erekciju kao ovaj? Ako ništa drugo, ovaj mejl je po naslovu bio kapitalac u odnosu na svoju konkurenciju u Inboxu, nisam mogla da ga ne primetim.

Sa užasom sam, još onako krmeljiva i tek čekajući kafu, shvatila da se ja nalazim dobrovoljno u toj grupi. Koju je osnovala osoba koja INAČE nekontrolisano koristi velika slova i više od jednog znaka za eksklamaciju gde god može. I ne može. Niko me nije prisilio da u grupu uđem ucenom da ću se, naprimer, ujutru probuditi debela i sa velikim dlakavim mladežom na nosu, niko mi nije rekao dabogda tvom sinu Jelena Karleuša prepričavala lektiru ili nešto slično tako strašno.

Ja sam to sve uradila na dobrovoljnoj bazi – ušla u jednu takvu grupu, koja ima jednu takvu svežu ideju kao što je ova iz naslova:

Svi SRBI sa linkedin-a u JEDNOJ Grupi !

Pročitam opis grupe, nE BUDEM lenja, presaVIJEM tabak !!! i u odeljkU ZA KOMEntar !!! upišem jutros nekoliko redaka, uostalom sve se može pratiti ovde.

Zaboravim na slučaj, imam ja i drugih društvenih mreža u životu sa kojima mogu lepo da gubim vreme, kad! predveče zateknem u svom elektronskom poštanskom sandučetu ovo:

Vlasnik grupe, preduzimljivi Vladmir Jocić mi je podrobnije objasnio o kakvoj budućoj grupi je reč i kako se ja imam ubuduće vladati. Ne znam da li bi primedbe da se negacije “nezadovoljavate” i “nevidim” pišu odvojeno ili ukazivanje na ostale prvopisne i gramatičke greške u srpskom jeziku ovog prosrpskog gurua, bile okarakterisane kao “agresivan i provocirajući” i, mada je izostavljen prirodno pripadajući dodatak “or else”… ne znam stvarno, ali neću da rizikujem, ako shvatate šta hoću da kažem.

Nije kriv HR preduzimač, da se razumemo. On ima svoju viziju koja se odlično uklapa u Srpske dveri. Kriva sam ja, jer sam srljala u jutro u kojem će neko ko ne zna srpski jezik uopšte imati ideju da mi se lično obrati na temu voljenja Srbije na društvenoj mreži LinkedIn.

Poslušaj sada savet što će ti čiča reći:

Pazite se grupa, listi i fan-stranica. Budite probirljivi. Pre nego što prihvatite ulazak u grupu na FB samo zato što se zove tako kako vam se dopada, pogledajte ko su joj članovi i šta misle, o čemu pišu. Pre nego što postanete fan (o, kako se lako izlizala ta reč od Bitlsa pa do Facebooka) neke stranice, nije li pametnije da prvo vidite u kakvom društvu ćete biti?

Pa, niste vi našli vaše svoje ime, prezime i nadimak na ulici, a svoj lik i delo u obližnjoj trafici. Vi ste jedna, neponovljiva osoba koja zna šta voli, šta ne voli, kome pripada i gde nikako ne može i ne treba da se dene. Prema svecu i tropar, prema članu i grupa.

Ne vidim zašto se na internetu ne bismo ponašali kao i u ostatku svog realnog života “malih higijeničarskih radosti”: poštujem sebe, poštujem druge i tačno znam ko ne zaslužuje ni mrvu mog vremena.

По некад је корисно посветити мало времена себи и опустити се уз несвакидашње приче. Не може да шкоди, а ако не шкоди значи да користи. Ако ми не верујете, читајте шта је било после...

Jedna od ozbiljnijih clanica najozbiljnije grupe na Facebooku postavila je sliku , a onda shvatila da to ne ide samo osnivacu na zid, vec sluku vide i svi drugi ozbiljni clanovi grupe. Ja sam sebi dao slobodu da sliku prenesem na blog kako bi je videli i svi oni koji ne koriste Facebook a citaju DEDABOR [...]

