Planeta Srbija

What especially galls [Leif Harmsen] is the commercialization and corporate regulation of personal and social life. As Facebook endeavors to be the Web’s headquarters — to compete with Google, in other words, and to make money from the information it gathers — it’s inevitable that some people would come to view it as Big Brother.

O tome ti pričam. Pogotovo mi se dopada ovo:

It is not ‘your’ Facebook profile. It is Facebook’s profile about you.

Колико је добар и користан за неке ствари, Фејсбук је толико и плодно тло за забаву и гомилу глупости. Пошаст звана „квизови“ неке забављају а неке друге смарају. Ево ефикасног решења да се ова досада искорени у корену ;)

my next facebook profile image

Кад се корисник опреми гомилом пријатеља, апликација, игрица и других глупости на Фејсбуку, схвати да га смарају досадна обавештења о разним догађајима. Она се могу контролисати веома лако, прочитајте како ;)

Sedim na aerodromu. Čekam let za Tel Aviv koji je, kako to u Srbiji već ide, pomeren sat i po. Sreća te je Telekomov wi-fi blago bušan tako da sam jako brzo došao do linka ka Netu. Dobro, nije baš brz ali šta je tu je. Bolje i to nego da gledam kroz prozor još sat i po. O tome kako zaobići MTS zaštitu bežične mreže na aerodromu Nikola Tesla nekom drugom prilikom. Današnja tema mi je - Kako hakovati tuđi nalog na Facebooku. Zar to nije san svih tih beživotnih ljudi koji u dokone sate na poslu ne znaju šta će sa sobom pa bi da vide šta im devojka/dečko rade preko FB-a. Do te mere nesigurni u svoje ljubavne veze da moraju da se bave špijunažom kako bi bili sigurni da im devojka/dečko ne očijuka sa pola planete. Mislim da ste do sada već shvatili da se uopšte neću baviti FB krakovanjem. Ovaj tekst je više kumulativni odgovor na sva ona lupetanja na temi posvećenoj Facebooku koju sam obradio pre više mesec i koliko već dana. U životu nisam video toliko gluposti na jednom mestu. Ako niste sigurni u svoju vezu izađite iz nje. Ako vam je brak postao klimav zbog očijukanja preko Facebooka idite kod savetnika ili jednostavno popričajte sa svojom devojkom/ženom/dečkom/mužem. Čudo jedno šta se sve može postići običnim razgovorom. Ili je ovde pak po sredi jedan drugi problem. Vi ste zapravo ti koji radite ono za šta želite da okrivite svog partnera. Osećaj krivice ne daje mira, a? Tužno. U svakom slučaju, odoh ja sada na zaslužen odmor u Izrael. Vi se lepo igrajte latino serija po Facebooku. I upamtite jednu stvar - umeće provaljivanja stvari zahteva puno rada, poprilično inteligencije i mašte. Na osnovu komentara koje sam mogao videti zaključujem da ljudi koji postavljaju sva ta pitanja imaju nedostatak sve tri navedene kategorije. Ah, da. Više neću objavljivati komentare tipa "kako da hakujem to i to". Šalom!

Ovih dana je na blog sceni interesanta tema odnos između bloga, fejsbuka i tvitera. To nije neobično, jer se blogeri izgleda osećaju ugroženi novim načinima komunikacije.

Od kako sam se prvi put sreo sa blogovima pa do danas,  primetio sam jednu čudnu pojavu - pisanje bloga postalo je društveni simbol, forma je postala važnija od suštine i sama sebi svrha. Među […]

Ne retko sam znao da udjem u raspravu oko novinskih clanaka naspram blogerskih postova/prica u korist blogova. Sada se desava slicna situacija sa drustvenim mrezama koje su definitivno preuzele chet stranice, oterale forume u aut, a blogove na ispit kvaliteta. Moj odgovor je : nikada  kvalitetan odgovor necemo moci da damo u bilo kojoj diskusiji na FB [...]

Priznajem da sam sebe više puta zatekao u poslednjih par meseci kako razmišljam o tome da je blog prevaziđen. Da idemo ka micro-bloggingu, kraćem i bržem vidu informisanja bla, bla, bla… Bio je i jedan period kada sam se smarao na blogosferi :)

Pre neki dan Nemanja pominje na blogu kako su Facebook i Twitter ubili blog. Posle toga je krenula i mala diskusija oko toga na Twitteru gde sam rekao da se ne slažem sa time, @RaindogBor me pitao zašto tako mislim, evo kraćeg odgovora/mišljenja.

Photo by Oliver Ingrouille

Kao što blog nikada neće ubiti mainstream novinarstvo, tako ni društvene mreže neće nimalo naškoditi blogu. Naprotiv, blogovi pored Twittera i Facebooka postaju još filtriraniji i kvalitetniji. Ljudi manje pišu na blogovima stvari za šta im je Twitter ili Facebook dovoljan. Kao što je novinarstvo potrebno za ozbiljnije analize, tako su i blogovi potrebni za kraće osvrte, As simple as that..

