Voždovac, ulica Vojvode Stepe, faks je desno od pruge.
Ima nešto jako interesantno u tome što su ljudi voljni da prepuste svoj život sudbini ili da žive onako kako im sam život servira. Što se kaže, od poteza - do poteza. Inače, nisam neki poklonik te filozofije, ali ponekad ostanem zapanjen činjenicom koju mi život servira i pomislim kako baš ta sudbina ima veze sa time.
Profesor kod kojeg trebamo da polažemo usmeni ispit iz Bezbednosti saobraćaja 2, kako sam pouzdano informisan, nije baš najbolje. Došli mi u subotu na ispit i Nićifor mi reče - srčka. Trostruki bajpas. Kao i većina studenata, počnem da razmišljam... "ko će nas ispitivati na usmenom?" Ok, prvo jedna prepreka, pa posle da razmišljam o drugoj. U subotu sam već posle 25 minuta pisanja odgovora na 9 od 10 pitanja (na najgluplje nisam znao odgovor "definicija Bezbednosti saobraćaja" - koliko za to treba biti... lud, glup, šta već?) ustao, pitao kada su rezultazi i usmeni. Odgovori - 1. utorak, 2. ne znamo. I onda razmišljanja... ili će nas asistenti ispitivati ili neko treći. Ili je profesoru već bolje... ili najbolje rešenje (i za nas i za profesorovo zdravlje) je da nam upišu ocene sa pismenog. Šta će biti, ne znam.
Srčka mi lupa, ta ½ ispita mi priređuje nervozu već dva dana, pogotovo na današnje jutro kada očekujem da mi isti kolega javi rezultate... da sam, najverovatnije, položio pismeni. A dalje? Nadam se da će profesor Vujanić biti ok, zaista. Dobar je profesor, zaista učen i pametan i ako neko treba da smišlja i organizuje tim koji će pisati novi Zakon o bezbednosti saobraćaja, to je on (nikako ministar unutrašnjih poslova Jočić, nikako, nikako!). Ali, ne mogu da se otmem utisku da je najbolje samo da nam zatraže indekse i prepišu ocene sa pismenog... Svima bi nam pao kamen sa srca, siguran sam... A igra sudbine je nepredvidiva - ko zna šta će biti.
Edit: Nićifor mi je javio - 88 po(j)ena, 5. na listi. Usmeni (goddamn usmeni!) u ponedeljak u 9h izjutra. Goddamn! A mrrrrziiiii me da učim...