I ako ni sam nisam verovao, došao je dan kada sam rekao da je Facebook sranje, a njegov poslednji redizajn kolateralna šteta. Sve to može uticati i na to da moj Facebook evenđelizam ode u penziju. Ovo što su uradili jednostavno ne ide u korist korisnika…

Odakle početi? Da li od toga što intezitet promena na Facebooku prelazi svaku granicu ukusa, ili od činjenice da je novi news feed totalno beskorisna hrpa informacija? Uželeli smo se informacije o tome kako tetkine sestre brat ima nove prijatelje, ili nam jednostavno nedostaje podatak o tome kako je naš prijatelj zapravo fan page addict i dnevno postane fan 34 stranice. Nije li to želja Facebooka da dokaže kako je “najjači” i kako gomilu činjenica u, u poslednje vreme razjebanom, newsfeedu treba upotpuniti i tim “relevantnim” informacijama i tako napraviti totalni kuršlus? Smeši mu se naravno i titula novog kralja šuma. Dva put bez vađenja što reče Miloje u nekom od prethodnih postova.

Highlightsa više nema, a recimo da  je zamenjen news feedom koji se generiše na osnovu aktivnosti vaših aktivnih prijatelja (onih sa kojima chatujete, sa kojima ste na slikama) itd, i tome u potpunosti gazi ono insistiranje na razmeni sadržaja od ranije favorizujući sadržaje određene grupe ljudi. A još veći hit u celoj priči je što se do odabranog sadržaja na osnovu aktivnosti tih korisnika aka komentara i lajkova. Pitam se samo kako neki sadržaj da dođe do izražaja, tj. bude komentarisan kad ga uopšte nije moguće videti? Biću dovoljno slobodan da tu pojavu imenujem kao Facebook paradoks. Dakle, kako neće videti i neće komentarisati, odabir sadržaja neće biti prepušten prijateljima nego algoritmu, te onda imamo još jedno logično pitanje, čemu onda social u social network.

I na kraju, kad mi je već do hejtovanja Facebooka dodaću: potpuno je neverovatno da se neki popularan servis ovoliko igra sa korisnicima. Gotovo mu to postaje ključna kompetencija, nešto kao Twitterovi učestali padovi. Ovim potezom verovatno hoće od Facebooka da naprave koristan servis, umesto krckalicu vremena, što po meni nikako nije logično, štaviše liči mi na pucanje u noge.

Videćemo kako će se ovo odvijati, čitao sam zvanični blog povodom redizajna i nisam naišao na pozitivni komentare, te verujem da će morati nešto hitno da se menja. Ne kažem da ovo nema logično obrazloženje sa njihove strane, štaviše mislim da su ovo namerno uradili, ne bi li kroz par dana predstavili super moćan komercijalni alat za dovlačenje posete na vaš sajt, ali način na koji su to uradili nikako nije u redu.

Prigodna pesma

<object width=”425″ height=”344″><param name=”movie” value=”http://www.youtube.com/v/zMbBqX3-KD4&hl=en&fs=1&”></param><param name=”allowFullScreen” value=”true”></param><param name=”allowscriptaccess” value=”always”></param><embed src=”http://www.youtube.com/v/zMbBqX3-KD4&hl=en&fs=1&” type=”application/x-shockwave-flash” allowscriptaccess=”always” allowfullscreen=”true” width=”425″ height=”344″></embed></object>

Komentari više nego dobrodošli!

Od kada je hype uhvatio Facebook i Twitter, počinje intezivno da se priča o korporativnom prisustvu na društvenim mrežama. Da li biti prisutan, kako bi to uopšte vodili, ma koja je tu konverzija?

Moram da se vratim (po ko zna koji put) na Milojevu izjavu: možete da se ne bavite webom, ali se on već bavi vama! U slučaju društvenih medija to znači da od momenta kada lansirate vaš brend, proizvod ili uslugu – postajete podložni javnoj kritici i razmeni mišljenja svih vaših korisnika na društvenim medijima. Bili vi prisutni tamo ili ne!

Koje je to uopšte tržište?