Ali nije samo to razlog, blogovi su (pored mainstream medija) pogonsko gorivo za sve društvene mreže. Šta bi svi radili na Facebooku i Twitteru da nema blogova ili klasičnog novinarstva? Čitali šta drugi jedu, gledali slike i razmišljali o “dubokoumnim” razmišljanjima od 140 karaktera (ili malo dužim na FBu)? Ne kažem da je to loše, nemojte me pogrešno razumeti, ali mislim da jedno ne isključuje drugo. Sam sadržaj (content) na društvenim mrežama je uveliko zavisan od spoljnog sadržaja. Bio da dolazi od klasičnih mainstream medija, bilo sa blogova.

U ostalom, koliko vam se puta desilo da učestvujete na odličnim diskusijama na Twitteru i Facebooku, posle jednog običnog linka prema jednom blog postu ili vestima u mainstream medijima.

Definitivno mislim da će se pomoću Twittera i Facebooka blogosfera samo malo pročistiti. A posebnu čar “Šta će biti sa blogovima” daje vest da će Rupert Merdok početi naplaćivati sadržaj na webu i da li će i koliko blogovi profitirati od toga. Ali to je jedna druga priča… ;)

Neka prava na ovaj tekst su zadržana, 2009 Blogowski. Svi objavljeni radovi na Blogowski.eu su njegovo vlasništvo, osim ako nije drugačije napisano, i nalaze se pod Creative Commons Attribution 2.5 Licencom. Ukoliko koristite RSS kanale sa ovog bloga, proverite da li se slažete sa uslovima korištenja. Uslovi korištenja RSS kanala

Naslov bi pre trebalo da glasi „šta valja sa Facebookom”. Da obrazložim… 

Kada sam se učlanio na Facebook pre nekoliko godina (otvorio sam nalog onog dana kada su omogućili registraciju bez obavezne .edu email adrese) imao sam isti nivo kapiranja čemu ta mreža uopšte služi i zašto bi se bilo ko registrovao. Tačnije tada, a i sada jednako ne kapiram zašto su ljudi toliko fanatični oko nje. Hajde, danas je malo logičnije jer „svi su na Facebooku” pa je jasno da može biti koristi priključiti se, ali to je samo varka. 

Iz mog iskustva, Facebook je najveći protivnik produktivnosti i leglo blejača koje je Internet ikad izrodio. Baš ono što ljudima u ovoj zemlji treba — još jedan razlog da ne rade. Bleji se na ulicama, zašto bi se na netu radilo drugačije? Razume se. Da ne spominjem da je ceo servis jebeni clusterfuck preferencija koje trebaš toliko fino da ispodešavaš kako bi funkcionisao onako kako ti želiš, tj. da objavljuje i dozvoljava samo određene stvari, što samo govori o tome da nije pravljen sa korisnicima u vidu, već prikupljanjem podataka — sve je opt-out, jako loše.

U svakom slučaju, prekjuče sam uradio ono što sam trebao uraditi odavno, a to je da sam obrisao nalog — obrisao ne deaktivirao, to znači da ga ne želim nikad više. Skapirao sam da mi svaki dan ode po oko sat vremena na Facebook, i to zato što nisam hard core ovisnik (ljudima mahom ode više), ali po meni i to je previše vremena koje obično provedem gledajući slike ljudi koje ne poznajem, čitajući statuse ljudi za koje me boli dupe — izvinite, ali to što smo se jednom upoznali ili smo se igrom slučaja družili u školi nas ne čini prijateljima, ruku na srce jebiga, ali boli me kurac koliko dobro poznaješ Nekog Tamo, ili koje ljude želiš pored sebe u kafanskoj tuči (Mike Valellyja, ako mene pitate). 

Medjutim, ono što me još više nervira u svemu ovome i zbog čega mi je žao što nisam obrisao nalog ranije, je činjenica da je cela priča napravljena kako bi se napravila nestvarno velika baza ljudi, šema njihovih ponašanja, interakcija i preferencija koja se prodaje multikorporacijama, pod maskom „društvene mreže”. Možda i paranoišem, nemam pojma, ali ne mogu da budem OK sa činjenicom da neko — ko je profitabilna kompanija — poseduje takve podatke, u tim količinama. Da, Facebook prodaje te podatke kompanijama koje se reklamiraju tamo. Pa zašto je Microsoft dao one silne milione za 2% udela u vlasništvu? — reklame.

U svakom slučaju, ja sam sa Facebokom raskrstio, imam mali, ali vredan višak slobodnog vremena zbog toga, a ukoliko me interesuje šta se dešava sa nekim od drugara uzeću telefon pa ću ih okrenuti, ili ću im napisati email — onako, u duhu stare škole.  

