Planeta Srbija

The story of the relationship between Sigmund Freud and his American nephew, Edward Bernays. Bernays invented the public relations profession in the 1920s and was the first person to take Freud's ideas to manipulate the masses. He showed American corporations how they could make people want things they didn't need by systematically linking mass-produced goods to their unconscious desires.

По оцени многих филм “Корпорација”, снимљен 2004. год., један је од најзначајних документарних филмова снимљених у последњих пар година. Филм је номинован за многобројне награде и признања, а неке је и освојио: Награда публике (Филмски фестивал Санденс), 2004 и Специјална награда жирија на Међународном Фестивалу документарног филма у Амстердаму, 2003.год. и 2004.год. Овде (доле) можете [...]

Serbian passport holders can travel without a visa to following countries : † indicates countries that have an agreement with Serbia on visa free travel; rest of the countries generally do not require visas or have adopted a unilateral waiver Africa Countries allowed stay Botswana† 90 days Burkina Faso 90 days (on arrival) Burundi on arrival Cape Verde on [...]

Погледајте овде дебату коју је Френк Запа водио са цензорима о цензорисању музичке уметности и слободи говора (из емисије "Унакрсна ватра", емитованој на CNN-у 1986. године). Закључак до којег су дошли водитељи на крају емисије јасно указују у каквом свету живимо данас, 15 година након смрти Френка Запе. Watch here the debate between Frank Zappa and censors on censoring music and freedom of speech (from Crossfire show, CNN, 1986). Conclusion made by show hosts at the end clearly shows what kind of world are we living today, 15 years after death of Frank Zappa.

Која је највећа човекова творевина? Читалац ће, вероватно, као и аутор овог блога одмах помислити на пирамиде. Или, можда, велики кинески зид? Читалац се вара.

Највећа ствар икада направљена човековом руком је депонија Фреш Килс, која се налази у Њујорку (Fresh Kills, New York). Од када је отпочето насипање ђубрета (1947), па до затварања депоније (2001) на том простору насипано је око 30,000 тона ђубрета дневно. Та гомила ђубрета, стишњавана и разастирана током 50 година простире се на нешто више од 10 km² и протеже се у висину од oko 70 метара, надмашујући тако кип слободе који стоји у близини.

Још је занимљивије како се планира да се сво то деценијско ђубре прекрије. Једним великим најлоном и земљманим слојем дебљине око70 цм. Преко свега тога, наравно, велики парк и мноштво активности над сопственим отпадом и смрадом.

Чињенице и неке од фотографија преузете су са званичног сајта Одељења за планирање града Њујорка.

Више информација можете видети овде: New York City - Department of City Planning

“… Сумњам да би и сва филозофија света могла да укине ропство. У најбољем случају променуће му име. У стању сам да замислим горе облике ропства од наших, горе јер су подмуклији: било зато што ће људе успети да претворе у глупе и задовољне машине које замишљају да су слободне мада су подјармљене, било што ће се у њима развити, искључујући доколицу и уживања, жеља за бесомучним радом, као што је страст за ратовањем код варварских раса. Ја више волим наше стварно ропство од тог ропства духа и људске маште…”Marguerite Yourcenar: Memoirs of Hadrian

 “… It’s interesting to look back at the 1920s, when the public relations industry really began. This was the period of Taylorism in industry, when workers were being trained to become robots and every single motion was controlled and regulated. Taylorism created highly efficient industry, with human beings being turned into automata. The Bolsheviks were very impressed with Taylorism, too, and tried to duplicate it, as other throughout the world. But the thought-control experts soon realized that you could have not only what was called “on-job control” but also “off-job control”. It’s a fine phrase. Off-job control means turning people into robots in every part of their lives by introducing a “philosophy of utility [3]”, focusing people on “the superficial things of life, like fashionable consumption [4]”… And from that idea grew enormous industries, ranging from advertising to universities, all very consciously committed to that belief that you must control attitudes and opinions, because the people are otherwise just too dangerous.

Now private tyrannies—corporate systems—play the role of controlling opinions and attitudes. These corporations are not taking orders from the government but are closely linked to the government, of course. And you don’t have to speculate too much about what they’re doing, because they’re kind enough to tell you in their own industry publications or in academic journals…”

NOAM J. HOMSKY, IMPERIAL AMBITIONS Penguin books, 2005, p.21, 22.

[3] Michael Dawson, The Consumer Trap (University of Illinois Press, 2003). [4] Stuart Ewen, Captains of Consciousness (McGraw-Hill, 1976), p. 85.

Него, шта чинити? Како се одупрети?