Što se tiče korisnika Interneta sa srodnim jezikom ovog bloga, a prema poslednjim izvorima sa wikipedia-e, u Srbiji imate 2.602.478 miliona korisnika, u Hrvatskoj 2.244.400 miliona korisnika i u Bosni i Hercegovini 1.441.000 miliona.

Što se tiče otvorenih Facebook naloga, po poslednjim podacima koje imam, U Srbiji ima oko 1.400.000, Hrvatska ima oko 757.000, Bosna i Hercegovina ima oko 431.000.

Za twitter je mnogo komplikovanije. Koliko ja znam, nigde ne postoje tačne brojke iz više razloga. Prvo: jer puno ljudi u biografijama ne upisuju uopšte odakle su. Drugo: ima dosta njih koji su u Srbiji ili Hrvatskoj recimo, ali twittuju na engleskom jeziku. Treće: ima onih koji twituju na hrvatskom ili srpskom, a žive van tih zemlji. Mislim da trenutno, niko sa sigurnošću ne može da kaže koliko korisnika ima pojedinačno po zemljama. Ja imam neke svoje pretpostavke, ali kako to ne mogu dokazati, ne želim da ih iznosim javno.

Domino strategija?

Zamislite da jedna osoba koja ima oko 1000 prijatelja na Facebooku + 1000 followersa na Twitteru objavi da je proizvod vaše kompanije loš, a kako je besan na Vas, zamoli svoje prijatelje da to prenesu dalje? Zamislite sada da samo 10% tih osoba koji su videli poruku prenesu dalje online i bar još 10% prenesu u offline svet, čuli ste za domino efekte?

Slajd sa predavanja Ph.D Dennis L. Wilcox

Predvideti kako bi se stvari dalje razvijale nije zahvalno. To uveliko zavisi od broja prijatelja i followersa ljudi koji tu vest prenose, ali takođe i time da li su i ostali klijenti nezadovoljni vašom uslugom ili proizvodom. Profesor Wilcox je o tome pričao na svom predavanju u Subotici. Kako god, na ovaj način se za samo par sati negativna slika o vašoj kompaniji može preneti do više desetina hiljade ljudi, a za par dana uz malo “klimaviji kvalitet” vašeg proizvoda već možemo pričati i do koje stotine hiljada osoba?!

U današnje vreme, uopšte se ne postavlja pitanje da li kompanija treba da bude prisutna na društvenim medijima – nego koju strategiju zauzeti i kako se organizovati!

Na žalost, većina firmi koja u ovu priču i uđe, to uglavnom uradi totalno nespremno i bez ikakve edukacije. Otvaraju se profili bez ikakve strategije, na “nezgodna” pitanja se uglavnom nespretno reaguje (Crise PR), kače old school PR saopštenja na njima, spamuju svoji frendovi-followersi (korisnici) porukama…

Jako brzo, korisnici na društvenim mrežama počinju da negoduju. Na žalost, kako je kompanija nespremna ušla u ovo, dvosmerna komunikacija uglavnom ni ne postoji. Posledice uglavnom znamo, uskoro nastupa i pljuvanje od strane korisnika, a posle nekog vremena, kompanija kapira da ovde ne samo da nema koristi – nego se i prethodni ugled kompanije zaljuljao. Sve u svemu pravi se više štete nego koristi.

Odnos prema korisniku

E sada, gore navedene brojke o broju korisnika, koliko god da su bile impresivne ili ne, nisu toliko ni bitne. Ovde se radi o nečemu drugom, ovde se radi o transparentnosti i novom odnosu prema svakom vašem korisniku koji je KRALJ i koji je jako svestan toga! Vaš korisnik u stvari nije danas nije samo korisnik nego i neko ko kreira informaciju i koji za to ima jako moćne online kanale komunikacije

Uz jedan besplatan blog podignut na Wordpress.com, jedan Twitter nalog i jednom grupom na Facebooku, dobro iznerviran kupac može da vam napravi toliko štete da vas ni par miliona € izlepljenih po svim balkanskim bilbordima neće moći pokrpiti. Ako uz to uzmemo i onu od Philip Kotlera: “kupac kada je razočaran proizvodom, ogovara ga pred jedanaestoro prijatelja, a kada je zadovoljan hvali ispred samo tri!!” Pa još Google koji sve to čuva u svojim pretragama i arhivama… Hmmm..