U poslednje vreme (kao i većina od vas) pizdim od Facebook pozivnica za razne grupe, fan strane, događaje. Kada se tu još dodaju jebeni kvizovi koji su nekima mnogo jeftiniji nego blejanje po kafićima uz jednu kafu, užitak je potpun :(

Photo by my iPhone :)

OK, postoje opcije da ignorišeš ljude za neke stvari, ali ne možeš blokirati nekoga kompletno za fan stranicu, grupu ili događaje. Kvizovi su posebna priča, moraš ignorisati kviz po kviz – da, svaki kviz posebno treba ignorisati. A šta tek pričati za one likove koji se kompletno unesu u deljenje svoje sreće sa nekim linkom tako što ga šalju u grupisanim privatnim porukama!!

U stvari, da li je uopšte lepo da ti neko bude “prijatelj” a da ga ti stalno spamuješ nekim porukama koje su samo tebi smešne, interesantne ili šta god? Ja ne mislim! Doduše, u početku sam coolirao i jednostavno brisao sve živo bez reči. Ali kontam da je to kao kada ti “friendovi” dolaze u kuću svaki dan i uđu na gajbu sa blatnjavim cipelama jer eto… moraju da ti pokažu kako su dobre ://

Par pravila lepog ponašanja na Facebooku, molim vas lepo!

Facebook Bonton Kada želiš da podeliš sa mnom sliku, grupu, fan stranicu, tvoje stanje uma, ma šta god – dovoljno je da to okačiš na svoj wall (zid) i budi siguran da ću to videti! Videću i ja, a i svi tvoji prijatelji! Privatne poruke služe da mi kažeš nešto važno ili da mi izjaviš ljubav! Nemoj mi u njima slati linkove ka tebi smešnim stvarima, one ne služe za to. A posebno obrati pažnju kada šalješ privatnu poruku na više adresa! Svaki put kada neko odgovori na tu poruku i svi ostali dobijaju poruku. Da li si siguran da ih svi žele? Nikada ne sugeriši fan stranice ili grupe. A ako na taj način radiš promociju neke svoje grupe ili stranice, time ćeš napraviti više štete nego koristi. Promocija svojih stranica/grupa ili jednostavno želja da podeliš sa drugima nešto od toga se radi opet preko tvog zida. Objavi na svom zidu ili se jednostavno učlani/postani fan i to će svi videti! Organizuješ neki extra events (događaj) ili ideš sa nekom ekipom pa bi da dođe što više ljudi? Ne šalji masovne sugestije molim te! Bolji efekat ćeš imati ako i to okačiš na svoj zid uz neki simpa kometar. Eventualno, možeš podsetiti ekipu tako što ćeš ponoviti objavu još par puta pred sam događaj, ali ne šalji nikome! Kvizovi! OMFG!! Tu sam gotovo bez teksta. Shvatam ja da te to opušta, ali da li znaš da se svaki tvoj odrađen kviz prikaže u mom time line-u tj. na mojoj HOME stranici? Da li bi ti voleo da gledaš neke moje, recimo porno kvizove, po ceo dan u tvom time line-u? Facebook ne služi za to, u stvari možda tebi služi, ali znaj da postoji i opcija “hide” posle koje te više uopšte ne vidim.

Ako ima neko nešto da doda, neka bude slobodan ;)

Neka prava na ovaj tekst su zadržana, 2009 Blogowski. Svi objavljeni radovi na Blogowski.eu su njegovo vlasništvo, osim ako nije drugačije napisano, i nalaze se pod Creative Commons Attribution 2.5 Licencom. Ukoliko koristite RSS kanale sa ovog bloga, proverite da li se slažete sa uslovima korištenja. Uslovi korištenja RSS kanala