Da li ste već videli online reputaciju za srpskog avio prevoznika posle samo jednog blog posta na ovom blogu i među više od 2 milona rezultata pretrage na Googleu? Već par godina imam povećan promet na reč JAT pred zimske i letnje raspuste. A zamislite da se neko sada seti pa oko toga svega okupi jedan komjuniti nezadovoljnih korisnika JATa i podigne ceo sajt o tome?

Korisnik u Real Time Webu želi pre svega da bude saslušan! Jednom kada bude saslušan razmisliće da li će i konzumirati vašu informaciju ili proizvod. Korisnik ne voli puno da komunicira sa korporacijom, ali voli da kritikuje, ali i da pohvali.

Pre neki dan je Borja napisao kratak, ali jako sažet post o tome – ilustrovan odličnim predavanjem Gary Vaynerchuka.

Da li znate da se trenutno nalazimo u periodu izumiranja klasičnog one way marketinga za koji su se ljudi školovali još do pre koju godinu? Da li ste svesni koju snagu društveni mediji daju vašim korisnicima?

Mislim da na pitanje, da li vaša kompanija treba da bude na društvenim medijima imate odgovor. Pitanje je samo da li se o vašoj kompanijskoj online prisutnosti brinu profesionalci.

Neka prava na ovaj tekst su zadržana, 2009 Blogowski blog. Svi objavljeni radovi na Blogowski.eu su njegovo vlasništvo, osim ako nije drugačije napisano, i nalaze se pod Creative Commons Attribution 2.5 Licencom. Ukoliko koristite RSS kanale sa ovog bloga, proverite da li se slažete sa uslovima korištenja. Uslovi korištenja RSS kanala

Ako ga ništa drugo ne “uspori”, poput redimo “nekativnih korisnika“, onda hoće ovi lanci internih Messages poruka ;)

Dobih već dve tri poruke ovog tipa, a sve ide piramidalno 15x…

Zao mi je sto sam prinudjen da posaljem ovu poruku! Facebook je u zadnje vrijeme postao veoma popularan, a samim tim i previse spor kako nam se zale nasi korisnici.

Raporti pokazuju da je razlog tome veliki broj neaktivnih korisnika, a previse novih. Prosledjujemo ovu poruku da bi smo vidjeli koliko su korisnici aktivni/neaktivni. Ako si aktivan/aktivna posalji ovu poruku na najmanje 15 drugih korisnika.

Da bi potvrdio/la svoju aktivnost, kopiraj i proslijedi ovu poruku. Oni koji u toku od dvije sedmice ne posalju dalje ovu poruku bice ponisteni bez odlaganja, kako bi smo napravili vise mjesta. Proslijedi, dakle, ovu poruku svim tvojim prijateljima i neces biti poniste

© goran | Svakodnevnica blog, 2009. | Permalink | Nema komentara | Dodaj u del.icio.us zbirku Tekst označen ključnim rečima: Facebook, SPAM

Takođe nepropustite IT vesti i dešavanja na Personal magazinu

Za sve ovdašnje brojne ljubitelje Facebooka evo jedne sjajne aplikacije. Reč je o namenskoj Adobe AIR desktop aplikaciji koja se pokazuje mnogo boljom i upotrebljivijom nego slične aplikacije namenjene praćenju i učestvovanju na društevnim mrežam, poput Tweetdecka za Twitter.

Kao i ostale Adobe AIR apliakcije, lako se instalira, a teška je samo 800kb, a kako je reč o AIR platforni radi bez obzira na platformu (Mac ili PC). Facbook for Adobe AIR je upotrebljiva i funkcionalna aplikacija, prilično responzivna i ne zahteva pokretanje web browsera, može da radi u pozadini tok se news feed vesti pojavljuju preko svih prozora.

Možete je preuzeti sa ove adrese.

© goran | Svakodnevnica blog, 2009. | Permalink | Nema komentara | Dodaj u del.icio.us zbirku Tekst označen ključnim rečima: Adobe AIR, Facebook, Twitter

Takođe nepropustite IT vesti i dešavanja na Personal magazinu

Pogledajte veb operu:

Slični članci na blogu:StopCommentSpamPuko Google: “This site may harm your computer.”Wordpress ne radi dobro redirekciju domenaNegativna reklama rulez!Preuzeto sa pedja.supurovic.net ) Slični članci Blog, tviter ili fejsbuk - forma ili suština (4) Facebook podrška je bezvezarija (4) Ugasite sami svoj .yu domen, ne čekajte RNIDS (1) Radikalno tamanjenje spamera (2) Puko Google: “This site may harm your computer.” (3) Opet pojeftinjuje Internet! (5) Nezajažljivost na besplatan domen (8) Neverovatno, opet mi ukradoše članak sa bloga (14) Neće mene trojanci - malo sutra (12) Koliko je siguran PHP na vašem veb serveru? (5)

Skoro sam, koristeći neku od miliona Twitter aplikacija skapirao da sam na Twitteru registrovan duže nego na Facebooku. I pored toga, situacija je obrnuta, te Twitter i dalje smatramo next-big thingom, nečim što dolazi i što će zameniti Facebook na čelu najpopularnijih društvenih mreže/medija/čega god. Međutim, da li je zaista tako?

Dakle, Facebook je za manje vremena, sa 300 miliona registrovanih korisnika uspeo da postane najveća društvena mreža na svetu, ako ne računate MSN Live! koji po informacijama koje je objavio Jeremy Owyang ima 375 miliona registrovanih članova. Ono što je još važnije, a objavljeno je u isto vreme kad i informacija o broju članova, Facebook je počeo da posluje pozivitno, i razuverio sve neverne tome o tome kako su društvene mreže i pare nespojivi. Za to isto vreme Twitter nema ni biznis model.

Osvrnuću se na još nekoliko detalja koji, navodno, predstavljaju ključne kompetencije Twittera, koje, opet navodno, Facebook nikad neće imati.

1) Real time search

Real time search više nije samo privilegija Twittera, Facebook je redizajnirao svoj search sistem tako da sada možete detaljno pretraživati pojmove koji vas interesuju kroz profile, fan page-ove, grupe ali i ostatak web-a. FB izrasta u još jednog web monopolistu i ne bi me čudilo da se pozabavi malo više searchom u budućnosti, želeći da od Facebooka stvori centralno mesto na Internetu na kom možete sve da radite što Vam je potrebno, radite, zabavljate se, komunicirate sa klijentima i prijateljima. Pretnja Googlu? O da!

2) Trending topics

Da li ste čuli za Facebook Lexicon?Ne? Onda ni ne čudi što mislite da su trending topics privilegija twittera. Nisu, napredan sistem za praćenje keyworda se uveliko razvija pod imenom Lexicon, i predstavlja svojevrsni mashup Trending Topica i Google Trendsa, tako što vam omogućava praćenje više keyworda odjednom. I dok Google Trends prati sajtove, Lexicon nam omogućava da pratimo široke mase, i popularnost keyworda među njima, određujući na taj način šta je zaista “vruća tema”. Na nekom od predavanja sam pričao o tome kako novinari često prate popularnost pojedinih grupa na Facebooku i na osnovu njih kreiraju vesti, e pa ovo, može da okrene tu industriju u potpunosti naglavačke.

Naravno ovaj servis je još u procesu razvoja, a veliki problem svakako može biti što se ove informacije baziraju na privatnim informacijama korisnika. No, i Google čita naše mailove, pa svi koristimo Gmail.

3) Poznati

U nekom od tekstova, X stvari koje Facebook nikad neće imati a Twitter ima i previše jesu poznati. GLUPOST!Ashton na FB ima nešto manje fanova nego što ga ljudi prati na Twitteru, a izvodi apsolutno iste stvari. Pa niko normalan nije lud da ignoriše 300 miliona ljudi, oni žive od fanova i najmanje što smeju da rade jeste ignorisanje jednog tako moćnog kanala. A što se tiče naših poznatih, face it, oni su “zvezde” i nemaju šta da traže sa fanovima, i trebaće vremena da skapiraju koja je ključ uspeha novom talasu social media zvezda poput MC Stojana ili Cvije.