Prologue Software flaws are becoming less interesting to me as time passes by. I work around software, I really enjoy messing with the code, checking how it works, finding flaws in it and so on. Yet, my focus moves to a new target. A piece of software that has been around for very long. Piece of software that is sometimes very hard to crack and sometimes so easy. One thing is sure - it’s never the same. It keeps expanding, moving and changing. Sometimes it’s very encrypted and sometimes it’s just plain text. Human mind. *** Social networks are here to stay. That’s a fact. I figure that most copanies have figured that up to now and have started exploiting that fact in every possible way. By exploiting I don’t mean tons of spam and banners. I think that only companies in Serbia are still using that kind of marketing nowadays. Or most of them anyway. No, by exploitation I mean using major social networking systems such as Facebook, MySpace, Twitter, Digg and similar to promote business and/or products and to achieve something that has never been possible in this way before - direct/live contact with the customers. Getting good feedback is of great importance for any company that tends to lead on the market. No matter what they produce and sell they need to be faster in any way possible compared to their opponents. It’s kill or get killed market. And a good feedback from the customers may help staying a live. The fact that Internet usage is expanding in Serbia has brought the issue of social networking usage in business to my attention. Not in a way that I want to put some marketing theories on how to achieve the best promotion using all the gadgets these networks bring.  I’m more interested in security aspects of this story. In the old days companies had their networks closed to the world. And hacking that kind of a network was a real challenge in most of the cases. All that has changed. No matter how tight security policies are in any company their strenght is governed by that old rule - your security is as strong as it’s weakest point is strong. Are you starting to see where am I going with this? No. OK. Let’s say you use all the best security policies that can be found. Let’s say you have the best sysadmins money can buy. And let’s say you are not using buggy and risky software on the workstations in your company. You are a true Fort Knox, right? Wrong. John Doe sits by his workstation, does what ever is that he’s doing in your company and logs into Facebook - bang! All your security efforts go to bits. It’s not a software error that we see here. No, it’s the weakest point in your network - human. Unless you have androids working for your company you are facing a serious threat from each of your employees every day. Some companies have started using even tighter measures such as prohibiting the usage of Facebook or doing any private business while at work. That’s fine but I’m not talking about those companies. I’m more interested in those companies that have realized the true potential of social networking and all those technologies of tomorrow. As you may have noticed I’m using a lot of social network web sites. I have nothing against them. Yet, I’m rather cautious about what I write over there. I’m not a company and I don’t have to worry that much even if I write something people may not like but I’m still very cautious. If I were a company where would I draw the line? I want to fully use all the potential of all those networks but I don’t want to suffer cause of it. This may sound silly to some people but times have changed and you can not just use the social network. A company now needs a really well crafted plan and a strategy on this issue. And what I find the most important - it needs a new security policy for the way those networks will be used. Let’s say person A wants to penetrate some company’s network. The easiest way would be to have an insider. And even better would be to have an insider who doesn’t even know he/she is doing anything wrong. Let’s say our guy meets this girl that works for company B on Facebook. By scanning her profile he figures out that she likes English poetry of the XIX century. Good. He starts talking to her and sends her some Byron or Keats verses now and then. She falls for it. They start talking day by day for some time. He gains her trust. Now and then he goes into some computer talk just to see how much of a techie she is. No, she’s no techie at all. Good. He has built a completely false identity for this purpose. One day he starts saying bad things about the sysadmins at his company - they won’t come and help him with this or that. She starts complaining about the same guys at her company. Good, they have lame sysadmins. Time passes and he gets more and more technical info on her company’s system. He finds out that they don’t update their workstations on a regular basis. Then he gives her some nicely crafted links telling her that he has left some pictures or poems for her over there. The poems are there but a bit more is in those pages. He starts collecting the data on her browser, OS and so on. And at one point he hijacks her computer. She doesn’t even know it. Yet, he is in her network and her company just got "twitted". Someone will argue that this may happen no matter what. That it has been happening in the past even without social networks. This is true. Social networks have made things like these easier to achieve. And they have made the surface for the attack way wider than before. So think before you go into frenzy about putting your company on Twitter. Do it if it will be of any use but make a plan about it before you do. Humans are pretty easy to hack. Sometimes easier than software.* - term I crafted for being owned over a social network.

Prijatelji prijateljevog prijatelja ;) © goran | Svakodnevnica blog, 2009. | Permalink | Nema komentara | Dodaj u del.icio.us zbirku Tekst označen ključnim rečima: Facebook, Friend, Friend Connect, LinkeIn Takođe nepropustite IT vesti i dešavanja na Personal magazinu

Kao što sam već pominjao u prošlim tekstovima o Digitalnom identitetu, biti sredinom 2009. godine korporativno online prisutan ne znači samo imati svoj sajt sa (eventualno) polu-zapuštenim blogom! Ako mislite da samo tako online delujete – u velikoj ste zabludi. Neka vas ne čude gotovo nikakvi ili BAŠ nikakvi rezultati.

Kao prvo, cilj korporativnog online prisustva, onda njegov budžet, pa strategija, resursi… to su zaista osnovne stvari ako želite rezultate. Upuštanje u projekte bez toga, sistemom “Ako prođe, prođe” je neozbiljno i neprimereno. Ovde neću ulaziti u detalje toga, već se zadržati na nekim tehničkim stvarima bez kojih je svaki pokušaj vašeg online prisustva hendikepiran. To vas u startu stavlja u podređenu poziciju naspram konkurencije koja misli na to.

Ako razmišljate o online prisustvu vaše firme, sredinom 2009. godine ne bi smeli zaobići sledeće alate i komunikacione kanale:

Korporativni blog

Na netu ćete pronaći tone i tone članaka kako, zašto i gde. Ukratko, preporučujem – redovni unosi, čitak i diskretan dizajn, ne previše ofisijelna editorijalna linija, dvosmerna komunikacija sa vašim klijentima putem komentara.

Jasan i čitak korporativan web sajt

Bez drečavih boja, bez nepotrebnih flash animacija, obavezne informacije “Ko ste vi” kao i kako da vas kontaktiraju, dobar pregled u najčešće korišćenim browserima (IE, FF, Safari, Opera).

RSS feedovi

Obezbedite RSS kanale za vaš blog ili web sajt ukoliko za to ima potrebe. Jasno ga istaknite u vašem dizajnu.

Phone ili mobile verzija sajta

Mobilni net pristup više ne treba zanemarivati. Kao ni činjenicu da korisnici iPhonea trenutno iznose 47% od svih smartphone korisnika na webu. A postoji i podatak negde (ne mogu ga sada izguglati) da su korisnici iPhonea kao ciljna grupa mnogo veći potrošači nego ostali smartphone korisnici ;)

Twitter nalog

Korporativni twitter nalog je idealna prilika da u real timeu vidite feedback vaših korisnika i da u okviru toga reagujete gotovo momentalno. Možete ga iskoristiti da u hodu ispravljate greške gotovo momentalno. Nekada vam je za to trebala cela godina dok povratna informacija o vašem proteklom poslovanju dođe do vas, danas je to u real timeu. Ne zaboravite samo da je Twitter dvosmerna komunikacija i da se vođenje istoga ne svodi samo na spamovanje followersa vašim PR saopštenjima ;)

Facebook grupa ili fan page

Facebook je takođe nezaobilazni alat za vašu komunikaciju. Ali opet voditi računa o vulgarnom spamovanju ljudi koji vas prate. Dajte ljudima interesantan sadržaj i vodite dvosmernu komunikaciju. I nikada preko pozivnica ili lančanih poruka, samo kroz statuse ;)

Funkcionalnost za shareovanje stranica

Dodavanje dugmića “Podeli ovo sa drugima” se tehnički uradi zaista brzo i lako, a rezultati su odlični. Ne zaboravite da ih integrišete na blogu i sajtu. Trenutno su Twitter i Facebook share dugme gotovo obavezni;)

Widget engine

Ukoliko imate potrebe i mogućnosti, pravljenje widgeta za vaše korisnike je totalno produktivna stvar koja će vam defitivno doneti profit. Primer: E-Shop sa ciljanom publikom geekova po defaultu bi trebao imati widget koji bi ponudio ljudima sa sajtovima da ga integrišu na njih. Uz to se skocka i neki mali affiliate program i svi su zadovoljni. Budite malo kreativni oko ideje za widgete, uložite nešto para u development i nećete biti razočarani ;)

Dvosmerna komunikacija

Jedno od najbitnijih momenata korporativnog online prisustva danas, je da se klijentu da dvosmerna komunikacija. Vreme klasičnih PR saopštenja je passé. Korisnika ne iteresuju vaša skockana saopštenja za javnost. On želi direktnu komunikaciju sa vama i to dvosmernu! Korisnik mora biti (ili bar imati osećaj da jeste) aplikovan u vaše poslovanje svojom kritikom ili pohvalom, šta god.

Neka prava na ovaj tekst su zadržana, 2009 Blogowski. Svi objavljeni radovi na Blogowski.eu su njegovo vlasništvo, osim ako nije drugačije napisano, i nalaze se pod Creative Commons Attribution 2.5 Licencom. Ukoliko koristite RSS kanale sa ovog bloga, proverite da li se slažete sa uslovima korištenja. Uslovi korištenja RSS kanala

Користите Твитер и Фејсбук али до сада вам није пало на памет да их повежете тако да статус објављен на Твитеру аутоматски буде постављен и као статус на Фејсбуку? Или вам јесте пало на памет али нисте знали како? Ево решења! ;)

Често делим занимљиве везе на друштвеним мрежама Твитер и Фејсбук, али сам за то до сада увек користио туђа решења. Она обично не одговарају мојим потребама, те сам „засукао рукаве“ и направио своје забелешке за „social bookamrking“.

Weekend… finally! I haven’t been able to post anything interesting since the week behind us was so… well, a lot of things happened at work. I became a project manager (PM) at MySkin. I’m still working as security consultant it’s just now I have to work with the whole team to push our project forward. Fun never stops! In the meantime new FreeBSD beta was released. I haven’t been reading mailing lists to carefully thus I missed that 8.0 has became BETA. I’m downloading USB stick image - thank you for this FreeBSD team! I just have to put this new baby on my other laptop and test it. Oh, and Facebook related commets are going straight to /dev/null from now on. Sorry people but you say/ask so dumb stuff I just can’t afford to fill my blog’s DB with that crap. Chill out a bit. Go out. Have a drink.

Pored uobičajenih, online društvenih mreža i sajtova, verovali ili ne, postoje i oni za razdruživanje, mržnju  i neprijateljtvo - prosto kao neki kontrapunkt Facebook-u i inim “druželjubivim” lokacijama.

Enemybook

Recimo imate asocijalnu www.enemybook.org lokaciju gde se “prijateljski spajate sa neprijateljima svojih neprijatelja” ;) Ova web aplikacija takođe omogućava da se razdružite sa svim tzv. i samozvanim prijateljima oko sebe. Zanimljivo je i to što postiji i u vidu Facebook aplikacije, pa tako petokolonaški razgrađuje ono mukom spojeno i udruženo - kao valjan unutrašnji neprijatelj ;)

Hatebook

Još jedan asocijalna i nihilistička lokacija - www.hatebook.org namenjena ljubiteljima “mržnje”, te jedan od prvih i najvećih neprijatelja Facebooka. Nakon uspešne registracije imate mogućnost da birate između pregršt mrziteljskih grupa, gde se sa naprijateljima udružujete u mržnji prema istom objektu ;)

© goran | Svakodnevnica blog, 2009. | Permalink | Nema komentara | Dodaj u del.icio.us zbirku Tekst označen ključnim rečima: Enemybook, Facebook, Hatebook, mržnja, peta kolona

Takođe nepropustite IT vesti i dešavanja na Personal magazinu

О писму, феномену блога и твитера, те правима радника у Србији слободне мисли на Записима износи Урош Недељковић, новинар магазина „Бизнис&финансије“ и администратор пројекта „Србовање“.