4) Stabilnost platforme

Twitter je najnestabilniji popularni servis koji sam ikada koristio.Toliko je nestabilan da ljudi nose majice sa njegovom 404 stranom (nadam se da se Miloje neće naljutiti), a ne pokazuju se ni neki veliki napori da se to promeni. Doduše ni Facebooku ne cvetaju ruže ali kao servis je mnogo stabilniji od Twittera, a ako pogledate statistike o posećenosti, uporedite broj korisnika i vreme provedenom na istom skapiraćete da to uopšte nije lak posao.

5) Mobilnost

Twitujem iz klonje ili busa, šaljem sliku žene kako se presvlači ili se snimam kako sam na kul žurci i sve to u real time-u delim sa prijateljima. Super je to, ali mislim da je Facebook Lite upravo iskorak ka popularisanju korišćenja FB-a sa mobilnih platformi. Mnogo je “lakši” što mu i ime kaže a interfejs je pregledniji za mobilnu upotrebu.

6) Biznis upotreba

Firme moraju imati profil na Twitteru, to stoji, on je odličan način da uspostavite komunikaciju sa vašim postojećim kao i potencijalnim korisnicima i na taj način dođete do lojalnih korisnika. Ali, Twitter naprosto nema kritičnu masu u Srbiji da biste mogli nešto ozbiljnije da uradite. I ne samo u Srbiji, u celom regionu.

Sa druge strane, Facebook fan stranica vam pruža kompletno rešenje da napravite punokrvnu prezentaciju svog biznisa na webu, okačite fotke, video snimke, komunicirate, primite kritiku ili zaposlite neko novo lice. Možete ovo i na Twitteru, ali uz korišćenje Twitpica, Twitvida i kojih već 3rd party rešenja, nekima je to malo komplikovano.

Facebook u Srbiji ima preko milion korisnika, samim tim je i bolja šansa za promociju naspram par hiljada na twitteru. No, ono što može biti prednost twittera je što ćete biti lakše primećeni, i što ima nešto targetiraniju grupu ljudi (geekovi, early adopteri i tako te strane reči).

7) Neki novi klinci

Kao što sam spomenuo u uvodu, Twitter “navodno” preti da ugrozi FB kad je u pitanju posećenost, popularnost, štagod. To, po mojom trenutnoj proceni, će se vrlo teško desiti. Razlog je u tome što Facebook nudi već sve što ima i Twitter, i pitanje će biti kako će “novi klinci” kapirati poentu Twittera. Ok tagujem ljude, odgovaram im, ali to mogu sve i na Facebooku, plus je preglednije prikazana konverzacija i mogu da sakrijem one koji proizvode šum, ili će mi on sam sakriti.

Slična stvar se desila i sa lokalnim društvenim mrežama, one jednostavno nude manje od Facebooka, i samim tim im je popularnost debelo opala. Zašto bi neko išao na 5 sajtova ako može na jednom sve to da ima. Internet nije više senzacija pa da iz radoznalosti koristite 200 sajtova, navike korisnika se menjaju.

Ali!

8) Jednostavnost

Facebook je i sad sve i svašta uz mogućnost da sistem prilagodite sebi, ali nikad neće imati jednostavnost Twittera, a i sistem sa praćenjem je možda nešto praktičniji nego sistem prijatelja sa aspekta deljenja informacija. I u tom koraku je Facebook krenuo, omogućivši da pratite stream osobe koju dodate i ako je ne pratite, ali naprosto nije to to.

Za kraj

Ne kažem da trebate prestati da koristite Twitter, naprotiv. Twitter mi jje jedna od omiljenih aktivnosti na Internetu, ali zaista sumnjam u to da će on ikada uspeti da nadmaši Facebook. Ipak, on nije nova stvar, postao je javan otprilike u isto vreme kad i Facebook, a ovaj drugi je već 6x veći što se tiče broja korisnika, i zasigurno izrasta u još jednog velikog monopolistu. No, vreme će pokazati da li grešim…