Poslednji tekst o društvenim mrežama verovatno je bacio senku na sve ono što sam do sada radio i pisao o njima, no možda su one i najmanje krive u celoj priči, manje krive nego društvene vrednosti kojima se vodi većina našeg društva a koje nam svakodnevno plasiraju kojekakve slike koje šokiraju javnost, poput nedavnog šamaranja profesorke u jednoj od srednjih škola.

Osuđivao ih ili ne, razlog njihove popularnosti širom sveta, jeste činjenica da su one postale dominantan komunikacioni alat kada je Internet u pitanju (da prešle su i e-mail) ali činjenicom da se web pretvara u neki novi koncept, predvođen društvenim mrežama, pre svega Twitterom, koncept koji nam omogućava automatsko i živo praćenje dešavanja širom sveta u mikro formama, obogaćenim foto i video sadržajima kreiranim na mobilnim uređajima koje danas poseduje bukvalno svako. Upravo te mogućnosti, stavile su Twitter u fokus poslednjih nekoliko dana povodom izbornih rezultata u Iranu, gde je Internet postao jedini izvor informacija iz medijski blokiranog Irana. Slike na Flickru, Facebooku, i poruke na Twitteru predstavljaju jedini nezavisni vid informacija koje dolazi iz te zemlje.

Decentralizacija

Šta se zapravo desilo, a praćeno je razvojem društvenih mreža? Kreiranje sadržaja na Internetu, do sada eksluzivno pravo velikih medijskih kuća prešlo je u ruke svih. Danas svi kreiraju sadržaj i zaista je jako teško sakriti nešto, istoriju više ne pišu pobednici već je ona kreirana na osnovu hiljada snimaka koje su postavili nepoznati korisnici Interneta. Najbolji dokaz, doduse u jedinstvenom stilu TheOniona, jeste video o pozaru, i dokazima o nastajanju istog kreiranim od strane svih prisutnih. Blogovi jesu promenili način kreiranja sadržaja, ali bili su rezervisani samo za one dovoljno uporne da se posvete istima, došli su mikro formati i broj korisnika koji kreiraju sadržaj krenuo je nezadrživo da raste.

Zamislite 90te u Srbiji da se dešavaju u današnje vreme, gerilu poput Otpora potpomognutu gomilom korisnika prisutnih svuda da svedoče o dešavanjima o kojima se samo u naznakama pričalo, i koja su bila strogo demantovana a mediji bili previše uplašeni da iste objave. Sumnjam da bi sve tako dugo trajalo, i mislim da su dešavanja u Iranu najbolji dokaz za to.

Brzina protoka informacija

Sećate se verovatno informacije da prosečan broj informacija koje čujete u toku 7 ili mesec dana danas je više nego što je čovek pre 2 veka čuo za ceo život. Postali smo društvo ovisno o informacijama, od jutarnjeg prelistavanja novina, RSS-a ili čega već do SMS obaveštenja o dešavanjima u gradu. Postoji konstantna potreba da budemo informisani i u toku zbivanja. Sa strane osobe koja objavljuje nešto ovo je potencijalni problem zbog velike količine informacija koja se svakodnevno publikuje, ali i prilika obzirom na broj kanala koji su nam dostupni.

Društvene mreže daju nam mogućnost da za jako kratko vreme regrutujemo veliki broj ljudi da širi informacije koje mi želimo, pod uslovom da su oni na neki način povezani sa istim. Te informacije možemo nazvati burning issue ili gorućim temama današnjice, koje ako su na pravi način saopštene, i imaju jasan poziv na akciju za jako kratak vremenski period mogu doći do ogromnog broja ljudi. Primer trenda #iranelection koji je za kratko vreme došao u popularne na Twitteru i zaintrigirao gomile ljudi da pomognu nije jedini, ali je svakako školski. Ljudi poštuju svoju slobodu ali i slobodu drugih, a mala aktivnost potrebna da se istima pomogne je najmanje što neko može da učini. Ta mala aktivnost je utoliko manja kada imate moćne platforme poput Twittera ili Facebooka, gde jedan share ili retweet čine da se ova informacija nađe u fokusu velikog broja ljudi.

Da bi određena aktivnost bila shvaćena kao goruća tema mora da postoju određena povezanost sa istom. Bilo da je neko Vama drag u problemu, ili je pitanje opštih sloboda, ili je reakcija određenim sadržajem bila iznenađujuće dobro primljena, što je veća povezanost subjekta sa tom temom veća je verovatnoća da će pozitivno odreagovati na istu i dalje proslediti. Umetnost je od bilo kakve informacije napraviti goruću temu, i svakako zadatak broj 1 većine marketinških stručnjaka, a kada ste sigurni da je ta ideja dovoljo lepljiva za većinu ljudi onda će Vam društvene mreže svakako pomoći da ona dosegne ogromne količine čitalaca.

Humane akcije na Internetu

Da ovo nije samo nešto što se dešava tamo negde govore i inicijative koje vrlo često možete naći na nekom od ovih sajtova. Pre par meseci, kada je zatrebala krv jednom od mojih vrlo dragih prijatelja, za nekoliko sati imao sam preko 100 ljudi koji su se javili za pomoć, a zaista sumnjam da bi se to desilo da sam išao po novinama ili televizijama. Goruća tema + činjenica da Vas ljudi poznaju mnogo će brže doću u centar pažnje i dati konkretne rezultate nego neke druge akcije, a tačku preloma u odluci upravo daje taj lični dojam. Možda nikada niste dali krv u životu ali kada znate da je neko Vama drag u pitanju, verujem da dileme u odluci nema.

Twitter i #iranelection u Oko magazinu

Neki jako kratak prikaz ovoga o čemu sam pisao ovde bio je i u Oko magazinu prošlog petka, gde sam pričao o dešavanjima na Twitteru povodom izbora u Iranu. Pogledajte, bacite neki komentar.

I’m not kind of a person that ever regrets about the things done in the past. What is done is done. Yet, I’m rethinking was it really smart writing about Facebook on my blog. A little bit of history for my visitors from abroad - a few months ago I wrote a few articles explaining how to access other peoples galleries without being their friend. There was a bug in Facebook system that allowed this. It’s not working any more or at least not as simple as it used to. Galleries now have longer ID’s and it’s a lot of work to hack through this. So, what was intended as a proof of concept and a try to show how social networks are very insecure became a horror story. Those two articles were swamped with so silly comments I couldn’t have believed my eyes. I’ve delete a lot of them. To sum them up into two comments: 1. This does not work/I don’t know how to do this. My comment: Oh really! Well, dough! FB fixed the bug and I wrote about it too. And even if they didn’t isn’t it more than obvious how to do it? No? Go back to playing cards on your ‘puter. 2. I want to get other people’s passwords. Will someone teach me to hack? My comment: Get a life! What, you don’t trust your girlfriend/boyfriend so you want to spy their account to see if they are messing in virtual world with someone else… cause you are doing that anyway? Well, here’s a tip: if you know your "beloved" you probbably know her/his password. People use dumb passwords they can remember. And believe me, it’s not that hard to brute force into someone’s FB account. Internet has started to expand in Serbia like a flood in the past few years. And that’s all nice and sweet but… people using global network in Serbia got no clue how to behave. They keep letting complete strangers into their lives by sharing tons of private data. So, what makes you think they use their brains to create passwords? If they had been using their brains at first place they wouldn’t be acting like idiots online. So, to sum up this story - stop asking silly questions like "teach me to hack". What does that mean? I’m sorry (well not actually but I’m being polite) if this text comes to harsh on people… they deserve it. Will it change anything? Nope. Was my intention to be a digital messiah that will show the people their faults? Nope, couldn’t care less. So why did I write this rant? Cause I can. It was just to pass the time while writing an article on encrypted chatting over Jabber and Gtalk. Now that is useful. Will be online by tomorrow.

Најмногољуднија модерна друштвена мрежа Фејсбук, од овог јутра у 06:01 по локалном времену омогућила је регистарцију јединствених корисничких имена за скраћивање веб адреса до профила корисника.

Још једна занимљивост на коју налетех на фејсбуку - виц (или истина?) о жени и њеним жељама.

Kada sam otvorio nalog na Fejsbuku, u svoj foto album sam stavio nešto fotografija. Poseban foto album je posvećen mom gradu - Užicu. Napravio sam i Fejsbuk grupu  Užice i jednu od svojih fotografija izabrao i priredio za naslovnu stranu grupe. Kako sam sve to uradio tako je počelo i kopiranje tih fotografija na sve znane i neznane načine. Nije mi bilo pravo, ali tolerisao sam.

Međutim kako vreme prolazi bezobrazluk postaje sve veći, hajde što ih kače svugde, nego ih još poptisuju kao svoje, nekad prikriveno a nekad otvoreno. Ponekad čak i uklone moj potpis koji sam stavio na fotografije. Sad malo-malo pa kod nekog na Fejsbuku naiđem na foto album koji se zove Užice ili slično, a u kome su…

Kada je Twitter izbacio svoju alternativu Facebook connecta, Twitter sign in, i time omogućio širem auditorijumu da koriste naše twitter podatke (uz našu saglasnost naravno), moram priznati da sam osetio određenu dozu skepse prema celom konceptu, koja je, kako se juče ispostavilo totalno opravdana.

Kada je Facebook predstavio novi izgled news feed strane, istovremeno je izgubio i ličnu notu, dozvolivši gomili aplikacija u vidu kvizova, igrica, čega već da u potpunosti nadvladaju komunikaciju, do tada primarnu funkciju istog, i pre postao mesto za zabavu i gubljenje vremena, nego mesto za prijatelje, a količina informacija i neupotrebljivost istih dovedena je do maksimuma.

Sa druge strane Twitter se držao do skora, pre svega zahvaljujući činjenici da ne morate pratiti ljude koji vas prate, čime se gorespomenuti šum koji je prisutan na Facebooku, minimalizovao i učinio Twitter verovatno social bookmarking alatom broj 1 današnjice, i ako se to po definiciji verovatno ne može reći za Twitter. Alatom koji je krajnje prilagodljiv i izmenjiv, što ne možemo reći za Digg recimo, time što sadržaj kreiraju ljudi kojima verujemo i koji su za nas relevantni, uz malu mogućnost manipulacije jer se ipak sadržaji dele unutar određene celine, a ne u okviru cele zajednice kao što je slučaj sa Diggom. ( Odatle i ne čudi javna tajna da je moguće platiti da budete no.1 na Diggu )

Međutim, time što su omogućili trećoj strani da koristi naše naloge, mislim da se Twitter bliži sudbini Facebooka kada je šum u pitanju. Juče (ili pre par dana najviše) pojavila se igrica Spymaster, koja svoju bazu korisnika gradi nad Twitterovom bazom, koristeći Twitter login. Ovo je odlična stvar sa strane ljudi koji lansiraju aplikacije, jer time dobijaju mogućnost da dođu do velikog broja ljudi za kratko vreme, manipulacijom vlasnika naloga, ali sa strane korisnika istih je pogubna, jer na taj način srozavaju svoje poverenje koje su gradili mesecima u okviru zajednice. Otuda i ogromno nezadovoljstvo proizvedeno nakon samo jedne aplikacije koja funkcioniše na ovom principu (doduše sa malo slobodnijom spam politikom slanja poruka “bez pitanja”).

Problem je u tome što je ovo tek početak, Spymaster je već juče štucao sa serverima (ah, well i ja sam se malo igrao)  i verujem da će taj brzi uspeh polakomiti i ostale proizvođače sličnih aplikacija, čineći Twitter Mekom za sve one koji žele za kratko vreme da dođu do velikog broja korisnika, dovevši ga verovatno u istu poziciju kao i Facebook, sa gomilom sadržaja kreiranih od strane aplikacija, odnosno gomilom šuma u onome što zaista vredi.

I ako korisnici u regionu ovo možda neće u skorije vreme doživeti, kako je twitter još uvek, većinom servis koji koriste geekovi i oni koji to nisu a rado isprobavaju nove servise, verujem da će oni “preko bare”  i svi oni sa par 10.000 pratilaca koje su vredno skupljali, početi da traže alternativni izvor kvalitetnih informacija. Eventualni spas u ovoj situaciju su desktop aplikacije i mogućnost da grupišete određene korisnike koje smatrate relevatnim, a sve ostale pustite niz vodu.

Teška srca ;) oprostih se od HTC Snap-a, ali sam zahavaljujući njegovom Windows Mobile 6.1 sistemu uspeo usput da istestiram i nekoliko novih WM aplikacija.

Ovde bih pre svega istakao novu Facebook aplikaciju za WM platformu koja neočekivano, stiže iz Microsofta, ali na žalost radi  nije kompatibilna sa 5.0 WM sistemima.

Kako bilo, valjda će uraditi downgrade jer se radi o izuzetnoj aplikaciji, i može se reći da je ovo prva user-frendly MS apliakcija za mobilnu platformu.

Aplikacija radi fluidno, bez ikakvih zastoja i to na očekivan način, tako nije potrebno gotovo nikakvo privikavanje.  Istovremeno, slične mobilne apliakcije ograničene su samo na uvid u pojedine FB funkcije, dok ova nudi uvid u sve FB sekcije sa punom funkcionalnošću.

Između svega ostalog,

možete direktno pratiti sve update-e statusa, bez ograničenja “zavriti” u sve profile, kreirati, odgovarati i preusmeravati sve  poruke iz mailboxa direktno pregledati i postavljati nove fotke i galerije pregledati, pa čak i upload-ovati video zapise, što nije loše za okorele mobilne Facebook-ere zaviriti u dešavanja na prijavljenim grupama i pogotovo dobra stvar, tu vam je i ceo imenik sa telefonima svih poznanika sa Facebooka, koje direktno glasovno možete pozvati iz apliakcije

Facebook mobilna aplikacija je besplatna i može se preuzeti sa ove stranice.

© goran | Svakodnevnica blog, 2009. | Permalink | Nema komentara | Dodaj u del.icio.us zbirku Tekst označen ključnim rečima: Facebook, Windows Mobile

Takođe nepropustite IT vesti i dešavanja na Personal magazinu